Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'друштва'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Друштво пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена и Дом Војске Србије позивају вас на обележавање јубилеја - 20 година постојања ове организације, које ће се одржати у великој сали Дома Војске Србије у Београду (Браће Југовића бр.19), у уторак 24. септембра 2024. године, са почетком у 19 часова. Ове године навршава се 20 година постојања Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена и неуморног рада чланова и сарадника Друштва на очувању културно-историјског наслеђа манастира Светих Архангела, царског Призрена, Свете косовско-метохијске земље, духовног и националног идентитета Срба на Косову и Метохији. Од свог оснивања и првог циља - обнова манастира и помоћ монаштву да остане и опстане у њему, до данас, Друштво је својим активностима било ангажовано у обнови светиња и културног наслеђа, укључивање расељених са Косова и Метохије, деце, младих и многих других у духовни живот на простору Призрена и Косова и Метохије, реализовало бројна ходочашћа, богат културно-уметнички програм и више манифестација и фестивала локалног и међународног домета. Извор: Радио Слово љубве
  2. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у недељу, 15. јануара 2023. године, са почетком у 19 часова, у Задужбини Илије М. Коларца биће одржан концерт Првог београдског певачког друштва, поводом 170 година постојања, под називом "Певаћу Богу моме док постојим". Извор: СПЦ
  3. Хумaнитaрнo друштвo “Дoбрoтвoр” из Moстaрa и oвe гoдинe уoчи прaвoслaвнoг Бoжићa прoвeлo je свojу, сaдa вeћ трaдициoнaлну, хумaнитaрну aкциjу кaкo би и oни кojи су у стaњу пoтрeбe oсjeтили дa нису сaми и Бoжић прoвeли нa лиjeп нaчин. Прeдсjeдник Хумaнитaрнoг друштвa ”Дoбрoтвoр” Mиркo Лeчић кaжe дa je вишe oд двaдeсeт вoлoнтeрa пoсjeтилo oкo 70 прaвoслaвних пoрoдицa нa пoдручjу Хeрцeгoвaчкo-нeрeтвaнскoг кaнтoнa, oд Ивaњицe, прeкo Стoцa, Чaпљинe, Moстaрa пa дo Кoњицa и oбрaдoвaлo их прeхрaмбeним пaкeтимa и oснoвним живoтним нaмирницaмa. ”Oвe гoдинe срeдствa зa нaбaвку нaмирницa oбeзбиjeђeнa су зaхвaљуjући пoдршци Mинистaрству здрaвљa, рaдa и сoциjaлнe зaштитe нa чeлу сa министрoм Гoрaнoм Oпсeницoм кoмe сe oвoм приликoм зaхвaљуjeмo. Taкoђe, oдрeђeну кoличину хрaнe дoнирaли су пaрoхиjaни пaрoхиje Блaгajскe. Срeдствa су дoнирaли и дoнaтoри из зeмљe и инoстрaнствa”, кaжe прeдсjeдник ”Дoбрoтвoрa”. Вриjeднoст пoдиjeљeних прeхрaмбeних пaкeтa je oкo 7000 КM, aли вриjeднoст oвe aкциje je мнoгo вeћa, jeр су oни кojи су у стaњу пoтрeбe oсjeтили дa нису усaмљeни и бeз пoдршкe. ”Дoбрoтвoр” тoкoм циjeлe гoдинe пoмaжe сoциjaлнo угрoжeнe и бoлeснe нa пoдручjу Moстaрa, a вeликe хумaнитaрнe aкциje трaдициoнaлнo прoвoди зa Бoжић и Вaскрс. Извор: topportal.info Извор: Епархија захумско-херцеговачка
  4. Да ли дијалог може да се води у четири зида? Право питање, које је уједно и изазов за све нас данас, јесте да ли желимо боље друштво и да ли желимо боље вернике? Ја мислим да желимо. Да желимо вернике који имају одређене грађанске вредности, грађане који разумеју потребе верника, људе уопште који имају одговорност према свом друштву, према својој држави, према свом ближњем. Све се то може постићи само и онда када сама религија буде извучена из четири зида, и када буде изазвана другим вредносним системима. У овом флуидном постмодерном времену, које је Жан Франсоа Лиотар можда прецизније одредио као „постмодерно стање“, одређени облици комуникације превагњују над другим, „на место дијалога, а услед постмодерног релативизовања појма истине, ступа реторика као вештина комуницирања која не тежи истини, него потврди комуникацијских вештина и моћи. Умеће аргументовања, као и монолошки облици дискурса, без претензија на истинитост, као крајњи исход комуницирања, доводе до маргинализовања дијалога – што на први поглед делује као парадокс у добу експанзије комуникација, као и оних технологија што их омогућавају.“ [1] Једна општа дефиниција дијалога би била и она наједноставнија, да је дијалог разговор између две или више особа које имају различите погледе у односу на предмет разговора, а чија је примарна сврха да сви учесници уче једни од других да би се и сами променили и напредовали. У дијалогу свака страна мора саслушати другу страну, отворено и са разумевањем, односно да разуме позицију другог што је боље могуће. У том и таквом дијалогу се међусобно упознајемо и заправо мењамо. Без упознавања остајемо само два одвојена херметички затворена система, што не користи никоме, најмање друштву. Дакле, да ли је нама циљ добро друштво и шта оно подразумева? По Свидлеру је у прошлости, религијско – идеолошка сфера била место где смо се налазили да заједно дискутујемо са друкчијима од нас, са циљем да се победи противник, или да се научи нешто о противнику како би се лакше обрачунали са њим. Ако смо се уопште и суочавали једни са другима то је био сукоб – некада у виду отворене полемике, некада суптилније, али увек са крајњим циљем да се победи онај други, јер смо били убеђени да само ми сами имамо апсолутну истину. Међутим, примарна сврха дијалога јесте учење да мењамо и унапређујемо нашу перцепцију и разумевање стварности, и да деламо у складу са тим. [2] Преговарење око повратка Верске наставе у школе важно је дијалошко питање, не само за религијске заједнице, него и за онај део друштва који себе сматра грађански орјентисаним. Сама Верска настава би морала подлегати неким друштвеним оквирима, план и програм би били доступни и јавни, видљиви, па би кроз сазнање о томе чиме се Верска настава заправо бави био могућ и здрав критички приступ, како према другом, тако и према себи у односу на тог другог. Исто тако се остварује могућност да кроз саживот и корелацију са другим дисциплинама које у школи постоје, сами верујући мењају оно што се подразумева под религиолошким. На тај начин се унапређује друштво. Уместо стављања дијалога и проблема на маргину, што никоме не одговара, ништа боље није него ставити Верску наставу у јавност и на тај начин омогућити и њено критиковање, али и развијање једног другачијег духа. Критиковање унапред, пре него што се захтев за увођењем Верске наставе уопште десио, у старту спречава упознавање и међусобну сарадњу, као и прилагођавање верских заједница контексту времена. Као пример бих узела православље које је изашло у јавност кроз укључивање у оквире екуменског покрета и тиме добило могућност да артикулише, вербализује, одбрани или одбаци идеје које је добило кроз дијалог