Анђели и све о Анђелима

[JESSY]

[JESSY]

[ines]

“Anđeli su svjetla zapaljena na Svjetlu što nema početka” – piše o njima sv. Ivan Damašćanin.

“Svjetlo bez početka” sam je beskonačni Bog. A svaki anđeo, pa tako i anđeo čuvar, svijetlo je duhovno, nebesko biće koje stalno gleda Božje lice uživajući u praiskonskoj Božjoj blizini i prisutnosti. I nije to samo neko pobožno razmišljanje o anđelima, već ozbiljan nauk koji se temelji na ugledu Svetoga pisma. Isus, govoreći o navođenju na grijeh, kaže: “Pazite da ne prezrete ni jednoga od ovih malenih, jer anđeli njihovi, kažem vam, na nebesima neprestano gledaju lice Oca moga nebeskog” (Mt 18,10).

Anđeli su prvijenci Božjega stvaralačkog djela, obdareni pobjedonosnom snagom protiv svakoga zla u svijetu, a puni jedinstvene ljubavi prema nama ljudima. Oni nas mogu štititi, voditi, braniti od svakoga zla po dušu i tijelo, našoj duši davati spasonosne poticaje. Naš anđeo čuvar može nam biti veoma vjeran životni prijatelj. To dokazuju toliki primjeri iz života svetaca i pobožnih kršćana. A na nama je hoćemo li taj dar, što ga nebo pruža, prihvatiti ili ne.

Vjerujemo li u svog anđela čuvara, pouzdajemo li se u njega? O njemu je pisano: “Bog anđelima svojim – dakle i mome anđelu čuvaru – zapovjedi da te čuvaju na svim putima tvojim” (Ps 91,11). Bog nas ne sili na vjeru u anđela čuvara, na pouzdanje u njegovu pomoć. On poštiva našu slobodnu volju. Mi možemo u njega vjerovati, zazivati ga ili ne. Mi možemo s njim prijateljevati kao što se prijateljuje s drugim prijateljem ili ga jednostavno zaobilaziti, ne znati za njega, kao da uopće ne bi postojao.

Papa Pio IX. rado je i često pripovijedao o doživljaju što ga je kao dječak doživio, a koji dokazuje čudesnu pomoć njegova anđela čuvara. On je u očinskoj kućnoj kapelici kao dječak svaki dan imao dužnost posluživati kod svete mise. Dok je tako jednoga dana ministrirao, osjetio je u srcu neku neobičnu tjeskobu i strah. Nije znao zbog čega je to. Čak je osjetio kako mu srce u grudima snažno lupa. Stoga je i nehotice okrenuo pogled na drugu stranu oltara, kao da traži nečiju pomoć. Tamo je ugledao lijepa mladića koji ga je pogledom k sebi zvao. Zbunjen tim viđenjem, nije se usudio maći s mjesta. No ta ga je svijetla prilika zvala k sebi još jače i izrazitije. Dječak je tada skočio i prešao na drugu stranu. Prikaze nestade. No u isti čas pade s oltara teški svetački kip i to upravo na ono mjesto na kojem je mali ministrant netom klečao. Dječak, kasnije svećenik, biskup i papa, često je pripovijedao o tom nezaboravnom doživljaju svoga djetinjstva, slaveći ga kao zaštitu i vodstvo svoga anđela čuvara.

I s pravom, jer je jedno od nepojmljivih Božjih velikih djela to što je čovjeku dao vlastitog anđela da mu bude zaštitnik duše i tijela. Samo Sveto pismo kaže “da postoje službujući duhovi, poslani na službu onima koji žele postići spasenje”. Anđeo je uz Isusa na Maslinskoj gori. On će kao konačni pobjednik opet doći s neba “sa svojim anđelima” (Mt 5,31). Prema tome, iz Božje objave jasno doznajemo o stvarnosti svetih anđela. S tom stvarnošću ozbiljno računajmo u svome životu! (kta/bitno.net)

[Megidon]

АСОМАТА

 

 

Сабор светог архангела Михаила и других бестелесних сила небеских је 8. новембра. Зашто? Почетком месеца марта је створен свет, па је овај празник у част девет анђелских чинова назначен за новембар, који је девети месец по марту; дан Страшног суда и време другог доласка Христовог Оци називају Осмим даном, а у тај дан ће се сабрати све силе ангелске као пратња Господа долазећег по други пут.

