Raskol se zahuktava

[Александар Милојков]

пре 7 минута, farisejski.bukvojed рече

G. Milojkov,

 

Ja sa Vama nisam cuvao ovce zajedno. Takodje ne nameravam da ni u buducnosti ovako znacajan i komplikovan poduhvat preduzimam sa Vama. Stoga ste nesto pobrkali s kim ste cuvali ovce zajedno, pa Vas molim da kada prekinete diskusiju sa mnom ostanemo na Vi. Nismo per tu ni kada ne diskutujemo.

Персирам када видим лице. С "шифрама" само по форумским кодексима - а то значи на ТИ. И овде ја и ТИ завршавамо комуникацију.

[Александар Милојков]

пре 2 минута, farisejski.bukvojed рече

Ovce ces morati da cuvas bez mene.

Ти на форуму очигледно немаш другу моћ говора осим да клевећеш и вређаш. Мада, чување оваца је дивна ствар и ја то не доживљавам као увреду. Зна се ко је назван Јагњетом, а и Пастиром.

[Zoran Đurović]

Опет Аци. Титула Румунског владике Италије, Силуана, са којим сам служио више пута је: SUA ECCELLENZA REVERENDISSIMA MONSIGNOR SILUAN VESCOVO DELLA DIOCESI ORTODOSSA ROMENA D'ITALIA. На Криту потписан: † Siluan in Italy.  

[Александар Милојков]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

На Криту потписан: † Siluan in Italy.  

Па то је њихово, цариградско виђење/тумачење. Очигледно. Али што је сад ту опет еп. Максим крив?

[Bokisd]

Sta znam, pretpostavljam da je e.Irinej upoznat sa tom pricom oko imenovanja episkopa u dijaspori ,jer se vladika ipak toliko godina nalazi u poziciji da moze da ima informacije i uvide u mnoge crkvene stvari kako nase SPC tako i u celoj PC i sigurno ne prica 'napamet'.

Koliko sam upoznat, tendencija je da se u dijaspori formiraju tkz.episkopski saveti sa clanovima i episkopima svih PC doticne oblasti na cijem celu kao predsedavajucem bi uvek bio jedan od Carigradskih mitropolita, Savet bi imao i neku svoju posebnu regulativu i pravila rada nezavisno od pomesnih crkava ciji su clanovi episkopi, sa konacnom instancom za sve moguce apelacije na VP i p.Vartolomeja , .... mislim da se najdalje u tome otislo u Francuskoj.

Tako da, kada se sve uzme  obzir, deluje da VP zaista ima intenciju da cak i putem problematicnih oslovljavanja i titulisanja episkopa svih PC u dijaspori pokaze da je dijaspora njegova kanonska teritorija i tek kroz te' episkopske savete priznaje i kanonicnost svih episkopa pod jurisdikcijom VP.

[Александар Милојков]

Управо сада, farisejski.bukvojed рече

Ja nisam ni nameravao da vredjan. I ja mislim da je cuvanje ovaca divna stvar i mozda cu to nekada i probati, ali nikako zajedno s tobom. Jesmo li zavrsili komunikaciju?

Јесмо.

 

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Александар Милојков рече

Па то је њихово, цариградско виђење/тумачење. Очигледно. Али што је сад ту опет еп. Максим крив?

Па о томе и причамо. А овде је био спин најпре од Максима да Иринеј лупа по дивизији, али се испоставило да није тако. Сада си и ти напокон прихватио став бачког око намера нескривених Цариграда. А то све Максим подржава. Сасвим је на линији Фидаса и зизјуласа од кога је текст на ову тему и превео на срБски. ¡No pasarán! Дакле, Иринеј је на месту критиковао и политику Фанара и Максимово прихватање исте. На крају, имамо ове потписе у званичним документима. Зато се Максим прави луд, а уопште није. 

Ево, послушај великог подвижника: 

 

[Trifke]

1 hour ago, Александар Милојков рече

Колико знам, а мислим да је и епископ Максим то објаснио, Цариграђани су то стављали "по своме", а он је "in" исправљао у "of" (на крају, код потписивања). Ту је свакако учињен пропуст, на који се реаговало тек на крају Сабора. Зашто тек на крају, то већ не знам. Ипак, у званичној коресподенцији са нашом тамошњом епархијом, ЦП их исправно титулише. 

Дакле, наша делегација, и епископ Максим међу њима, јесте реаговала и то је на крају Сабора исправљено.

 

A onaj clanak o tome ko je sa kime sluzio? 

[Trifke]

1 hour ago, Александар Милојков рече

Колико знам, а мислим да је и епископ Максим то објаснио, Цариграђани су то стављали "по своме", а он је "in" исправљао у "of" (на крају, код потписивања). Ту је свакако учињен пропуст, на који се реаговало тек на крају Сабора. Зашто тек на крају, то већ не знам. Ипак, у званичној коресподенцији са нашом тамошњом епархијом, ЦП их исправно титулише. 

Дакле, наша делегација, и епископ Максим међу њима, јесте реаговала и то је на крају Сабора исправљено.

 

Izvini da ne zaboravim. Moguce je da se na jednom mestu napravi greska ali kada se to uradi na svim onda nije ni propust ni greska nego namera teska. Za vladiku Maksima je sve sitnica kada je Carigrad u pitanju. Kao sto mozes iz Zoranovog pisanj da vidis nije nista ispravljeno. Maksim kaze da jeste. 

Zanima me kako to da niko iz drugih eparhija van Srbije nije sasluzivao sa Vaseljnskom osim vladike Maksima (pardon neznam da li je sasluzivao sa Carigradjanima)? Mozda da lepse definisem: kako to da svi ostali episkopi SPC preporucuju svojim da ne sluze sa Carigradom osim Maksim? 

