Свештеник Зоран Ђуровић: Исповест

[Жика]

пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Има код Мајендорфа кад говори да су католици били саблажњени са Златоустим јер је ој само 1 поменуо да се иде у цркву а исповест!:)))

Извини, нисам разумео.

[Драгана Милошевић]

Вазда компликовано.

[grigorije22]

пре 51 минута, Ćiriličar рече

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се. Исповиједајте пак једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника. Илија бјеше човјек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој. (Јак. 5, 14-17).

Ово је занимљиво (друга је ствар како се све кроз историју Цркве усановило), јер Апостол Јаков најпре говори о болести, па каже "дозовите презвитере црквене". Затим, одмах, саветује за исповест и не помиње презвитере него каже да се исповеда(мо) "једни другима"! Али, даље - у контексту исповести - натавља и помиње Илију - у контексту "молитве ораведника" - и тим примером показује снагу молитве праведника.

Дакле, Св. Јаков Илију  овде сврстава са нама, са не-клирицима, са лаицима. Никако у свештенство (што Илија није ни био, иако је био пророк).

Мислим да овде нема двојбе да се Апостол обраћа лаицима да се иповедају лаицима, те да се сви моле једни за друге. А Илију узима само као пример дубоке вере, праведности и некога коме Бог услишује молитву. Значи у апостолске време се исповедало "једни другима". Као се развијала Св. Тајна исповести кроз историју Цркве друга је прича. Ипак се овде ради о јасној и недвосмисленој препоруци Апостола лаицима.

(Ја лично сам за то да Црква даје благослов посебно обдареним људима да буду исповедници - попут Св. Порфирија. Не да могу бити као он, али да имају благослов за то. Те да би у градовима, рецимо у БГ, било можда пар исповедника који би стално били доступни људима. Не да се на литургији чека у реду и скоро и не исповеди. Исповедник треба да буде доступан као "хитна помоћ", непрекидно. Требало би макар да парохијски свептеници одреде време за исповест. Као када идеш доктору, одеш лепо тад-и-тад кад ти нешто притипће душу, знаш да тамо има поп и иповедип се. Не да вијаш попа по кафани, или у стресу оном и гужви, на пола метра од других на литургији да истресаш своје муке....савим је неприкладно то.)

Molitva pravednika. To znači da se ja molim nekov svetitelju da se zauzme za upokojenog. 

[grigorije22]

Evo ga 3 priče dovoljno je poslušati samo prvu. Odakle i iz kojih izvora ovakve priče dolaze?

 

[Bokisd]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Ти си непоправљив. Бенедикт Нурсијски је био прост монах. Како су монаси или свештеници могли да се исповедају код њега? 

И на Истоку имаш идентичних случајева. 

Pa, ne moze pravilo da narusi ono sto nije po tom pravilu, zar ne, ono sto nije po pravilu ne moze da postane pravilo vremenon.To je ipak Benedikt kao duhovnik ispovedao ljude i vodio ih na tom duhovnom putum ali ih nije pricecivao, kada je svestenik koji ih pricescuje trebao da ih pricestiti, onda je trebala ispovest i pricest. Evo, gore si sam naveo, oni koji nisu mogli da prisusvuju liturgiji vernih su se ispovedali - pokajanje i priklanjali su glave i vladika ili svestenik im je citao molitvu i onda su napustali crkvu i liturgiju, znaci nisu se grupno ispovedali (kao u vazduh ) nego pred vladikom ili svestenikom, znaci, oni su im dali razresenje za te grehe kroz citanje neke otpusne molitve i onda su mogli da napuste crkvu.

[Жика]

Исповедали су се и код старца Јосифа Исихасте а није био јеромонах. Касније све познати духовници међу њима и Јефрем Аризонски који је подигао двадесетак манастира у Аризони.