Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу

[Милан Ракић]

пре 13 минута, Леон Професионалац рече

Имам и некретнину у Омладинској 

I tu smo bili komšije. Živeo sam jedno vreme iznad negdašnje Investbanke preko puta pozorišta

[Аристарх]

пре 9 минута, Леон Професионалац рече

Тако сам одрастао. У Карађорђевој 222, после Пејтона, преко пута бугарске пијаце. ?

четврти краљевачки батаљон, али нисам цео живот у КВ. био сам у школу у цг јер ми је отец био у морнарицу током рата. отавде сам отишао у русију 7 год. учиш око војног космичког инжењерства. па се вратих. да би се аклиматизовао, радио сам на квантаж два месеца. возио воће.

али где ти дође та бугарска пијаца? знам где је карођорђева тамо имам доста пријатеља.

мсм. ми смо комшије

пре 20 минута, Милан Ракић рече

Pa da.

Mentalać i Bateeee su baš izrazi osobeni za Kraljevo i okolna mesta.

Uključujući i Obrvu, mesto gde je avva, pisaće mu u Žitiju, kao još sasma mali, prvi puta video mlazne jeroplane. 

Ава је црногорац, није он из кв

[Леон Професионалац]

пре 8 минута, Вукашин рече

Kad vidim ispodvlacen tekst, najezim se. 

Imam neku svesku, pa tu i tamo zapisem neki citat, ali sve redje...

Ово је радна свеска. Фотокопирао сам књигу да бих сачувао оригинал. Уз то, то што сте рекли не умањује суштину. 

О овоме проповедам. Пишем. То је мој посао. 

[Леон Професионалац]

пре 7 минута, ana čarnojević рече

ti su Rodjina ekipa?

Не знам, али, мрачни су ми. Познати су јавности. Кажу да је његово учење јединствено и да тек треба да се о њему донесе суд. 

Рекох, ја већ имам суд о томе 

[Леон Професионалац]

пре 10 минута, Аристарх рече

али где ти дође та бугарска пијаца? знам где је карођорђева тамо имам доста пријатеља.

мсм. ми смо комшије

Одмах до Малог Аса, сад је ту полигон за полагање вожње. 

Ја сам био у зградама преко пута, десна страна. 

[Леон Професионалац]

И даље не верујете ?

[Милан Ракић]

пре 16 минута, Аристарх рече

Ава је црногорац, није он из кв

Po rođenju. Otac mu je iz Obrve

[Леон Професионалац]

пре 2 минута, Милан Ракић рече

Po rođenju. Otac mu je iz Obrve

Одакле му је отац? 

Хајде трећи пут за срећу! 

[Нифада]

пре 3 часа, Нифада рече

Навешћу један пример који може да да допринос правилном разумевању лика и речи З.Ђ.

Сећам се једног путовања у Грчку у време студија.Група колегиница и колега. Једна група девојака обучена у дуге сукње,коса исплетена у кике,равна обућа,дискретан и с мером,смех,што има своју лепоту..и друге групе,међу којима је једна девојка у мајици са деколтеом,дужине до пупка.Комлексна ситуација у Атини,тражимо пут до неког смештаја у интернату за једну групу,па онда треба на други крај Атине,за другу,11 сати ноћу,лепо атинско вече,девојка са кикицама плаче,она већ у 11 мора да се тушира и да иде у кревет,а ова се деколтеом,опуштено каже,ма спаваћемо у бусу,ако треба.Било је још примера.Зато када процењујемо некога,треба добро закопати у његову личност и ткиво,јер неретко буде лепих изненађења,како пронађете бисер тамо где га не очекујете,и чешће буде тамо где је мало интригантно,дискутабилно,провоцирајуће,него где је све уштогљено,преподобно и по неким неписаним канонима. 

И мислим да су људи изгубили добар смисао за хумор,не разумеју га, сви воле да се шале на туђи рачун,само они најбољи на сопствени

 

Nešto je samo primer koji može da ima određeno značenje.Inače,lično niti nosim duge suknje,niti idem u neku drugu krajnost,samo sam htela da kažem da spoljašnje zna da zavara.Sve češće u poslednje vreme srećem ili čitam nekakve analitičare,psihologe i sl.koji žele neku svoju percepciju da vam prenesu,pa je uviju u nekakvu psihološku paradigmu,da bi svom stavu dali kao neku naučnu podlogu,a stav može biti izraz nečije prepotentnosti,narcisoidnosti,kompleksa i sl.i da nema nikakvo realno utemeljenje.Često imaju dva-tri šablona ličnosti u koje pokušavaju da strpaju sve ljude,pa kada sretnu autentičnu ličnost koja iskače iz klišea,onda su malo zbunjeni i ne znaju kako da je uklope  u gotove kalupe.