са другима. На питање положаја жена у Цркви, које су наметнули протестанти, православни су били приморани да дају одговор који је у почетку био негативан. Међутим, данас у дијалогу и новом сазнавању, православље потпуно и отворено говори о женским службама у Цркви, теолошки процењује питање свештенства жена, као и улогу и значај ђакониса, јер је Александријска патријаршија увела службу ђакониса од 2016. године. Дакле, о женама у служби Цркве не бисмо ни разговарали да није било протестаната. Сам изазов протестантизма и дијалог са њима у оквиру Екуменског покрета натерао нас је да много брже почнемо да вреднујемо и ценимо јединство међу православнима. Када јавни простор заиста постане простор за све, он има ту моћ да људе мења и да они сами у оквиру своје традиције дају креативне одговоре који су пак изазови и много ближи неком грађанском идеалу. Све док су они у тајности биће само горе. Суштина није у томе да ли се ми слажемо са постојањем одређених проблема или не, већ да се у оваквим питањима трудимо да разумемо друге културе и будемо отворени за другачије друштвене односе од оних на које смо навикли, јер се на тај начин обогаћује наше искуство. Једно од нових лица стереотипног гледишта јесте и наводна клерикализација, термин који се све учесталије јавља. Оно што је важно јесте на који начин ће се разумети поједини појмови, с обзиром на то да се на основу њих гради јавно мњење. Тако је и веронаука постала опасност за секуларно и демократско друштво. Међутим, секуларно друштво подразумева раздвајање, али раздвајање без ограда. Још један од проблема је и очигледно неразликовање термина секуларно и секуларизам,[3] где други појам означава антицрквену идеологију. У савременом свету, у Европској унији се могу разликовати три система односа државе и Цркве: 1) концепт дистанциране неутралности, 2) концепт јавне неутралности, и 3) концепт државне цркве.[4] У први тип спадају случајеви где постоји потпуна одвојеност државе и Цркве, као на пример у Француској и Холандији. У великом степену одвојеност постоји и у Ирској. Други тип се одликује основном одвојеношћу државе и Цркве, али се прихвата да имају неке заједничке циљеве на основу којих развијају заједничка деловања. Такви су случајеви Белгије, Немачке, Шпаније, Италије, Аустрије и Португала. У трећем случају држава и Црква су међусобно повезане, премда се њихов однос разликује од државе до државе. Системи Енглеске, Данске, Финске, Норвешке, Линхенштајна, Монака, Кипра, Малте и Грчке у основи спадају у ову категорију.[5] На крају, све земље – чланице Европске уније, заснивају се на начелу власти народа и признају право на верску слободу. [6] Религијски идентитет је врло битна основа и важна компонента којом се одређују људи на целокупном Балканском полуострву. Он се у јавности и ширем друштву обично перципира као конзервативан, онај који нема слуха за модерне тежње и за савременост, и који нема реалног додира са светом. Религијске традиције, иако су замагљене и покривене прашином патине, иза своје површине крију мноштво либералних тенденција које нису довољно откривене услед постојећег конзервативног слоја. Сваки дијалог са другачијим, рачунајући на знање и искуство другог, би засигурно могао да помогне, као нека фина алатка која би омогућила да сваки онај који би се бавио религијским темама буде у стању да дешифрује и детектује све оне либералне слојеве које религијска традиција у себи задржава. Ослобађањем те либералне тенденције у религијској традицији ослобађа се и оно религиозно биће човека и на тај начин ослобађамо целокупно људско биће за грађански идентитет, а да притом не повређујемо религиозна осећања појединаца. Стога сматрамо да верници данас морају бити одговорни грађани друштва, освешћени, који ће умети да препознају оно либерално и ослобађајуће у сопственој традицији. Kао што су политика или феминизам јавна ствар, тако је исто и вера јавна ствар. Недостатак знања, љубави према другом, а све у циљу борбе за “истину и слободу”, јесте оно што плаши, јер секуларна држава није антитеистичка, већ религиозно неутрална. Представници Цркве, као и верници свих конфесија уопште, интегрални су део овог народа. Као што нас Хабермас учи, можда би требало да обрнемо питање: зар само религијски традиционализам треба да учи, а не и секуларизам? „У уставној држави све правно примењиве норме морају бити формулисане и образложене на језику који разумеју сви грађани. Неутралност државе не спречава могућност да се у политичкој јавности чује и глас вере, у случају да институционализовани процес одлучивања на нивоу парламента, судова, министарстава и извршне власти остаје јасно одвојен од неформалног протока политичке комуникације и формирања јавног мњења великог броја грађана. Уколико секуларни грађани својим религиозним суграђанима буду прилазили уздржано, гајећи сумњу да их је, због њиховог религиозног духовног понашања уопште могуће озбиљно схватити као модерне савременике, они се тиме спуштају на ниво пуког modus vivendi и тиме напуштају основу која им омогућава међусобно признавање као грађана државе.“ [7] Верска настава у Црној Гори би омогућила сарадњу и међу самим религијама у оквиру саме државе. Међусобна сарадња вероучитеља подразумева екуменски дијалог на свакодневном нивоу, као и дијалог са секуларним друштвом у јавном простору. Морамо бити способни да спознамо различитост и комплексност света, да се не збуњујемо, да не тргујемо унапред збуњивањем деце, него да им предајемо величанственост света, са мноштвом различитих приступа у његовој лепоти. Извор: Митрополија црногорско-приморска -------- [1] D. Vuksanović, Postmoderni mediji – Kultura dijaloga u eri interaktivnosti, https://pulse.rs/postmoderni-mediji-kultura-dijaloga-u-eri-interaktivnosti/ (приступљено 09.03.2021). [2] L. Swidler, Dekalog dijaloga, Osnovna pravila međureligijskog, međuideološkog dijaloga, https://static1.squarespace.com/static/5464ade0e4b055bfb204446e/t/551eaf21e4b001788e2e67ab/1428074273779/Dialogue+Decalogue+-+Serbian+(Latin+Alphabet).pdf (приступљено 09.03.2021). [3] Детаљно о различитим посматрањима појаве секуларизације в. M. Hamilton, The Sociology of Religion, London 22001, 185-214. [4] Детаљно о односима државе и Цркве у Европској унији и у њеним земљама-чланицама в. G. Robbers (ed.), State and Church in the Europian Union, Baden-Baden 1996. [5] Ј. С. Петру, Хришћанство и друштво, Каленић, Крагујевац 2018. [6] Ibid. [7] J. Habermas, – Eurozine, https://pulse.rs/dijalektika-sekularizacije/ (приступљено 09.03.2021).
