Jump to content

Бела боја сликарског платна (или: о покајању и будућој чистоти) Епископ Максим Васиљевић

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 2 минута, Вилер Текс рече

Можеш ли рећи из које си то чаше пио? И каква је то чаша владике Максима?

Колико знам ми сви који смо у Цркви из једне чаше пијемо- без обзира на све.

Узалуд пијемо од Тела и Крви, ако не научимо да пијемо од воље Очеве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Марио Токовић рече

Узалуд пијемо од Тела и Крви, ако не научимо да пијемо од воље Очеве.

Слажем се. Мислио сам да ми објасниш оно о различитим чашама, ако желиш пошто овај одговор нема везе са мојим питањем.

Ако не желиш, не мораш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Вилер Текс рече

Слажем се. Мислио сам да ми објасниш оно о различитим чашама, ако желиш пошто овај одговор нема везе са мојим питањем.

Ако не желиш, не мораш.

То је чаша слободе. Када окуси човек од ње почиње нова драма у животу.

До те чаше човек нуди неслободу  другом. А од чаше слободе прети стара опасност, да неслободом нудиш слободу. Бар сам се ја тако понашао.

Али слободу можеш задобити трудом самопротивљења, избацивања зла из срца насилу,  и самопринуде, устискивања добра у срце на силу. Теофан затворник

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Окусио сам зрно пикси даста, слободе, када сам прочитао Шмеманов Дневник. А онда сам постао сурово слободан да намећем слободу.

Али сам неке ствари схватио тек када су моја деца пројавила свој карактер. Колико је тешко слободом учествовати у форматирању другог.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мој утисак је да се из једне строгост и неслободе људи крећу до тоталне анархије у нашој Цркви.

Тај утисак стичем читајући тебе. А постоје и други који одлетеше у либерализам и посташе прави либерални зилоти.

Као флипер куглица.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да се вратим на тему. Људи не воле оне који одишу слободом, оне у којима Дух дише на непрепознатљив начин.

Плаше их се, често презиру јер је дух слободе горак залогај. Слобода је света жуч Христова. Горка јер је распета. Али се распеће завршава васкрсењем. И тада сва горчина постаје слатка. И човеку бива тешко  што је тако мало од горчине пробао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Вилер Текс рече

Ја и причам о теми. Мислим да ти идеш из крајности у крајност.

Колико људи иде из крајњости у крајост, или си студен или си врућ. А колико је млитаво, да не кажем млако. Нормало је ићи од ивице до ивице док год не сретнеш Христа у срцу. Ко рескира тај добија. Нешто човек чини вољно, нешто безнања.по карактеру и стеченом рефлексу. Али је важно да си жив, онај који пада и устаје.

Ја бих волео да сам умерен, али нисам. И то је мој крст жучи. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Марио Токовић рече

Колико људи иде из крајњости у крајост, или си студен или си врућ. А колико је млитаво, да не кажем млако. Нормало је ићи од ивице до ивице док год не сретнеш Христа у срцу. Ко рескира тај добија. Нешто човек чини вољно, нешто безнања.по карактеру и стеченом рефлексу. Али је важно да си жив, онај који пада и устаје.

Ја бих волео да сам умерен, али нисам. И то је мој крст жучи. 

Није. Нормално је расуђивати. Средњи пут није ни млитавост ни млакост.  Крајности су опасна ствар. Оне се додирују и човек се у крајностима не мења. Чиста идеологија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Марио Токовић рече

А ти му се придружи, не би ли га спасао.

Мислим да твојим активностима не помажеш еп.Максиму. Верујем да ни он не би волео да га неко тако брани. 

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Вилер Текс рече

Није. Нормално је расуђивати. Средњи пут није ни млитавост ни млакост.  Крајности су опасна ствар. Оне се додирују и човек се у крајностима не мења. Чиста идеологија.

Сада цитираш оце. Они су имали расуђивање. Ми га немамо. Прва врлина која се добија након распећа је смирење. Друга је расуђивање. Да ли имамо смирење. Немамо.

Смирење се добија тек када човек пострада ни крив ни дужан, и свима све опрости.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Milan Nikolic рече

Мислим да твојим активностима не помажеш еп.Максиму. Верујем да ни он не би волео да га неко тако брани. 

Ја га не браним. Ситан сам ја. Ја говорим што мислим и осећам. Осећам потребу да кажем у свеопштем мудровању и ћутању.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Марио Токовић рече

Сада цитираш оце. Они су имали расуђивање. Ми га немамо. Прва врлина која се добија након распећа је смирење. Друга је расуђивање. Да ли имамо смирење. Немамо.

Смирење се добија тек када човек пострада ни крив ни дужан, и свима све опрости.

Ја ти говорим у контексту теме. Хтео сам индиректно да ти кажем ово што ти је Милан рекао директно. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па добро, не слажемо се. За мене је Максим, велика нада. А да ли ће нада постати љубав или промашај видећемо.

В. Максим ће грешити у много чему. у другим стварима ће бити свет. У сваком човеку зри и кукољ и пшеница.

И само Бог зна када ће човеку бити додељен срп. Када ће човек постати ризница блага. Или ризница кукоља.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...