Jump to content

Treba li se izbaciti mašta iz molitve?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 13 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Благодат (нестворено) је везана за природу (створено) и држи је у постојању.

Спор Варлам - Палама је можда утицао на ово питање, јер ако благодат тражимо у створеном гдје је она? Можда у уму као моћ имагинације - машта?

Отвореност човјековог вића за благодат је пут исцјељења и обухвата уједно сву природу, у смислу да се свјет уједно са човјеком преображава и зато кажемо обожење.

Благодатна молитва и није молитва како смо ми навикли, него истовремено извршење - чудотворење, јер како да се природа непокорава сили која је држи у постојању.

 

Замислити само једну тачку значи отворити један нови метафизички свјет, увести привид као посредника између човјека и природе.

Може се основано сумљати да је тај привид палост и подневесно дејство.

Познање благодатних темеља природе, која је сада Христова природа отвара могућност богопознања у твари, могућност да природу схватио као своје тјело Христово.

 

Маштању као и свој метафизици недостаје управо твар.

Замишљени Христос је разоваплоћен, док је оваплоћење метафизике као свјета технике контраоваолоћење, јер у замишљању (метафици) личност не може да се јави.

@kopitar, јединство времена и простора имамо у ефхаристији

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

Ne treba se od ovoga praviti filozofiju, mi slobodno koristimo maštu kod kontemplacije događaja iz Sv. Pisma kako vidimo iz Lectia Divina čiji počeci na zapadu sežu od Origena i Ambrozija.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 165
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Blagodat postojanja i zivota jeste velika, kao sto pise tamo,....Беше светлост истинита која обасјава свакога човека који долази на свет..... ali se pominje i.... И од пуноће његове ми сви примисмо, и благодат на благодат..... znaci, izgleda da tu imamo neke razne blagodati.
I, onda ne pricamo o tome da ako mislis da je blagodat samim time sto neko ima talenat i zivot i postojanje, ...dobro, ali treba i taj talenat umnoziti, pet talenata i jos umnozit pet, dva i umnoziti dva,....pa tako ako je sam talenat delo blagodati onda je i umnozavanje talenata delo blagodati - sto znaci da je to do nas samih da li cemo umnozavati talente i blagodat. Takva blagodat umnozavanja i duhovnog delanja se ne daje kao po defaultu, neko se trazi i ako se dobro (trazi) onda se i dobija...itd...
Tako slicno i kod mudrih devojaka, nisu one to sto su device samim tim okey, nego treba i da imaju ulje u posudama svojim i to su samo mudre device koje su trazile tu blagodat ulja na razne nacine.
Ништа од створеног не постоји "по себи", дакле све постоји по милости - благодати, па чак и ђаво, који овитава у мору благодати, али је његова унутрашњост тама крајња, зато пакао никад неће постајати као једно мјсто, нити га Бог ствара, него као мноштво чаура таме, благодат нестворена која окружује те чауре за њих је мучење и вјечни пораз, а за нас слава.

Дакле рјеч је сада, а и у будућем вјеку о степену благодати, колико је створено урасло у нестворено.
Новим Завјетом је у Христу нераскидиво повезано и на неки начин ради Њега и створено постаје спасоносно, али не благодат у смислу нестворене свјетлости.

Зато наше обделавање природе може да буде иконично, и чињење чинодејство, преображај и освештање, јер обје су природе Христове и све води њему.

Да би заиста познали - открили твар нама треба надахнуће Дуга Светога.

Међутим ми можемо да имамо демоне као посреднике па ће блуд да се показује као природа, ми можемо да имамо онтологије у чујем ће се кључу или моду објављивати сво биће, ми можемо да на мјесто Духа Светог доведомо идеологије.
Можемо и државу, па да сваки наш однос са природом или људима буде опосредован њоме.
Можемо и све створено и себе саме да видимо као робу, а њу да апстрахујемо у новас и да опет то буде регуларан и потпун свјет.
Зато молитва никада не смије да има замишљање, метафизичке, онтолошке или идеилошке димензије, јер она тада изграђује окове умјесто да их деконструше, можда и може у неком смислу ослобађања, али крајњи циљ је вјечна благодат и ничим обвладано времено пребивање хришћана.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

 

 

Ne treba se od ovoga praviti filozofiju, mi slobodno koristimo maštu kod kontemplacije događaja iz Sv. Pisma kako vidimo iz Lectia Divina čiji počeci na zapadu sežu od Origena i Ambrozija.  

 

Што си упоран, да сиђем у ад маштања по тебе, да упаднем на бициклу у филмове које себи у глави правиш.

Исус као селфобјект, то је "Пластични Исус" са њега можеш да радиш шта год хоћеш, да га шаљеш у самопослугу или било гдје ти падне на памет.

 

Друго замислим ја Исуса, замислиш ти, је ли то исто? Није, е сад чији је Исус прави?

 

Или ти сада о мени замишљаш по основу писања, имам ли ја ишта са тим?

