Раскиди - грех или слобода избора?

[Broken]

пре 16 часа, Sapientia рече

Дакле да ли се један овакав вид повређивања особе, њене душе, у православљу може сматрати грехом оног који је повлачењем из односа изазвао такву лавину боли или, пак, се такав потез може схватити као слобода избора особе (јер у њој нема више осећања љубави стога не би требала да живи противно томе) и сматрати да у томе нема никакве одговорности? У том случају би се рецимо, патња могла објаснити као сопствена слабост остављеног да настави даље. 

Каква су ваша мишљења о томе? 

Пробаћу да одговорим на ова питања али напомињем да имам слабог искуства у м/ж односима, љубави и заљубљивању.

Да ли је грех ? Зависи од намере. Ако је (зло)намерно и са циљем да повреди онда ваљда јесте грех. Ако се неко повуче из односа због неких својих разлога ( а толико може да их буде у човеку) без жеље да повреди другог онда то не видим као грех. Мени се кад размишљам о овим стварима увек у фокус враћа онај остављени, особа која делује као губитник. Може ли да буде губитник неко ко воли ? Не може, по мом мишљењу. Ако волиш и у том пакету добијаш и радост и бол, ти си жив човек у мору живих мртваца неспособних за љубав. Срце које крвари јер воли је пуно живота.

Пада ми на памет паралела са Христом, можда није најсрећније поређење али имате једног губитника, попљуваног, одбаченог, пониженог, распетог и остављеног да заврши у највећим мукама и истовремено есхатолошког победника за вечност.

Не треба пуно бринути о онима који пате јер воле, више требамо бринути о себи ако не волимо.

[Sapientia]

Удаљили смо се од теме и мало је изгубила смисао, или сам ја збуњена 

Јесте се мало проширила, тема јесте била: одговорност за бол након раскида.

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Sapientia]

Пробаћу да одговорим на ова питања али напомињем да имам слабог искуства у м/ж односима, љубави и заљубљивању.
Да ли је грех ? Зависи од намере. Ако је (зло)намерно и са циљем да повреди онда ваљда јесте грех. Ако се неко повуче из односа због неких својих разлога ( а толико може да их буде у човеку) без жеље да повреди другог онда то не видим као грех. Мени се кад размишљам о овим стварима увек у фокус враћа онај остављени, особа која делује као губитник. Може ли да буде губитник неко ко воли ? Не може, по мом мишљењу. Ако волиш и у том пакету добијаш и радост и бол, ти си жив човек у мору живих мртваца неспособних за љубав. Срце које крвари јер воли је пуно живота.
Пада ми на памет паралела са Христом, можда није најсрећније поређење али имате једног губитника, попљуваног, одбаченог, пониженог, распетог и остављеног да заврши у највећим мукама и истовремено есхатолошког победника за вечност.
Не треба пуно бринути о онима који пате јер воле, више требамо бринути о себи ако не волимо. [emoji4]

У овом примеру нема зле намере али једноставно нема ни љубави за другог партнера и долази до повлачења. Да ли је онда онај који воли сам одговоран за своју бол?
И рецимо да особа испробава партнере често, нико јој не одговара, оставља их али они (више њих) због тога пате. Јесу ли сви одговорни сами за то?

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[goranger]

1 hour ago, Sapientia рече

Јесте се мало проширила, тема јесте била: одговорност за бол након раскида.

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Odgovornos je na obama

[Ana B.]

1 hour ago, goranger рече

Odgovornos je na obama

Sad nam je za sve kriv Obama 

[obi-wan]

пре 4 часа, Ana B. рече

Pitanje je koliko je neko sposoban da voli ukoliko nije rastao u takvom okruženju...

To nema sustinske veze sa okruzenjem, mnoge stvari mene moji roditelji nisu naucili, pa eto me opet u Crkvi. Nema niko izgovora za nemanje Ljubavi, jer je Ona namenjena svakom coveku bez izuzetka. Cak i u najtezim i najnemogucnijim okolnostima, covek moze bez ostatka da bude ispunjen Ljubavlju.

Dakle, nije do okolnosti, nego do nas je. Mogu okolnosti da otezaju mnogo toga, ali, po recima Pavlovim, "nista ne moze da nas odvoji od Ljubavi Bozije.

I bracna ljubav ima koren i poreklo u ovoj ipostasnoj Ljubavi, tako da isto ovo receno neminovno vazi i za nju.

[obi-wan]

пре 2 часа, Sapientia рече

Да ли је онда онај који воли сам одговоран за своју бол? 

U osnovi - nebitno je ko je odgovoran, ne trazi krivca. Zato sam i postavio onaj tekst od Halila - lepo kaze to sto kaze: bol ide uvek uz ljubav, ne zato sto sama ljubav boli, nego zato sto mi po svojoj ljudskoj (narocito danasnjoj) raslabljenosti ne umemo da je nosimo na valjan nacin.

[Ana B.]

