Raskol se zahuktava

[Ромејац]

Fr. Nikolai Balashov: Representatives of Local Orthodox Churches Will Not Attend the Enthronement of the Head of the OCU

Not one Orthodox Church except that of Constantinople will send representatives to the enthronement of the “Primate” of the Orthodox Church of Ukraine, scheduled for February 3, 2019.

The enthronement of the head of the OCU, “Metropolitan of Kiev and All Ukraine” Epifany (Dumenko) will not be attended by representatives of the Local Orthodox Churches, said Protopriest Nikolai Balashov, Deputy Head of the Department of External Church Relations, on Thursday, as reported by Interfax.

“Not one Local Orthodox Church in the world has recognized the ‘Church’ newly-formed through the efforts of Ukrainian politicians and the Phanar, nor did they congratulate its head,” said the representative of the Russian Orthodox Church at a round-table held in Moscow on January 24. “No one is sending representatives to the forthcoming ‘enthronement’ of its so-called primate.”

The cleric emphasized that the voices of hierarchs and Holy Synods of many Local Churches expressed their “profound concern in connection with the intrusion of political forces” into matters of the Church. The Vatican also says that interference by a lay government in religious life is unacceptable.

According to Fr Nikolai, at the coming meetings between His Holiness Patriarch Kirill of Moscow and All Russia and the leadership of Local Orthodox Churches, scheduled as part of the 10th-anniversary celebrations of the election of Patriarch Kirill as primate of the Russian Orthodox Church, the situation of Orthodox Christians in Ukraine will be the central topic of discussion. The celebrations in Moscow will be attended by the Patriarchs of Antioch and Serbia, the primate of the Orthodox Church of the Czech Lands and Slovakia, the Russian Orthodox Church Outside of Russia, and also other prominent representatives of the Local Orthodox Churches of the world.

“The celebrations will serve as a forum to discuss matters not only in Ukraine, but in world Orthodoxy,” said Protopriest Nikolai.

Previously, the head of the OCU, Epifany, announced the date of his “enthronement” as February 3. The ceremony will be held in the Cathedral of St Sofia in Kiev; it was in this church that the head of the OCU performed his first divine service after receiving the Tomos of autocephaly.

http://www.pravmir.com/fr-nikolai-balashov-representatives-of-local-orthodox-churches-will-not-attend-the-enthronement-of-the-head-of-the-ocu/?fbclid=IwAR034-15T7HSRKNRNLTWfQrTUImixvQSmoK8tAewNsb1XssPZWz830E5uow

[Ромејац]

Mass Media: Athos to Discuss the “Ukrainian issue” in the Nearest Time

According to media reports, Athos monks condemn the policy of Pat. Bartholomew in Ukraine and will comment on this matter at the Holy Kinot meeting in January-February.

“Many Athonite monks feel extremely negative about the actions of the Patriarch of Constantinople in Ukraine. But there is no official decision on this issue yet,” a source close to the main administrative body of Holy Mount Athos told RIA-Novosti.

The exact date of the meeting on the “Ukrainian issue” is unknown but the discussion may take place as early as January-February.

Speaking about the further reaction of the Athos elders to Tomos granted to the Ukrainian schismatics, the agency’s interlocutor suggested that the Holy Mountain would take a pause and would not immediately get out of its subordination to Patriarch Bartholomew. Most likely, the Athonite monks “simply will not sign under this decision, they will condemn this decision of Constantinople,” he added.

To date, the Ukrainian Tomos has been rejected by the Russian, Polish, Serbian Orthodox Churches. The heads of the Antiochian and Cypriot Orthodox Churches also spoke negatively on it. The hierarch of the Orthodox Church of the Czech Lands and Slovakia, who visited Kiev the other day, said that what is happening in Ukraine around Tomos is simply incredible.

http://www.pravmir.com/mass-media-athos-to-discuss-the-ukrainian-issue-in-the-nearest-time/

[Vladan :::.]

пре 5 часа, Vladan :::. рече

да знаш да може свашта да нас пита и да каже... баш то ми је дало инспирацију за једну хумореску још од јутрос када сам помислио на ту годишњицу и све око ње...

мораћу да је напишем и овде  

 

Дакле, ево једне драмске, сатиричне, потпуно измишљене и (надам се) немогуће сцене пред саму прославу 800 год. од аутокефалије СПЦ.

