Попадија проглашена за мис сексуалности

[obi-wan]

Dobro se razvija prica, a ja moram do grada. Nemojte da nakucate 50+ strana, sacekajte da dodjem. 

[Avocado]

1 hour ago, Broken рече

Možda je već neko odgovorio na ovo pitanje na narednim stranama teme, pa se izvinjavam. Dakle, koliko je meni poznato ti kanoni su nastali u vreme kada su glumice istovremeno bile i prostitutke pa kanon prosto odgovara na konkretne okolnosti tadašnjeg života. Ja ne vidim zbog čega  danas jedan sveštenik ne bi mogao biti oženjen nekom glumicom koja je normalna žena, hrišćanka npr. ?

Npr. Ivana Žigon?

[Broken]

пре 4 минута, Avocado рече

Npr. Ivana Žigon?

Zasto da ne ?

[Vladan :::.]

пре 17 минута, Juanito рече

Уместо да будем напаљен, ја ћу сад да будем праведан, чист, рационалан, шта год и нећу да их видим као згодне, него као блудне, незреле, глупе, ваке наке, у зависности од моје идеологије, вере или генерално погледа на свет кога сам усвојио.

Нажалост најчеше се дешава тако, управо због онога што Оби горе рече, због живота у фолирању, замајавању, лажи.

Јер може човек отворено да призна себи ко је и какав је и да нађе неки начин живота који му омогућава да своје слабости умањи и боље влада њима а без да демонизује све друго и другачије око себе. Нажалост, због самообмане (=прелести), чешће се дешава ово горе што си написао.

 

пре 10 минута, obi-wan рече

Kako bi inace pustinjaci uspevali da zive, a da prosto ne sagore? Pa tako sto se oni s Bogom udruze na zdrav i normalan nacin.

То је та искреност и отвореност према себи и према Богу. На једној отачкој теми Лазар је ставио један цитат који то илуструје.

On 19.1.2018. at 18:55, Лазар Нешић рече

20. Ава Авраам, ученик аве Сисоја, рече своме учитељу: "Оче, пошто си остарио, пођимо мало ближе неком насељеном месту." Ава Сисоје му одговори: "Пођимо тамо где нема жена." Одговори му ученик његов: "Има ли неког места где нема жена осим пустиње?" Рече му старац: "Води ме онда у пустињу!"

На шта сам ја одговорио:

On 19.1.2018. at 22:46, Vladan :::. рече

Реалан човек, не прави се да може сам да се носи са собом.

Дакле, без бруталне искрености пред собом и препуштања победе Богу, природу тешко да можемо и да контролишемо (здраво) а камоли победимо.

 

[Bokisd]

пре 40 минута, Juanito рече

Право решење је једино огроман аскетски подвиг који је немогућ у свету или пак нека врста сублимирања. Постоји здраво сублимирање. Али и многи нездрави начини. Тако је и ово тобожње ”гнушање” према згодним цицама на нету и ван њега једна врста погрешне сублимације. Уместо да будем напаљен, ја ћу сад да будем праведан, чист, рационалан, шта год и нећу да их видим као згодне, него као блудне, незреле, ваке наке, у зависности од идеологије коју сам усвојио. Тешко је то себи признати, ал тако је... Ако само мало размислимо и искрено анализирамо себе, ухватићемо се у многим сличним сублимацијама. Имају тога и у православној аскетској пракси. Није уопште случајно да они који су достигли јако висок степен духовног и аскетског често уопште не виде грех у другима, него само људска бића. 

Mislim da je jedino resenje za ljude u svetu brak i sve sto ide uz brak, gajenje ljubavi i zajednistva, zrelost,  deca, porodicna sreca, crkva, vera i dalje, nacija, priroda, svet, voleti zivot i ljude, to je ovo sto kazes zdravo sublimiranje, ne znam sta drugo moze da bude.

I to je neka vrsta asketskog podviga u duhovnom smislu jer trazi od coveka da tera' sebe da ispuni sve ovo gore, sigurno nece doci samo od sebe, treba napor duhovni i psihicki i dusevni.