Анђели су створени пре ичега другог, а сами нису ничега створитељи. Анђели су по природи божански духови, другостепене светлости, невештаствени пламен огњени, хитропокретни умови. Они су словесни, самовласни (имају слободну вољу да сами одлучују), по благодати Божијој су бесмртни, троми су на зло али не и сасвим непокретни; ипак сада су заиста непокретни на зло, али не дакле по природи, него по благодати Божијој и својој добровољној блискости Добру. Разликују се по слави, достојанству и служби. Деле се у девет чинова, који су расподељени у три јерархије:

 

• Серафими - распаљују огњену љубав према Богу
• Херувими - просвећују премудрошћу и богопознањем
• Престоли - разумни и по благодати богоносни, изливају силу правосуђа на престоле земаљских судија и владара

• Господства - господаре нижим чиновима, нису робови већ служе са радошћу, дају силу и мудрост земним господствима, уче нас да владамо вољом и осећањима
• Силе - дају силу чудотворства и помажу послушницима и слабима
• Власти - кроте демоне, одбијају искушења, помажу подвижницима

• Начела - начелују нижим чиновима, брину за државе, народе, племена, уче нас да поштујемо старешине, и узводе достојне на старешинство
• Архангели - благовесте, пророкују, укрепљују веру
• Ангели - јављају мање тајне и намере Божије, подстичу на врлину

 

Само највиши чин прима светлост и познање од самог Бога, а сви нижи чинови се просвећују и примају тајне од виших чинова. Они за светлошћу и познањем Божијим чезну, па Бог и човеку открива тајне свога домостроја преко њих, не зато што су му они неопходни, већ зато што у то "анђели желе завирити" (1.Пт 1:12). Не треба им ни језик ни слух, него без изговорене речи предају један другоме властите мисли и одлуке. Они увек чине само једно: служе Богу и хвале га песмом.

Они се сви заједно називају ангелима (весницима), зато што сви служећи Богу учествују у нашем спасењу; мада то није њихова једина служба, они су због ње Светим Духом у Светом Писму добили име. Сходно томе се и серафими као највиши и Богу најближи чин називају арханђелима (тј. "наданђелима"), што у овом случају није назив чина, него службе (да их не поистовећујемо са осмим анђеоским редом); арханђела (серафима) има осам: Михаил, Гавриил, Рафаил, Уриил, Јеремиил, Салатиил, Јегудиил, Варахиил. Сваки од њих, опет, има различит задатак: свети Михаил, например, да брани православну веру и народ Божији, свети Гавриил да благовести.

Анђели су створени вишим од нас (Пс 8:6), пошто немају тела ни телесних страсти (мада нису потпуно бестрасни, јер само је Бог сасвим бестрастан). Телесно нису ограничени, не попримају облик по законима вештаственог света, нису спутани тварју и тварним предметима, нису подложни земаљским законима времена и простора, али јесу просторно и временски ограничени, јер им је потребно кретање одређеном (мада веома великом) брзином и време (мада веома кратко) да са једног места дођу на друго. Кажемо да су бестелесни (јер немају овакво тело као ми) односно да имају танана "ваздушаста" (етерна) тела, јер уистину је само Бог једини бестелесан. Кажемо да су невештаствени (нетварни) пошто је њихова природа много истанчанија од грубог човечјег тела и сродна је човечијој души, али су они у поређењу са Богом и вештаствени и груби, јер само Бог је једини невештаствен (ово посебно подвлачи преп. Јован Дамаскин на више места у својим делима). Нама се, како каже свети Василије, јављају увек у обличју својих тела, мада, како каже свети Јован Дамаскин, не онакви какви јесу, у пуном и застрашујућем блештавилу, већ у нама прилагођеном сјају, а такође могу попримити облик какав Бог зажели од њих, нпр. човека или облака или огњеног/светлоносног стуба. Но поједини Оци нарочито наглашавају да су анђели и сви створени духови у свом сопственом обличју човеколики.