 

Долази Барт:  О здраво Срби, срећних вам 800 година...

Одбор за дочек:  О, хвала, хвала... Изволите седите, хоћете чај, кафу... Ево имамо и Порошенкове бомбоне...

Барт:  Нека, нека... Имао сам много посла па сам већ јео бомбоне.

Неки од теолога са форума:  Већ толико посла? Шта сте радили ваша најбезобразнија цариградскости?

Барт:  Хмм... Дао сам томосе још неким сунчевим системима у нашој галаксији.

Сви:  Ваауу... (између себе: Шта прича овај??)

Неки теолог:  А да ли ће супермасивна црна рупа у центру галаксије да има патријарха или митрополита?

Барт:  Каквог патријарха?? Само је један патријарх за цео универзум... Дај мало те бомбоне да се смирим...

Теолог:  Само један патријарх?

Барт:  Наравно, тако је већ 13,5 милијади година од када је настала турска православна црква, ви Срби појма немате.

Теолог:  Значи за супермасивну црну рупу ипак само обичан епископ?

Барт:  Тако је, мој епископ, само мој...

Теолог:  А хоће ли бити викарни јер, знате, црна рупа не постоји... (остали се кикоћу и гуркају)

Барт:  Да, обавезно, за црне рупе само викарни, јер није ни велика штета ако упадне у рупу...

Неко из синода:  Ваша многолажљива невасељенскости, шта то пишете по салветама?

Барт:  Ћути... Имам супер цариградску идеју.

(обраћа се викарном егзарху који је ту само онако):  Стави ово на нашу синодску групу на фејсу па ако већина лајкује онда готово!

Опет неко из СПЦ:  Какву идеју? Шта је на фејсу готово? Какав ваш синод?

Барт:  Ама ћути ништа не разумеш, чекај мало, ево неко лајковао...

(обраћа се викарном егзарху који је ту само онако):  Сви су seen-овали али нису сви лајковали, уђи на њихове профиле и лајкуј ово да не чекамо док читају цео дан...

Викарни егзарх:  Ево, сви лајковали, има и нека срца хихихихиии...

Барт:  Добро... ајде бежи сад тамо играј игрице...

Барт:  Е па драги Срби да вам честитааам!

Сви:  Шта? 800 година од аутокефалије? Па већ сте честитали...

Барт:  Ааа не не... Честитам вам брисање досадне аутокефалије и стварање православне цркве на Балкану!

Сви:  Шта ко кад где како??

Барт:  Шта шта? Шта ко? Ево нови Томос, ја вам написао на салвети, нема више СПЦ него моја црква на Балкану, ево цео синод лајковао, шта није јасно?

Неки теолог:  А наш патријарх?

Барт:  Који патријарх? Ево пише на салвети да немате више патријарха, шта ће вам када имате мене и мој синод на фејсу.

Неко од присутних:  Лелееее, испадо'мо гори и од црну рупу...

Барт:  Тишина тамо! Викарни, пиши на салвети невидљиим мастилом фусноте на Томосу.... Ставропигије Цариградског трона су: 1. Храм на Врачару, 2. Пећ, 3. Жича... И шта сам оно још беше хтео за рођендан...

Неко из синода:  Ама овај је неки преварант, лупета без везе, зовите полицију да му утврди идентитет пре него пукне брука...

Млади теолог:  Стварно на салвети то пише, добар је превод...

Неко из синода:  Дај то овамо...

Узима салвету, брише Барту уста од бомбона и каже:

Слушај 'вамо, с овом салветом можеш да обришеш знаш ти шта? Узимај ове кловнове што си их довео и мрш у Турску бре! Да те више не видим!!

Барт:  Ааа па неће то моћи тако, ја хоћу свој део, а имам и другаре у НАТО-у, немојте ви да се правите луди!

Сви:  Ало фанариоти! Хоћете да се враћате у турски авион или ћете да пливате до Босфора? Бежи бре!

Барт:  Послаћу вам ја два егзарха из Албаније, видећете ви, купићу ја и Румуне и Бугаре и Македонце и Црногорце, имам ја још бомбона, видећете ви још ко је свекосмички патријарх универзума и ко ствара црне рупе!

