Претражи Живе Речи Утехе

Са великом забринутошћу, Српска Православна Црква већ неколико месеци прати изјаве које долазе од стране највиших локалних политичких представника у Приштини, а које се тичу статуса земље манастира Високи Дечани и других судских спорова око наше имовине, у које смо увучени без своје воље. Овога пута, неистине су изречене са највишег места, од стране г.Аљбина Куртија, премијера владе у Приштини, док су се само у децембру о овом питању оглашавали председник скупштине г. Глаук Коњуфца, поједини ресорни министри, г. Рамуш Харадинај као лидер партије ААК и представници општине Дечани више пута. Подривање судских пресуда у јавности од стране политичара у овом случају је без преседана у ширем региону. Једини смисао обраћања свих ових званичника видимо у томе да за Српску Православну Цркву на простору Косова и Метохије не важе било какви закони или судске одлуке. По речима једног од званичника, спровођење ове одлукеби изазвало „ланчану реакцију где би морало да се попушта Цркви и по другим питањима“. Преведено на обичан језик, ово значи да су права Српске Православне Цркве на овом подручју ствар нечије добре воље, а не система који би морао да буде темељ сваког друштва, и да делује исто према свима, што је, уосталом више пута истакнуто од највиших међународних представника који су апеловали на поштовање закона и судских одлука. Уколико се укратко осврнемо на сам судски поступак, онје трајао шеснаест година пред косовским судовима. За време тог поступка, Манастир Високи Дечани је трпео не само претње, него и физичке и оружане нападе,организоване протесте, покушаје блокирања приступа манастиру, а клеветничка кампања која је спровођена против СПЦ и самог манастира је нешто што не би могло да се упореди са било каквом пропагандом након Другог светског рата. За време тог поступка, свако правно питање је детаљно обрађено, пред свим судским инстанцама, сам поступак су све време пратили и међународни представници на овом простору и њихови правни тимови.Верујемо да не постоји поступак од 2000. године који је толико праћен, и који се оволико политизује, не од стране наше Цркве, већ од стране локалних институција. Чак и након таквог поступка, локалне институцијеодбијају да спроведу пресуду у катастру (већ скоро шестгодина), и поред огромних настојања да се одлука Уставног суда изврши, јер је по својој природи коначна и неопозива. Овакво поступање није само одраз стања у ком се налазе косовске институције, већ и отворенедискриминације према Српској Православној Цркви. Даље, овакво поступање јасно говори и каква би била судбина наше Цркве на овом простору уколико би у целости била препуштена на милост и немилост властима у Приштини, из које год политичке групације да долазе. Наша Епархија очекује да ће се судска одлука свакако извршити, али све тешкоће око тог питања, и опструкција владавине права која траје годинама показује да суштински проблеми остају и само је питање времена када могу бити отворени на другом месту. Зато, иако је важно да се судска пресуда изврши, још је важније да се нађу дугорочна решења како да се даља дискриминација спречи и ефикасно заштите права Српске Православне Цркве и њене имовине. Иако локалне институције стално позивају на дијалог са СПЦ, тај дијалог није могућ са неким ко нам на сваком кораку показује отворену етничку и верску дискриминацију и неспремност да поштује сопствене законе. Наша Црква је од првог дана након оружаног сукоба 1999. године учествовала у дијалогу са локалним институцијама и активно радила на изградњи поверења и мостова, што је итекако познато међународној заједници.Стога, спровођење ове одлуке, од стране ове или неке следеће администрације, нужан је услов како би нам се показало да дијалог не би био само представа за камере и стране званичнике, и да постоји спремност да се заустави систематска кампања дискриминације и отвореног непријатељства према Српској Православној Цркви.