Raskol se zahuktava

[Ведран*]

Око овог атонског игумана вазда се деси неки циркус.  Чим изађе из манастира. Не знам зашто.

Ево сад опет.

Био му у посети расколник Думенко, сликали се. Игуман је згледао више него срдачно. А сад сазнајемо да су га телефоном наводно звали и из канонске Цркве. Не знамо ко? И да пожелео добре жеље м. Онуфрију. 

Канонске посетитеље су иначе спречили да му дођу у посету. 

Старац се лечио на приватној клиници.

А сад, на сам дан "интронизације" отпутовао је из Украјине негде у иностранство на даље лечење.

Мени се врти у глави од целе приче, не знам како вама. 

Овде свашта нешто не ваља. 

http://spzh.news/ru/news/59801-sostojalsya-telefonnyj-razgovor-svyashhennonachalija-upc-s-arkhimandritom-jefremom

 

[Ведран*]

Управо гледам директан пренос расколничког соборишча и устоличења Думенковог. 

Спикер каже да Денисенко није дошао на "устоличење" јер му је скочио притисак 

 

[Биљана, два]

пре 7 часа, Ведран* рече

Мени се врти у глави од целе приче, не знам како вама. 

 

Ја не знам да ли треба да ми се врти у глави. Срећа моја да многе ствари не разумем. 

Све је човеку могуће, али му није на корист више ствари. Живимо живот сваки дан, и ретко се сетимо да успут удишемо и издишемо. То му дође тај аутоматизам. 

[Milan Nikolic]

Српска православна црква не признаје нову украјинску цркву

Српска православна црква неће признати „нову цркву“ створену у Украјини, изјавио је за телевизију „Русија 1“ поглавар СПЦ патријарх Иринеј.

„Они су послали (позив), али смо ми одговорили да не желимо да присуствујемо. Нећемо их признавати“, одговорио је Иринеј на питање да ли је добио од Епифанија позив да присуствује устоличењу.

Устоличење поглавара „нове цркве“ Украјине одржано је недељу у Цркви Свете Софије у Украјини. Церемонији су присуствовали највиши званичници државе, међу њима председник Петро Порошенко и његова супруга, чланови владе, као и председничка кандидаткиња Јулија Тимошенко. Свечаности су присуствовали и представници других верских организација у Украјини, међу којима и поглавар украјинске грко-католичке цркве Свјатослав Шевчук и представник Цариградске православне цркве митрополит галијски Емануил.

 

https://rs.sputniknews.com/zivot/201902031118734528-spc-ukrajina-crkva-irinej/

[Ведран*]

пре 4 минута, Milan Nikolic рече

митрополит галијски Емануил

Зар се не каже галски?

 

[MKD13]

пре 15 минута, Ведран* рече

Зар се не каже галски?

 

E moj Jadrane, shta ima to veze?

Ja bi Vartolomeja nazvao...Messi

[Bokisd]

пре 13 часа, Ведран* рече

Мени се врти у глави од целе приче, не знам како вама.

(tako nekako, ...kako kazu oci, tamo gde pocetak nije dobar i sve ostalo je nekako zamrseno ...)

 

[Ведран*]

пре 1 сат, MKD13 рече

E moj Jadrane, shta ima to veze?

Ja bi Vartolomeja nazvao...Messi

Како ви кажете на северномакедонском?

[MKD13]

1 hour ago, Ведран* рече

Како ви кажете на северномакедонском?

Isto kao kod vas, galski

[Ведран*]

Синоћ је "галијски" за кратко време успео да наталаса много бисера.

Не могу да нађем његову изјаву у целости. Али ево за сада један упечтатљив део. 

Вели митрополит Еманул: "цариградски трон је руководитељ свих Цркава Божијих". 

Па се ви мислите. 

[Ведран*]

пре 17 минута, MKD13 рече

Isto kao kod vas, galski

Мислим се нешто. 

Када Грци могу потпуно варварски  да кажу УКРАНија.

Што не би ми могли да кажемо митрополит галијски. 

Ево му је галија ....

[Ведран*]

Не бих да вас предозирам са бисерима, али добро рађају ове године.

Откачени Епифаније кад су га питали зашто помиње Кирила каже практично, ма не бих ја него наредио Тата (Барт).

А онда каже... ми кад помињемо Кирила не молимо се за њега. Само га помињемо.