Затварају се врата и сви седају:  Ааууу, какав несрећник... Него када беше стижу остали на свеправославни сабор поводом 800 година од СПЦ?

 

[o. Miroljub]

 

Мој одговор, ако неког интересује.

 

 

 

Помаже Бог!

 

Чему оваква недобронамерност, заједљивост и пакост? Шта желите овим да постигнете? Зар није довољно спаљивање светих моћи Саве српског и свеправославног од стране ђавоиманих, већ треба и овако да војујете против Христовог светитеља? Нека Вам је Богом просто!

 

Ево неколико редака у вези наведеног документа, аутора, “окривљеног”, других личности и времена у којем су живели.

 

На почетку писма је превиђена чињеница да се Свети Сава вратио на Свету Гору у периоду од 1216/1217. године. Он је као светогорски свештеномонах био клирик цариградске (у датом моменту цариградско-никејске патријаршије), којој се подчињавала и охридска архиепископија. У Никеји он није молио чин “сапрестолника апостолског седења” за себе, већ за неког од своје братије. Цар Теодор I Ласкарис је на томе инсистирао!

 

Истинољубиво православно српство је током последња два века неколико пута обзнанило Хоматијаново писмо Светом Сави, како у оригиналу, тако и на српском језику. Стручњаци из дате области су чак указали и на нетачности скраћеног и парафразираног текста који је 1898. године припремио и објавио проф. Милиаракис. Ко год је помно и студиозно читао садржај књиге Историја Византије од Острогорског, могао је у једној од фуснота да пронађе референце на Хоматијаново писмо Св. Сави и писмо упућено патријарху Герману II.

 

Модерна наука је уздуж и попреко обрадила текст, аутентичност оригиналног писма и околности под којима је писано. Сагласно се истиче Хоматијанов покушај да свесно и реторским умећем погрешно тумачи 12. и 17. канон Халкидонског сабора, као и 38. канон Трулског, особито завршни део 17. канона:

 

“Ако је царском влашћу основан нови град или је обновљен, у таквом случају разређење црквених области нека следи државном и грађанском.”

 

Канон утврђује право цара да уређује црквену организацију и саображава је државној, што се управо у случају Св. Саве и СПЦ десило благоизвољењем цара Теодора I Ласкариса. Хоматијан, зарад климавих и слабих аргумената, којих је очигледно свестан, то изврнуто тумачи. Он истиче да царевима изричито припада право да град који је био епископија, могу да уздизну на митрополију или архиепископију, а потом оспорава положај никејског цара. Сметао му је и сам патријарх Манојло, а касније и Герман II.

 

Димитрије Хоматијан никада није оспоравао аутокефалност СПЦ која је обухватала целу српску државу, укључујући и поморске земље. Чувен је трактат, тј. одговори на питања (догматске, егзегетске и еклесиолошке природе) која му је задао српски краљ Стефан Радослав. Ни на једном месту не спочитава српском краљу аутокефалност помесне цркве којој крунисани суверен припада.

 

Можда је некима непознато да је Димитрије Хоматијан протествовао код цариградско-никејске патријаршије и против признања поглавара бугарске цркве, јер је сматрао да Трново принадлежи његовој архидијецези.

 

Историчари и историографи напомињу да је Хоматијан био наклоњенији епирској деспотовини. Никејску царевину на челу са царем Теодором I Ласкарисом и патријархом Манојлом Сарантеном Харитопулом је толерисао, али само до 1222. или 1223. године када је самовољно крунисао Теодора Дуку за цара. Својим исхитреним и самовољним чином је распламсао сукоб између Епира и Никеје, а исти је резултирао расколом 1223. године и трајао је све до 1233.

 

Наиме, када је Теодор Дука по крунисању од стране Хоматијана освојио тесалијски град Сервију, дотични Димирије Хоматијан је неканонски, без благослова и сагласности патријарха и других архијереја, хиротонисао епископа Сервије (град под јурисдикцијом солунског митрополита), који је био политички миљеник Теодора Дуке. Ово канонско непочинствоканоничара Димитрија Хоматијана уноси раздор и изазива раскол у коме је архијереј-каноничар остао до краја доследан. Хоматијан није подржао напоре за измирење са патријархом Германом. Чак је одбио да учествује на сабору помирења у Солуну 1233. године, одлучно заступајући своје неканонске ставове и делања из 1223. године.