Наглашавамо и да постоји још читав низ отворених питања и неиспуњених обавеза које је Приштина преузела, али да је решавање овог питања минимум од кога би морало да се крене даље. Упорно третирање пред јавношћу наше Цркве као политичке институције или некога преко кога се прави политички утицај, зашта нема основе, показује суштинско неразумевање концепта слободе и равноправности верских институција у савременом демократском друштву. Неодговорне медијске изјаве, арбитрарно коментарисање правоснажних судских пресуда и стварање конфузије у јавности додатно угрожава безбедност Српске Православне Цркве, њених светиња, свештенства, монаштва и верника и у супротности је са свим међународним стандардима. Српска Православна Црква је најстарија институција која постоји на овим просторима, о чему сведоче бројни домаћи и страни историјски извори, и постојаће, ако Бог да, и у будућности. Бранећи свој идентитет и имовину ничим не желимо да угрозимо друге верске заједнице играђане, без обзира на етничко порекло, нити да се бавимо политиком. У току свог постојања, наша Црква са верним народом преживела је прогоне сваке врсте, и овакав однос за нас није никаква новост. Још више смо решени да останемо на просторима где вековима живимо, али и да не будемо експонент политичких кругова, посебно оних који желе да створе имиџ европског друштва док истовремено игноришу законе и сопствене судске одлуке. Нажалост, овакав неправедан и једностран однос према СПЦ највише штете може да донесе свим грађанима који на Косову и Метохији живе, које год да су вере и националности, јер свако трезвен може да се запита какве су његове могућности и будућност у оваквом систему, уколико институција попут Српске Православне Цркве, посебно манастир Високи Дечани који је континуирано радио на помирењу и помагао свим угроженим у време оружаног сукоба 1998.-1999. године,већ годинама доживљава овакву неправду и дискриминацију. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Поводом одлуке апелационог суда у Приштини да се српски посланик Иван Теодосијевић осуђује на две године затвора поводом његових изјава у јавности пре пар година, изазвала је озбиљну забринутост и узнемирење међу нашим народом на Косову и Метохији. Не само да је реч о потпуно несразмерној пресуди, већ је прекршен договор у Бриселу да у судским предметима над српским грађанима морају бити ангажована двоје судија српског и један албанског порекла како би се избегле једностране одлуке, док је у доношењу ове пресуде у судском већу седело троје судија косовских Албанаца. Док се Србима мери свака реч, косовски лидери без икаквих проблема износе ставове о српском народу који подстичу на готово свакодневне инциденте који угрожавају општу безбедност и вређају наш народ који овде 20 година живи под константном етничком дискриминацијом. Епархија рашко-призренска, изражавајући највећу забринутост због ове одлуке и последица које она може да изазове на међуетничке односе на Косову и Метохији апелује да се нађу сви правни начини како би се неправедна одлука променила. Напомињемо да су косовске институције веома селективне у правосуђу када је реч о случајевима који се односе на припаднике српског народа јер се, на пример, одлука Уставног суда Косова о земљи манастира Високи Дечани без икаквих правних последица игнорише од стране институција већ пет година, иако је реч о отвореном кршењу закона. Етничка једностраност и искључивост у правосуђу озбиљно нарушава поверење у институције и нимало не води унапређењу међунационалних односа. Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве Призрен-Грачаница, 25. август 2021.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ Обавештавамо свештенство, монаштво и верни народ да је својом одлуком Велики црквени суд (ВЦС бр. 69 од 16. маја 2019. год.) донео коначну пресуду којом је бивши архимандрит Никодим (Богосављевић) кажњен лишењем свештеничког чина, монаштва и монашког имена и враћен у ред лаика са крштеним именом Драган. Овом одлуком оснажена је пресуда Црквеног суда Епархије ваљевске (ЦС бр. 52 од 22. априла 2019. год.). Бивши архимандрит Никодим (Богосављевић) јавно је прекинуо молитвено општење са патријархом, надлежним епископом и осталим епископима СПЦ и самовољно напустио богослужбено место, те је тако сам себе изопштио из крила једне, свете, саборне и апостолске Цркве. На позиве Епископа ваљевског Г. Милутина није се одазивао и ниједног тренутка није показао да се каје због својих поступака. Сходно томе, случај је предат у надлежност Црквеног суда Епархије ваљевске, који је пресудио као што је горе наведено, а што је и оснажено коначном пресудом Великог црквеног суда Српске Православне Цркве. Такође, обавештавамо верни народ да Драган Богосављевић (бивши архимандрит Никодим) и поред свих опомена, позива на покајање, пресуда црквених судова, забрана свештенослужења и даље служи и на тај начин наставља да чини оно што Богу није угодно. Апелујемо на све вернике да се држе јединства Свете Православне Цркве, јер по речима светог Кипријана Картагинског: „Коме Црква није мајка, томе ни Бог није отац“. Из Канцеларије Црквеног суда Епархије ваљевске Извор: Епархија ваљевска