Ponekad zaborave da postoji i dobar smisao za humor kao način komunikacije,ili ironija kao odgovor na neke besmislene komentare.

Mogao se steči utisak da u nekim aktivnijim profilima ovde imamo povremeno različite stilove u okviru određenog profila i jedne teme,što može da bude,ali ne mora da znači,a i ne smeta,čak i da jeste.

 

 

 

 

 

[Vladan :::.]

Није везано за тему али је у складу са традицијом на теми: да се постављају чуда светих, а будући да се чудо десило у сну таман је и за лаку ноћ  
 

НЕДАВНО ЧУДО СТАРЦА ПАЈСИЈА У СЕРУ

Пре неколико недеља, у грчком градићу Сер догодило се најновије чудо Старца Пајсија. Описао га је Амфилохије, ипођакон Саборне цркве у Серу.

Млади Пантелис, иначе наркоман, имао је страшну незгоду са својим мотоциклом у непосредној близини свог града, којом приликом је задобио озбиљне повреде главе – претрпео је контузију мозга. У тренутку несреће вероватно је био под утицајем супстанци јер, иако је био на рехабилитацији, демон хероина није га напуштао. Примљен је на одељењe интензивне неге Опште болнице у Серу.

Лекари су га прикључили на апарате и закључили да је у коми. На крају, донето је мишљење да је Пантелис претрпео мождану смрт. Лекари су, немајући никаквих других могућности, саопштили његовој мајци, Анастасији, да је живот њеног сина сада искључиво у Божијим рукама.

Лекари су овакво мишљење донели 13. јула. Сутрадан, 14. јула, Пантелис би напунио 18 година, и уместо уласка у пунолетство, његова мајка је гледала како води битку, али не битку против дроге, већ битку за сам живот.

Дивна госпођа Анастасија није желела да исход чека скрштених руку. Са благословом њеног духовника, оца Атанасија, она је сутрадан аутобусом отишла до Солуна, а одатле у манастир Светог Јована Богослова у Суротију.

Знала је за величину Старца Пајсија, али није знала да се тог дана, 14. јула, навршавало тачно 18 година од његовог упокојења. Када је стигла и видела хиљаде људи који су дошли да се поклоне Старчевом гробу, била је изненађена, али када јој је речено да је њен син јединац рођен истог дана кад се Старац Пајсије упокојио, скоро се онесвестила. У том тренутку је осетила нешто што и даље не може да опише. Сагласје са божанским, ауру светог Старца, и уопште осећај да ће нешто добро проистећи из тога.

Упркос критичном стању њеног сина, она то није искористила да гробу приђе преко реда, већ је смирено чекала, клечећи четири сата, док најзад и на њу није дошао ред да се поклони месту на коме почива Старац Пајсије. Помолила се за своје дете и са гроба узела мало земље, од које је њен духовни отац направио амајлију. Госпођа Анастасија је затим отрчала у болницу и ставила је испод јастука њеног сина.

Те исте ноћи у сну јој се јавио Старац Пајсије, говорећи: “Не бој се, Пантелис ће бити добро.”

Следећег јутра Пантелис се пробудио и био је здрав, што лекари никако нису могли да објасне. Оштар мирис је испунио собу и убрзо су утврдили да долази из јастука на којем је Пантелис лежао, а под којим је његова мајка тајно поставила амајлију – грумен земље са гроба Старца Пајсија.

Једина ствар коју је Пантелис запамтио из свог дубоког сна је фигура старца обученог у црно, који му је рекао: “Хајде, момче, устани и пођи са својом мајком. Твоје жито још није скувано. Проћиће још много времена пре него што ћемо га појести.”

Од тог јутра Пантелис презире дрогу, здрав је и планира да упише факултет. Исповедио се код духовника његове мајке и жели да се о овом чуду, које је његова породица доживела, прочује, уз помоћ ипођакона Амфилохија.

“Бог, понекад, када нека особа не разуме добро, пошаље јој искушење, како би се опаметила. Када не би било мало бола, болести, итд, људи би постали звери, и никада не би пришли Богу.” - СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ.

Извор: https://www.facebook.com/Istocnikk/posts/341548883218904

 

[Леон Професионалац]

пре 2 минута, Жичанин рече

Где? У Голубу код Томкета? 