 

Свети Сава је измирио браћу да заустави крвопролиће и цепање српских земаља. Молитвеном умешношћу сачувао је мир и савезништво са и међу суседима. Нажалост, доследним уношењем раздора међу овосветовним велможама тога смутног доба, као и изазивањем раскола међу помесним архијерејима и категоричким подржавањем истих (раздора и раскола), Хоматијан је учинио супротно.

 

Бог зна ко је поступио не(канонски), а ко јеванђелски!  

 

о. Мирољуб 

 

[Ведран*]

Пажња! Људи неспособни за расуђивање, људи са дефицитом толеранције за сатиру, људи под утицајем дрога или других супстанци које утичу на менталне функције, људи са поремећајима личности или са психолошким сметњама, ... људи са слабим срцем (физиолошки) и људи без срца (дуовно) да не читају даље.

Ново, Ново, Ново!

.... након горњег дочека и салветног Томоса процуреле детаљне информације о фуснотама исписаним невидљивим мастилом гледе ставропигија и слично, и тако то. Специјалне ласерске лампе са Крима су кориштене за илумнацију невидљивог мастила да би се открио садржај фуснота Томоса.

Даклем...

1.Храм на Врачару - прво да се из мозаика нерукотвореног образа извади пет квадратића, два Путинова, два Вучићева и један Иринејев који су постављени 17. јануара 2019. Након вађења Путинових квадратића место покропити св. водицом освештаном за Богојављење (по српском Миланковићевом календару) од стране НАС и митрополита Епифанија у Украјини (не украјинског!!! аман!). Затим, трипут дунути и пљунути. Затим, добро нагазити слово "П". Затим се почешати као Рафаел Надал, и додирнути нос и уши. 

2. Пећка Патријаршија - Преименовати место у Васељенска Пећ. Монахиње послати у нашу мисију на Антарктик, да обрате пингвине од Кирилопоклонства у праву веру. Забранити свако будуће фотографисање Кирила са пингвинима, чак и ако дође у поновну посету, али од сада па на вечност само Нашим канонским благословом, на територију Цариградског Антарктика. 

3. Жича - префарбати зидове у жуто, као наша цариградска застава. Накачити неколико двоглавих орлова са строгом пажњом да немају оцила. То је етнофилетистички орао, и он је канонски забрањен. За куповину жуте фасадне боје, и друге потребне информације обратити се Албанцима из жуте куће. А за превоз "реквизита" из жуте куће помоћи ће наши спонзори из НАТОва. 

Списак ставропигија допуњаваће се зависно и независно од потребе.

[Milan Nikolic]

Ово треба спонзорисати.

[Milan Nikolic]

Написано страна као годину дана.

[Ведран*]

док је страна биће и мегдана

[MKD13]

пре 11 часа, o. Miroljub рече

 

Мој одговор, ако неког интересује.

 

 

 

Помаже Бог!

 

Чему оваква недобронамерност, заједљивост и пакост? Шта желите овим да постигнете? Зар није довољно спаљивање светих моћи Саве српског и свеправославног од стране ђавоиманих, већ треба и овако да војујете против Христовог светитеља? Нека Вам је Богом просто!

 

Ево неколико редака у вези наведеног документа, аутора, “окривљеног”, других личности и времена у којем су живели.

 

На почетку писма је превиђена чињеница да се Свети Сава вратио на Свету Гору у периоду од 1216/1217. године. Он је као светогорски свештеномонах био клирик цариградске (у датом моменту цариградско-никејске патријаршије), којој се подчињавала и охридска архиепископија. У Никеји он није молио чин “сапрестолника апостолског седења” за себе, већ за неког од своје братије. Цар Теодор I Ласкарис је на томе инсистирао!

 

Истинољубиво православно српство је током последња два века неколико пута обзнанило Хоматијаново писмо Светом Сави, како у оригиналу, тако и на српском језику. Стручњаци из дате области су чак указали и на нетачности скраћеног и парафразираног текста који је 1898. године припремио и објавио проф. Милиаракис. Ко год је помно и студиозно читао садржај књиге Историја Византије од Острогорског, могао је у једној од фуснота да пронађе референце на Хоматијаново писмо Св. Сави и писмо упућено патријарху Герману II.

