Raskol se zahuktava

[Milan Nikolic]

пре 27 минута, farisejski.bukvojed рече

Ne vidim da je monarhija Oca u Sv. Trojici ni "princip" ni "sustina" jedinstva. Tvrdnje na tu temu o Sv. Trojici mi zvuce kao buncanje teskog bolesnika.

Та тврдња је потекла из племените, наизлед, потребе да се латинима предочи тобоже прави смисао појма једнине Божије. Тако су се православни упецали, надајући се да ће латини прихватити ту формулацију ,,монархизма''.

Међутим, у постојању Божијем постоје како доступне категорије за наше општење са Њим, тако постоје и недоступне категорије (и то) у самом постојању Ипостаси, независно од суштине Божије с којом, како смо сви апсолвирали, свакако не можемо општити.

Зато је Зизјулас одбацио одређене Паламине поставке о тој нашој немогућности општења са одређеном категоријом саме Ипостаси Божије. Сада нам предстоји период трвења и убеђивања ко има исправно расуђивање и опитовање ових тајни.

У принципу, решење овог проблема је просто, једноставно, само треба дочекати период када ће све да се слегне. Има ту више дебатних поставки, од којих је и научни из модерне физике, чисто да се логика, тобоже (логика), теолога бигбенгиста доведе у мат позицију.

[Milan Nikolic]

Пошто сам ,,пуштен с ланца" да говорим о тријадолошком проблему фанарске јереси, али не у смислу ,,чувајте се паса", већ у смислу мог досађивања и ваших ранијих молби да престанем говорити о томе, сада је ред да прозборим коју. Нема тога хришћанина данас који, у проблему са Фанаром, може избећи говор о тријадолошким перипетијама.

Моја маленкост ће покушати да вам суштину проблема и решење проблема објасни на једноставан и разумљив начин. Ако се време треба испунити за такав говор, о поменутој тријадологији, то је управо сада услед фанарске иницијације.

Фанар данас доводи православље до руба пропасти, ако пропаст изједначимо са поделама. Разуме се, увек ће опстати Црква у истини вере и благодати Божијој. Зато, храбро и смерно упловимо у теолошке борбе са противницима истините и православне вере.

Свакако да је овде прилика да се нашалим како сам вас пренеразио са својим поновним досађивањем и запињањем са тријадологијом. Међутим, када се испуни време, а сва је прилика за то, да се заподене такав говор на најозбиљнији начин, то може и треба бити од опште користи и на задовољство свих.

Дакле, шта рећи о проблемима фанарског потенцирања својег примата? Какав модел и који начин је примењен за такву работу? Приступ том циљу је заправо сасвим тријадолошки, али на наопак начин и, чак може се рећи, дрзак и безочан према самоме Богу, да се та работа може поредити са луциферовим катастрофалним по њега захтевом, да може применити недоступне (за створене) и преузвишене нивое постојања Божијег.

Наиме, овде је реч о искључиво ипостасном постојању и категоријама унутар самог појма ипостаси, независно од суштине коју свакако ипостас поседује. Десило се да данас имамо Фанар који негира неприступност најузвишенијем постојању Ипостаси Божије и који покушава да примени то најузвишеније ипостасно постојање Божије.

Како се све то да објаснити, наша је већ сада обавеза услед превелике опасности. О томе ћу подробније говорити после обавезе према војној служби, где сам од понедељка задужен и ако Бог да да не буде баш тада искушење самих војника. Можда буде било слободног времена за информатику па се могу и оданде јављати.

[Ведран*]

Бокан: Владика Максим се отворено ставио на страну ЗАПАДА против српске и руске цркве!

7. априла 2019.