Они нас заступају код Бога, молећи се за нас и уз нас, те нам доносе Божије дарове. По образу девет ангелских чинова постоји на земљи саборна Црква Православна.

 

Ђаволи имају исту природу као анђели - немају вештаствено тело. Што је за човека смрт, то је за анђеле пад, одвраћање од Бога - после тога нема покајања. За човека је, наиме, покајање могуће само због слабости тела и ограничености сазнања. Бивши анђео Даница (гр. Εωσφορος или Φωσφορος, лат. Lucifer - називи за јутарњу звезду, зорњачу, даницу, тј. планету Венеру када се јавља пред свануће; в. Ис 14:12; Лк 10:18) (за њега неки кажу да је био херувим - Јез 28:14, а други опет да је припадао највишем чину и био један од арханђела) је начеловао над десетим анђеоским чином, коме је било поверено чување земље. На почетку је, наиме, у знак Тројединог Бога, било створено десет чинова, као што тројка и јединица помножени сами собом и сабрани дају десет.

Даница је хтео да постане раван Богу. Како је једна толико савршена природа могла да пожели нешто тако немогуће - бити раван Несравњивом, Ономе који је изнад сваке творевине и и по Својој суштини нема ни најмањег заједништва са њом? Наравно да он није хтео да "смени" Бога, него је усхтео нешто што Бог није хтео, нешто што је против Божијег хтења, а то само по себи значи тражење независности која припада само Богу, постављање своје воље у исту раван са Божијом и отпадање од Бога. А шта је он то могао хтети против воље Божије? Претпоставља се: постизање блаженства својим личним моћима. Тако се због своје гордости одвојио од Бога, одбацио просвећење и част од Бога, те је тако настало зло (одсуство добра). За њим је пао и сав његов чин, као и мноштво анђела из других чинова, нпр.начела, власти (види Еф 6:12) Неки кажу да је чак трећина војске небеске пала, а други веле да се то догодило у четврти дан, после стварања светила. Због своје злоће су демони постали црни, помрачени, без Светлости Божије, иако су задржали исту природу, иста својства и моћи као анђели. Са неба односно из своје заједнице су их избацили Богу послушни анђели на челу са светим архистратигом Михаилом. Бригу над земљом и заповедништво над свим војскама је преузео управо Михаил. Он је у време сатаниног пада у гордост и бездан, сабрао све чинове ангелске и громогласно ускликнуо: "Пазимо! стојмо смерно, стојмо са страхом пред Творцем нашим, и не помишљајмо на оно што је противно Богу! Погледајмо каква страдања претрпеше они који заједно с нама беху саздани, и досада заједно с нама беху причесници Божанске Светлости! Обратимо пажњу како се они због гордости изненада из светлости сурваше у таму и са висине стропошташе у бездан! Погледајмо како спаде с неба јутарња звезда Даница и разби се на земљи!" Тада сви чинови анђелски на челу са Михаилом сложно запеваше: Свет, свет, свет, Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Твоје!"

