Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу

[Августин]

пре 48 минута, Леон Професионалац рече

Ви сте, добри мој, човек смирења и трпљења, мени уопште не недостају. Више волим мир, шалу. Сваки дан ми је стреса, сваки дан слушам проблеме. То умори. 

Ма весели су они.Ево сад сам читао на руском сајту азбука део који се зове псеудоправославна литература.Још се тресем од смеха.

[Nebojš.a]

пре 6 минута, Леон Професионалац рече

У реду ако нећете више о њој. Одредили сте када ћемо почети о њој, одредили сте када ћемо о њој и да станемо. Ето, у реду је.

Како сте пријатни.

Ово што сте написали у наведеном цитату је јако шармантно.

Видите да сам био у праву односно вашег блуда.

То не значи да сам Вам уцртао живот.

Али не значи ни да Вам нисам

написао песму

[Nebojš.a]

пре 5 минута, Леон Професионалац рече

Чак сам тражио по Форуму да видим како изгледа Парадоксологија.

Имаш тамо где Милојков седи са Ђуровићем.

Преко пута је Парадоксологија. Тачно се види да се уживела у Ђуровићеве будалаштине.

Свеједно, има лепе очи.

[Леон Професионалац]

пре 3 минута, Nebojš.a рече

Овако, предраги Леоне: ако постоји веза између Вас и Парадоксологије онда Вам претим!

Пошто, како кажете, не постоји, остајем Вам пријатељ.

Да сте ми били пријатељ раније можда бисте нашли жену на коју бисте били више љубоморни.

То и јесте и није срећа.

Свакако је поздравите.

Ви сте моје решење чак и да ме нико није никад повредио. То не значи да сте мој пар.  То значи да знате колико вредите..

Да ме добро сада разумете, говорим Вам српски: не знам ни ко је она а ни како изгледа не зато што се Вас плашим већ зато што је то истина. Веза можда постоји у смислу да нас неки заједнички пријатељи повезују или можда имамо заједничке омиљене књиге и сл. Веза у смислу мушко-женских односа не. Нити је познајем. И ово не знам што Вам говорим, не правдам се сигурно, али не желим да имате тескобе због мене. Тек не без потребе.

Љубомора је прелазна болест. Не знам да ли је наследна али знам да болесно мушко лако зарази женско и обратно. Углавном до ње долази због осећања личне кривице. Делом ту и прародитељски грех има своју улогу а већим делом ми.

Кога да поздравим? 

[Леон Професионалац]

пре 18 минута, Вукашин рече

Pa, u prvoj poruci covek to napisa. 

Све на гомилу, да сам блудник и развратник па је додао после и грозни, да сам песник, да ми је нека Парадоксологија лајковала коментаре и да лајкује Ђуровића а уствари не лајкује. 

Хајде брате, буди нормалан па се снађи у свему томе. Истумбао ме начисто. 

[Леон Професионалац]

пре 10 минута, Nebojš.a рече

Како сте пријатни.

Ово што сте написали у наведеном цитату је јако шармантно.

Видите да сам био у праву односно вашег блуда.

То не значи да сам Вам уцртао живот.

Али не значи ни да Вам нисам

написао песму

Не разумем то за мој блуд и даље. Не трудим се да будем пријатан, обично сам јако непријатан, но, мислим да Вама није требала непријатност. Само то. 

[Вукашин]

Kao da citam Dostojevskog. Samo jos dvoboj nedostaje.

[Nebojš.a]

пре 7 минута, Леон Професионалац рече

Да ме добро сада разумете, говорим Вам српски: не знам ни ко је она а ни како изгледа не зато што се Вас плашим већ зато што је то истина. Веза можда постоји у смислу да нас неки заједнички пријатељи повезују или можда имамо заједничке омиљене књиге и сл. Веза у смислу мушко-женских односа не. Нити је познајем. И ово не знам што Вам говорим, не правдам се сигурно, али не желим да имате тескобе због мене. Тек не без потребе.

Љубомора је прелазна болест. Не знам да ли је наследна али знам да болесно мушко лако зарази женско и обратно. Углавном до ње долази због осећања личне кривице. Делом ту и прародитељски грех има своју улогу а већим делом ми.

Кога да поздравим? 

Да сте читали мало пажљивије, мада одлично читате, знали бисте да сам поздравио, у најбољој намери, вашу жену.

Да, љубомора је језива. Заразна али и прелазна. Победива.

Иза ње стоји нови човек. Понекад и превише нов.

Немојте се бринути односно Парадоксологије. Ако се она не брине о себи ту ни Ви ни ја не можемо ништа.

[Леон Професионалац]

пре 7 минута, Nebojš.a рече

Имаш тамо где Милојков седи са Ђуровићем.

Преко пута је Парадоксологија. Тачно се види да се уживела у Ђуровићеве будалаштине.

Свеједно, има лепе очи.

Не знам где је то али сам на Ваше коментаре почео да гледам као на једну песму жени. Дивну песму у којој сам ја вишак. Та песма би била лепша без мене. 

[Леон Професионалац]

пре 2 минута, Nebojš.a рече

Да сте читали мало пажљивије, мада одлично читате, знали бисте да сам поздравио, у најбољој намери, вашу жену.

На путовању је. Хвала. Поздравићу је када се буде вратила. Мада њу гњаве Форуми, но добро. 

[Леон Професионалац]

пре 4 минута, Вукашин рече

Kao da citam Dostojevskog. Samo jos dvoboj nedostaje.

Милићевићу брате, а да ми будете секундант? 

[Nebojš.a]

Управо сада, Леон Професионалац рече

Не знам где је то али сам на Ваше коментаре почео да гледам као на једну песму жени. Дивну песму у којој сам ја вишак. Та песма би била лепша без мене. 

Баш Ви сте драж те, како кажете, песме.

Тако љубоморни и неснађени. Ви који све знате, осим да нађете једну баналну слику.

Ко да Вам верује..

Не кажем да је Парадоксологија банална. На том сам отупио и речи које нисам написао.

Али је Ваша неснађеност као Вукашинова лептир машна: једра и немирна.

 

[Вукашин]

пре 1 минут, Леон Професионалац рече

Милићевићу брате, а да ми будете секундант? 

Moze, al' jos jednom - nisam Milicevic 

 

[Леон Професионалац]

пре 2 минута, Nebojš.a рече

Баш Ви сте драж те, како кажете, песме.

Тако љубоморни и неснађени. Ви који све знате, осим да нађете једну баналну слику.

Ко да Вам верује..

Не кажем да је Парадоксологија банална. На том сам отупио и речи које нисам написао.

Али је Ваша неснађеност као Вукашинова лептир машна: једра и немирна.

Растрзан сам био између да Вас схватим, да Вам помогнем и да схватим везу која је плод Ваше уобразиље. Није ни чудо што сам био неснађен. Љубоморан, пак, нисам никада био. 

[Леон Професионалац]

пре 4 минута, Вукашин рече

Moze, al' jos jednom - nisam Milicevic 

Пустите ме да бар умрем у убеђењу са сам у праву. ?

В. Милићевић је омиљени мој професор са ПБФ. Није ми никада предавао али просто волим човека. Зато Вас тако назвах.