0



    

Након одмереног и достојанственог одговора који је Владика бачки др Иринеј Буловић упутио Епископу западноамеричком др Масиму Васиљевићу – а након његових грубих оптужби, у којима га овај назива ”чудним” и ”опасним” портпаролом Српске православне Цркве – дошло је до даљег наставка овог дијалога двојице архијереја наше Цркве, убрзо, нажалост (али неизбежно) претвореног у жестоку полемику. С тим што је млађи од двојице наставио са личним нападима и неодмереним речима на рачун свог неистомишљеника, користећи његово нимало лако послушање у улози ”портпарола” СПЦ, а у оваквим временима.
Закачивши се за то као за лукави повод да директно нападне владику Иринеја, епископ Максим у нимало хришћанском духу (а камоли ”духу љубави”, о чему, иначе, тако често и ”ентузијастички” пише) креће да брутално напада и омаловажава свог старијег брата у Христу и сабрата по положају у нашој Цркви, као да је једва дочекао прилику да га лично нападне – а, преко њега, и скоро све остале наше владике (осим њих пар, са којима дели своје веома опасно и по много чему погубно ”мишљење”).

Наша Црква јесте духовни стуб и цивилизацијско упориште свему оном најбољем што дефинише српски народ у историји (схваћеној као ”историја спасења”) и свако урушавање јединства у њој постаје, истовремено, и фронтални напад на читав српски народ, од сада па заувек. Посебно када је реч о веома комплексним догађањима унутар органског дела наше православне васељенске заједнице, у симболичном упоришту хришћанства, у константинопољском Фанару.

Тако да овде није реч о обичном дијалогу, па затим и полемици двојице епископа наше Цркве, већ о пресудном раскршћу које нас води – ИЛИ ка истини и канонском јединству ИЛИ ка дубоком расколу и стављању у очигледну службу планетарном хегемону (оличеном у моћној западној империји, која се, већ деценијама, нескривено меша у послове и поступке цариградског патријарха Вартоломеја).

Срећом (и по Божијој Промисли), никакав раскол између помесних православних Цркава се није догодио, чак ни између оних међу њима које, из различитих разлога, нису у пуном и братском међусобном разумевању.

Све Цркве су одмах схватиле куда води неканонско ”признавање” расколничке украјинске ”цркве”, насупрот већ постојећој хијерархији и активностима од свих прихваћене Украјинске православне Цркве Московског патријархата (са митрополитом Онуфријем као њеним предстојатељем).

Овај покушај духовног и црквеног удара на само устројство православних Цркава и обавештајно-стратешка акција рушење њених неразрушивих темеља – није успео.
Ниједна помесна Црква се није придружила оваквим црквено-политичким делатностима са Босфора (а под маском некакве нео-папске улоге цариградског патријарха, који од оне почасне титуле ”васељенски” покушава да изгради ничим потврђену и ни на каквим канонима засновану улогу ”првог међу неједнакима”, какву православље не познаје, нити признаје).

То је био и разлог првог покушаја разговора владике Иринеја са епископом Максимом, који је, иза личног напада на свог некадашњег професора са Теолошког факултета, у ствари, директно насрнуо на саборну и јасну одлуку читаве Српске православне Цркве, којој, парадоксално – и сам припада.
Покушао је да за (канонски једино могућ) став читаве СПЦ оптужи њеног портпарола и тиме опроба стварно стање ствари унутар наше Цркве и, посебно, међу нашим верницима. И да, успут, пружи и објави (”препоручи се”) своју нескривену и самовољну подршку цариградском патријарху у његовом покушају свргавања духовне и канонске равноправности помесних Цркава и увођењу личне самовоље, која се изражава додељивањем читаве прошлогодишње серије патријаршијских ”томоса”. Ови црквени акти сада почињу да служе, на кијевском попришту, као право правцато ”оружје” у (из Вашингтона испровоцираној) борби против Русије – а, самим тим, и против Руске православне Цркве и њеног духовног утицаја.
Рушећи снагу и ауторитет Руске Цркве, непријатељи руског народа – руше Русију, не само овог пута (али сада најдиректније и посебно лукавим методама)…

На покушај добронамерне, али строге опомене истог тог ”портпарола СПЦ” у његовом отвореном писму владици Максиму, овај распламсава свој гнев и наставља да се разоткрива, више ни не скривајући шта је прави мотив овог напада и у чему му то заиста смета владика Бачки.
Под формом тобожње ”реакције на учитавање непостојећих чињеница”, наводно учињено са новосадске и отаџбинске стране према њему, у свом ставу упорни и скоро па фанатични Владика западноевропски наставља своје мрачно и погубно замешатељство.