  5. оводом злоупотребе невиних жртава Погрома у јануару 1942. године, као и напада на Архив Војводине и изложбу „Мученици чурушки – отргнути од заборава”, преносимо у целости Саопштење за јавност Меморијалног друштва „Рација 1942”. Повезан садржај: Епархија бачка: Апел у одбрану невиних жртава Погрома (Рације) у Новом Саду 1942. САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ /pdf/ Поводом натписа у средствима информисања и хајке појединих медија и политичких група против Архива Војводине и његовог директора др Небојше Кузмановића због објављене вести на веб-сајту Архива о посети ученика једне новосадске гимназије изложби „Мученици чурушки – отргнути од заборава“, односно фотографија на којима се види један младић који носи црну заштитну маску са симболом тзв. Келтског крста, Меморијално друштво „Рација 1942“ Чуруг осетило је обавезу да се обрати јавности. Меморијално друштво „Рација 1942“ Чуруг осуђује сваки облик пропагирања неофашистичких тенденција као и девијантних појава попут ширења расизма, неофашизма и сваког другог облика ретроградних идеја и идеологија. Оно што изазива нашу велику жалост је чињеница да појединим медијима, који се позивају на антифашизам, изложба „Мученици чурушки – отргнути од заборава“ која је посвећена жртвама Рације у Чуругу јануара 1942. године није била интересантна све до медијски исценираног инцидента. Аутори изложбе протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, архивски саветник Љиљана Дожић и др Небојша Кузмановић су уложили огроман труд да по први пут изнесу пред јавност и изложе документа и више од 350 фотографија страдалих у чурушкој Рацији, која је организована од стране мађарских фашистичких снага. Међутим, велики број медија није био заинтересован да својим извештавањем са овог догађаја обавести ширу јавност о његовом одржавању и тако допринесе неговању културе сећања на невине жртве страдале од стране фашистичких снага. Тренутно смо сведоци ироничне ситуације да се Архив Војводине и његов директор др Небојша Кузмановић позивају на одговорност и директно и индиректно оптужују за ширење фашистичких идеја. Као што смо већ напоменули, осуђујемо сваки облик неофашистичких тенденција и ксенофобних тенденција, али прозивати Архив Војводине и његово руководство за ширење истих је малициозна замена теза. Свако ко и најмање прати рад Архива Војводине и његовог директора др Небојше Кузмановића, могао је да види да је реч о установи која је у протеклом периоду кроз читав низ својих програмских садржаја, изложби, пројеката, радионица и издања, показала да негује критичку културу сећања на невине жртве страдале током Другог светског рата као и у другим ратовима, независно од њихове етничке, верске и сваке друге припадности. Зато позивамо медије и јавност да посете изложбу „Мученици чурушки – отргнути од заборава“ у Архиву Војводине и поклоне се сенима невино страдалих жртава фашистичког терора. Божидар Војиновић Председник Меморијалног друштва „Рација 1942.” Чуруг Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  6. ??Бадњи је дан, ложи се бадњак у име... - Pevacko drustvo Hrama Svetog Save | Facebook M.FACEBOOK.COM ??Бадњи је дан, ложи се бадњак у име Христове љубави. Дочекајмо Божић уз мале и велике хористе и њихове топле гласове. Дечији хор Растко, Хор “Мокрањац” и Хор Храма Светог Саве припремили су за вас...
  7. https://stanjestvari.com/2020/06/02/slavoljub-lekic-odiseja-beskontaktnog-drustva/ ... Млади чланови информатичког братства с пуно жара подижу електронски логор без ограде и чувара. Најзанимљивије и најлуђе је пред нама. Добро дошли у бесконтактно друштво Пандемија изазвана вирусом короне 2020. године спада у велике догађаје, историјске прекретнице. Раније епидемије беху локалног значаја те је њихов утицај на цивилизацију био ограничен. Kуга није одједном обухватила читаву Европу a карантини су били занемарљиве величине у односу на данашњи од неколико милијарди људи. Наслућујемо да ће здравствене последице пандемије ускоро бити у сенци низа новина уведених последњих месеци. Већина њих непосредно утиче на основне феномене људског постојања (рад, смрт, игра, знање, моћ). Посебно је занимљива пандемијска природа и пракса новог облика рата. До скора су на Западу опасност и рат везивали за спољашњег непријатеља (Северна Кореја, Сирија, Русија), а сада је он у телу домаћина (вируси, бактерије). На почетку епидемије короне у САД срчани амерички председник Трамп поентирао је изјавом да се Американци налазе у рату против невидљивог противника. Несвесни садржај спонтано је прхнуо као птица: проблем је у нама. Међутим, после вируса короне могла би да букне пандемија безумља, опаснија од било које до сада. Узме ли мах, надмашиће све досадашње. Различита душевна стања савремена медицина успешно лечи али лек против безумља није нађен будући да није медицинска већ антрополошка и социјална појава. Слутећи смак света пре четрдесетак година, Д. Калајић следи померања границе између нормалног и патолошког, од краја ХIХ столећа и шаљиво предвиђа да ће 2138. г. сви људи бити луди заједно са психијатрима.[1] Баш је омашио! Пре пола столећа није се наслућивала пандемија коронанеурозе. За утеху, безумље је лако спречити неговањем вере и здравог разума, темеља отпорности људског рода. Разлагање мишљења Један од најважнијих знакова безумља запажен у време пандемије јесте распад мишљења. Показало се да је уз помоћ медија могуће изазвати масовна панична стања и поткопати здрав разум значајног дела популације, тј. претворити разумног у безумног човека. Безумник задржава знања, вештине и особине здравог човека али пошто је његово тело напустила људска природа спреман је да чини неочекивано. Зауздавање зомбија није могуће пријатељским убеђивањем или претњама; чак ни гола физичка сила не помаже. О разликама у доживљају пандемијске стварности говори здушна подршка затварању црквених храмова у време пандемије. У Грчкој је митрополит Амвросије из Цркве изопштио премијера Грчке Мицотакиса, г-ђу Керамеос и г. Хардаља због активног залагања за затварање православних храмова поводом ширења вируса короне.[2] Узбуркао се и грчки парламент пошто је његов члан изјавио да је у случају поновног увођења карантина боље умрети од грипа, него живети по наредбама непријатеља Христових.[3] Велико изненађење био је став главног рабина Израела према противепидемијским мерама.[4] Он живот појединца одваја од жртве и ставља изнад народа и Торе. А само пре осам деценија многи Јевреји одлазили су у гасне коморе с Тором у рукама. Где се дела метафизика која је одржавала јеврејску идеју миленијумима? Нестанак метафизике из одређене заједнице једнак је губитку смисла живота. Како могу бити важнија схватања појединца од заједничке слике света на којој почива заједница? Грчки митрополит Амвросије (Извор: Православие.ру) Знаци распада мишљења су и усавршена себичност, површност, недоследност, а понајвише духовна занемоћалост човека. При анализи узрока и последица пандемије српска стручна и политичка јавност није се удубљивала у разлоге за журбу при отварању коцкарница и тржних центара или узроке одлагања отварања библиотека и позоришта. Није разматрала зашто су градилишта у Србији и другим европским државама несметано радила док су се пољопривредници довијали како да обраде њиве. Незадовољни деценијском реконструкцијом Музеја савремене уметности (Београд) и Народног музеја (Београд) као да су у земљу пропали. Неочекивано брзо отварање европских граница и ваздушних лука бацило је у сенку последице дуготрајне затворености школа и универзитета. Убедљивости ради дају се уопштене изјаве да су деца будућност сваког друштва, без детаљисања о томе да ли су образованија од деце пре 40 година. Површност и недоследност напредују у свим правцима: ако већ не раде школе зашто би се отварале библиотеке или биоскоп Југословенске кинотеке у Београду? Напокон, људска особина брзог стварања навика учинила је да се наметнута мера – маскирање – широко одомаћи. Биће корисна у следећем ванредном стању да утврди стечену навику – удаљавање човека од човека. Вирус короне матираћемо епидемијом самоће. Набрајање сведочанстава слома здраве памети (логике) нема краја. Изједначена смртност у земљама без скупих мера сузбијања пандемије (Шведска и Белорусија) и земаља у којима су спроведене економски разорне антиепидемијске мере (Русија, Србија и др.) нису довеле у питање наратив пандемијског смака света. Шта више, многи сматрају да су предузете мере биле преслабе. Биће занимљиво на који начин ће економски ефекти ванредног стања бити објашњени пошто ударе по становништву. Светска елита у сред пандемије поручила је милионима да се брине о њима и најавила масовно увођење робота и дигиталне економије.