Из зависти и љубоморе је сатана (јев. "противник"; уп. и реч "шејтан") и човека наговорио на пад. Но он и његови приврженици немају никакву власт ни моћ над било ким, осим кад им Бог по свом домостроју то допусти (као у случају Јова или свиња). Када добију дозволу, преображавају се по својој машти у облик који желе (нпр. псе, змије, лепотице, познанике... било шта). Подвижници их често виђају као мале и веома црне људе, због чега су их у старини понекад звали "етиопи" (гр. назив за житеље Нубије - црнце; αιθιοψ дословно значи "изгорело лице"). Услед склоности ка злу, они су својој природи придодали нешто што јој није било својствено: пали су у плотско умовање, преузели су плотске страсти које нису имали, и чак и човека превазишли у њима. Ђаволи (од гр. διαβολος - клеветник) су добили овај свој назив зато што клеветају врлине и оне који врлине воле и држе, а међу људима клеветају и самог Бога. О будућности нагађају, гледају у даљину и крећући се брзо осматрају многа места, знају Свето Писмо, те што према томе дознају то и "проричу". И они имају своју сопствену јерархију и разликују се по степену зла и снаге. Неколико светих Отаца говори и о томе да у невидљивом царству духова злобе постоје посебна места са престолима ("престона места"), на којима седе кнезови бесова; ту се састављају планови, добивају распоређења, примају извештаји са одобравањем или укором кнезова подређеним демонима; ова места се зову "дубине сатанине", које спомиње свети Јован Богослов (Отк 2:24). Демони силазе и право у ад да добију наређења и упутства од сатане и обавесте га о свему што се збива на површини земље. Беси, као ни анђели Божији, нису смртни и немају потребе за браком, па свети Оци одломак из Светог Писма који приповеда како "видевши синови Божији кћери човечје да су лепе, узеше себи жене од свих које изабраше" (Пост 6:2), тумаче тако да су демони ушли у грешни савез са женама и научили их чаробништву и заклињањима, а ове су њима посвећивале своју децу.

Непоменик је по доласку Христовом први пут сазнао да је осуђен на пакао: кад је Господ распет, ђаво је свезан у паклу. Тамо се чува све до пред крај света када ће бити накратко пуштен. Уместо палих ангела се светим чиновима прибрајају изабраници, свако по величини и врсти својих заслуга; Господ неће доћи да суди све док се број отпалих ангела не испуни светим људима (тако кажу преп. Симеон Нови Богослов и Лаврентије Черњиговски). Пред крај, палих духова у аду неће бити, већ ће сви обитавати на земљи и у људима. Сам сатана ће се уселити у антихриста, а свети арханђео Михаил ће овог убити и сатану коначно свезати и предати вечном огњу и муци.

Што се тиче положаја небеса и пакла - Свето Писмо, богослужење, житија светих, дела светих Отаца, сви они кажу да су рај и небеса горе, а ад доле. Небеса су горе у односу на било коју тачку на земљи, а ад је у самој утроби земље. Они се не налазе у нашем просторно-временском систему, тако да је до њих немогуће доћи "тек тако"; они јесу тамо, ту и започињу, али се пружају у сасвим другом смеру.

[OrthodoxJedi]

Megidon,super tekst

[ines]

 http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ef/Giovanni_Biliverti_-_The_Archangel_Raphael_Refusing_Tobias%27s_Gift_-_WGA2195.jpg

[ines]

 http://www.bitno.net/wp-content/uploads/2012/10/Sveti-andjeli-cuvari.jpg

[ines]

 http://www.betsyporter.com/images/Archangel_Michael_1997.jpg

[ines]

ON ĆE POSLATI ANĐELE

 

kOLIKO ANĐELA POSTOJI? NIJE VAŽNO, JER I JEDAN PREDSTAVLJA MNOGO. - TRADICIONALNA IZREKA

 

  Mnogo je tradicionalnih izreka o anđelima čuvarima. Neki veruju da svako od nas ima dva. Hope Price iz portlanda u državi Oregon smatra da je i jedan uistinu mnogo.

   Ako je istina da svi imamo anđela čuvara, tad je moj, koliko znam, bio viđen tri puta - svaki put kao druga osoba.

  Moja majka, Minni Metclaf Miller, pričala je da ju je jedne noći, dok sam imala tri nedelje i bila vrlo slabašna zbog preranog rođenja, probudila prelepa devojka koja se nadvila nad nju.

  Majka je preko te lepe posetiteljice nekako shvatila da njena beba, koja je spavala u susednoj sobi, treba pomoć. Izgleda da je majka shvatila da je čeka prilično važan zadatak. Pažljivo se obukla i otišla do mene. Zatekla me kako se borim za zrak, plava u licu.

  Usledila je duga bitka sa mojom upalom pluća i majka svoju odeću nije stigla presvući nekoliko noći. Pričala je da je prelepa devojka sedila uz krevet svake minute naše borbe sa smrću.