Недај Боже да се помоле за Кирила. Замисли такво зло, молити се за Кирила. Ма дај. Страшно. Пу пу!

 

 

[Ведран*]

Светогорци на устоличењу Е. Думенка

 

Иако је Света Гора донела одлуку да званично не присуствује "устоличењу поглавара ПЦУ", на кијевској церемонији су ипак служила тројица светогораца: игуман Ксенофонта архм. Алексије, изасланик ватопедског игумана јеромонах Максим и јеромонах Хризостом из Кутлумушког скита, иначе чести пратилац ватопедског игумана на његовим путовањима. На фоторафијама видимо оца Максима Ватопедског са напрсним крстом, што по светогорском устројству означава да је на том месту у том тренутку заменик свог игумана. Отац Хризостом у својој руци држи патерицу, вероватно ватопедски дар, док на видео снимку отац Максим држи папире спремајући се да поздрави домаћина. Прича о уцењивању ватопедског игумана да присуствује овом догађају овде добрим делом пада у воду. Не упуштајући се у анализирање аутономије светогорских манастира па и самих игумана (још са великим братством иза себе), и то након званичне одлуке Свете Горе, намеће се питање шта би било са Црквом да су Свети Оци прихватали уцене, уколико је овде уопште и било икаквог уцењивања? 

 

Подсетимо, игуман ватопедски старац Јефрем није могао да присуствује церемонији јер је одмах по доласку у Кијев примљен у болницу због срчаног напада.

https://svetogorskestaze.blogspot.com/2019/02/blog-post_47.html?m=1

 

 

[Ведран*]

Написао сам нови коментар...

https://sozercanje.wordpress.com/2019/02/04/ко-се-за-шта-покајао/

 

[Ведран*]

Ево га у целости

Ко се за шта покајао?

Украјински апсурди

 

 

Свако онај ко ближе прати Црквена дешавања у и око Украјине сведок је све већих апсурда који постају нова свакодневица.

Тако, захваљујући поступцима Цариграда данас имамо тзв. „Цркву“ у Украјини, која је „независна“, а потпуно зависи од Цариграда. „Цркву“ која је некад имала и своју дијаспору, а данас је више нема, јер је узео Цариград дајући им „аутокефалију“. Имамо два поглавара те „цркве“ који седе на једном истом кијевском трону, а да је при томе један од њих „Патријарх“, а други „Митрополит“. Имамо два назива те „цркве“ по којима је она „патријархат“ за унутрашњу употребу, а „митрополија“ за спољашњу употребу. Имамо „јединствену Цркву Украјине“ у коју не улази већина верујућих. Изван које се налази скоро двоструко више канонских украјинских архијереја са многобројним свештенством и паством.

Имамо позиве патријарха Вартоломеја на мир, а при томе својим поступком допринео је распиривању нетрпељивости. Имамо упозорења патријарха Вартоломеја да уколико „игноришемо браћу у Украјини, која пролазе кроз агонију, нећемо имати никаквог оправдања на дан Страшног Суда“, а при томе патријарх Вартоломеј игнорише гласове већине украјинског народа, пастве и пастира, гласове огромне канонске Цркве у Украјини, који пролазе кроз агонију захваљујући управо његовим одлукама. И за њих каже да више не постоје.

Али апсурди ту не престају. Не тичу се само новонастале, потпуно хаточне, ситуације него апсурде налазимо и у објашњењима која долазе од стране новонастале назови „цркве“.

Новоустоличени вођа расколника „Епифаније“ Думенко на богослужењу помиње предстојатеље осталих помесних Цркава као што то чине канонски предстојатељи у Православљу. Међутим, на питање новинарке зашто помиње Кирила, Думенко одговара, да га не би помињао, али да од њега то тражи Томос који му је издао патријарх Вартоломеј. Иначе он патријарха Кирила није помињао пре Томоса, јер су, како каже, у рату (!). Зато, да од њега зависи ова одлука, он Кирила не би помињао, али како то тражи Цариград онда, шта ће, мора. А да би свима било јасно, и да би све било у складу са дневним трендом до сад не виђених апсурда, нови „поглавар“ се својски потрудио, па је своме несувислом објашњењу додао и следеће. Каже Думенко, ми када помињемо патријарха Кирила ми се НЕ МОЛИМО ЗА ЊЕГА (!), него га само помињемо. Хм!? Да закључимо дакле. Када Думенко помиње патријарха Кирила, па и Вартоломеја и остале поглаваре, помиње их ради Томоса, а не што би хтео, а изнад свега кад помиње поглаваре, он се НЕ МОЛИ, него врши своју „канонску дужност“. А нарочито се не моли ако су у рату, као што је он у рату (!), са Кирилом?! Просто да се човек запита, да ли је њима уз Томос достављено и неко ново јеванђеље, јер у Христовом јеванђељу овога сигурно нема.