[5] Подсмешљиво је поручила: отпуштамо вас ради вашег добра. Логор без страже Стављање милијарди људи у изолацију (карантин) показало је да је истовремено лишавање слободе значајног дела популације могуће без насилне реакције утамничених. Неколико хиљада полицајаца чувало је седам милиона људи у Србији, улице су биле празне. Није их чувала полиција већ страх и слабост. Тако је било широм Европе. Чак ни Хитлер није помишљао да ограничи кретање Јевреја на неколико стотина метара од куће како је учинио градоначелник Москве С. С. Собјанин.[6] Трећи рајх створио је гета али у њима су се Јевреји кретали без ограничења. Испоставило се да савремена либерална интелигенција и либералне елите с периферије система (бивши Варшавски пакт и СФРЈ) немају високу пасионираност а ни способност да рефлектују брзе економске промене и настанак нових социјалних структура и односа. Изгледа да се приближавамо слици света налик логору без чувара. Ни једно од мноштва достигнућа из периода пандемије неће бити занемарено, нека ће бити и унапређена. Благодарећи бесконтактним технологијама приватни простор прераста у јавни. Блокчејн технологије и 5Г телефонска мрежа убрзаће започето претварање стана/куће у радно место, забавиште, изложбени простор (галерија, музеј), школску учионицу, теретану, салу за јогу, лекарску ординацију. За време епидемије успешно је тестирана достава хране и других производа који ће уз помоћ клауд технологија, употребе беспилотних летелица и возила бити допремани директно на адресу примаоца. Чим се заврши борба елитних група и сруши анахрони финансијски поредак ХХ столећа, готовина и кредитне картице постаће далека прошлост. Замениће их електронски новчаници под изговором да се тако штити безбедност грађана од хакерских вируса и хуманих микроорганизама присутних на папирним новчаницама. Наставници, лекари, шофери, продавци, биће ређа занимања него данас, а уметничке изложбе и концерти изузетни догађаји. Сарадња између државних институција и информатичких корпорација још више ће унапредити контролу и кажњавање грађана. Уз помоћ већ одавно одомаћеног видео надзора и напредне мобилне телефоније (и чиповања људи) стан или кућа могу се претворити и у затвор. Неминовно је и проширење бриге за здравље и одговорно понашање сваког појединца и установљење оквира различитих људских потреба као што су секс, одмор, спавање или исхрана. И то не стихијно, како наговештава предлог о укидању секса између мушкарца и жене у Канади јануара 2020, већ на основу темељних сексолошких и физиолошких истраживања по препорукама стручњака.[7] Победа науке Након неколико столећа борбе наука је прогласила победу над вером. На путу до победе прешла је дуг пут од задовљства и утехе уму до незаменљивог средства за надзор и кажњавање. Насупрот науке, вера је одувек добровољна. До 2020. ни једном лекару није долазила мисао да одређени медицински поступак или лек преписује пацијенту као обавезу.[8] Пандемија је медицинску праксу и процедуре приближила строгој правној процедури. Пошто се мишљење распало а вера побеђена људски живот и култ здравља не може се очувати другачије до законском силом. После пандемије короне епидемиолози су постали политичке фигуре и водећи инфлуенсери. Класични политичари су прошлост јер су се у њихов простор ушуњали стручњаци, пре свега инжењери, лекари, биотехнолози, носиоци култова информисаности, здравља и здраве хране. Потиснути су философи, политиколози, социолози, економисти, заједно са финансијским системом либералне економије. Читаво ХХ столеће интелигенција је с поносом истицала неутралност и универзалност знања које нуди човеку те су се временом изједначили научно и политичко. Напокон, у време пандемије наука је уз подршку политике подјармила цркву епидемиолошким мерама. На оштрој окуци Црква је заједно с верницима добила жиг губавца клицоноше. Изгледа да је у постпандемијском друштву Црква пожељна само као погребно предузеће и агенција за издавање луксузних простора за венчања, крштења и одмор богатих туриста. Др Дарија Кисић Тепавчевић (Фото: Снимак екрана; Танјуг; Танјуг/Тања Валич; Танјуг/Слободан Миљевић; Танјуг/Драган Кујунџић) Удаљавање људи путем строге изолације (самоизолације) продубљује страх од другог и води одбацивању Цркве као храма у коме се окупљају браћа у Христу. Међутим, саборност и литургија човека ослобађају разарача друштва и социјалне структуре – страха, слабости, себичности. Данас је пред светском елитом крупно питање: треба ли нам у ХХI столећу разуман, самопоуздан и смео човек? И док се тражи одговор, млади чланови информатичког братства, увођењем нових технологија, с пуно жара подижу електронски логор без ограде и чувара. *** Православни свет изненада се нашао у прилици да предложи нови поредак у коме би се успоставило првенство духовног над материјалним, праведности и благодати над законом (римско право), заједничког над појединачним. У њему се могу удружити наука и вера и изградити православни космизам као одговор на атлантистички дигитални трансхуманизам и кинески дигитални комунизам социјалних рејтинга. Време ће показати ко ће се лакше изборити с надирућим безумљем: следбеници Прогреса или верујући. Пошто корона прође, остаће њене тековине. Најзанимљивије и најлуђе је пред нама. Добро дошли у бесконтактно друштво. Славољуб Лекић je редовни професор Пољопривредног факултета у Београду. Аутор више универзитетских уџбеника и стручних и научних чланака ________________________________________________________________________________________________ [1] Калајић, Д, Смак света, Накладни завод Хрватске, Загреб, 1979. стр. 46. [2] Видети текст: „Достојан! – митрополит калавритски Амвросије изопштио из Цркве премијера Грчке и два министра“, Борба за веру, 18.5.2020. [3] Рахиљ Макри је написала: „Они су нас лишили Крви и Тела Господа нашега. Они нам нису дозволили да узмемо Благодатни огањ… Они су нас, на преверу, утамничили, а ми смо им се повиновали, остављајући нашега Христа, као што су Га ученици оставили“. Сада желе да учине исто и за Божић, и предвиђају други талас карантина.“ Видети чланак: „Лучше умереть от гриппа, чем жить по указке врагов Христа“, Союз православных журналистов, 26.5.2020. [4] Видети поруку главног рабина Израела Давида Лауа уочи Пасхе. [5] Видети телевизијски прилог: Meyersohn, N. „Grocery stores turn to robots during the coronavirus“, CNN Business, April 7, 2020. [6] Оштре мере ограничења кретања у Москви наишле су на протест изражен на социјалним мрежама али и медијима. Видети чланак у ком се доводи у питање политички положај градоначелника Собјанина: „Не ошибки, а преступление? На действия команды Собянина пожаловались в прокуратуру“, Царьград, 21.5.2020. [7] Видети текст: „Funding for women’s group under review after call for ban on man-woman relationships“, The Canadian Press, January 28, 2020. [8] Видети текст Ђорђа Агамбена: „Медицина као религија“, Теологија.нет.