Opet, mislim, da je asketski podvig u svetu vrlo tezak i skoro nemoguc da se ispuni. Zbog toga i imamo monastvo i manastire daleko od sveta i njegovog fizickog uticaja. Asketska i duhovna sublimacija je cilj takvog monaskog zivota, ali, borba koja se vodi na tom putu jeste realnost greha ili strasti od kojih je jedna i zgodne cice'  i mogucnost te' napaljenosti i strasti koje napadaju um i dusu i telo i osecanja monaha. Zbog toga se i samo monastvo pazi od te strasti bluda vise od svega, ne u smislu da objektivizuje licnost i prirodu zene kao izvor greha , nego vise se objektivizuje sama prirodna strast i poriv koji postoje u svakom coveku prema zeni i protiv koje se (strasti) monah bori da je pobedi jer je izabrao slobodnom voljom takav nacin zivota,.... bori se protiv svoje sopstvene prirode.

Ako bi ih gledali samo kao zgodne i lepe objekte koje su takve po prirodi stvorene ....monastvo bi propalo jos u 4. veku. 

[Sofija_]

пре 5 часа, Broken рече

Ja ne vidim zbog čega  danas jedan sveštenik ne bi mogao biti oženjen nekom glumicom koja je normalna žena, hrišćanka npr. ?

gluma je pretvaranje(a to je ravno lazi) a nasa crkva to ne blagosilja, glumci su duzni ako zele da rade i uspeju, da glume sve sto se od njih trazi: scene u krevetu, ljubljenje, oblacenje muskarca u zensku odecu itd negde u svetom pismu pise, da je muskarac koji nosi zensku odecu(kad glumi tranvestita) gad pred gospodom...znaci nije dzabe da nasa crkva ne podrzava niti blagosilja glumacki poziv.

[Аполоније]

пре 12 минута, Sofija_ рече

gluma je pretvaranje a nasa crkva to ne blagosilja, glumci su duzni ako zele da rade i uspeju da glume sve sto se od njih trazi: scene u krevetu, ljubljenje, oblacenje muskarca u zensku odecu itd negde u svetom pismu pise, da je muskarac koji nosi zensku odecu(kad glumi tranvestita) gad pred gospodom...znaci nije dzabe da nasa crkva ne podrzava niti blagosilja glumacki poziv.

Црква је историјски имала такав став према глуми, не зато што су се мушки глумци преоблачили у жене, или због претварања, већ због проституције свих врста, која је до релативно скоро била "друго занимање" глумаца. 

Свете каноне и речи Отаца Цркве треба тумачити у контексту. Данас Црква нема разлога да оспорава глуму као професију, мада, разуме се, глумац који је хришћанин не би требало да пристаје на баш све улоге. 

Не важи то само за глуму и глумце, већ и порезнике и многе друге који се у Светом писму - посебно Старом завету - приказују у негативном светлу. Сетимо се само патолошке мржње Јевреја према Самарићанима, и многим другима. Да ли и то треба да следимо? Наравно да не. Уосталом, Господ је све рекао.

[Bokisd]

пре 14 минута, Хаеул рече

Црква је историјски имала такав став према глуми, не зато што су се мушки глумци преоблачили у жене, или због претварања, већ због проституције свих врста, која је до релативно скоро била "друго занимање" глумаца. 

Свете каноне и речи Отаца Цркве треба тумачити у контексту. Данас Црква нема разлога да оспорава глуму као професију, мада, разуме се, глумац који је хришћанин не би требало да пристаје на баш све улоге.

Ostaje samo da nadjemo takvog glumca koji ne pristaje  na sve uloge...  

[Аполоније]

Управо сада, Bokisd рече

Ostaje samo da nadjemo takvog glumca koji ne pristaje na sve uloge...  

Не, остаје само да се побринемо о сопственим гресима, уместо што овде трачамо о гресима једне попадије, и припадника читаве једне професије.