Наслоњен на ни од кога прихваћене ”закључке” самовољног ”свеправославног сабора” из 1923. године у Атини (који је, непромишљеним увођењем ”новог календара”, направио страшан удар на дотадашње црквено јединство, пре свега унутар грчке Архиепископије), тадашњи цариградски патријарх Мелетије Метаксакис, иначе модернистички настројен високи функционер масонске ложе, покушао је да успостави очигледно политичку идеју своје ”врховне власти” по свим питањима – над осталим помесним Црквама, слично као када је то, вековима раније, пробао да уради и римски папа.
Канонска ”јурисдикција над варварским областима” (из једног од ”халкидонских канона” са Четвртог васељенског сабора) не оправдава оно што се тада (1923) покушало, а онда и наставило на самозваном ”Критском свеправославном сабору” (из 2016), у коме је већ наговештено све што ће се потом дешавати (са скорашњим финалом у Кијеву, у окупираној цркви Свете Софије, када су Стејт Департмент, мајдански режим и цариградско-вашингтонски патријарх поставили лажног митрополита Епифанија Думенка на чело ове антиправославне расколничке секте).
Напоменућу да је непосредно (само пар дана) пред ове догађаје с краја прошле године, од ове псеудо-цркве ”орден Светог Андреја” добио (а после злогласног америчког сенатора Мекејна и још озлоглашенијег Џозефа Бајдена) – нико други до бивши помоћник директора ЦИА-е, Џек Девин, ”за заслуге у стварању украјинске националне цркве”.

И поред свег (удруженог кијевско-америчког) труда, на поменути ”сабор” позоришне сцене такозваног ”постављења” будућег ”кијевског патријарха” дошло је, уз све притиске и обећања – само двоје архијереја (од њих 90).
А остало је забележено, и у времену и у вечности, да је чак и она парохија у којој је несрећни Думенко одрастао (цркве Светих Архангела у украјинској Старој Задови) остала доследно и несаломљиво верна канонској Украјинској православној цркви и њеном митрополиту Онуфрију!

И сада ми у нашој Цркви имамо епископа који, без пардона, нескривено пореди аутокефалност СПЦ и украјинских расколника (уз став да је њихова независност, чак, и више канонска од оне коју је, по њему, практично ”отео” Свети Сава, ”користећи немоћ” из Цариграда у Никеју изгнаног васељенског патријарха Манојла)! И наставља, без кочења, у истом ”духу”: ”Патријарх Вартоломеј је на себе преузео велики историјски крст овим храбрим кораком”, јер оваква његова одлука, по епископу Максиму Васиљевићу, ”узноси у литургијски свет огромну већину украјинског народа”.
Са невероватним, провокативним закључком како је овај очигледни удар на вековно устројство Цркве и православља – наводно ”добро и за Цркву и за православље”!

У оваквом ставу му се испречио, а у име свих осталих архијереја наше Свете Мајке Цркве, Владика бачки, др Иринеј Буловић, и зауставио његово разуздано и нехришћанско маштање, бранећи пред оваквим ставовима јединство православних Цркава, у име истине и свега оног што нас чини следбеницима Христа и Његових апостола.

Зато пажљиво прочитајте ово (већ друго по реду) писмо једног од најбољих познавалаца канона у читавој историји наше Цркве, посвећено расколничким произвољностима овдашњег, а прекоокеанског епископа (а не њему лично).

