Презвитер др Александар Ђаковац: Homo sacer-и српског друштва

[Милан Ракић]

Управо сада, Ivan Marković рече

Милане, велики је проблем поредити наше Роме са hominibus sacris. Јер су homines sacri били Јевреји у Трећем Рајху. Надам се да разумеш шта желим рећи. 

Naravno. I otome treba da diskutujemo i "forumašimo". A ne oko izvora citata, te ispravnost njegovog navoda i proče. A sa čime je dikusija i započeta

[Ivan Marković]

пре 10 минута, Милан Ракић рече

Naravno. I otome treba da diskutujemo i "forumašimo". A ne oko izvora citata, te ispravnost njegovog navoda i proče. A sa čime je dikusija i započeta

Он је то изгледа написао без претензија да буде научни текст. Ипак би било лакше да је навео литературу на коју се ослонио. 

[Милан Ракић]

пре 12 часа, farisejski.bukvojed рече

Nisam primetio da je forumskim pravilima zabranjeno kritikovati nepismenost objavljenih clanaka. Ili to vazi samo za clanke profesora "elitnog" BF? Ili samo za "elitnog" profesora Djakovca?

 

Usput, opletoh i po jednom drugom clanku, jednog drugog profesora. Jel' ti se javlja da mi je i tamo bio cilj taj profesor?

Aj ne s...daj. Eto ti ono štostražio.

Dobro znadeš o čem pričam(o)

Измењено Октобар 19, 2018 од Поуке.орг инфо
Još jednom opomena zbog korišćenja nepristojnog rečnika za sajt Pouke.org

[Милан Ракић]

пре 12 часа, farisejski.bukvojed рече

Sta jos zelis da demonstriras, osim da si prostacina?

O..bi. I to u poskocima

Измењено Октобар 19, 2018 од Поуке.орг инфо
Obrati pažnju na rečnik.

[Ivan Marković]

пре 16 часа, farisejski.bukvojed рече

 

Ivan ukazuje na formalno-logicke nedostatke zakljucka koji si izneo (nemoj samo da se ljutis, nije upereno protiv tebe, nego protiv zakljucka).

 

To je nedostatak treninga. Nedostatak postojanja predmeta "Logika" ili "Analitika" u cetvrtom razredu gimnazije (ostale srednje skole ne moraju da ih imaju). Mozda je to za bogoslove moguce delimicno nadomestiti predmetom Apologija vere, ili Naucna Metodologija, ali bi bolje bilo to uciti u gimnaziji. Odnosno, uci se u gimnaziji, ali ga uce matematicari, kao matematicku analizu.

Ovde (pdf) na 11. str., zapravo prva stranica teksta, u drugom pasusu Janicic pominje Aristotela.

 

Ovde i ovde imas onlajn osnove, malo zgusnute. To je sve Aristotel opisao u delu koji zovemo Organon, a koji je zapravo zbirka cetiri dela - Prva analitika, Druga analitika, Topika i Sofisticka opovrgavanja.

Dva osnovna silogizma nazivaju se Barbara i Celarent.

 

Barbara=

(prva premisa) - Svaki covek je zivotinja.

(druga premisa) - Svaka zivotinja je bivstvo.

(zakljucak) - Dakle, svaki covek je bivstvo.

(ILI svako alfa je beta, svako beta je gama, dakle, svako alfa je gama.)

Celarent=

(prva premisa) - Svaki covek moze da se smeje.

(druga premisa) - Nijedan konj ne moze da se smeje.

(zakljucak) - Dakle, nijedan konj nije covek.

(ILI svako alfa je beta, nijedno gama nije beta, dakle, nijedno gama nije alfa)

Zakljucak nuzno proizlazi iz dve premise.

Svi ostali silogizmi svode se na ova dva. Tehnika svodjenja se vezba.

 

Iz premise da neki isihasti poste ne moze se izvuci nikakav zakljucak.

У праву си, словозналче фарисејски, но мислим да је једноставније поменуто изразити кроз теорију скупова. Елем, имамо скуп свих посника и скуп свих исихаста. Када два скупа нису идентична а имају заједничке елементе каже се да имају непразан пресек. Тај пресек јесте скуп свих посника исихаста. Наравно, овде се под постом подразумева строги пост, гладобање, сухоједење и мало пасуља на води. Има исихаста који не посте тако строго као на пример монах Арсеније, који пости на уљу јер су му пропали зглобови. Он не спада у поменути пресек. Такође ни Зизи, који како каже Жика, пости, али колико ја знам, није исихаста. 

[Жика]

@farisejski.bukvojed

Ово што си писао сам давно читао. Само рекох да је већина исихаста строго постила, нема потребе за филозофирањем. Нормално причамо. За Марковића знам да воли да овако филозофира.

[Ivan Marković]

On 19.10.2018. at 16:37, farisejski.bukvojed рече

kao matematicku analizu.

Zapravo ne. Matematička analiza jeste oblast ispitivanja toka funkcija od oblasti definisanosti i limesa pa sve do izvoda i integrala...ne treba to brkati sa Aristotelovom analitikom.

пре 12 часа, Жика рече

Само рекох да је већина исихаста строго постила, нема потребе за филозофирањем.

Recimo da svi isihasti strogo poste. To znači da je skup svih isihasta podskup skupa svih posnika. Ali tu su i drugi podskupovi kao što su skup svih jogina, skup svih budističkih asketa i slično...ono što pokušavam da ti kažem sve vreme jeste da iz fakta da Zizi strogo posti ne sledi zaključak da je Zizi isihasta...pošto je Zizi element skupa svih posnika, ali ne znamo kom podskupu pripada, apriori nemamo nikakve mogućnosti da iz premise "Zizi posti" zaključimo "Zizi je isihasta". Sa druge strane post sam po sebi ne znači ništa (jer poste i fakiri) ali bez isihazma (makar malo...) ne znam kako ćemo se navići da nas u Eshatonu prožimaju Energije Boga Živoga...

[Ivan Marković]

On 19.10.2018. at 16:37, farisejski.bukvojed рече

Naucna Metodologija,

Ovo samo da ne bi bili zadrti darvinisti. Nema to direktne veze sa Zizovim skretanjima. Apologetika vere pak, barem onakva kakva je do sada bila, ne radi poso...ako neki ateista krene da smara, pozoveš ga na krštenje, ako nije kršten, a ako jeste na leturđiju, ispovest  i pričest...pa ako oće, oće, ako neće, ćao, od sad pričamo o fudbalu iekonomiji...to je jedina apologetika koja danas msm ima smisla...

[Ivan Marković]

пре 17 часа, farisejski.bukvojed рече

Аристотел детаљно испитује какав исказ се може узети за премису, па упућује да је то или нешто што је очигледно свима, или оно за шта мудри верују да је тачно (са још неколико међунианси). Ако се као премиса не узима ништа од тога, онда се не ради о (научном) закључивању, него о дијалектици.

 

На основу нетачне премисе могуће је донети формално-логички исправан закључак, али би тај закључак био или нетачан, или би био тачан само случајно, а у оба случаја је безвредан.

 

Usput budi rečeno, Aristotelova logika je danas prevaziđena i strogo gledano se i ne smatra logikom, već istorijom iste. Ali to je veoma obimna tema u koju ne mogu sada da se upuštam...svaremene logike : iskazna, predikatska, modalna, temporalna i ostale smatraju se granama matematike i služe se njenim aparatom koji je mnogo strožiji od Aristotelove filozofije...