Бела боја сликарског платна (или: о покајању и будућој чистоти) Епископ Максим Васиљевић

[Марио Токовић]

А сада да скинем рукавице.

Између в. Иринеја или патријарха, којима је Вучић добрица а Максим неваљао, и в. Максима, чији је духовни отац Атанасије, ја безусловно бирам в.Максима.

 

[Марио Токовић]

А ако сам каменчић у Максимовој ципели, па нека ме претрпи. Зашто је епископ, надзирач.

[Марио Токовић]

 

[Vladan :::.]

ово је страшно...
 

 

[Zoran Đurović]

пре 9 часа, Марио Токовић рече

Људи не воле оне који одишу слободом, оне у којима Дух дише на непрепознатљив начин.

Мени је сасвим јасно зашто ме ви мрзите. А Дух Свети има смисла за хумор па вам често ставља у уста речи које вас осуђују. 

[Zoran Đurović]

[Zoran Đurović]

1 hour ago, ana čarnojević рече

zasto toliki hajp oko vladike Maksima. cime je on zasluzio toliku paznju, napade i odbrane, teme, analize i diskusije...samo mi to nije jasno.

Зато што је од главних коловођа раскола у настанку. Ја сам черечио редовно и Артемија и Никодима. Сада је на реду разобличавање Максе и Лохија.  

[Марио Токовић]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Мени је сасвим јасно зашто ме ви мрзите. А Дух Свети има смисла за хумор па вам често ставља у уста речи које вас осуђују. 

Не мрзим те. Али то што пишеш против в. Максима и посебно против м. Амфилохија је мржња на коју си се свикао и којом се храниш већ дуго.

Мене нервира то што радиш и пишеш је немам смирење ни љубав. И реагујем претенциозно и недругарски. Али истина коју зборим неће бити упрљана мојом соли.

[Марио Токовић]

Слава Богу да се пише о људима. И дебатује и рве. Макар и невешто и острашћено. Боље и то него да се живи билтенски, шаторски, салонски.

Да нема догађања око в. Максима црква би личила на невладину организацију, од посебног историјског значаја. Власт оличена у болеснику и мафијашима купује Србију а продаје Косово, црква ћути. Сем пар оних које изабра Дух Свети да сведоче истину. А ти аво пророкуј. А ко ти је суфлер видећемо. Трагедија може бити што ћеш, можда, ти последњи то сазнати.

[Марио Токовић]

М. Амфилохије и в. Атанасије, два велика света оца Цркве, су много пута грешили, и као људи и као епископи. И грешиће. Бог дајући светост човеку не одузима му слободу  ни избор у слободи, до смрти. Али крст који они носе је претежак за огромну већину епископа. зато их избра Господ. Два велика пророка. И под тежином знају и да падну, као Симон из Кирине. Али тада Христос преузме, крст, сачека да се ресетују, и наново им преда. Али је време да и млађи епиксопи понесу терет и јарам. И слава Богу, не нађоше се само двојица. Та двојица су ласте слободе и обнове. Има их још. Време ће их пројавити. Када зло испуни своју мисију. Када се видно осети немоћ цркве. Тада ће се јавити синови и кћери Духа који ће пророковати.

[о.Небојша]

Човјек се нађе згрожен над толиком количином мржње и зависти који се просипа на једном црквеном форуму, који је још ради у оквиру Св.арх.синода. Кад би неко овако причао о некоме у црквеној сали после Литургије, не би било потребно да ја интервенишем. Вијерници би сами таквога опоменули, а ако не би престао избацили напоље. Обични, народски људи, а овде се људи хвале ученошћу, а пишу такве простаклуке.

Мислите о томе.

[Марио Токовић]

Текст је охрабрујући јер тајни исповести и покајања даје есхатолошки карактер и биће. Грех је нешто што нас држи у тамници прошлости а покајање нас изводи из тамнице не укидајући тамницу. Увек можемо да се вратимо тамо. Али усмерењем паже, ума, и чежње, духа, ка Богу ми мењамо сопствену стварност. Постајемо прозрачни за благодатни огањ који обитава у скривници срца. И чека прилику да се разгори. Мучна прошлост нас стално нагони да одврађамо пажњу од срца и да траживо утеху негде другде. Охрабрење је од човека и анђела, то се види на Распећу, али утеха је само од Духа. То се види у Васкрсењу.

А огањ Васкрсења почива у срцу нашем. И неће се смирити огањ Духа у нама док не почине на нама као што почива на Исусу Христу.

[Zoran Đurović]

пре 8 минута, Марио Токовић рече

Текст је охрабрујући јер тајни исповести и покајања даје есхатолошки карактер и биће.

Максим и покајање = Јуда и несреброљубље.

[Марио Токовић]

пре 8 минута, Zoran Đurović рече

Максим и покајање = Јуда и несреброљубље.

Човјек се нађе згрожен над толиком количином мржње и зависти који се просипа на једном црквеном форуму, који је још ради у оквиру Св.арх.синода. Кад би неко овако причао о некоме у црквеној сали после Литургије, не би било потребно да ја интервенишем. Вијерници би сами таквога опоменули, а ако не би престао избацили напоље. Обични, народски људи, а овде се људи хвале ученошћу, а пишу такве простаклуке.

Мислите о томе.

[Марио Токовић]

Оче Зоране, даће Бог да и останеш отац, морам ти признати нешто другарски.

Да те знам очи у очи никада се не бих усудио да ти кажем све ово што написах о теби.

Овако, срећом, не знамо се виза ви.