Зоран Ђуровић: Лажни духовници

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 28 минута, Zoran Đurović рече

Рекоше св Нил Сорски и Игњатије Брајанчанинов, а ја вам кажем: Нема тог духовника који би могао помоћи Бокситу и Роћку!    

Свако има неког духовника, неког ко обнаша то мјесто (оца),  Роћку је то нека пристојна баба фасцинирана Бечом и 19 вјеком и помало љута негдје је живот ујео, а Боксид се  држи средине да би био самосталан и то га уби, њему је духовник "златна средина"

[Родољуб Лазић]

Не зна се ко је од вас двојице "духовитији". 

Лажни ава и његов епигон, фино друштванце. 

[Bokisd]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Рекоше св Нил Сорски и Игњатије Брајанчанинов, а ја вам кажем: Нема тог духовника који би могао помоћи Бокситу и Роћку!    

, imam predanje i pismo, ne treba duhovnik to nam je ovde prica ..... sta me briga,.... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 16 часа, Bokisd рече

, imam predanje i pismo, ne treba duhovnik to nam je ovde prica ..... sta me briga,.... 

Промашио си.

Писмо и Предање је ту да узрасташ у вери и ако тражиш само то, духовник ће ти се додати.

Мене баш брига што ти прво трчиш за духовником.

[Bokisd]

Пре сат времена, Volim_Sina_Bozjeg рече

Промашио си.

Писмо и Предање је ту да узрасташ у вери и ако тражиш само то, духовник ће ти се додати.

Мене баш брига што ти прво трчиш за духовником.

Bre VSB, ovo si sve iseckao kako si hteo i stavio u bosanski lonac i dobio si jednu finu bosansku corbu.....

[Zayron]

пре 5 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Промашио си.

Писмо и Предање је ту да узрасташ у вери и ако тражиш само то, духовник ће ти се додати.

Мене баш брига што ти прво трчиш за духовником.

Pod uslovom da preživiš krštenje. Jedan od ove dvojice bi možda mogao biti taj Roćkov duhovnik?:Ili kolega sa bogoslovnog fakulteta. Prema videu to izgleda kao da su sjedili na predavanjima iz liturgike zajedno. 

https://youtu.be/jMVj7Fa7MfI

https://youtu.be/8Y7YQ3i1Kas 

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Да би смо даље говорили о духовноцима као о људима који нас руководе у духовном животу и критикују, преиспитију наше духовно искуство треба најприје да јасно разликујемо феномен световности и феномен духовности.

Како свјетује свет, или како се човјек са својом суштином утапа у свијет и његову вреву, како своју суштину испоставља у неку опшу (метафизичку) суштину које и нема, јер су сви покушаји проналазка опште суштине пропали и завешени нихилизмом, ништењем.

Ништење опште суштине је ништење свјетовности, Ниче разара свјетовност и освјетљава појединачно сушто, самоистовјетност човјека са самим собом, баченим и усамљеним, издвојемим од свјета је мислена "филозофска" подлога за ишлекивање духовног збивања, које је немогуће унутар било којег система - свјетовности, па и персоналистичку онтологије, метафизичке теологије.

 

Још много може бити рјечи о анализи свјетовности и њеној деконструкцији, о побједи над свјетом...

 

О збивању духовности, духовном искуству, свјетовност не може знати ништа, просто ми када живимо свјетовност мртви смо за духовност и оврнуто, ми се можемо сјећати нпр. љубави и из свјетовности и мислити о том искуству, али о љубави као духовном искуству је немогуће мислити.

Пошто наше духовно искуство ми не можемо ником па ни духовнику прењети, јер када говорим о љубави, ви мене разумјевате сјећајући се својих љубави, или својих духовних искуства, али о мојим не можете знати ништа нити ја о вашим.

Ми можемо да имамо заједнички духовно живот тек кроз заједничко светотајинско духовно искуство.

 

Данас у ЦГ имамо свету тајну гласања, да ли се ту збива духован или свјетован догађај, да ли је унутар свјетовности могућа пројава духовности?

Мој одговор је не, ко год данас однесе побједу то је побједа свијета и тријумф свјетовности.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

[uomo del Ve.Te.]

Ова тема о духовницима на коју је Padre говорио као и неки који су овде писали је изузетно изузтно важна и која диктира и даје одређени тон у нашој Цркви у свим сферама....

