Претражи Живе Речи Утехе

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Теодосија протиница Светлана Стевић, која годинама води епархијску добротворну организацију „Мајка девет Југовића“ и шест народних кухиња, са епархијском комисијом за процену штете, обишла је делове централног Косова који су посебно угрожени недавним поплавама, како би се стекао бољи увид на терену и одредили приоритети. Епархија рашко-призренска је већ покренула више активности у прикупљању средстава за угрожено становништво преко Црквених општина, Манастира, али и апелом свим људима добре воље да помогну оне којима је помоћ неопходна. У селу Лепина, општина Грачаница, протиница Стевић са епархијском комисијом обишла је најугроженија домаћинства која је водена стихија ових дана угрозила и причинила им штету. Међу онима који су претрпели највећу штету је шесточлана породица Живорада Ничића, којој је у поплави приземни спрат куће у потпуности уништен. Чланови породице су затечени како чисте и суше зидове, покушавајући да сачувају и спасу оно што је могуће спасти. Знатан део покућства је уништен и није за употребу. Ово домаћинство изгубило је и 8 прасића (тежине 20-24 кг). Породица Милорада Митровића, из истог села, такође покушава да санира нанету штету, међутим њима је поред већинског дела покућства уништена и ускладиштена храна. Браћа Рашићи, Стева и Дејан, затечени су како спашавају пред кућом покућство, али им је страдала комплетна зимница и храна која се налазила у помоћном објекту. Тешка ситуација затечена је у селу Радојеву, код Властимира Максимовића, чија је жена, иначе, тежак болесник, астматичар. У њиховој кући све је страдало, почевши од целокупног намештаја, беле технике, постељине и ћебади, гардеробе. Максимовићи живе у трошној кући, а њихов син у старој кући поред њих, која је под бујицом воде у потпуности уништена. Жена и деца Властимира Максимовића су евакуисани, јер кућа више није за живот, дошло је до слегања земљишта од поплаве и зидови куће су попуцали од воде и свуда се виде остаци влаге која се још није повукла. По селима Лепини и Радојеву вода се још није повукла, посвуда се могу видети угинуле кокошке и ситнија стока, уништено дрво и угаљ за огрев и кошнице пчела, а испред свих кућа које су претрпеле штету избацује се намештај који није за употребу. Иако је температура ових дана све више била испод нуле, људи у тешким условима чисте своје домове и цео призор са лица места је потресан, посебно због тога јер је реч о људима скромнијег имовинског стања. У селу Добротин поплављена су многа дворишта и пољопривредна имања. У домаћинству Момчила Шубарића укућани су затечени како износе намештај и уништену белу технику, како би све што је неупотребљиво комунална служба понела на отпад. Чланови породице перу зидове, избацују муљ који је вода нанела, и од велике помоћи су им апарати за исушивање које су добили од општине Грачаница како би се последице влаге колико-толико санирале. У домаћинству Горана Шубарића затечена је иста ситуација. У кући је све уништено, намештај и техника су избачени у двориште и ради се на санирању влаге и чишћењу. Код Милоша Ђорђевића приземни спрат је цео поплављен као и код породице Дејана Марковића и више других становника овог села. Посебно тешка ситуација је у домаћинству Синише Лазића. Читав доњи део куће који је чврсто био укопан у земљу је и даље под водом, висине око једног метра. Сво покућство је уништено, а у том делу куће је била и кухиња и дневни боравак и остале просторије. Домаћин је, иначе, познат као изузетно вредан човек који се бави сточарством и пољопривредом, и жалосно је било видети да је сав пољопривредни принос у потпуности пропао од поплаве. Лазић иначе држи 20 прасади, али сва сточна храна коју је имао је уништена. Једна од можда најтежих ситуација затечена је у домаћинству породице Грбић. Радојица Грбић је социјални случај, јер ни он ни супруга нису запослени, имају троје деце, од које је треће беба од месец дана. Пре само једног месеца успели су уз велике муке да реновирају кућу у којој су живели, иако ни она није у њиховом власништву. Вода им је све однела и штета је непроцењива. Села Гуштерица, Лепина и Радојево добили су данас помоћ у чизмама и ћебадима, а представници Епархије су разговарали са више људи за које је било тешко наћи речи утехе. Пренета им је дубока солидарност целе наше Епархије са њима у овој несрећи, уз обећање да ће наша Црква ускоро, у зависности од прикупљених средстава, помоћи онима којима је помоћ најнеопходнија. У Гуштерици је пет породица замолило помоћ за набавку плочица и лепка за плочице јер су у страху да постављају поново ламинат, уколико