Поуке старца архимандрита Емилијана

[JESSY]

Треба ли увек говорити истину?

Истину немојмо увек говорити изравно. Други не може да је издржи. На пример, муж се вратио кући, а жена је направила неку грешку. Муж је онда нападне: „Погрешила си. То је истина. Треба говорити истину!“. То није истина. То је самољубље. То значи да не волиш своју жену, коју сваки дан грлиш, али пошто јој претходно задаш ударац у срце и главу. Како то двоје може ићи заједно? Исто важи и за жену у њеном односу са мужем.

[JESSY]

НАЂИМО РАЈ 

Боже,где си?
Толико пута постављамо то питање."Тражим Те,Боже,ево све чиним али некако осећам празнину!"
"Нађосте ли Бога?"питамо једни друге,"Ево и ми тражимо!" одговарају други,а запитамо ли се,некада,
-Тражи ли и Бог нас?
-Погледава ли Бог на стазу живота,кад ћемо наићи,да нам изађе у сусрет?
Старац Емилиан,кроз своју обоготворену и оживотворену реч,даје нам одговоре на та питања,чак шта више,иде и корак даље,и позива нас,провоцира нас,да се подигнемо уснули у својим слабостима и да прогледамо слепи јер"Господ отвара очи слепима,Господ љуби праведнике".

"Историја човечанства је историја греха,одступништво од Бога.Стога сви народи не траже ништа друго до Бога,Који се не свети,него зна само за човекољубље.Кроз векове до ушију наших допире глас Пророка:"Народе мој,шта сам ти учинио?Или чиме сам те ражалостио?Или чиме сам ти засметао?Одговори ми.
Без одговора и са болом стојимо на ивици понора.Али,знајмо да утроба наша,пошто је некада ус еби носила Бога,Бога жели,Бога тражи,Бога воли.Због тога често с болом узвикујемо:"Тражила сам онога кога је заволела душа моја,тражила сам га и не нађох га,звала сам га и није ме чуо,обишла сам цео град,била на трговима,на пијацама,тражила много,али га не нађох.Међутим,знамо Га.Иза бедема,иза некога зида,иза греха нашег,незнања нашег,иза заборава или бриге наше,када вичемо,када бришемо зној свој или сузе своје,тамо негде и у нама је Бог.Шта је то за Бога да одједном гурне бедем и сруши га?То ће учинити и унутар срца нашега,иза којег се у сваком случају крије Он.И учиниће то,само да Га ми до краја желимо."

[JESSY]

БУДИТЕ ПАЖЉИВИ ПРЕМА ДРУГИМА 

Светитељи су пажљиви, јер су окусили сладост и мир Светога Духа, и ако не буду пазили на то, изгубиће мир. Светитељи се увек труде да не ражалосте ни једног човека, а ни животиње. Другога посматрају као да је Христос. И заиста јесте Христос, јер је икона Божија. Сходно томе, они воле човека јер је икона Божија. Тако Христос и човек постају једно у срцу њиховом, у највећим дубинама њиховим.
Када нам човек пружа љубав Христову, племенитост, тананост, онда је то заједница са Богом. Желиш да будеш заједничар Тела и Крви Христове? Буди. Али, постоје и други начини да заједничариш. Ево шта каже једно од монашких правила Светог Антонија Великог: “Никада немој отежати другоме, никада немој покушавати да истрајеш у речима својим“. Рекао си нешто, а други ти одговара: „ Не, није тако како ти кажеш“. Немој покушавати да докажеш да си у праву, него пронађи неки учтив начин да други схвати да је победник. Јер, ако не осети да је победник, у њему ће се створити горчина, отпор, отров, осветољубивост, недовољност и толико другог. Повући ћеш се а да то ни не покажеш, да он то не схвати, да би помислио да те је уверио. Наравно да ћеш ти постојано остати у истини. Ако се не опходимо на овај начин, нама ће владати лукавство.