На почетку са десне стране, близу данашње Амаде 

[Zoran Đurović]

пре 9 минута, Аристарх рече

Ава је црногорац, није он из кв

Од тамо су ми корени. Ћале се родио у Обрви, а његови су дошли из Бјелопавлића. У Даниловграду су убили неког Турчина. Онда су отишли на Пештер, Сјеница да би избегли освету. И ту убију неког Турчина. Мој ђед, Владимир Ђуровић се одсели у Обрву код Краљева. Прађед се врати на Пештер да покупи овце, али га ту смлати Шпанска грозница. Отац ми се роди у Обрви, мајка му умре на порођају. Сељаци рекли: Дај да подбацимо и дете кад је сахрана, шта да расте без мајке. Чули то ујаци мог оца, украду дете и однесу у шталу. Била 1936, нису се нешто обазирали на персоне, тек се неко сети да фали дете. Где је? После неколико дана чују да неко кмечи у штали. Ови дечаци обливали млеком мог оца. Матори онда рекоше: Ај, сад, кад је ту да га држимо. Ђед Владимир ожени другу, маћеха била зла и стално правила батине мом оцу. Ђед убије неког четника секирчетом, не из идеолошких разлога, него је овај остао код њих у кући и није хтео да иде са својима јер га убиле чизме. Владимир га молио да оде, јер ако наиђу Немци, могу да му побију породицу. Овај му рекао: Ј... ми се за твоју породицу. Прво га је располутио по глави, онда умотао у ћилим, и бацио у Мораву. 

Ронио је зими да извуче неку воденицу, и кажу да је тада навукао плућну болест. Извукао је из бунара неку жену коју су четници били заклали, а бацио се на ледину кад ју је извукао јер није могао да дише. У кафани уби неког Жићу коцкара жарачом, јер га је 2 пута упозорио да не вара на картама. За њега је лежао 6 месеци. Убио је и оца Лепе Лукић, јер је он крао по селима (Мрчајевци, Лађевци, Обрва...), али за њега није одговарао. То је било као по америчком закону... Изубијао га проштацом кад је овај бежао са сланинама. Линија тих убистава се завршила са мојим оцем. Он није никога убио, али је тукао раднике. Забрањено је било да се пије на грађевини. У подне он види двојицу (Славко Лепи и Бобан) да тетурају. Узе да их следи, они иду у једну собу и пију млеко. Дође мој ћале, проба то млеко, а они у ракију сипали млеко! Онда узме летву и издевета ове маторе људе. Ја гледао. Држи човека да не може да побегне и бије га летвом по дупету! Није хтео неко да му погине на градилишту. 

Можда је сада јасније зашто ја бијем по гузици све ове заблуделе. Генетика ми так'а. Да им из дупета уђе у главу. Боље да те издеветам, него да ми погинеш. 

Отац радио у Каблару, после оде у Спич (Сутоморе) да зида неке куће, ту видео са скеле неке лепе ноге, а њихова власница је била моја мајка. Ту се узму и родим се ја као прво мушко у линији очевој. Кад је из Сутомора отишао телеграм за Краљево да се родило мушко, направе фешту, а ту се моја баба/ујна на Ратарском напије и заспе на вц шољи. Морали да провале да би је извадили напоље! Од првог дана су ме пратила знамења. 

Ава је сељачко дете. 

      

Овде као муња да ме је прошла:

[The Godfather]

Da rezimiramo malo sta kaze Sv vladika Nikolaj - kako govore Sv Boziji ljudi . Dakle , nema nicega o hvalisanju ( da li je primereno ili ne - a i ako je " hvalisanje " ( tj nekom se cini da je hvalisanje ) po Duhu je i ne govore u smirenju ( mada mogu i u smirenju ) ( smirenje je svakako prisutno sustinski u Duhu ali interpretacija moze biti na razlicite nacine i spolja ne mora nuzno izgledati dopadljivo slusaocu ili u ovom konkretnom slucaju citaocu )
p.s. text je copy paste na cirilici

Sv vladika Nikolaj Velimirovic

Научени од Светога Духа говорите свети Божији људи (II Петр. Ј, 21)

Ово сведочи онај који је и сам био свети Божји човек, апостол Петар, камен вере и витез крста. Као свети Божји човек он, по сопственом свом искуству, објашњава, како су говорили и како говоре свети Божји људи, и каже: научени од Светог Духа говорише они. Не говораху, дакле, они по своме умовању, ни по свом памћењу, ни по свом слућењу, ни по свом учењу, ни по својој речитости, него говораху од Духа и по Духу Светоме. Мудрост Божја изливаше се кроз њих и истина Божја откриваше се кроз њих..... Често и не хотећи, па чак и противећи се, они су морали да пишу, као што сведочи свети пророк Јеремија говорећи: и рекох, нећу га (Бога) више помињати, нити ћу више говорити у име његово: али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више. (20, 9)..."

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Леон Професионалац]

Цитат гласи: он није никога убио. 

Брате, твоји побише пола среза 

[Zoran Đurović]

пре 28 минута, Vladan :::. рече

чуда светих

У Палерму ми један мој православни Италијан поклонио од ове земље.