  Dobra komšinica je takođe videla devojku i pitala moju majku: ko je ta prelepa devojka koja je uz tebe od kad je beba bolesna? Vidim je ponekad izađe na trem.

Lepa devojka je nestala kada sam bila izvan životne opasnosti.

  Mnogo godina kasnije, tačnije 1934. vratila se ponovo kako bi me spasila. tad sam imala malu decu i bila razvedena. doktor mi je rekao da moram na hitnu operaciju te je brigu o deci preuzela Lude. trebala je ostati dok sam ja u bolnici.

Lude nije bila zadovoljna uslovima u mom domu u kom je služila pa me prilično mrzovoljno obavestila da nas napušta sledećeg jutra jer jednostavno ne može izdržati.

Ipak, sledećeg jutra, Lude je ušla u moju sobusmešila se i rekla: doručak je spreman.

Gospođo, rekla je, promenila sam odluku. Prošle večeri imala sam viziju. Prelepa mlada devojka, anđeo, došla je do mog kreveta, sva blistala i okružena belim svetlom, osvetlila celu sobu. Zamolila me da vas ne napuštam jer me trebate. Zato ću ostati dok je potrebno.

 

iz knjige: GDE ANĐELI ŠEĆU, Joan Wester Anderson

 

[ines]

ANĐELI, TEK RETKO SE POJAVE

A TADA NE OSTAJU DUGO

ONI DOĐU, UČINE SVOJE I ODU...- JOHN NORRIS, U SPOMEN NEĆAKINJI

 

Anđeli za nas čine mnoge stvari, no jedan od njihovih osnovnih zadataka je da nam pomognu upravo kad nam je pomoć najpotrebnija. Čitala sam o slučaju neurologa iz Filadelfije, dr. S.W.Mitchellu, kog je napornog dana probudila mala devojčica kucajući na vrata. Siromašno odevena i duboko tužna, devojčica je rekla da je njena mama bolesna i treba doktora.

On je pošao sa dvojčicom kroz snežnu noć, do majke koja je imala upalu pluća. Nakon što joj je pružio medicinsku pomoć, pohvalio je majci bistru i upornu malu devojčicu. Žena ga je u čudu pogledala i rekla: Moja kći je umrla pre mesec dana.

Dr. Mitchell je zbunjen otišao do ormara i otvorio vrata. Tamo je visio kaput kakav je nosila mala devojčica dok ga je vodila svojoj majci. Bila je vlažna i snežna noć, a kaput potpuno suh.

 

Slučaj oca O Keeffea iz Corka u Irskoj kog je jedan mladić posetio da bi ga pozvao da poseti umiruću ženu. Svećenik je sledio mladića do siromašnog dela Corka u kom nije bilo ničeg osim klimavih staja. Gde je za ime Božje ta žena??, zapitao je svog vodiča.

Blizu smo, oče., odgovorio je mladić i odjednom nestao.

Svećenik je ostajao stajati u čudu sve dok nije čuo stenjanje u blizini i našao mladu, , umiruću ženu u gomili stajskog gnoja. Ispričala mu je da je iz dobrostojeće porodice, da se školovala u crkvenoj školi i da su je tamo sestre uputile da pozove svog anđela čuvara ako će ikada biti u nevolji.

Pričala je kako je počela živeti jadnim i raskalašenim životom i sada se napuštena i ostavljena da umre, setila reči sestara i molila svog anđela čuvara da joj dovede sveštenika....GDE ANĐELI ŠEĆU, Joan Wester Anderson

[ines]

ŠALJEM EVO SVOG ANĐELA PRED TOBOM, DA TE ČUVA NA PUTU...Knjiga izlaska 23:20

 

   Sharon W. retko je vozila, pa kad se jedne kišne noći uputila do kuće svog suradnika, prijateljica joj je dala izričita uputstva. Ali kad je kišu zameni sneg, Sharon je postala prilično nervozna. Znala je da nema dovoljno iskustva po takvom nevremenu.

