Епархија ваљевска: Саопштење поводом пресуде Великог Црквеног Суда бившем архимандриту Никодиму (Богосављевићу)

[Zoran Đurović]

1 hour ago, Родољуб Лазић рече

Из тог става у ствари и произлазе канони и (формална) забрана заједничких молитви/причешћа са неправославнима.

Како си ти у СПЦ а Патријарх се моли са јеретицима? Као и Максим. 

[Жика]

пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Како си ти у СПЦ а Патријарх се моли са јеретицима? Као и Максим. 

Нису осуђени као јеретици ни на једном Васељенском Сабору.

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Жика рече

Нису осуђени као јеретици ни на једном Васељенском Сабору.

Осудио их Рођа, то је довољно. 

Види како ћути као твор. Неће да каже да је у СПЦ. 

[Панарет]

пре 3 минута, Жика рече

Нису осуђени као јеретици ни на једном Васељенском Сабору.

Дакле, сматраш да догма о непогрешивости римског епископа није јерес?

[Жика]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Осудио их Рођа, то је довољно. 

Види како ћути као твор. Неће да каже да је у СПЦ. 

За њега мислим да је у СПЦ. Не би отишао тако далеко да иде у раскол. Ипак, није он на нивоу Артемија и Никодима. Јеси ли видео како је Димитријевић ублажио ставове према хомосексуалцима? Каже да је схватио да је био преоштар и да не треба осуђивати јер може онај који осуђује да упадне у исти грех.

[Жика]

пре 4 минута, Панарет рече

Дакле, сматраш да догма о непогрешивости римског епископа није јерес?

Имаш и Свете Оце који су исповедали нека погрешна учења па не кажемо да су јеретици. Ја кажем да нису осуђени ни на једном Васељенском Сабору. Да ли сам нешто слагао?

[Панарет]

пре 17 минута, Жика рече

Имаш и Свете Оце који су исповедали нека погрешна учења па не кажемо да су јеретици. Ја кажем да нису осуђени ни на једном Васељенском Сабору. Да ли сам нешто слагао?

Ниси слагао, нисам то ни инсинуирао. Моје питање се односило на догму о непогрешивости папе, не на католике. Но било је и отаца који су католике држали јеретицима.

[Панарет]

Осим тога, опште је познато да - нажалост- нема евхаристијског општења Православне и Католичке Цркве. Тога се држе све помесне цркве, без обзира на изузетке.

[Родољуб Лазић]

У литератури се указује на следеће помесне Саборе који су изричито или посредно осудили римокатолицизам као јерес:

879. г., 1009, 1054, 1341, 1347, 1351, 1440, 1441, 1443, 1450, 1484, 1722,1838,1848, 1895. године.

Наравно, небројено је много светих који су римокатолицизам сматрали јересју: од св. Фотија, преко  св. Григорија Паламе, Симеона Солунског, Марка Ефеског, Никодима Агиорита, Козме Етолског, Нектарија Егинског, Јустина Поповића...

 

[Панарет]

пре 10 минута, Родољуб Лазић рече

У литератури се указује на следеће помесне Саборе који су изричито или посредно осудили римокатолицизам као јерес:

879. г., 1009, 1054, 1341, 1347, 1351, 1440, 1441, 1443, 1450, 1484, 1722,1838,1848, 1895. године.

Наравно, небројено је много светих који су римокатолицизам сматрали јересју: од св. Фотија, преко  св. Григорија Паламе, Симеона Солунског, Марка Ефеског, Никодима Агиорита, Козме Етолског, Нектарија Егинског, Јустина Поповића...

 

Да, али није одржан ни један Васељенски сабор на којем су осуђени. Додуше, већ смо постали одвојене цркве, па и није било разлога осуђивати веровање које није ни продрло у Православље...

[Жика]

пре 31 минута, Панарет рече

Ниси слагао, нисам то ни инсинуирао. Моје питање се односило на догму о непогрешивости папе, не на католике. Но било је и отаца који су католике држали јеретицима.

Знам да је било, ја рекох за Васељенске саборе. Нисам негирао да је било светитеља који су их сматрали јеретицима. Не слажем се са том догмом, мада она говори о непогрешивости папе када говори са катедре.

[Родољуб Лазић]

Није било ни Васељенског сабора који би прогласио протестанте за јеретике. Да ли из тога, такође, као и за римокатолике, произилази да они нису јеретици? 

[grigorije22]

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

У литератури се указује на следеће помесне Саборе који су изричито или посредно осудили римокатолицизам као јерес:

879. г., 1009, 1054, 1341, 1347, 1351, 1440, 1441, 1443, 1450, 1484, 1722,1838,1848, 1895. године.

Наравно, небројено је много светих који су римокатолицизам сматрали јересју: од св. Фотија, преко  св. Григорија Паламе, Симеона Солунског, Марка Ефеског, Никодима Агиорита, Козме Етолског, Нектарија Егинског, Јустина Поповића...

 

To onda znaci da samo pravoslavci ulaze u raj. 

[Панарет]

пре 2 минута, Жичанин рече

Сестринске цркве стоје једна поред друге столећима, нити се воле нити се заједнички моле, нити се разумеју, нити се споразумеју, не моле се заједно и да сви буду једно.

Гордо говоре свака од њих: "Ми се можемо молити за њих, али не с њима" или "Ако пристанемо на заједничку молитву, онда смо пристали и на све заблуде сестринске цркве."

Уместо што једна другој траже грешке и грехове, боље би било да се окупе око исте истине, исте вере, истих светих Тајни.

Уместо да оставе по страни ко се коме присаједињује, боље би било да се сви уједине у Христу, јер што су ближе Њему, то су ближе једна другој.

Добро каже један писац да је узалудно "помодно манекенски него мудро екуменски".

Ако је Христос један, онда је и Црква једна, Његова, Света.

Ако су некад сестринске цркве живеле у пуном заједништву, онда је могуће да се оно и оживи, јер сви смо хришћани, само на други начин.

Разговор сестринских цркава не подразумева само да се оне добро разумеју, него и да једна другој опросте и забораве старе увреде.

Иако је Христос молио да сви будемо једно, од јединства, бар за сада, нема ништа, ма какав облик оно могло имати.

Растављену браћу исте вере није могуће ујединити, иако "зидови који одвајају вере не досежу небо".

Па ипак, екуменски покрет за уједињење хришћанских цркава показатељ је колико су оне отворене, или, боље рећи, затворене, тј. неспремне за искрен разговор, споразумевање, приближавање, сарадњу, заједништво, уједињење.

Разлике нису препрека јединству хришћанских цркава, већ украси општој Цркви.

Христов позив на јединство свих верника данас је хитан и битан.

"Мир имајте и светињу са свима; без овога нико неће видети Господа." (Јев. 12,14) 

ЂУРО ШУШЊИЋ

Све је то у реду, али није могуће остварити такво уједињење - или ће Православна Црква прихватити да постоје ситуације у којима без сагласности пуноће Цркве епископ Рима може доносити коначне судове о питањима вере и морала или ће пак Католичка Црква морати да прихвати да је на догматски ниво издигла једно погрешно учење које је у њеној основи. Тешко је замислити обе опције, а ову другу још и теже.

[Родољуб Лазић]

Ја бих ипак, нека ми опрости господин Шушњић,  пре послушао шта  о тим "сестринским Црквама"  кажу горе поменути Сабори и свети  Григорија Палама, Марко Ефески, Нектарије Егински, Јован Кронштатски, Јустин Србски...