  8. Његовој Светости Иринеју Патријарху српском Митрополиту црногорском и приморском Амфилохију Радовићу, и часним члановима Светог Архијерејског Синода. Ваша Светости, Ваше Високопреосвештенство митрополите Амфилохије Високопоштовани чланови Светог Синода Читамо о прогону Вашег народа у Црној Гори и о хапшењу владике будимљанског Јоаникија због наводних мера предострожности од вируса короне. Ми то доживљавамо као напад на самосталност Цркве, која се као Црква залаже за мир и правду међу њудима, како нас је Господ Христос учио и то преноси с нараштаја на нараштај од наших духовних отаца. Изражавано своју солидарност са Српском Православном Црквом и молимо се Свемогућем Господу Богу да страдања кроз која она пролази буду угодна Господу Исусу Христу, јер се Црква храбро издиже из овог прогона како би своје сведочење вере смелије проносила без страха од икога, но једино из страха пред Богом. Користимо ову прилику да изразимо своју наклоност и љубав владици Јоаникију и свима свештеници који се ускоро пуштају из зароточеништва. У Христу, Георг Јосиф, с.р. председавајући Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. На дан када Српска Православна Црква празнује три празника - Обрезање Господње, Нову годину и Светог Василија Великог, 14. јануара 2020. године, Саборна црква у Београду је приредила свој традиционални, добротворни новогодишњи концерт у Народном позоришту. Концерт је почео молитвом "Оче наш" и химном "Боже правде" у извођењу Првог београдског певачког друштва, после чега је старешина Саборне цркве и председник овог певачког друштва, протојереј-ставрофор Петар Лукић, прочитао традиционалну Новогодишњу поруку Његове Светости патријарха српског Иринеја: „На почетку нове 2020. године, драга наша децо духовна, заблагодаримо Господу за сва доброчинства Његова, за овај дивни свет који је створио, за живот који нам је даровао и за могућност да постанемо деца Божја. А да смо тај потенцијал заиста остварили, потврђујемо увек изнова доласком у храм, дом Господњи и дом Оца нашега небеског. Зато је важно да се што чешће сабирамо на Светој Литургији да не бисмо заборавили наш истински идентитет, који нисмо добили биолошким рођењем, већ Светим Крштењем које су Оци Цркве називали, и што заиста и јесте, ново духовно рођење. Тим рођењем смо добили част и достојанство да се назовемо децом Божјом, и да се Богу обраћамо на најприснији начин, на начин како се дете обраћа своме родитељу - да Њега називамо нашим Оцем... На почетку ове нове календарске године, помолимо се Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу да нас очисти, просвети и умудри, како би нам све оно што чинимо било на спасење, на духовно узрастање, на добро Свете Цркве Божје, наших ближњих, нашег народа, али и читавог света. Да Бог очисти наша срца како би се Он сам у њих уселио! А онда када буде више добра у нашим срцима, биће више добра свуда око нас, јер добро истерује зло, управо као што светлост изгони таму. Помолимо се да Господ оснажи наше биће, наше умне и духовне способности, како бисмо уз помоћ Његову савладали све препреке на које наилазимо на путу до нашег заједничког циља, на путу нашег спасења..." - поручио је патријарх српски г. Иринеј. Свечаност је посвећена великом историјском јубилеју - стогодишњици обнове Српске патријаршије (1920 - 2020). Свети Василије Велики је и Слава Првог београдског певачког друштва (ПБПД), хора Саборне цркве, које је под највишом заштитом и покровитељством Његове Светости Патријарха српског. Поред Првог београдског певачког друштва, којим диригује гђа Светлана Вилић, на великој сцени Народног позоришта, у оквиру Новогодишњег концерта, учествовали су: Дечји хор овог Друштва (диригент гђа Радмила Кнежевић); драмски уметник Хаџи-Петар Божовић који је читао текст др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве, о стогодишњици обнове Српске патријаршије; песник Живојин Ракочевић, ансамбл "Ренесанс", етно-група „Потопљени у историји" из Пољске, етно-група "Дар" из Републике Српске, ансамбл народних игара и песама "Димитрије Котуровић", као и легендарна група "Кербер", која је наступила у пратњи Хора Првог београдског певачког друштва. Господин Арно Гујон, велики хуманиста и пријатељ српског народа, на посебан начин је поздравио све присутне изражавајући своје искрено дивљење и поштовање Српској Православној Цркви и српском народу. Пренео је своје утиске и прве посете Косову и Метохији и цркви Светог Димитрија у коју се сливају реке људи, и упоредио је то са црквама у Француској где се на прсте могу избројати верници у храмовима. За данашњу одбрану Православља на Косову и Метохији, у Црној Гори и у свим деловима где Срби живе, Арно Гујон је казао да је та борба постала симбол отпора, симбол наде свим Европљанима, показујући им пут духовне обнове и додао: „Српска Православна Црква је тренутно најживља Црква у Европи и част ми је што смо моја породица и ја део ње“ . Директан пренос концерта обезбедио је ТВ Студио Б. Његова Светост патријарх српски Иринеј благословио је свечани концерт, коме сваке године присуствује велики број угледних званица, архијереја и свештенослужитеља СПЦ, представника дипломатског кора, амбасадори Грчке и Русије, државни и градски званичници, представника Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, представника Војске Србије, сарадника „Православног пастирско-саветодавног центра", академици, професори, културни и јавни радници, донатори и добротвори Саборне цркве, као и гости из иностранства. У пратњи Свјатјејшег патријарха Иринеја били су епископ ремезијански г. Стефан (Шарић) и Никола Селаковић, изасланик Председника Републике Србије. Домаћини славе Првог београдског певачког друштва, Светог Василија Великог 2020. године су професор др Радмила Милентијевић из Њујорка и приложници: Стана Којић, Бродац, Република Српска; Милан и Сенка Миланковић, Бродац, Република Српска; Ресторан Царева ћуприја, Београд; Игор Грбић и Сузана Милић из Београда. Велики добротвор Саборне цркве и задужбинар Првог београдског певачког друштва је професор др. Радмила Милентијевић из Њујорка а остали добротвори Саборне цркве и хора ПБПД су: Канцеларија за сарадњу са верским заједницама; Дом војске Србије; Народно позориште, Београд; ГО Прибој; Продукцијска кућа "Комуна", Београд; "Гранд" продукција; ФК Партизан; доо "Младекс", Београд; Игор Грбић, ПУПД Јањушевић, Прибој; ресторан "Царева ћуприја", Београд; "Галеса", Нови Београд; "АСА Ивелик" доо, Београд; породица Рајовић; Симекс, Суботица; Винарија Чока; АРА - Аранђеловић, Лештане; Алура Мед, доо; Дејан Цвијовић; Драган Тарлаћ; Дејан Бодирога; Дејан Томашевић; Тома и Весна Фила; Александар Боричић; Радојко Станојевић; Породица Ђоковић; Милинко Млађен; Слободан и Милош Бијелић; Велибор Хајдуковић; Слободан и Даша Томовић; Миленко и Биљана Станковић; Срђан и Снежана Филиповић; Славића Лакићевић; Дарко Спасић; Лазар Ркокић; Лука Митић; Сузана Милић; Перо Јовановић; Његослав Трифковић; Синиђа Анђић; Владимир Атанацковић; Зоран Влајчић; Драган Поповић; Клење; Александар Влајчић; штампарија Беопринт, Београд; штампарија Драслар партнер. На самом крају је старешина Саборне цркве, отац Петар Лукић, захвалио свима на подршци и помоћи у реализацији овог Новогодишњег концерта, који се, иначе, традиционално одржава од 1996. године. Први Новогодишњи концерт Саборне цркве, под називом „Новогодишњи благослов", био је одржан 14. јануара 1996. године, у "Кристалној дворани" београдског хотела Хајат, да би се његово одржавање, затим, традиционално пренело на велику сцену Народног позоришта у Београду. У извођењу првог концерта учествовали су: Прво београдско певачко друштво, под руковођењем диригента Владимира Милосављевића, Хор Вождовачке цркве, ансамбл „Ренесанс", солисти на народним инструментима, Бора Дугић на фрули и Жорж Грујић на рогу и гајдама. Извор: Инфо-служба СПЦ