Видећете ту да, ни ми ни наша Црква, нисмо напустили веру светоотачку, и да не треба да се бојите никакве земаљске силе, никаквих завера, уцена и притисака. Уверићете се да клевете како је наша Црква тобоже ”издала православље” постају болни бумеранг који се враћа у лице (и могућност спасења) оних који се усуђују да тврде такве ствари.

Да, постоје појединци – насупрот свим припадницима Светог Архијерејског сабора Српске православне Цркве – који лове у мутном, безуспешно покушавајући да наметну своје фантазије као ”теолошко мишљење” и наводни покушај ”црквене реформације и модернизације”.

Ти и такви ставови праве велику штету свима нама, али нас неће натерати да њих, овакве, поистоветимо са истинским и једино могућим ставом наше Цркве, који је, као и увек, на благодатној и богонадахнутој линији верности јеванђелском учењу, светоотачкој духовности и једном за свагда постављеним црквеним канонима седам православних Сабора (признатих за Васељенске, од 325. до 787. године).

Нема разлога за бригу, страх и забринутост по том питању.

Бог је уз нас и са нама, у све векове векова.

Фејсбук профил Драгослава Бокана

https://patriot.rs/bokan-vladika-maksim-se-otvoreno-stavio-na-stranu-zapada-protiv-srpske-i-ruske-crkve/

[Панарет]

Наводно Цариградска патријаршија званично расправља о тражењу МПЦ да добије аутокефални статус: 

 

http://religija.mk/vselenskata-patrijarshija-i-oficijalno-ja-stavi-na-dneven-red-makedonskata-avtokefalnost/

 

извор: реликигија.мк

 

 

[Ведран*]

пре 5 минута, Панарет рече

Наводно Цариградска патријаршија званично расправља о тражењу МПЦ да добије аутокефални статус: 

 

http://religija.mk/vselenskata-patrijarshija-i-oficijalno-ja-stavi-na-dneven-red-makedonskata-avtokefalnost/

 

извор: реликигија.мк

 

 

Није само "наводно" 

[Панарет]

пре 6 минута, Ведран* рече

Није само "наводно" 

Зна ли се какав ће став заузети?

[Ведран*]

пре 6 минута, Панарет рече

Зна ли се какав ће став заузети?

Па зна се. Питање је само времена кад ће поновити Украјину. Само они неће то изјављивати док ствари н буду готове. 

[Ведран*]

Након посета Св Гори, грчкој и бугарској Цркви, амерички дипломата стигао у Румунију.

 

 

Представитель Госдепа встретился с Патриархом и иерархами Румынской Церкви

•  12 мая 2019, 15:59
•  
•  Татьяна Чайка
•  
• 759
•  
• 1

Делегация дипломатов из США встретилась со священноначалием Румынской Церкви

Делегация дипломатов из США встретилась со священноначалием Румынской Церкви и обсудила вопросы расширения сотрудничества в религиозной сфере.

10 мая 2019 года Патриарх Румынский Даниил и митрополит Тырговиштский Нифон провели встречи с послом США по особым поручениям в вопросах международной религиозной свободы Сэмом Браунбеком и делегацией сотрудников дипломатической службы США, сообщает пресс-служба Румынского Патриархата.

Сэма Браунбека сопровождали заместитель посла США в Бухаресте Абигейл Рупп, представители Бюро по вопросам демократии, прав человека и труда Госдепартамента США и сотрудники посольства.

В ходе переговоров с митрополитом Тырговиштском Нифоном Сэм Браунбек заявил, что цель его визита в Румынию - развивать отношения с православным миром.

Он отметил, что он уже посетил гору Святую Афон, Грецию и Болгарию, и после визита в Румынию отправится в Республику Молдова, и его намерение в качестве посла по свободе вероисповедания заключается в расширении сотрудничества с православными Церквями в Америке и во всем мире.

Также, на встрече был рассмотрен вопрос о положении христианах в тех районах, где продолжаются религиозные преследования.