се овако нешто понови. Наравно, много је сличних примера, али породицама које су по имену и месту боравка наведени потребна је хитна помоћ. Реч је о добрим и вредним људима који су остали и опстали на Косову и Метохији, на својој земљи и у својим кућама све ове године. У овом саопштењу Епархије навели смо само један део извештаја који се стално допуњава новим случајевима из других делова Косова и Метохије, као и извештајима наших свештеника са терена. Акцији прикупљања помоћи активно су се прикључили и манастири наше Епархије, а архијерејска намесништва са парохијама у деловима Епархије који нису погођени штетом, такође прикупљају средства и поред тешке ситуације у којој цео наш народ живи на просторима Епархије рашко-призренске. Искрено смо охрабрени првим одзивима људи из земље и иностранства који су изразили жељу да помогну. Сва прикупљена помоћ за страдалнике и начин како ће се искористити биће документовани и приказани. Још једном апелујемо да поред помоћи Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, која се од првог дана укључила у помоћ угроженима, као и више хуманитарних организација, људи добре воље наставе са акцијом помоћи. Истинска хришћанска солидарност, али и брига за Косово и Метохију се управо у тој солидарности и жртвеној љубави делатно показује, јер је реч о помоћи за домаћинства и људе који су овде опстали у најтежим временима и које треба охрабрити и помоћи им да на Косову и Метохији остану, и даље наставе свој живот. Дато у канцеларији Епархије рашко-призренске 20. јануар 2021. године у Грачаници

У знак подршке Православној цркви и вјерном народу у Црној Гори, са благословом Његовог преосвештенства Епископа рашко-призренског Теодосија, у суботу, 4. јануара 2020. у 17 часова послије вечерње служиће се молебан са литијом од Цркве Св. Апостола Петра и Павла – Петрове цркве до Цркве Св. Николе у Новом Пазару. У недјељу 5. јаунара служиће се Света архијерејска литургија у Цркви Св. Николе, са почетком у 9 часова. Молебан са литијом за светиње и вјерни народ у Црној Гори организује Епархија рашко – призренска са Српском православном црквеном општином за Рашку област. Извор: Митрополија црногорско-приморска

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Епархија рашко-призренска са забринутошћу је примила вест о најави почетка извесних радова на локалитету древне српске средњовековне катедралне цркве Светог Николе, саборног храма новобрдских и грачаничких епископа, у непосредној близини (подграђу) тврђаве Ново Брдо. Овај храм је подигнут средином 14. века и био је дограђен у време деспота Стефана Лазаревића и после 1455 године. По свему судећи касније је под османском влашћу претворен у џамију, да би објекат после био срушен у земљотресу и остао у рушевинама до данашњих времена, као и остаци града који је убрзо запустео. Као и велике немањићке задужбине (13 и 14. века) Сопоћани, Ариље, Високи Дечани, новобрдска црква Светог Николе грађена је у романичком стилу базилике и до пада Новог Брда под османску власт била је главно православно богослужбено место. Недалеко од овог храма налазе се остаци градске римокатоличке цркве тзв. Сашке цркве, која је добила назив по рударима Саксонцима (Сасима), који су поред дубровачких трговаца и домаћег српског становништва чинили део богатог и разноликог културног и верског мозаика средњовековног Новог Брда, као једног од најзначајнијих градова средњовековне Србије. Информације о планираном пројекту конзервације храма Светог Николе објављене су у косовским медијима и према доступним информацијама пројекат изводи Археолошки институт Косова уз финансијску подршку немачке амбасаде у Приштини. Противно закону о званичним језицима и називима општина, медији говоре о "катедрали у Артани, бившем Новом Брду" игноришући званично име општине. Епархија рашко-призренска напомиње да се храм Светог Николе налази у једној од четрдесетак специјалних заштићених зона, које по косовским законима подлежу посебној процедури, која не зависи само од косовских институција, већ и од става Српске Православне Цркве. Осим тога, овај стари верски објекат је на сајту косовског Министарства културе нетачно представљен као римокатоличка црква, без икаквог помињања аутентичне историје храма и досадашњих резултата археолошких истраживања (https://dtk.rks-gov.net/tkk_objekti_sr.aspx?id=283) што је жалостан показатељ тенденције мењања историјских чињеница на овим просторима. Тим поводом наша Епархија је већ контактирала немачку амбасаду, а такође ће у даљој процедури ургентно бити ангажована и Комисија за заштићене зоне, чији је члан Епархија Рашко-призренска. Веома је важно у сарадњи