[JESSY]

Постоје људи који у себи имају чежњу за Богом, а да уопште нису знали за њу. Заиста, шта год да човек чини, испод сваког деловања његовог крије се чежња за Богом. Чак и у јелу, пићу и опијању постоји нека носталгија за Богом. И име које неком наденеш подсећа на имена која је Адам у Рају наметнуо биљкама и животињама. И дружење са животињама душу подсећа на Рај, јер душа није примила живот свој сада, него у Рају, стога се и сећа свега. То опомињање, сила и прапостојање људске природе у Рају у себи скривају сећање на место одакле је човек дошао, носталгију за Богом. Али, човек тога није свестан.

                                                           

[JESSY]

Искуство је у духовном животу драгоцено. Снага доживљаја је оно што нам даје храбрости да идемо напред. Тешко ономе ко нема духовних искустава. Унутрашњи доживљаји присуства, слушања Бога, молитве, радости коју нам пружа општење са Њим, драгоцени су чиниоци, јер од њих у великој мери зависи и наш успех у будућности. То је као да смо већ осетили васкрсење ка којем тежимо, као да предокушамо оно што желимо. Управо због тога и имамо снаге да се са великим стрпљењем суочавамо са тешкоћама. Наше хођење је хођење per crucem, крстом, - ad lucem, ка светлости. Али, православни корача ка светлости пошто је претходно већ окусио радост и заједницу са Богом.

[JESSY]

Монах може да живи само ако је сваки његов поглед упућен ма коме човеку поклоњење икони Божијој. Јер ако је живописано дрво, чак и када се слика на њему унеколико оштетила, икона Божија и ако јој се клањамо - колико се само пута поклањамо иконама на којима се уопште и не види насликани лик, а и поред тога кажемо да је то Пресвета Богородица или неки Светитељ - тим више смо дужни да се клањамо човеку као лику и обличију Божијем, као уду Христовом. У противном, како можемо рећи да славимо Бога?

[JESSY]

Не можеш од другога захтевати да примењује закон и да држи заповести. Када, дакле помислиш: Зашто он не примењује закон? Зашто не држи заповести Божије? Зашто не чини ово или оно? Зашто се епископи свађају? Зашто калуђери живе овако? Зашто спавају? Зашто су тако лењи? - од тога часа захтеваш да други примени Закон Божији и тако цепаш несашивени хитон Христов - долазиш у сукоб са јединством Тела Христовог, уводиш неприродну поделу у Христа, те биваш избачен из Живота Божијег. Закон важи само за тебе, Ти га примењујеш или преступаш. Шта ће други урадити, постоји судија који ће му судити. За тебе постоји само једно решење: сви су свети, сви исправно поступају, и само ти ниси у реду. Чим нешто од другога захтеваш, то је исто као да закуцаваш неки ексер, а он одлети далеко. Тако и ти биваш одбачен далеко од Живота Божијег.

[JESSY]

Дакле, то што живим, и што могу да грешим и имам страсти, или да скривам у себи хтења и чежње, то значи да ме Бог трпи и не одвраћа поглед од мене. Трпи ме наклоност Његова. Дуготрпељив је Бог, чека, једино што не може да дела на мени, јер Му постављам препреке. Али, Он стоји нада мном и прати ме, спреман да ме, чим ја то пожелим, зграби и одведе у ширину унутрашњу у оживљење, у облагодаћење мога срца.

[JESSY]

Неко може да каже: дај ми Боже мој, здравље. И Бог му одговара: е, хришћанине мој, одговарам ти као што сам одговорио апостолу Павлу: ,,доста ти је благодат моја". Ако ти одузмем ту болест, немаш више ништа чиме би се спасавао: бићеш смеће које на себи нема ничега лепог. Други каже: учини ме монахом. Ех, ако те учиним монахом, живот твој ће бити буран и несрећан и тугаљив, и нећеш моћи ни да се вучеш на ногама својим, јер једино сазревање до кога може да дође у теби јесте сазревање твога ега, оно што си ставио у ум свој. Тражи Мене, тражи небо, тражи правду Божију, и ово ће ти се све додати. И тако људи и даље траже оно што се урезало у ум њихов. И на основу тога да ли ће им Бог дати, они просуђују о односу свом са Богом, о томе да ли Бог постоји или не.
Говориш Богу који све чује, а тебе не чује? Каква већа несрећа може да постоји! Када се то догађа она значи или да лоше тражимо или да не знамо шта иштемо. Обично је највећи број људских молби веома наиван.