пре 4 минута, obi-wan рече

To nema sustinske veze sa okruzenjem, mnoge stvari mene moji roditelji nisu naucili, pa eto me opet u Crkvi. Nema niko izgovora za nemanje Ljubavi, jer je Ona namenjena svakom coveku bez izuzetka. Cak i u najtezim i najnemogucnijim okolnostima, covek moze bez ostatka da bude ispunjen Ljubavlju.

Dakle, nije do okolnosti, nego do nas je. Mogu okolnosti da otezaju mnogo toga, ali, po recima Pavlovim, "nista ne moze da nas odvoji od Ljubavi Bozije.

I bracna ljubav ima koren i poreklo u ovoj ipostasnoj Ljubavi, tako da isto ovo receno neminovno vazi i za nju.

Dobro ti, al dosta njih znam ako su rasli bez jednog roditelja jednostavno nisu sposobni za to ili treba jako puno da rade na sebi da isprave ono sto roditelji nisu umeli...

[obi-wan]

пре 14 часа, Татјана H рече

Можда би корисније било неко реално животно искуство. 

Ja bas pricam samo i iskljucivo iz iskustva. To sto sam o tome nesto i ucio samo mi olaksava da se bolje izrazim.
Jedino ako mislis da krenemo svi da pisemo o detaljima i sve ono sto bi bilo duboko licno, a to sumnjam da ce vecina ovde da prihvati.

I nije ovo nikakvo teoretisanje - Halil Dzubran je pisac i filosof koji je bas sve pisao na osnovu duboko prozivljenog iskustva.

[Татјана H]

пре 35 минута, obi-wan рече

Jedino ako mislis da krenemo svi da pisemo o detaljima i sve ono sto bi bilo duboko licno, a to sumnjam da ce vecina ovde da prihvati.

 

Моја грешка. Чим сам то написала, поушала сам и сама да одговорим на свој захтев и схватила колико је тешко, па сам се у следећем коментару извинила

[Bojan*]

пре 4 часа, Ana B. рече

Gde lako dostižan, ako znam tri primera... 

Naprotiv. Lako je dostižan, ali većini nije ni na kraj pameti. Ne žele da se odreknu promiskuiteta i švalerisanja.

Isto kao kad kažu: "najteže je biti čovek". A u stvari je lako. Potrebna je samo želja i dobra volja.

[Tumaralo.]

Pazi ovaj naslov.

Pa sloboda izbora upravo jeste uzrok greha.

Barem Avgustin tako tvrdi...

[Bokisd]

пре 54 минута, obi-wan рече

I nije ovo nikakvo teoretisanje - Halil Dzubran je pisac i filosof koji je bas sve pisao na osnovu duboko prozivljenog iskustva.

(sad, da ne ispadne da trolujem Obi, nesto sam malo pogledao oko ovog coveka, ... i sta znam, malo je komplikovano to oko njega i njegova prica,.... koja ima veze sa hriscanstvom, budizmom i islamom kao verama i duhovnoscu i to je i prenosio u svojim pisanijama,.... citam sad, napisao je i delo Isus, Sin covecji koje je .... 

.... djelo poetsko-refleksivna naracija (kako citam).... i u kojem ..... on iznosi svoje viđenje i svoje doživljaje o Isusu..... a u svom sveobuhvatnom humanizmu Džubran sluti da je i Judi oprošteno ... https://hrcak.srce.hr/85603 ...

.... ima tu kod njega cini mi se kao neki miks sve ove tri vere koje je on izgleda posmatrao kroz taj svoj ....sveobuhvatni humanizam.... nije to losa ideja,  ali mislim da mi hriscani treba da budemo oprezni kada citamo takve stvari koje pokusavaju da protumace bilo koju veru, narocito nasu hriscansku, jer, opet, mislim da postoji opasnost dekontekstualizacije Isusove price onako kako mi u veri vidimo tu pricu.... i deluje da je i ovaj Halil malo izasao iz tih hriscanskih okvira.... 

... verovatno ima i dobrih stvari kod njega , ali ko ce sad da razgrce u njegovim pisanijama sta je dobro ili sta nije dobro kada posmatramo kroz prizmu nase vere i duhovnosti.... bar meni je to sizifov posao... to sam hteo da kazem...)

 

[Татјана H]

Све смо ближе и ближе одговорима :-) 

Можда не на ову тему, али на неке сигурно да, што је апсолутно корисно :-)

 

[Снежана]

1 hour ago, obi-wan рече

U osnovi - nebitno je ko je odgovoran, ne trazi krivca. Zato sam i postavio onaj tekst od Halila - lepo kaze to sto kaze: bol ide uvek uz ljubav, ne zato sto sama ljubav boli, nego zato sto mi po svojoj ljudskoj (narocito danasnjoj) raslabljenosti ne umemo da je nosimo na valjan nacin.

"Зона конфора је дивна...

  али тамо ништа не расте. "