Сасвим је сигурно да је ова тема много деликатна, или како би то реко’ Шојић  “very very délicatesse”….  Тако да ће неки у Цркви који имају власт видети оно што је речено (неке детаље) на овој теми као напад како би ја то реко’ “ напад на Господина Цркву“ дакле видеће као опасност за своју позицују..... јер се тобоже довиди у питање позиција “духовника“ (гуру)... сви/многи се усуђују да кажу ово или оно, али мали број зна шта кажу свештени списи ране Цркве о томе...

Прво треба да се расчисти следећа ствар.... једино је човек Христос посредник између људи и Бога-као што каже апостол Павле....духовник у манастиру или онај ко исповеда људе (у парохији) само би требао да буде ту као неко ко ће да усмери људе према Христу, а не да постави себе за “бога “....

Да ли је иста ствар духовник и исповедник тј. свештено лице код кога се исповедамо?

Ствари су много једноставне али нажалост људи све компликују или из незнања или намерно због совјих личних циљева...сликовито да прикажем ситауцију...

...муж и жена који имају мало дете па пре него што ће проходати држе га за рукице да му помогну да начини прве кораке, па му тако помажу неко време док не направи прве кораке, па чим прохода радују се неизмерном радошћу, јер кош један човек прохода... даље брину се о њему, школују то дете па га после пусте (ако су родитељи имало нормални) пусте га да иде од њих да се осамостали да заснује само породицу, и ако треба неки савет увек могу да питају родитеље.....нажалост има примера где родитељи из своје себичности/егоизма неће да пусте децу од себе, мешају им се у живот па им кажу ти требаш овако ти требаш ово, оно....и скоро у 100 % случајева ако овако родитељи поступају ова деца остану инвалиди непсособни за цели свој живот...

...тако је исто и у Цркви.... човек кад чита Св. Писмо види да, Господ неба и земље каже Адаму као малом детету иди, иди Адаме надени имена животињама... Господ се радује и каже иди иди... дакле господ не каже: Е чека ја ћу бити ту  да ти кажем како ће и шта да радиш..., па потом Господ каже рађајте се и множите се и напунити земљу и владајте њоме....дакле Господ даје слободу, радује се слободном човеку, нота човекове слободе је присутна кроз цело Свето Писмо, као и у списима Отаца Цркве.... да будем јасан, кад говорим о слободи овде не мислим како то говоре о слободи неолибрални западни глобалисти, где је све дозвољено... него да будем кристално јасан ја овде говорим о слободи унутар Св. Писма, Св. Предања Цркве, и свештених списа Отаца Цркве....

Е управо тако требало би да буде и у СПЦркви неко ко је духовник у манастиру или исповеда (свештеник) у парохији треба да буде ту да човека помогну да прохода духовно па потом да може да трчи маратон....дакле да се осамостали...неки су већ овде на овој теми цитирали неке од Црквених Отаца који исто ово кужу.....

.... наравно свако од нас ће увек требати и мора да се исповеда код свештеника до краја живота, чак и они кој су најобразованији који су исчитали списе Отаца (Епископби, Свештеници, лаици), али треба ићу у томе правцу да људима не треба гуру, треба пустити људе да се осмостале духовно, да читају да раде на себи, да не буду као инвалиди богаљи где неко мора да их води за рукицу цели живот, и да има каже сваки детаљ шта и како треба да раде...углавном као што горе рекох да та слобода буде унутар граница Светог Писма и списа Отаца а у исто времене где се исповест неизоставно подразумева као и то да се човек консултује/ да разговара унутар заједнице ако има неке недоумице, то је нормална ствар....

Е сад.... нажалост имамо ситуацију где монаштво (одређени људи) да ли из незнања или због својих неких циљева константно покушавају да манастиркси типик/правила пренесе у породични живот људи....о овоме су писали на пример Шмеман, Мајендорв и други... дакле ово није случај само са СПЦ..... овде би се требао постојати неки бланс, разборитост...јел не може се  100% манстирски типик пребацивати у кућу једне породице како то неки хоће....

На приме нико не примећује, да  се Христос Господ наш јесте повлачио у пусто место на молитву, АЛИ није био пустињак далеко од свих и није основао неки манстир у некој пустињи и да је Он онда на тај начин вришо своју мисију, већ је Христос био међу људима и са људима... Св. Јован Крститељ исто тако, Св. Јован Крститељ јесте једино био у пустињи једно време и подом је дошао међу народ да врши мисију за долазака Спаситеља, и имао је ученике ...апостол Павле исто тако није основа неки манастир у пустињи, већ је неуморно путовао од места до места од града до града мисионарећи, проповедајући, помажући заједнице, баш управо исто као што то данас раде свештенослужитељи у СПЦ....