[Милан Ракић]

пре 5 часа, Broken рече

Možda je već neko odgovorio na ovo pitanje na narednim stranama teme, pa se izvinjavam. Dakle, koliko je meni poznato ti kanoni su nastali u vreme kada su glumice istovremeno bile i prostitutke pa kanon prosto odgovara na konkretne okolnosti tadašnjeg života. Ja ne vidim zbog čega  danas jedan sveštenik ne bi mogao biti oženjen nekom glumicom koja je normalna žena, hrišćanka npr. ?

Ima ih

[Аполоније]

пре 5 часа, Broken рече

Možda je već neko odgovorio na ovo pitanje na narednim stranama teme, pa se izvinjavam. Dakle, koliko je meni poznato ti kanoni su nastali u vreme kada su glumice istovremeno bile i prostitutke pa kanon prosto odgovara na konkretne okolnosti tadašnjeg života. Ja ne vidim zbog čega  danas jedan sveštenik ne bi mogao biti oženjen nekom glumicom koja je normalna žena, hrišćanka npr. ?

Управо тако. Канони су настали у време када су предводници глумачких трупа подводили младиће, а тек знатно касније и девојке.

Тумачење Светог писма, канона и речи Отаца Цркве ван контекста Цркве и времена у коме су настали води у јерес. 

[Bokisd]

пре 6 минута, Хаеул рече

Не, остаје само да се побринемо о сопственим гресима, уместо што овде трачамо о гресима једне попадије, и припадника читаве једне професије.

(naravno, u postu smo)

[Рапсоди]

пре 17 часа, Grizzly Adams рече

Ova tetka im je "mis seksualnosti"...

Je l' su vidli ti Rusi nekad zensko?

Да сам јој негде видела слику, без да знам које је националности, рекла бих да је  нека преко баре. 

[Bokisd]

пре 13 минута, Хаеул рече

Управо тако. Канони су настали у време када су предводници глумачких трупа подводили младиће, а тек знатно касније и девојке.

Тумачење Светог писма, канона и речи Отаца Цркве ван контекста Цркве и времена у коме су настали води у јерес. 

(moram kratko,... Haeul brate, niko nije protiv ljudi, nego po kontekstu stvari,  kao sto su oci imali odrecan stav prema pozoristu i onima koji glume kada je sve to bilo,... ucilistem strasti...(sv.Jovan Zlatoust)... u tom smislu treba slicno gledati ako se prikazuje ovo sto prica Zlatoust... nadam se da se razumemo...)

[Аполоније]

Узгред, кад смо већ код теме шминке, непристојног одеваља и сличног, не можемо стављати у исти кош људе који су живели пре петнаест векова, и оне који живе данас.

А не можемо ни савете Светих Отаца посматрати ван контекста. Када неки од Светих Отаца говорили против (честог) купања, или некупање приказивали као врлину, неретко је то било зато што је купање у њихово време подразумевало посету јавним купатилима, у којима посетиоце није чекала само голотиња, или зато што је савремена медицина сматрала (веровали или не) да купање штети здављу, а не зато што телесна чистоћа није по Божјој вољи.

Разуме се, запостављање сопственог тела може бити облик аскезе, и нешто што је појединцу потребно да би превазишао и преобразио одређене аспекте своје пале природе, али не тражи Бог од свих да принесу исту жртву, већ свакога у складу с његовим могућностима. Контекст све мења. За једног монаха тај вид самоповређивања може бити нешто неопходно, корисно и богоугодно, док за некога другог то може бити израз мржње коју осећају према самима себи, а самим тим, и велики грех, који је на корак од самоубиства.

Слично је и са шминком, употребом парфема итд. То што се бринем о свом телу, не желим да смрдим итд. не значи нужно да сам горд, или желим некога да заведем.

Просто, нити оно што важи за монахе нужно увек важи са лаике (гордо је од себе уопште очекивати ниво подвига једног великосхимника, рецимо, и већини то неби ни донело никакву духовну корист), нити је оно што је можда било на духовну корист једног појединца пре петнаест векова, под драстично другачијим околностима, нешто што ми данас треба да безусловно следимо, посебно ако већина хришћана то не следи, нити је икада следила.