  10. Поводом најновијих антицивилизацијских напада на Српску православну цркву у Црној Гори и њено свештено, културно и материјално наслеђе, које је донео нови „закон о вероисповести или уверења и правном положају верских заједница“ Ми, српски лекари, чланови Хиландарског лекарског друштва из свих српских земаља и расејања, окупљени око наше светогорске светиње, Свете царске српске лавре Хиландара, сведочећи нераскидиво народно јединство, као верна духовна чеда Српске православне цркве, дајемо неподељену подршку Српској православној цркви и нашој браћи у Црној Гори, у одбрани свештеног наслеђа Стефана Немање – Преподобног Симеона Мироточивог, Светог Саве, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског и небројених светитеља, подвижника и мученика који својом светошћу обасјавају поносну и слободну Црну Гору. Као људи који су положили заклетву да несебично помажу и лече, трудимо се да делима служења и љубави, увек и на сваком месту, сведочимо племенитост нашег животног позива. У складу са њим, никада нисмо правили разлику ко је чије вере, националне припадности или било ког другог опредељења. По речима Светог апостола Павла – „свима сам био све“, много пута смо управо доносиоцима овог погубног „закона“ и предводницима мучког напада на Цркву у Црној Гори, на њихову молбу, пружали медицинску помоћ, били на несебичној помоћи и услузи, упошљавајући српске здравствене институције и знање српских лекара, што ћемо и у будућности чинити. Тим пре, ово нас безакоње у лицемерном облику „закона“ који прети отимачином неспорне имовине Српске православне цркве у Црној Гори и води њеном даљем прогону, људски боли и у нама изазива осећај неправде и огорчености. Због тога одлучно дижемо глас и позивамо власт у Црној Гори да сместа повуче спорни „закон“ и да на миран и достојанствен начин, уз поштовање свих страна, започне дијалог о свим спорним питањима. Док до тога не дође, ми, лекари и чланови Хиландарског лекарског друштва, уздајући се у Господа и молитвену заштиту Пресвете Богородице, стављамо се у службу нашој Цркви и јединству нашег народа, да према нашим моћима, мирно и истрајно, помогнемо одбрану Православља и очување српског рода у Црној Гори. У Београду, 31.12.2019. Председник Хиландарског лекарског друштва Проф. др Радисав – Рашо Шћепановић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, у својству предсједника Његошевог одбора Матице српске, вечерас је у Подгорици отворио и благословио благородно вече одржано поводом 13 . новембра – Дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, посвећено 800. годишњици наше Светосавске цркве. Ово треће вече манифестације „Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“ у Књижари Матице српске у Подгорици почело је молитвом „Оче наш“, коју је отпјевао оперски пјевач Оливер Њего. Високопреосвећени Митрополит је у свом обраћању истакао да су фреске, чија је изложба (копије фресака) уприличена вечерас, најдивније опипљиво и видљиво свједочанство 8 вјекова наше Цркве од времена њеног оснивања и од времена оснивања Зетске црногорске митрополије, а исто тако и послије устоличења Светога Саве у Архиепископији жичкој: „Значајан догађај и значајно подсјећање. Нарочито овдје код нас у Црној Гори је значајно да то обиљежимо с обзиром да се овдје код нас поново повампирила она племенска свијест против које се борио Свети Петар Цетињски тражећи помирење међу закрвљеним црногорским племенима.“ Владика је подсјетио на велика дјела светородне лозе Петровића, од владике Данила до владике Василија, владике Петра Првог и Петра Другог Ловћенског Тајновидца, и великог краља српског краља Николе Петровића. Нагласио је да је и краљ Никола уграђивао себе и преко оне химне, једине праве химне црногорске, за ослобођење Косова и Призрена, и да је у старим данима потписао капитулацију, одрекавши се тиме својих савезника, који су ратовали против Аустроугарске и Њемачке, очивидно из бојазни да ће се догодити оно што се догодило, али и из властољубља. „То су били велики творци, градитељи тога духа јединства, духа љубави, заједнице, заједништва међу братствима и племенима у Црној Гори, а и шире од Црне Горе, на просторима нашег Светосавског народа. Сада се у наше време повампирио тај дух племенски разрачунавања, под другим видом, начелима и принципима, па је зато добро да подсјећамо на то што нас чини људима, на оно што је уграђено у наше биће, на оно чиме смо постали једини здрави јединствени културни народ“, поручио је Митрополит Амфилохије. Проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, идејни творац ове манифестације, подсјетила је да ово друштво већ трећу годину прославља свој дан – 13 новембар. „Овај дан прослављамо свечано, радосно организујући у оквиру Дана Матице разноврстан и богат програм сјећањем на најважније и најславније што нам је српско наслеђе подарило на широким просторима гдје вјековима живи српски народ, наравно, и на свим просторима који су у саставу данашње Црне Горе.“ Професорица Стојановић је казала да се имамо чега сјећати и да имамо нашта бити и поносни: „Прије двије године обиљежили смо 1847. годину јубилеј који носи симболику побједе Вукове реформе и појављивања Горског вијенца. Прошле године било је 200 година од када је штампан Српски рјечник Вука Стефановића Караџића, 100 година великог српског страдања жртва и побједе у Првом свјетском рату. Ова година слави вјековно, ванвремено и свевремено, вјечно – 800 година аутокефалности Српске цркве као Божијег изданка, али изданка који је накалемила светородна лоза Немањића и њен најљепши син и отац Свети Сава.“ Присутни су имали прилику да уживају у музици у извођењу оперског пјевача Оливера Њега уз клавирску пратњу господина Зорана Тутуновића, као и да погледају изложбу копију фресака коју су урадили сликари: Момир Кнежевић, Мирко Тољић и Вељо Станишић. Они су копирали фреске из Пивског и Морачког манастира, а има и једна копија фреске из манастира Градиште. О значају тог рада и ауторима изложбе говорио је проф. др Слободан Раичевић. По устаљеној пракси на свој Дан Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори објавила је и имена својих нових чланова: професор филозофије Драган Бојовић, доктор филозофије Душан Игњатовић, господин Милорад Кадић, магистар историје Радован Фемић и љекар интерне медицине Вук Канкараш. Најављени су и нови пројекти Матице међу којима је и капитално остварење, изложба „Црна Гора – језик, народ и религија“, коју припрема Јована Маркуш, а ликовно обрађује сликар Мирко Тољић. За Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори 2017. године проглашен је 13. новембар дан рођења Петра II Петровића Његоша, првог члана Матице српске са простора данашње Црне Горе. Поводом обиљежавање Његошевог рођења и ове године Матица је организовала ширу манифестацију разноврсног програма који у Његошевском духу репрезентује српску културу, историју и духовност. Овогодишња манифестација „Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“ почела је 8. новембра предавањем на тему „Постанак краљевства и архепископија српских и поморских земаља Немањића“ које је у Парохијском дому у Никшићу одржао др Срђан Пириватрић, а настављено 11. новембра предавањем проф. др Маје Анђелковић о Студеничком типику Светог Саве и Студеничком културном наслеђу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Чланови, сарадници и пријатељи Хиландарског лекарског друштва свечано су, у недељу 7. октобра, прославили славу, Преподобног Симона Монаха (Светог Стефана Првовенчаног). Чин резања славског колача је извршио Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Извор: Телевизија Храм