.....дакле као што рекох горе имамо Господа Христа Христа имамо Јована Криститељ имамо апостола Павла....И ОНДА шта се дешава, дашава се да у четврдом веку пустињко монаштво постаје централни идеал са свим својим ставкама, (а не многи детаљи/оно како су Христос, Св. Павле и други радили...)....Египатски путстињаци су заступали да човек треба да бежи од света/народа.... не треба да се купа, треба се се иживљава на неким под изговорим послушности,(Христос каже што не желиш да ти се чини не чини другом).... срећа Кападокијски подвижници су били добар баланс у односу на египатске као и сиријске аскете...

.....као и уоште деспотизам који се појавио унутар Цркве после миланског едикта, који је   преузет из државног уређења Византије и пренесен  у Цркву....Римски цареви су сматрали себе пантократорима целе земље, свевладаоцима целог света, отуда иконе које су се појавиле у византији Христос пантократор... пре миланског едикта лик Христа Госпда је тотално другачије приказиван пре 313 године.....даље долази до појаве депотизма у епископату који је поготово у протеклих 100 година изражен код фанариота....

Даље кад се говори о духовницима има ту још једна ствар о којој нико не говори...у нашој Цркви у СПЦ на све четири странце света ( у епархијама) има свештеника бисексуалаца који користе параван духовништва да би остварили своје циљеве, човек никад не би реко... и то све иде слтакоречиво под плаштом побожности....сентименталија... доброте, духовности, невероватни глумци, ови из Холивуда су ништа за ове...итд...ја овакве нити сам постављао нити сам рукполагао, нити имам неку власт сад, тако да немам право да говорим о томе.......   али једно је сигурно, у доста, доста случајева ови су агресивни... гурају то своје шта оће... и колико год човек покушава да се цивилизовано понаша према њима не иде... тако да човек мора да буде увек на сигурној дистанци од оваквих, да човек не би дошао у искушење/ситуацију да некоме мора да поломи кичму, руке и ноге укључујући и ребарца....

.... даље има свештеника у СПЦ који се продају за“духовнике” а који су хетеросексуалци али курвари... и онда преко тих сентименталија духовништва, вребају као предатори жене (удате) удовице, поготово разведене и неудате..... има и овга исто, нетреба да се лажемо, не верујем да има неки лудак овде ко ће рећи да овога нема у СПЦ.....

....а што се тиче позадинаца калуђера и неких епископа у СПЦ на све четири стране света у СПЦ ....и како ови користе стратегију позиције духовника....нема потреба да елаборишем овде детаљније о томе јер је то све познато...углавном ово горе (ове случајеве) што сам написао није генерализовање али има примера овога свега што сам као што рекох горе споменуо/навео.....а сви ови се служе плаштом дувоника, духовности, јеванђеља, у обично све врти око сентиша и сентименталија....

И ово још да кажем... неко већ време ту и тамо свремена на времеме на интренту се могу прочитати неки наслови/оптужбе: владика Атанасије Милишевски има децу итд... па шта ако има децу??? нек су жива и здрава (ако је то уопште тачно што пишу новине).... а и ако заиста има децу са неком женом то само показује да не нормалан чоек... али шта ћеш има и људи у СПЦ који више воле лимонду, или  пак симпатишу оне који воле лимонду....

Да резимирам....

Унутар СПЦ у богословијама на нашим теолошким факултетима ти људи који се спремају за свештенике и неки од њих који ће можда бити у монаштву нису спремљени/научени, не спремају се на један адекавтан начин... у тим нашим богословским школама поготово две ставке су запостављене, тема исповести и проповедање... ако ништа друго требало би барем да се ти људи теоријски што боље спреме на основу изучавања списа отаца Ране Цркве....

А  исто тако могли би се на предавања довести нормални, разборити свештеници као и калуђери који имају најмање 30/40 година исповедничког/духовничког стажа/искуства па да и они говоре тим ученицима/студентима....  за почетак мислим да би се требало ићи у овом правцу ако желимо било шта да поправимо побољшамо у СПЦ.... ако неко има бољи/тачнији предлог позивам нека исправи моје грешке....