 

Модерна наука је уздуж и попреко обрадила текст, аутентичност оригиналног писма и околности под којима је писано. Сагласно се истиче Хоматијанов покушај да свесно и реторским умећем погрешно тумачи 12. и 17. канон Халкидонског сабора, као и 38. канон Трулског, особито завршни део 17. канона:

 

“Ако је царском влашћу основан нови град или је обновљен, у таквом случају разређење црквених области нека следи државном и грађанском.”

 

Канон утврђује право цара да уређује црквену организацију и саображава је државној, што се управо у случају Св. Саве и СПЦ десило благоизвољењем цара Теодора I Ласкариса. Хоматијан, зарад климавих и слабих аргумената, којих је очигледно свестан, то изврнуто тумачи. Он истиче да царевима изричито припада право да град који је био епископија, могу да уздизну на митрополију или архиепископију, а потом оспорава положај никејског цара. Сметао му је и сам патријарх Манојло, а касније и Герман II.

 

Димитрије Хоматијан никада није оспоравао аутокефалност СПЦ која је обухватала целу српску државу, укључујући и поморске земље. Чувен је трактат, тј. одговори на питања (догматске, егзегетске и еклесиолошке природе) која му је задао српски краљ Стефан Радослав. Ни на једном месту не спочитава српском краљу аутокефалност помесне цркве којој крунисани суверен припада.

 

Можда је некима непознато да је Димитрије Хоматијан протествовао код цариградско-никејске патријаршије и против признања поглавара бугарске цркве, јер је сматрао да Трново принадлежи његовој архидијецези.

 

Историчари и историографи напомињу да је Хоматијан био наклоњенији епирској деспотовини. Никејску царевину на челу са царем Теодором I Ласкарисом и патријархом Манојлом Сарантеном Харитопулом је толерисао, али само до 1222. или 1223. године када је самовољно крунисао Теодора Дуку за цара. Својим исхитреним и самовољним чином је распламсао сукоб између Епира и Никеје, а исти је резултирао расколом 1223. године и трајао је све до 1233.

 

Наиме, када је Теодор Дука по крунисању од стране Хоматијана освојио тесалијски град Сервију, дотични Димирије Хоматијан је неканонски, без благослова и сагласности патријарха и других архијереја, хиротонисао епископа Сервије (град под јурисдикцијом солунског митрополита), који је био политички миљеник Теодора Дуке. Ово канонско непочинствоканоничара Димитрија Хоматијана уноси раздор и изазива раскол у коме је архијереј-каноничар остао до краја доследан. Хоматијан није подржао напоре за измирење са патријархом Германом. Чак је одбио да учествује на сабору помирења у Солуну 1233. године, одлучно заступајући своје неканонске ставове и делања из 1223. године.

 

Свети Сава је измирио браћу да заустави крвопролиће и цепање српских земаља. Молитвеном умешношћу сачувао је мир и савезништво са и међу суседима. Нажалост, доследним уношењем раздора међу овосветовним велможама тога смутног доба, као и изазивањем раскола међу помесним архијерејима и категоричким подржавањем истих (раздора и раскола), Хоматијан је учинио супротно.

 

Бог зна ко је поступио не(канонски), а ко јеванђелски!  

 

о. Мирољуб 

 

Prvo. Niko ne vojuje protiv sv.Save ako kaze da nije autokefaliju Pecke Patriarshije izdejestvovana kanonski. Naprotiv, to samo potvrguje njegovu svetost i slobodu koju je imao pred Gospoda. Svetitelji ne podlezu zakonu, pravilima, poretkom...Oni koji zive u Hristu, zhive u Blagodati i njima nije potreban zakon, vec znaju i tvore Bozju volju i Negov promisao. Zakone su za nas, kao shtap slepcu, ne bi li se nekako vodili da bi stigli cilju. Zakoni su subota i stari zavet. 

Shta onda da narusavamo pravila crkve? Da, ako ti si svetitelj i znas da za to ima preka potreba i to je Bogu ugodno u danom trenutku. Ne, ako  zivis po starom zavetu i nije na to Bozja volja.

Nije umanjen lik sv.Save ako je kako kazu, umesto Hristove ikone na ikonostasu postavio Bogorodicnu, ili razresio ribu posle Hilandarskog prazdnika dok se riba ne pojede...mada ovo je tako nebitno i da se pominje.