Odlučila je usporiti i pritisnula je kočnicu. Tad je njen auto opasno otklizao prema osvetljenom rubniku. ANĐELI POMOZITE! zavapila je u očaju. Auto se ispravio sam od sebe.

bilo je kao da ga je neko podigao i okrenuo u pravom smeru, rekla je.

Kako bilo, Sharon se uspešno odvezla do odredišta.

Kad se vratila kući, ispričala je prijateljici šta joj se desilo. Ne čudi me!, odgovorila je prijateljica. Kad si otišla počela sam brinuti jer se vreme pogoršalo. I tako, poslala sam svoh anđela čuvara da te prati.

 

Bernardine Jonesvozila je dvosmernom ulicom na sever, prema Denveru. U jednom je trenutku stigla do dela puta gde je trebala odlučiti hoće li nastaviti ravno ili skrenuti levo.  odlučila je skrenuti, no ulica joj se učini nepoznatom. Kad je začula reči: Odmah uspori! - reagovala je bez razmišljanja. Zaustavila je auto i zapanjeno ugledala kako se na levom zavoju, upravo tamo gde bi bila da nije stala, pojavio jureći auto.

tek kasnije je shvatila da je glas došao iz njenog auta.

A ona je u autu bila sama...

 GDE ANĐELI ŠEĆU, Joan Wester Anderson

[ines]

ANĐELI - Starac Pajsije

 

  Anđeli sačinjavaju čin najbliži nama, njima je data na čuvanje ova zemlja, i oni služe bliže nama za spasenje ljudskih duša.

  Anđeo leti kao munja kroz nebesai kroz podnebesje, za tren silazi u pakao, za tren obilazi zemlju i ne sprečava ga ni litosfera, ni atmosfera, ni stratosfera, ništa ga ne sputava. (Sv. Jovan Damaskin, Dogmatika).

  Isto tako duša čovekova svojim umom proputuje nebo, silazi u pakao, stvara sebi predstavu o tamošnjim mukama, hita kuda želi, i niko je ne može sprečiti jer kuda želi onamo ide.

  Čovek je brat sa anđelom po slovesnosti. - Sv. Grigorije Nisikij

Anđeoska tela pretanka i pretanana, od ognja nebeskog i zovu se bestelesnim u spisima Crkve.

[ines]

http://f0.pepst.com/c/4713D1/745413/ssc3/home/097/heruvim0/heruvimi.jpg_480_480_0_64000_0_1_0.jpg

[Срђан Ранђеловић]

 

 

 

Учење Цркве не говори да су анђели способни да врше Света Тајинства. Могуће објашњење за то је тај факт, да анђели немају материјално тело и, сагласно Јовану Богослову, нису у могућности да се покају. Сасвим је друга ситуација с човеком. Имајући телесну немоћ, човек има и могућност покајања. И пошто су Света Тајинства у мањем или већем степену повезана с покајањем, анђели по својој природи нису способни да их врше.

 

Ипак, света традиција нам описује случајеве, када су анђели крстили људе, вршили Тајинство Свете Евхаристије, рукополагали свештенике.

 

Погледајмо случај вршења анђелима, Тајинства Хиротоније епископа. Реч је о чувеном Амфилохију (+ 395), епископу Иконијском, који је покренуо озбиљну борбу против јеретика. Та прича о Хиротонији се налази у два текста, написана у годинама после тог догађаја. Из тога следује, да историјска сведочанства, која се помињу у тим текстовима, имају уопштени, а понекад и нетачни карактер.

 

 

Светитељ Амфилохије Иконијски

 

 

 

Оба текста нам говоре да је Амфилохије био монах. Када је преподобни епископ Иконије, Јован, отишао к Господу, Амфилохију је, по свему судећи, било 40 година. Воља Божија, везано за епископију осталу без руководиоца, пројавила се у избору Амфилохија.

«Била је ноћ, када је анђео Господњи саопштио Амфилохију да ће он бити рукоположен у епископа Иконијске цркве. И поред тог Божанственог знака, Амфилохије је остао смирен, бојећи се да можда тај знак не долази од Бога. Ипак и следећа два дана се то поновило. После трећег пута, Амфилохије се подигао из постеље, да би ставио под контролу то што се дешава. Обратио се анђелу следећим речима: "Ако си ти анђео Божији, хајде да се заједно помолимо". Анђео је пристао, спустио главу и рекао: "Свет, свет, свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе твоје".