 

 

[Bokisd]

Пре сат времена, uomo del Ve.Te. рече

.....дакле као што рекох горе имамо Христа имамо Јована Криститељ имамо апостола Павла....И ОНДА шта се дешава, дашава се да у четврдом веку пустињко монаштво постаје централни идеал са свим својим ставкама, (а не оно како су Христос, Св. Павле и други радили...)....Египатски путстињаци су заступали да човек треба да бежи од света/народа.... не треба да се купа, треба се се иживљава на неким под изговорим послушности,(Христос каже што не желиш та ти се чини не чини другом)

(ovo se ne slazem, niko nije nikoga terao u manastir, pogotovo pustinju,.... niko nije ni imao blagoslov da ide u pustinju ako nije bio ispitan da je duhovno spreman....  i to bas od tih istih monaha i duhovnika koji su ziveli i zastupali pustinjacki zivot...itd...)

Пре сат времена, uomo del Ve.Te. рече

ја овакве нити сам постављао нити сам рукполагао, нити имам неку власт сад, тако да немам право да говорим о томе.

(vauuu...)....  

Пре сат времена, uomo del Ve.Te. рече

И ово још да кажем... неко већ време ту и тамо свремена на времеме на интренту се могу прочитати неки наслови/оптужбе: владика Атанасије Милишевски има децу итд... па шта ако има децу??? нек су жива и здрава (ако је то уопште тачно што пишу новине).... а и ако заиста има децу са неком женом то само показује да не нормалан чоек... али шта ћеш има и људи у СПЦ који више воле лимонду, или  пак симпатишу оне који воле лимонду....

(ako je tacno).... neka su ziva,... ali v.Atanasije ne moze da vrsi vise episkopsku sluzbu, dao zavet bezbracnistva....itd...

Inace, svidja mi se ovo objasnjenje oko duhovnika,... bas jutros pricam sa drugarom u vezi duhovnika i kaze on.... pa, bre nauci me da pecam, nemoj da mi dajes ribu....

Ima jedna pricica sa Sv.Gore..... iguman bio star i bolestan i pao u postelju i treba da izaberu novog igumana .... i stari iguman lezi u krevetu u svojoj keliji i dovode razne dostojne monahe da malo popricaju sa njima o igumanstvu..... i iguman stavi kofu vode nasred kelije i dovedu jednog monah i pita ga starac sta je ova kofa vode.... pa, poceska se po glavi monah, sta znam pa to je simbol blagodati itd,.... dobro, dovedose drugog, sta je kofa vode, ....pa, to je simbol krstenja i tako dalje,  ....i tako sve nesto monasi, misitika, ovo, ono.... .... i dodje vece i kazu, starce nema vise monaha, osto samo onaj nas kuvar, eno ga kuva nesto,..... dovedite i njega i odose da ga pozovu,.... i monah onako prljav od uglja i vatre i ulja i hrane i kuhinskih isparenja, mrmlja nesto u bradu sto ga maltretiraju kada mora da sprema veceru monasima .....i dodje u keliju i pita sta ste me zvali..... sta je ova kofa pita iguman,.... zar ste me za to zvali  ..... i sutne onu kofu i voda se prospe po celoj keliji i ljutito ode da kuva....... i stari iguman se obradova i kaze,..... braco ovo vam je novi iguman..... .... (ko shvati....)

[Zayron]

On 28.8.2020. at 15:54, Zayron рече

Pod uslovom da preživiš krštenje. Jedan od ove dvojice bi možda mogao biti taj Roćkov duhovnik?:Ili kolega sa bogoslovnog fakulteta. Prema videu to izgleda kao da su sjedili na predavanjima iz liturgike zajedno. 

https://youtu.be/jMVj7Fa7MfI

https://youtu.be/8Y7YQ3i1Kas 

 

 

Na žalost, takvih je svugdje! Od toga da se lažni duhovnici budu predstavljati kao pravi je još samo jedna stvar gora, kad se pravi počnu ponašati kao lažni! 

 

[Родољуб Лазић]

https://spzh.news/ru/news/73329-mitropolit-antonij-nazval-pyaty-priznakov-istinnogo-starca

Митрополит Антоније Паканич, други човек Украјинске Цркве, дао је пет знакова истинског духовника:

1. Упућује чеда на Хиста, а не на себе, не ствара око себе секту својих поклоника.

2. Никад не врши насиље над вољом чеда, тј.  даје савете, а не издаје наређења.

3. Истински старац, нарочито ако је схимник,  контактира са светом само колико је неопходно, не прави јавне скандале, не понаша се као некаква звезда, не прави шоу по медијима и не бави се политиком.

4. Не вређа свештеноначалије своје Цркве, чува завете које је дао и послушање.

5. Истински старац је смирен, а ако се код њега пројављује гордост,  славољубље и злоба, такав је самозванац, лажни старац.