  13. Саставни део четвртог Фестивала хришћанске културе, гостовање Певачког друштва "Мокрањац" при храму Светог Саве у Београду. Концерт је одржан 13. септембра у Саборном храму Рождества Пресвете Богородице у Зајечару. Извор: Епархија тимочка
  14. Лекари Хиландарског лекарског друштва су од 13. до 16. маја 2019. боравили у Манастиру Хиландару у оквиру редовног годишњег лекарског систематског прегледа манастирског братства и радника манастира Хиландара. У екипи лекара били су: хирург проф. др Радисав Шћепановић председник ХЛД, кардиолог мр спец. др Љупчо Манговски, ортопед проф. др Зоран Башчаревић, хирург спец. др Предраг Савић, ортопед прим. мр др Љубодраг Зајић, радиолог др Срђан Арсеновић, мр др Немања Јонић и медицински техничар Славиша Бучић. На редовном дежурству у манастирској амбуланти били су и васкуларни хирург др Миљко Пејић, мед. техничар Владимир Гајић и мед. техничар Милош Ђоровић који су се такође укључили у организацији прегледа. Поред својих редовних активности у оквиру систематског прегледа, чланови председништва Хиландарског лекарског друштва, монах Теодосије Хиландарац, проф. др Радисав Шћепановић, мр спец. др Љупчо Манговски, асс. др Предраг Савић, анализирали су досадашњи рад амбуланте, пописне листе и лекарске извештаје, на основу чега је сачињен детаљан извештај о раду. Донешени су закључци и планови о даљем раду амбуланте и њеном унапређењу. Време проведено у Хиландару лекари су првенствено посветили бризи за здравље монаха. Поред тога, редовно су учествовали у богослужењима, напајајући се благодатним молитвеним миром и духовно се укрепљујући пребогатим светогорским благословом. Извор: Манастир Хиландар
  15. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јануара 2019. године у Патријаршији српској у Београду чланове Председништва Хиландарског лекарског друштва. Патријарх српски г. Иринеј захвалио је Хиландарском лекарском друштву за племениту мисију пружања лекарске помоћи у манастиру Хиландару не само монасима тог манастира, него и монасима са Свете Горе, где су српски лекари дежурни током целе године. Проф. др Радисав Шћепановић, председник Хиландарског лекарског друштва, известио је Патријарха српског о активностима Друштва у протеклој години наводећи планове за предстојећи период. Пријему су присуствовали чланови Председништва: др Веселин Лукић, др Љупчо Манговски, др Предраг Савић, г. Стефан Миленковић, г. Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара, и ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква
  16. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. јануара 2019. године, на празник Светог Василија Великог, свету архијерејску Литургију у београдској Саборној цркви током које је преломио славски колач Првог београдског певачког друштва. Саслуживали су протојереји-ставрофори Стојадин Павловић, Мирољуб Стојановић и Јермолај Масарас, архимадрит Герасим Гервасиос, протојереји Панајотис Каратасиос и Михаило Чиквин и јереј Славиша Поповић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Прво београдско певачко друштво биће данас домаћин традиционалног добротворног концерта Саборне цркве на великој сцени Народног позоришта у Београду са почетком у 18 часова. Као и сваке године, поред Првог београдског певачког друштва и његовог Дечјег хора, у концерту ће учествовати гости изненађења. Овогодишња свечаност је посвећена великом историјском јубилеју - 800-годишњици самосталности Српске Православне Цркве. Директан пренос Новогодишњег концерта можете пратити на ТВ Студио Б од 18 часова. Извор: Српска Православна Црква
  17. У римском друштву Homo sacer је изопштеник из друштва, онај који је постављен изван граница закона. Он сам не подлеже закону, али га закон и не штити. Он није осуђен него је изопштен, налази се негде на преласку из света живих у свет мртвих. Прокажен је до те мере да му нема места у заједници људи, може да говори али се његов глас не чује, смештен је изван људског етоса, изван је закона људског (ius humanum) и закона божанског (ius divinum). Секст Помпеј Фест каже да се такав човек не сме принети на жртву, али да онај ко га убије неће бити осуђен. Статус сличан Homo sacer-у, имале се различите групе кроз историју човечанства. У савременом српском друштву, такав статус имају њени најсиромашнији становници, најчешће Роми. Ситуација у којој живе Роми веома је жалосна. Многи не поседују документа па не остварују ни права на социјалну заштиту која би им редовно припадала. Њихов животни век је много краћи него у остатку популације, морталитет новорођенчади такође, а о проценату неписмених и нешколованих да не говоримо. Процес инклузије о коме се толико говори не даје опипљиве резултате. Овакво стање веома се лако препознаје као вид дискриминације, што и јесте. Очекивана реакција хуманог друштва била би унапређење помоћи овој угроженој популацији, пре свега кроз њихово укључивање у институционалне оквире, обезбеђивањем основних докумената а тиме и социјалних погодности које уживају и други. Правило је да институционална дејства, барем у почетку, свагда бивају иницирана друштвеном осетљивошћу. Свега овога нема, или нема у довољној мери. И сами погођени сиромаштвом и различитим страдањима, постали смо неосетљиви за проблеме ближњег, стално се прибојавајући да ако се њима нешто да, онда ће се то узети од нас. С друге стране, друштво које овим својим грађанима не помаже да обезбеде остваривање својих основних права, с разлогом се прибојава да ће у међународним оквирима бити препознато као дискриминаторско. Уместо да се уочени недостатци исправљају, наше друштво је кренуло другачијим путем, закључујући по аналогији, да ако већ немају права, онда немају ни обавезе. И обратно. Због тога је Ромима дозвољено много тога што другим грађанима није. Становање у импровизованим обејктима у ужим градским центрима, вожња приручно склопљених моторних превозних средстава којима угрожавају себе и друге, нападна прошња која се понекад граничи са отимањем а понекад то и постаје. Тек када се догоди инцидент који привуче пажњу јавности, постављају се нека питања и дају предлози – најчешће погрешни. Када су пре неког времена два ромска дечака пребила старца, дечјег песника Љубивоја Ршумовића, јавност се усталасала питајући се шта раде наше социјалне службе, каква је наша правна држава, какви су нам закони. Предлагане су најстроже казне за починиоце, где се као на узор указивало на америчко правосуђе које деци суди као одраслима. Тек се ту и тамо чуо понеки усамљени глас који је помињао да можда ту има нешто и кривице свих нас. Ромима се, као правим друштвеним изопштеницима, као савременим Homo sacer-има допушта и оно што представља кршење њихових личних права, на пример права детета. На очиглед свих, на најпрометнијим раскрсницама Београда, стоје мали перачи прозора, често млађи од десет година, који пролазе између аутомобила у покрету, чекајући да се упали црвено светло на семафору. Ромска деца се, по несносној врућни, хладноћи, киши и снегу, увек могу видети како на најпрометнијим местима у граду седе или леже у прљавштини поред кутије за милостињу. Све ове злоупотребе деце (да не говоримо о дечјој проституцији и трговини људима), остављају равнодушним службе социјалне заштите, за које су ова људска бића готово невидљива, као и уосталом и за многе од нас, који их (евентуално) уочавамо тек толико да их не нагазимо. Vica verse, не чињење онога што бисмо као људска бића, да не кажем хришћани, били дужни да учинимо, сада се оправдава тиме што они немају и не прихватају никакве друштвене обавезе. И они их заиста и не прихватају. Но питање је, знају ли уопште они шта то не прихватају, да ли је њихов статус друштвених изопштеника заиста њихов избор, или су једноставно од детињства затворени у кругу сиромаштва и начину живота за који једино знају, немајући прилике да упознају другачији? На нама и на нашој савести остаје да на та питања одговоримо, или да их игноришемо. Колико год да смо сиромашни, колико год да има других који нису они а који такође пате у немаштини и заборављености, ипак не смемо да пређемо најнижи праг човечности. А прелазимо. И као друштво и као појединци. И како хришћани. Њихова изопштеност изопштава нас саме. Као друштво, из заједнице хуманих друштава, а као хришћане…? Извор: Теологија.нет