 

Затим је анђео узео Амфилохија за руку и довео га до храма. Врата храма су се сама отворила. Просторија је била испуњена јарком светлошћу и мноштвом људи у белим хитонима. Затим су га сви они провели до жртвеника и дали му нешто, слично Јеванђељу, са словима: "Господ да буде с тобом". Један од људи, који је стајао напред, дао је знак да почну молитву, да би Свети Дух посетио Амфилохија. Сви су почели да се моле и затим, рекавши: "Мир теби", ишчезли су у ноћној тами".

 

Целе ноћи је Амфилохије размишљао о томе што се десило, док се није пробудила остала братија. Амфилохије је отишао у цркву и све испричао игуману. Целу литургију је провео павши на колена и не изговоривши ни једну реч. Кроз неко време је дошао к себи, и лице му је сијало неописивом светлошћу.

 

Када се вратио из храма у келију, тамо су га дочекали седморица епископа, који су чекали да га рукоположе у епископа Иконије. Поново су га одвели у храм и почели да му облаче архијерејску одежду. Тада им је Амфилохије говорио о томе, шта се десило с њим прошле ноћи. Поверовали су његовим речима и позвали остале епископе и друге клирике, да саопште о једногласном избору Амфилохија у епископе.

 

 

Други догађај је повезан с Тајинством Причешћа, које су вршили анђели за једног монаха. О томе кратко сведочи Макарије Александријски, јереј познатих монаха-келиота, који су тај назив добили по месту где су се подвизавали. Једна од његових прича говори о неком Марку. Он је био млађи од Макарија и одликовао се својом изненађујућом кроткошћу, благоразумношчу, а такође, и способношћу да научи напамет текстове Старог и Новог Завета. Макарије наводи следеће сведочење о Марку. За време Свете Евхаристије, када је Макарије причешћивао друге монахе, он није могао да причести Марка, јер га је анђео спречио у томе тако што је, узевши свете дарове с престола, својеручно причестио Марка.

 

Трећи случај се односи на доста касније време. Тај текст датира из ЏВ века, и говори о чудима и по жанру се односи к епском приповедању. Православна породица, која се састојала од родитеља и кћери, живела је у рејону насељеном муслиманима. Пошто у околини није било православног свештеника, кћер је остала некрштена. Када је одрасла, постала је ђавоимана и много је патила. После смрти оца, Бог је пројавио своју милост. Богородица се спустила с небеса и ослободила девојку од демона.

 

Замолила је свог Сина да пошаље огањ и спали демона, да не би могао више да мучи девојку.

 

Затим је Богородица пренела девојку у место, где је постојао православни храм. Богородица се обратила к анђелима, који су Је пратили: "Узмите и крстите је". Крстивши је, анђели су обукли девојку у белу одежду, ставили јој на главу венац и на крају је причестили Светим Тајнама. После тога девојку су поново вратили кући, одакле је Богородица узела.

Илиас Вулгаракис, предавач богословије Атинског универзитета.

 

Превод с новогрчког: редакција интернет-издања "Пемптусија".

 

превод са руског С. М.

16.септембра 2014.

 

 

Izvor: http://www.pemptousia.ru

 

 

 

Манастир Лепавина

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja u ovo verujem,pogotovo, znak sa neba.

 

Dugo sam razmišljao o javljanjima andjela,nikad nisam dobio odgovor koji bi mi odneo i dozu sumnje ali vremenom Svetlost postaje jača i došao sam do toga,da Svetlost Koji ispunjuje znak sa neba,je takva da je  primalac razlikuje od kušanja demona, medjutim to nije sve,tako javljanje moraju i drugi da osete iz reci i svetlosti primalaca,koja je drugačija bila pre javljanja(svetlost,neki krste karma) andjela odnosno znaka sa neba.

 

Dakle uvek i uvek je znak sa neba aminovan i od drugog a ne samo od primalaca.