са ОЕБС-ом и канцеларијом ЕУ утврдити тачно све чињенице и пројекат конзервације рушевина храма вратити у оквире закона. У противном сваки даљи радови на овој локацији били би незаконити. Црква Светог Николе истраживана је још од 50-тих и 60-тих година прошлог века и ту су пронађени бројни натписи и елементи камене пластике који јасно указују на порекло храма и његов стил. У оквирима храма пронађени су и бројни гробови, који су у међувремену отварани и кости одношене у Приштину без икаквог обавештавања Српске Православне Цркве. Одлучан став наше Епархије јесте да се било какви конзерваторски радови, као и презентација ове баштине, може радити једино узимајући у обзир досадашње археолошке радове и у пуној сарадњи са еминентним српским експертима које ће ангажовати Епархија рашко-призренска. Апсолутно је неприхватљива и контрапродуктивна било каква политизација питања културне баштине, а поготово једнострано мењање историјских чињеница. Досадашња истраживања и историјат храма Светог Николе детаљно су представљени у монографији "Црква Светог Николе - Катедрала Новог Брда" археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму Новог Брда. Ова вредна књига у pdf формату доступна је на: https://d.pr/free/f/34iYBL. Дато у канцеларији Епархије rашко-призренске Призрен-Грачаница, 6. јуна 2019. године Извор: Епархија рашко-призренска

Саопштење Епархије рашко-призренске 31. Мај 2018 - 16:03 Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује најновију серију инцидената који указују на вишеструко погоршање безбедносне ситуације у којој живи српски народ са својом Црквом на Косову и Метохији. Пре три дана десетине косовских Албанаца напали су српске вернике који су са својим свештеником дошли да обиђу рушевине цркве Свете Тројице у селу Петрич код Клине и обаве Духовданску литију. У озбиљном инциденту, у коме су нападачи и поред присуства полиције каменицама засули вернике, повређена су тројица Срба. У јучерашњем инциденту у селу Старо Грацко код Липљана повређена је једна Српкиња са шестомесечном бебом, а група Албанаца код села Жач недалеко од Клине пресрела је локалног свештеника Стевана Марковића који се са породицом враћао са службе у Пећкој Патријаршији. Свештенику су прво препречили пут, а потом се окупила већа група која је рукама почела да удара о кола и сломила предње стакло на возилу. Двоје петогодишњих близанаца и попадија су том приликом претрпели велики страх јер је један од локалних Албанаца, иначе припадник породице Кељменди која је и раније нападала српске повратнике у Жачу, почео да прети да ће донети оружје. Свештеник је после тога имао у Осојану састанак са британским амбасадором г. Руаријем Оконелом коме је детаљно испричао шта се догодило као и шта је било у Петричу јер је отац Стеван био заједно са верницима у литији. Синоћ је такође нападнута и амбуланта у српском повратничком селу Новаке код Призрена. У нападу су проваљена врата и уништен је већи део документације. Инцидент је данас пријављен полицији али се по обичају не очекују, као ни до сада, никакви резултати. Поред настављања кршења одлуке Уставног суда Косова о дечанској земљи, коју садашњи као и бивши председник општине Дечани упорно негира и спречава регистрацију у катастру, као и покушаја претварања локалног пута који пролази поред манастира у магистрални пут према Црној Гори, ови најновији инциденти показују да се безбедносна ситуација за Србе на Косову и Метохији интензивно погоршава. Косовске институције, што својом пасивношћу, а у случају Дечана и директним учешћем, непосредно доприносе ескалацији ситуације. Изјаве дечанског градоначелника и министра инфраструктуре против Српске Православне Цркве су претеће и неодговорне и погоршавају ионако већ годинама лошу безбедносну ситуацију у овој општини. Епархија Рашко-призренска позива надлежне институције на Косову и Метохији да поштују постојеће законе и зауставе ескалацију етничког насиља и нетолеранције. Кршење верских права, посебно православних Срба на Косову и Метохији верификовано је и најновијим извештајем Стејт Департмента о верским слободама, где се наводи онемогућавање слободног приступа верницима појединим објектима и указује на често кршење постојећих закона који регулишу права Српске Православне Цркве и невећинских заједница на овом простору. Епархија такође апелује на међународне представнике и институције да учине све што је у њиховој моћи да се спречи наставак етничког насиља и омогући нормалан и безбедан живот српском народу на Косову и Метохији. Дато у канцеларији Епархије рашко-призренске Призрен-Грачаница, 31. мај 2018. године Извор: Епархија рашко-призренска