Drugo. Sv.Sava jeste bio klirik carigradske patriarshije ali episkopat i svestenstvo u srpskoj drzavi su bile potcinjeni i rukopolozeni Ohridskom Sinodu koji je bio nezavisan. 

Da je Ohrid bio potcinjen Carigrad nema ni jedan dokaz, sem tvrdnju da su neki Arhiepiskopi bili pre toga klirici carigradske patriarsije. Ali to nisto ne dokazuje...ako naprimer SPC izbere hilandarskog igumena za patrijarha srpskog, i na to dobije blagoslov od nadleznog carigradskog patrijarha, neznaci da i sama SPC je autonomna i potcinjena Carigradu.

Ohridska Crkva je naslednica Bugarske nezavisne crkve koja je svoja prava zadrzala i posle pada Samoila i za tu svoju neovisnosti ima tri carske gramote od Vasilija bugroubica. I za to Teofilakt i Homatijan dosta su pisali.

Sto se tice Homatijana tvoje crnjenje nece da proge jer Dimitrije bio je covek svetog zivotu, a za poznavanja kanonskog prava pravoslavne crkve je bio i ostaje Korifej. To i svi mu priznaju i priznavale su mu, cak i ti navodis da su se srpske vlastele posle sve NJEMU obracale za pitanja iz kanonske, dogmatske i eklioloske prirode.

To shto se Homatijan smirio i sa autokefaknoscu Pecke, a posle i Trnovske patrijarsije, neznaci da su se te autokefalije dobijene kanonskim putem a ne nasiljem. U svoje vreme najvernij sin crkve Homatijan je protestirao i branio prava Ohridske crkve kako je znao i umeo. Al u isto vreme njegov rasuditelni um spoznavao je i vreme i okolnosti i Bozje opredeljenje i saglasno njime donosio je odluke.

Velika je bila smutnja tada, da bi ti olako osugivao Arhiepiskopa Dimitrija. S jedne strane Carigrad pod latinima, Nikejci odabrali i krunisali car i parijarh, Epirci su bili isto tako neovisni i borili su se za oslobogenje Carigrada kao i nikejci. Rukopolozhenja koji je vrsio Hometijan su bili na teritoriji Epirskog despotsva ali posto duhovno su bile eparhije Carigrada, koji nije mogao da kontrolise patrijarh iz Nikeje, Dimitrije na ovdovele katedre rukopolagao episkope al na liturgiji nisu pominjale njega vec Patrijarha.

I to mu nije greh, kako ti oces da predstavis, vec to pokazuje velicina i rasugivanje i osobine koja je imala ova predivna duhovna licnost, ovaj dragoceni biser i stolb Ohridske Crkve. Slobodno mozete da nam zavidite!!!

Zavrshicu o Homatijanu recima Navpaktskog mitropolita Jovana upucenim parijarhu Manuilu: "I blazeni Arhiepiskop Bugarski odavno me ushicuje svojim zivotom, rasugivnjem... I to je covek koga mnogi uvazavaju zbog svoje blage naravi, spokojnu rec, i zdrzanost u razgovorima; i makar da ti ga narices izbuvljiv i coveka koji nije ukusio crkveno vospitanje,- on je najbolji poznavac i tome. I za one koje ne poznajes bolje ti je da se ne proiznosis... I velim ti po-bratski za arhiepiskopa Bugarske, ti si prvo trebao da ispitas njegova dela a potom da ukorevash, a ne ovako nepravedno da osugujes cesnog muzha, koji je pocitan od svih radi svoje ucenosti i dobrodeteli."

 

 

[Rašo]

Како јавља грчки портал Ромфеа, данас је у Кареји одржана седница Свештене општине Свете Горе у вези "украјинског питања". Наиме, Свештена општина је примила позив Патријарха Вартоломеја да Света Гора пошаље званичну делегацију на устоличење поглавара новопроглашене Украјинске цркве.

 

Према незваничним информацијама седам манастира је гласало да се треба одазвати позиву, док су тринаест гласали против. Дакле, светогорци неће бити 3. фебруара у Кијеву на церемонији устоличења.