Овај нови расколнички вођа, или један од двојице, јер не знамо ко је главнији, да ли остарели Денисенко или Думенко, на питање о хиротонијама епископа и свештенотајнама савршаваним од „клира“ за време док су били непризнати од Цариграда, одговара на сличан инвентиван начин. Денисенко као главни коловођа раскола у Украјини био је најпре одлучен, рашчињен, а онда и предат проклетству, од стране Св Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, чији је клирик пре тога био. Ту одлуку су прихватиле све Православне Цркве. У томе смислу и цариградска Патријаршија, уз лични потпис Патријарха Вартоломеја. Думенко, међутим, каже да су све свештене радње од стране ових расколника биле валидне из разлога што су Денисенко и сав његов „клир“, НЕ враћени у крило Цркве и одлуке о рашчињењу преиначене, него су они били у Цркви, а одлуке о рашчињењу су проглашене ништавнима од стране Патријарха Вартоломеја. Значи да су њихове, хиротоније, свештенодејства и тајне биле валидне и канонски исправне. Што пак значи, да су свих ових година они били Црква, само да тога нико није био свестан, па, следствено, ни Патријарх Вартоломеј док се није „освестио“ крајем 2018. г.

Ако је веровати Думенку око овог објашњења, а немамо разлога да сумњамо да овде не говори оно што му је објашњено од стране цариградског престола, две ствари су занимљиве.

Прво, очигледно је да Патријарх Вартоломеј сматра да он самостално може да проглашава ништавним одлуке Св Архијерејског САБОРА друге АУТОКЕФАЛНЕ Цркве. Дакле, не само да уважени Патријарх сматра да је Он изнад Сабора своје помесне Цркве, него сматра да је изнад других Сабора других помесних Цркава. Али то није све.

Патријарх Вартоломеј иде и даље. Недавно је Митрополит Калист Вер осврћући се на Украјински проблем, поменуо Аристотелову изреку да чак ни Бог не може да промени историју. Али, са жаљењем, изгледа да оно што је, по Аристотелу, Богу немогуће, Патријарху Вартоломеју је могуће. Он не само да се поставио као самовластан да одлучи насупрот Сабору једне целе Цркве, уз то и најбројније, него је успео да „измени историју“ јер је он лично пре само неколико година потписао потпуну сагласност са овом одлуком СА Сабора РПЦ, а сада тврди да је она неважећа. Оно што је сам потписао прогласио је за неважеће. И то може да се деси. У Цркви се сличне ствари називају покајање.

Неки норматив до сада је био да се расколници покајањем враћају у Цркву. Међутим, из горе наведеног је јасно да је по Цариграду и Денисенко-Думенковцима, Цариградски трон принео својеврсно покајање Денисенко-Думенковцима. А не обрнуто. Јер су они, Денисенко-Думенковци, у складу са наведеним, цело време били потпуно канонски исправни. И при томе су били уцвељени од Москве, само што то нико од Православних на свету није знао. Скоро три деценије су сви били у заблуди осим „украјинских расколника“! Али  тако је било све док најзад цариградски трон није дошао до нових сазнања. Цариград се затим за ту неправду према Денисенко-Думенковцима покајао, и свету објавио. А онда, ваљда у покајном заносу, дао им је Томос (теле угојено), узео дијаспору и ставропигије (прстен на руку). Или како би рускојезични људи рекли „дал – взјал“.

Само у јеванђељској причи теле није дао блудни син своме оцу, него је отац заклао теле сину. И отац није узео сину прстен, него је отац сину дао прстен. Можда само није јасно, а можда је и апсурдно. Али! Ко је овде отац, а ко је блудни син? И ко се за шта покајао?

4. фебруар 2019.

https://sozercanje.wordpress.com/2019/02/04/ко-се-за-шта-покајао/