 

[Вукашин]

Текст који сам дуго тражио и чувам га у архиви. Један део се односи на ову тематику - злоупотребу послушања.

MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

WWW.MANASTIR-LEPAVINA.ORG

---

Portal duhovnih pouka i besjeda, MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Ово су екстремне ситуације, али вероватно су и код нас присутне у мањој мери:

Цитат

 - U našim manastirima, posebno ženskim, postoji takav pojam kao što je otkrivanje misli, koje se nekada zamenjuje s cinkarenjem. Poslednje se još i neguje rukovodstvom. Destruktivna kontrola, klevetanje, razara bratsku ljubav, manastir se pretvara u svetsku zajednicu. Kako da se izbegne ta pogubna praksa?
 
    - Znate, kod nas do današnjeg dana nije razrađena crkvena pedagogija, ne samo za monaštvo, već i za mirjane. I kakvo tu može biti otkrivanje misli? Sve su to nedostojne igre, koje mogu dovesti samo do manipulacija ljudima i klevetanju. Uzeli su drevnu i veoma retku formu duhovnih odnosa i preneli je na naše postsovjetske uslove. Kome to treba? Uzgred, upravo takve stvari i treba da budu precizno propisane u opštecrkvenom ustavu: nikakvog „otkrivanja misli“.

 

[Вукашин]

Цитат

    - Na monaškom simpozijumu u manastiru Žiči, septembra 2011. godine, igumanija Feoksenija, nastojateljica manastira Hrisopigi, na ostrvu Krit, izgovorila je predivne reči: „Razne sestre, pomoću duhovnog rukovodstva svoje igumanije, napreduju zajedno i podvizavaju se, da bi dostigle Carstvo Nebesko. U skladu sa svetim Vasilijem, toliko razni ljudi, okupljeni u manastiru, postaju kao jedna duša i jedna misao u mnogo tela“. Nejasno je zašto u ruskom manastirima nema takvog jedinstva igumanije i sestara?
 
    - Upravo je jasno zašto je tako. Zato što u manastir ne dolaze ljudi iz nekog paralelnog sveta, već iz okruženja. Pogledajte na istoriju Rusije poslednjih sto godina. Najbolji ljudi su uništavani, iz pokolenja u pokolenje se vaspitavao dvostruki moral, čovek je razdeljen već na genetskom nivou.  Misli jedno, govori drugo, radi treće. I takav, izvinite za izraz, „ljudski materijal“ dolazi u manastire. Kako pod takvim uslovima realizovati monašku, a pre nje i prostu pastirsku pedagogiju? Prvo moramo svi mi (ne isključujem sebe iz broja tih „svih“, ja takođe osećam na sebi teret proživljene epohe) da shvatimo osnovne, domonaške, čak i „dohrišćanske“ moralne norme: da prestanemo da lažemo sami sebe, da prestanemo da živimo u sistemu dvojnog morala, da se trudimo da budemo pošteni ljudi, bar u okviru porodice. Pitate o ustavu i odnosima unutar manastira. Ali napisani ustavi ništa ne znače kada smo i na nivou najelementarnijih odnosa među ljudima u Crkvi svedoci uobičajenog ljudskog nemorala. I nikakvim ustavom to ne možemo regulisati.

 

[Тихон]

пре 1 сат, Вукашин рече

Текст који сам дуго тражио и чувам га у архиви. Један део се односи на ову тематику - злоупотребу послушања.

MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

WWW.MANASTIR-LEPAVINA.ORG

---

Portal duhovnih pouka i besjeda, MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

 

  Сјајно, али заиста сјајно!

  За научити као песмицу!

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 6 часа, Родољуб Лазић рече

https://spzh.news/ru/news/73329-mitropolit-antonij-nazval-pyaty-priznakov-istinnogo-starca

Митрополит Антоније Паканич, други човек Украјинске Цркве, дао је пет знакова истинског духовника:

1. Упућује чеда на Хиста, а не на себе, не ствара око себе секту својих поклоника.

2. Никад не врши насиље над вољом чеда, тј.  даје савете, а не издаје наређења.

3. Истински старац, нарочито ако је схимник,  контактира са светом само колико је неопходно, не прави јавне скандале, не понаша се као некаква звезда, не прави шоу по медијима и не бави се политиком.

4. Не вређа свештеноначалије своје Цркве, чува завете које је дао и послушање.

5. Истински старац је смирен, а ако се код њега пројављује гордост,  славољубље и злоба, такав је самозванац, лажни старац.

 

Pa gde si uglavio ovo?