 

Уколико су информације тачне, ово светогорско НЕ Патријарху је озбиљан проблем за Цариград будући да се Света Гора сматра чуварем чистоте вере.

 

http://svetogorskestaze.blogspot.com/2019/01/blog-post_28.html#more

[Ведран*]

Не бих да ово читам као "чаша полу празна" (glass half empty), али велика је срамота да је седам СВЕТОГОРСКИХ манастира гласало "за". 

[MKD13]

пре 43 минута, Ведран* рече

Не бих да ово читам као "чаша полу празна" (glass half empty), али велика је срамота да је седам СВЕТОГОРСКИХ манастира гласало "за". 

A iz onih 13 preostalih pitanje je koliko su protiv celokupno delovanje Vartolomeja ili to je "ne" samo za svetogorsku delegaciju na intronizacije Epifanija?! 

Isto i cutnja pomesnih crkava neznaci neminovno protivljenje Vartolomeja vec briga da ne doge do razgorevanja sukoba megu pravoslavnih, i briga da RPC MP ne ode u raskol i sa drugim pomesnim crkvama...

[feeble]

 

[Milan Nikolic]

Патријарх Иринеј и патријарх Кирил о аутокефалности украјинске православне цркве

Патријарх Српске православне цркве Иринеј изјавио је данас на састанку с патријархом Руске православне цркве Кирилом у Москви да аутокефалност Украјинске православне цркве није црквено ни канонско питање, већ политичко, и да то питање треба да реши цела православна црква.

"То је велико искушење за православље уопште. Искушење је то што је то у самом центру православља. То је нешто што се није појавило споља, већ се појавило у самој кући православља. Вероватно су они који смишљају зло православљу добро смислили на који начин да баце такорећи бомбу у кућу православља", рекао је Иринеј.

Он је изразио жаљење што "то није црквено и канонско питање, него је дело чисте политике".

"А знамо чије и шта им је циљ. То је озбиљан проблем за који читава православна црква мора озбиљно да се заузме и реши. Ово је прилика да о томе расправимо и поразговарамо и да видимо шта треба даље да урадимо", рекао је Иринеј на почетку састанка.

Патријарх Кирил је казао да нико као Српска православна црква не разуме "бол" Руске православне цркве "због онога што се дешава у Украјини".

"Постоје покушаји да се кроз те расколничке тенденције ослаби православље у свету. Реч је пре свега о руској цркви која данас страда због раскола у Украјини", казао је патријарх Руске православне цркве у присуству новинара.

Два патријарха су уз присуство делегација разговор наставили иза затворених врата.

Патријарх Кирил ових дана одржава низ консултација с делегацијама православних цркава из света о аутокефалности украјинске православне цркве.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:774282-Патријарх-Иринеј-и-патријарх-Кирил-о-аутокефалности-украјинске-православне-цркве

[Milan Nikolic]

Православна Црква у Америци не прихвата нову расколничку украјинску Цркву

Свети Архијерејски Сабор Православне Цркве у Америци (OCA) упутио је архипастирску посланицу 28. јануара 2019. по питању украјинске кризе. Посланица, коју су потписали Његово Блаженство митрополит свеамерички и канадски Тихон и други чланови Сабора, жели да пружи свештенству и вернима упуство о томе како да се опходе с питањима са којим се суочавају њихове парохије у Северној Америци, при том истичући да пре свега пате украјински православни верници и да су им потребне молитве.

Архијерји се залажу за свеправославно решење проблема и изражавају наду да ће тај процес започети патријарх Вартоломеј. Са своје стране Сабор одбацује признање украјинске шизматичке Цркве и наставља да и даље признаје једину канонску Цркву на чијем челу је Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије.

Чланови Сабора изражавају „дубоко жаљење и узнемирење“ због новонасталих проблема, нарочито због прекида општења у евхаристији, као и „наду и ватрену молитву“ како би се нашао пут ка успостављању заједништва. Архијереји ће и даље одржавати општење са свима помесним православним Црквама и истичу да ће одржавати општење са свим канонским православним јурисдикцијама Америке, а да по специфичним питањима саслуживања њихових свештеника буде упознат надлежни архијереј.

 

Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

http://www.spc.rs/sr/pravoslavna_crkva_u_americi_ne_prihvata_novu_raskolnichku_ukrajinsku_crkvu