[JESSY]

Свима нама Бог даје неки крст, различите телесне, душевне и духовне болести. Телесне болести су разноврсне болести тела, за које нисмо криви, а узроци су им органске природе. Душевне болести су природна лењост организма, спорост ума, меланхолија, декоцентрисаност. Духовне болести су самољубље, фанатизам, претерана тежња ка нечему... Од ове три категорије, најстрашније су духовне болести, јер су најдубље. Ако желимо да се лишимо тог крста болести, нећемо успети, само ћемо изгубити времена. Ако га, пак, подигнемо, напредоваћемо у борби и сав наш живот постаће један мостић, који ће нас пренети на небо.

[JESSY]

Осуда је вређање Самога Бога. Када осуђујеш некога и називаш га злим или лењим или учмалим и блудником, својим мешањем у његов живот неправедно присвајаш право и власт Божију. Замењујеш Бога Оца, Који држи сав суд - који ће на крају предати Христу - и ти постајеш отац.

 

[JESSY]

Људско срце је, и поред свих својих хтења и настојања, најломљивија ствар. Волим те, а лако могу да те омрзнем. Мрзим те, а лако могу да се заљубим у тебе. Док те оптужујем, лако се може десити да схватим да си ти најбитнији човек на свету. Док те уздижем, шаљем те у пакао. Док говорим "постаћу свет", одмах могу да постанем сатана.

[JESSY]

Живот није провод, како мисле поједини који улазе у брак, па после падају са неба на земљу. Брак је једно широко море, не знаш шта ће изаћи из њега. Узимаш особу коју си са страхом и трепетом и уз велику пажњу изабрао, па након годину - две, пет откријеш превару.
Веровати да је брак пут којем треба да тражимо своју срећу, одрицање од Крста, јесте кривотворење брака. Радост брака је то да муж и жена, обоје потурају своја плећа и заједно иду навише уз стрмине живота. „Нисте патили? Нисте ни волели“, каже један песник. Само онај ко пати може истински волети. Због тога је мука неопходан састојак брака. „Брак“, каже неки древни песник и философ, „јесте један свет који нада улепшава, а несрећа оснажује“. Као што се челик показује у ватри, управо тако се и човек у браку, у огњу тешкоћа кали. Када издалека посматраш брак, све ти изгледа као мед и млеко, све ти се осмехује. Када се приближиш, онда ћеш видети колико тешких тренутака скрива.

[JESSY]

Христос је овде, хита онде, посвуда је присутан, свагда и у сваком тренутку. Ми спавамо, а Он надневши се над нама дела. На свакојаке начине нам чини добро, на хиљаде начина. Шта све не смишља и шта све не користи да би нас спасио! Невидљиви постаје присутан и видљив, док Га ми сматрамо одсутним. Користи све начине да би нас спасао. Бива отац, мајка, учитељ, лекар, хвалећи нас и разгаљујући, чинећи да се забринемо и потресајући нас, али и лечећи и спасавајући. Допушта болест и смрт. Бива страшан, али такође и сладосно мио и драг.
Користи сваки повод да би нам се приближио, али поштујући слободу нашу. Нас ради бива сиромах, али и богат. Мења начине, облике, изговоре, да свагда све спасе.

[feeble]

Otac Emilijan o Isusovoj molitvi

 

 

Bice i 3. deo na kanalu koji inace objavljuje korisne snimke https://www.youtube.com/user/otElders/videos