После встречи делегация была принята Патриархом Румынским Даниилом.

Как сообщал СПЖ, ранее посол США по особым поручениям в вопросах международной религиозной свободы Сэм Браунбек в сопровождении сотрудников дипломатической службы США встретился с Предстоятелем Элладской Православной Церкви архиепископом Афинским и всея Греции Иеронимом II, посетил Афон и Патриархом Болгарским Неофитом. На встречах обсуждался, в том числе, и вопрос ПЦУ.

Напомним, в конце 2018 года посол США по особым поручениям в вопросах международной религиозной свободы Сэм Браунбек посетил Киев и встретился с президентом Петром Порошенко. Во время переговоров американский дипломат пообещал, что Вашингтон продолжит поддерживать создание и становление ПЦУ.

https://spzh.news/ru/news/62074-predstavitely-gosdepa-vstretilsya-s-patriarkhom-i-ijerarkhami-rumynskoj-cerkvi

 

[Панарет]

Не разумем само поенту оваквог деловања Цариграда. Ако Васељенска патријаршија и има канонски основ да додељује (и одузима) аутокефални статус, шта ће у нашем времену такво унилатерално поступање донети? Имаћемо првопрестолну цркву која признаје низ дотада расколничких заједница као аутокефалне цркве, али их у исто време највећа православна црква (и не само она) неће признавати? Да ли ће тиме Цариград остварити циљ? 

[Vladan :::.]

пре 39 минута, Ведран* рече

Није само "наводно" 

Мораће држава тј. Северна Македонија да затражи аутокефалију и да је и добије а тзв. МПЦ се ту ништа не пита  
 

[Панарет]

Македонци износе тезу да као што је Српска Црква тражила аутокефалност од Цариградске патријаршије упркос противљењу охридског архиепископа, тако чине и они сада...Проблем је у нама што имамо двоструке аршине. 

[Bokisd]

пре 1 минут, Панарет рече

Македонци износе тезу да као што је Српска Црква тражила аутокефалност од Цариградске патријаршије упркос противљењу охридског архиепископа, тако чине и они сада...Проблем је у нама што имамо двоструке аршине. 

Pa, Makedoncima je majka crkva SPC (od koje imaju kanonsku autonomiju), dok je Ohridu bila majka crkva VP, (koja je dala' autonomiju Ohridu).... nadam se da razumes poentu... 

[Панарет]

пре 3 минута, Bokisd рече

Pa, Makedoncima je majka crkva SPC (od koje imaju kanonsku autonomiju), dok je Ohridu bila majka crkva VP, (koja je dala' autonomiju Ohridu).... nadam se da razumes poentu... 

Позабавићу се више овим, али поента је да Охридска архиепископија није била аутокефална већ аутономна? 

[Bokisd]

пре 5 минута, Панарет рече

пре 10 минута, Bokisd рече

Pa, Makedoncima je majka crkva SPC (od koje imaju kanonsku autonomiju), dok je Ohridu bila majka crkva VP, (koja je dala' autonomiju Ohridu).... nadam se da razumes poentu... 

Позабавићу се више овим, али поента је да Охридска архиепископија није била аутокефална већ аутономна? 

Nekad kanonsko pravo i eklisiologija mogu da budu tako jednostavni i lepi, .... samo treba covek da bude objektivan,... 

[Bokisd]

пре 5 минута, farisejski.bukvojed рече

Napisano je vec, ali da ponovim. Pravni princip koji razbija ovu tezu glasi: "Niko ne moze na drugoga preneti vise prava nego sto sam ima". (Nemo plus iuris ad alium transferre potest quam ipse haberet.)

Trebalo bi da je ovo objasnjenje svakome jasno.

(da, zbog toga i kod hirotonije episkopa treba da bude odluka vise episkopa (lokalnog sabora) i kod same sluzbe hirotonije minimum 2 - 3 episkopa,.... jedan episkop nista ne moze da prenese na hrirotoniju drugog....)