Можда, али изгледа да не допирем до тебе, ти имаш представу о мени са којом си у монологу.

Зашто не, кад си већ створио представу о Христу, зашто да је не створиш и о мени, али шта ћеш са Лаканом?

У том свету интерсубјеката и селф овјеката не могуће је допрјети до другог.

Морамо се ослободити својих представља предрасуда и стећи поштење са свјетом око себе, дозволити му да се покаже, а то значи ослободити вољу.

 

Реци ми да ли док правиш те филмове се молиш, управљаш ли њима? Можеш ли да опишеш та искуства?

 

Можда би требали размотрити разлику између визуелизације и визије, те освјетлити појам сагледања односно, заједничког духовног виђења, да би расправа имала смисла.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 37 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

 

 

 

 

 

Што си упоран, да сиђем у ад маштања по тебе, да упаднем на бициклу у филмове које себи у глави правиш.

Исус као селфобјект, то је "Пластични Исус" са њега можеш да радиш шта год хоћеш, да га шаљеш у самопослугу или било гдје ти падне на памет.

 

Друго замислим ја Исуса, замислиш ти, је ли то исто? Није, е сад чији је Исус прави?

 

Или ти сада о мени замишљаш по основу писања, имам ли ја ишта са тим?

Можда, али изгледа да не допирем до тебе, ти имаш представу о мени са којом си у монологу.

Зашто не, кад си већ створио представу о Христу, зашто да је не створиш и о мени, али шта ћеш са Лаканом?

У том свету интерсубјеката и селф овјеката не могуће је допрјети до другог.

Морамо се ослободити својих представља предрасуда и стећи поштење са свјетом око себе, дозволити му да се покаже, а то значи ослободити вољу.

 

Реци ми да ли док правиш те филмове се молиш, управљаш ли њима? Можеш ли да опишеш та искуства?

 

Можда би требали размотрити разлику између визуелизације и визије, те освјетлити појам сагледања односно, заједничког духовног виђења, да би расправа имала смисла.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

Ne pravim filmove samo ti skrećem pažnju da je normalno koristiti maštu kod čitanja, tako da zamislimo događaj.

Molitva krunice je razmatranje Isusovog života, bilo bi isprazno moliti 50 zdravo Marija bez razmišljanja.

" Marija je sve to čuvala u svom srcu i razmišljala.."

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Зато молитва никада не смије да има замишљање, метафизичке, онтолошке или идеилошке димензије, јер она тада изграђује окове умјесто да их деконструше, можда и може у неком смислу ослобађања, али крајњи циљ је вјечна благодат и ничим обвладано времено пребивање хришћана.

Pade mi na pamet ono svetootacko da mi u molitvi ne trebamo da pravimo neke pregrade izmedju sebe i Boga, sto nekom nasom mastom mozemo da pregradimo ,..... da izmastamo mastom :pcelica: nesto sto nema veze sa real Bogom,.... i tako postoji opasnost :!: da skrenemo u molitvi prema nekom drugom bogu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Bokisd рече

Pade mi na pamet ono svetootacko da mi u molitvi ne trebamo da pravimo neke pregrade izmedju sebe i Boga, sto nekom nasom mastom mozemo da pregradimo ,..... da izmastamo mastom :pcelica: nesto sto nema veze sa real Bogom,.... i tako postoji opasnost :!: da skrenemo u molitvi prema nekom drugom bogu.

O kakvoj je ogradici riječ?

  • Оплаках :)) 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, kopitar рече

Ne pravim filmove samo ti skrećem pažnju da je normalno koristiti maštu kod čitanja, tako da zamislimo događaj.

Molitva krunice je razmatranje Isusovog života, bilo bi isprazno moliti 50 zdravo Marija bez razmišljanja.

" Marija je sve to čuvala u svom srcu i razmišljala.."

 

Pitanje je da li možemo i mi da kontempliramo i da budemo sveci?

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Гледам да речи молитве спустим у срце, и да мислим о оном што читам.

Каква машта и представе? Пу,пу, да Бог да их не било никад.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Isusovo magare рече

Aha misliš ono kao Budu ili tako nešto??

Nisam imao na umu, ali, mozda moze da bude neki primer to sa budizmom, jer deluje da oni ne traze Boga u srcu i dusi, nego vise umom i nesto filozofski i mentalno traze neka duhovna nirvana stanja - i time sprecavaju sami sebe, stvaraju tu neku ogradu izmedju sebe i pravog Boga koji je u nama u srcu (carstvo je Bozije unutra u vama)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 часа, Драгана Милошевић рече

Гледам да речи молитве спустим у срце, и да мислим о оном што читам.

Каква машта и представе? Пу,пу, да Бог да их не било никад.

Zamisliš događaj koji čitaš, pa kako bi napravila film ili predstavu.

To je sve normalno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 41 минута, kopitar рече

Zamisliš događaj koji čitaš, pa kako bi napravila film ili predstavu.

To je sve normalno.

To je sve normalno ali mi se molimo za ono što uho ne čuje i oko ne vidi.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...