  18. А Авраам рече: Синко, сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се теши, а ти се мучиш. (Лк 16, 25) У римском друштву Homo sacer је изопштеник из друштва, онај који је постављен изван граница закона. Он сам не подлеже закону, али га закон и не штити. Он није осуђен него је изопштен, налази се негде на преласку из света живих у свет мртвих. Прокажен је до те мере да му нема места у заједници људи, може да говори али се његов глас не чује, смештен је изван људског етоса, изван је закона људског (ius humanum) и закона божанског (ius divinum). Секст Помпеј Фест каже да се такав човек не сме принети на жртву, али да онај ко га убије неће бити осуђен. Статус сличан Homo sacer-у, имале се различите групе кроз историју човечанства. У савременом српском друштву, такав статус имају њени најсиромашнији становници, најчешће Роми. Ситуација у којој живе Роми веома је жалосна. Многи не поседују документа па не остварују ни права на социјалну заштиту која би им редовно припадала. Њихов животни век је много краћи него у остатку популације, морталитет новорођенчади такође, а о проценату неписмених и нешколованих да не говоримо. Процес инклузије о коме се толико говори не даје опипљиве резултате. Овакво стање веома се лако препознаје као вид дискриминације, што и јесте. Очекивана реакција хуманог друштва била би унапређење помоћи овој угроженој популацији, пре свега кроз њихово укључивање у институционалне оквире, обезбеђивањем основних докумената а тиме и социјалних погодности које уживају и други. Правило је да институционална дејства, барем у почетку, свагда бивају иницирана друштвеном осетљивошћу. Свега овога нема, или нема у довољној мери. И сами погођени сиромаштвом и различитим страдањима, постали смо неосетљиви за проблеме ближњег, стално се прибојавајући да ако се њима нешто да, онда ће се то узети од нас. С друге стране, друштво које овим својим грађанима не помаже да обезбеде остваривање својих основних права, с разлогом се прибојава да ће у међународним оквирима бити препознато као дискриминаторско. Уместо да се уочени недостатци исправљају, наше друштво је кренуло другачијим путем, закључујући по аналогији, да ако већ немају права, онда немају ни обавезе. И обратно. Због тога је Ромима дозвољено много тога што другим грађанима није. Становање у импровизованим обејктима у ужим градским центрима, вожња приручно склопљених моторних превозних средстава којима угрожавају себе и друге, нападна прошња која се понекад граничи са отимањем а понекад то и постаје. Тек када се догоди инцидент који привуче пажњу јавности, постављају се нека питања и дају предлози – најчешће погрешни. Када су пре неког времена два ромска дечака пребила старца, дечјег песника Љубивоја Ршумовића, јавност се усталасала питајући се шта раде наше социјалне службе, каква је наша правна држава, какви су нам закони. Предлагане су најстроже казне за починиоце, где се као на узор указивало на америчко правосуђе које деци суди као одраслима. Тек се ту и тамо чуо понеки усамљени глас који је помињао да можда ту има нешто и кривице свих нас. Ромима се, као правим друштвеним изопштеницима, као савременим Homo sacer-има допушта и оно што представља кршење њихових личних права, на пример права детета. На очиглед свих, на најпрометнијим раскрсницама Београда, стоје мали перачи прозора, често млађи од десет година, који пролазе између аутомобила у покрету, чекајући да се упали црвено светло на семафору. Ромска деца се, по несносној врућни, хладноћи, киши и снегу, увек могу видети како на најпрометнијим местима у граду седе или леже у прљавштини поред кутије за милостињу. Све ове злоупотребе деце (да не говоримо о дечјој проституцији и трговини људима), остављају равнодушним службе социјалне заштите, за које су ова људска бића готово невидљива, као и уосталом и за многе од нас, који их (евентуално) уочавамо тек толико да их не нагазимо. Vica verse, не чињење онога што бисмо као људска бића, да не кажем хришћани, били дужни да учинимо, сада се оправдава тиме што они немају и не прихватају никакве друштвене обавезе. И они их заиста и не прихватају. Но питање је, знају ли уопште они шта то не прихватају, да ли је њихов статус друштвених изопштеника заиста њихов избор, или су једноставно од детињства затворени у кругу сиромаштва и начину живота за који једино знају, немајући прилике да упознају другачији? На нама и на нашој савести остаје да на та питања одговоримо, или да их игноришемо. Колико год да смо сиромашни, колико год да има других који нису они а који такође пате у немаштини и заборављености, ипак не смемо да пређемо најнижи праг човечности. А прелазимо. И као друштво и као појединци. И како хришћани. Њихова изопштеност изопштава нас саме. Као друштво, из заједнице хуманих друштава, а као хришћане…? Извор: Теологија.нет View full Странице
  19. Предавање презвитера Велимира Врућинића, пароха новосадског на тему “Став савременог друштва према институцији брака”. Предавање је одржано у свечаној сали Ваљевске Гимназије у четвртак 11. октобра 2018. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског господина Милутина. Организатор је Црквена општина Ваљево при храму Васкрсења Христовог у циклусу предавања “Православље и млади“. Предавача је присутнима на почетку представио свештеник Дејан Трипковић, парох ваљевски. Звучни запис предавања
  20. Предавање презвитера Велимира Врућинића, пароха новосадског на тему “Став савременог друштва према институцији брака”. Предавање је одржано у свечаној сали Ваљевске Гимназије у четвртак 11. октобра 2018. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског господина Милутина. Организатор је Црквена општина Ваљево при храму Васкрсења Христовог у циклусу предавања “Православље и млади“. Предавача је присутнима на почетку представио свештеник Дејан Трипковић, парох ваљевски. Звучни запис предавања View full Странице
  21. Поводом славе Хиландарског лекарског друштва, празника Преподобног Симона монаха – српског краља Стефана Првовенчаног, Викарни Епископ ремезијански Стефан освештао је и пресекао славски колач у недељу, 7. октобра, у просторијама Хиландарске Задужбине, на Дедињу, потом честитао славу преносећи благослов Патријарха Иринеја. Јереј Владимир Левићанин одржао је кратку беседу, а домаћин славе, председник Хиландарског лекарског друштва, проф. др Радисав Шћепановић, поздравио је сабране. Звучни запис беседе View full Странице
×
×
  • Креирај ново...