[Аполоније]

Некима је очигледно Фанар ближи и од Јерусалима и од Пећи, а и оног правог Цариграда, па се питам, шта они уопште раде у оквирима Фанару непокорне СПЦ? 

[Zoran Đurović]

Ава је нашао фотографије потписа. Максим не лаже, него лаже као пас, како се каже на српском. За 15 мин објављујем на 

али и овде. Мада је интересантније да и тамо коментаришете. Саблазнићете се ако већ нисте. 

[MKD13]

пре 5 часа, Талични Том рече

Да не буде да спамујем тему, али морам да приметим да браћа Далтони поново јашу!  Кад нестане МКД13, појави се (однекуд) Ортофил. Кад он нестане, ускочи неко други, и тако у круг… Зато морам да се умешам поново.

Ајдемо редом, прво за овог бугарофила (МКД13) у расколничкој МПЦ. Све и да је преписка између Архиепископа Јована са једним црнорисцем у МПЦ истинита, од првог до последњег словца, то вама расколницима не иде нимало у прилог. Напротив! То само додатно појашњава колико је велика ваша (расколничка) тврдоглавост и жеља да паки и паки трујете обичне људе у (Северној) Македонији, а и овде на форуму.  

Архиепископ Јован (Вранишковски) био је један од епископа (тзв.) МПЦ који је од самог почетка свог епископовања својим радом, размишљањима, богословском мишљу одскакао од осталих постојећих и нових архијереја МПЦ, што се посебно видело у Велешко-повардарској епархији, у којој је за непуне две-три године учинио да процвета издавачка делатност, основан је и епархијски радио, док је посебна прича била са (скоро) распојасаним свештенством које је довео у ред. Позив (апел) патријарха Павла и осталих Архијереја СПЦ он схвата озбиљно и за разлику од осталих потписника Нишког споразума из редова МПЦ, он остаје доследан свом ставу и улази у канонско јединство са СПЦ, схватајући од првог трентка да је на себе преузео један тежак крст. Шта му се све дешавало у протеклих 15-17 година познато је свима. 

Оно што је мање познато многима, па чак и некима на овом форуму, је да су на суђењу архиепископу Јовану продефиловали многи лажни сведоци, који су сведочили о његовим проневерама, и да притом ниједан од њих није могао да докаже своје тврдње. Хоћеш ли ти, МКД13, рећи шта се десило са неким од судија који су осудили Архиепископа Јована? Један или двојица од њих су умрли изненада, иако претходно нису били болесни, нити су пројављивали знаке било какве слабости или нешто више. Били су, претходно – што би рек’о наш народ –здрави као дрен! Архиепископ Јован имао је признаницу за и најмањи денар који је трошио у епархији где је столовао као Епископ. Чак и за најмању сијалицу коју је купио, уредно је прилагао суду рачуне и фактуре, све док, волшебно, један део документације није нестао.И ви онда к’о папагаји понављате: ”Али, ето, ми смо испунили услов, пустили смо из затвора Архиепископа Јована, али преговори нису настављени!”. А нигде не кажете да је Архиепископ Јован (ни крив, ни дужан) годинама чамио у затвору и тешко се разболео, на правди Бога. Срам вас било! 

За крај, једна занимљива прича из Македоније. Једнога дана, давно то беше, негде половином 2009. године, једна монахиња СПЦ (Македонка по пореклу) појави се са неким својим пријатељима из Србије у манастиру Свети Јован Бигорски. У то време у Бигорском манастиру, једном од најзначајнијих православних манастира у Македонији, монашки живот је заживео, градило се пуно, обитељ се обнављала, и великим делом био је то захваљујући игуману, Партенију, који је један део свог живота провео и на Светој Гори (не као монах, замонашен је у тзв. МПЦ!). 

И, деси се да је та монахиња тим својим пријатељима објашњавала историју манастира, када је њен глас чуо игуман манастира Партеније. У том гласу препознао је своју некадашњу пријатељицу. И, спусти се он у двориште да поздрави госте. Заподену се тако разовор између Партенија и монахиње. У једном тренутку, монахиња упита Партенија: 

”Партеније, зашто пребиваш у расколу, кад знаш да то није добро ни за тебе, ни за друге које утврђујеш у томе да је пребивање у расколу у реду? Учини оно за шта и ти знаш да је најисправније, пређи у канонску Цркву.”

А Партеније јој одговори, показујући руком на околне зграде: 

”Како сестро да оставим све ово овде? Много сам труда уложио да овај манастир процвета.”

А монахиња га продорно погледа и мудро (и пророчки) му одговори:  

”Партеније, Партеније! И сам знаш да, ако Господ то хоће, све ово овде што гледамо, може у трену да нестане!” 

Након неколико минута гости се упутише ка излазу из манастира, а у манастиру је остао Партеније који их је испратио једним замишљеним погледом. Неколико месеци касније, ако се не варам у септембру 2009. године, у великом пожару који је захватио Бигорски манастир изгорели су – конаци, трпезарија и манастирска библиотека… Ни то није било довољно Партенију, већ је и даље наставио да пребива у расколу. 

 

Talican Tom shto me prizivas, tek shto me Avhustin najurio...

Ne znam kako da ti odgovorim a  da ne ispadne da ja opravdavam politicko gonjenje na Arhiepiskopa Jovana. Zasto je vlast tako po "vizantijski" postupila prema njemu i to mogu da razumem...

Nishki dogovor je propao, pa Bozje moj, nije dosao kraj sveta. I dobro Arhiepiskop Jovan je resio da spasava sebe i da prege u SPC, al shto mu je trebalo da zajedno za SPC radi na paralelnu jerarhiju u republici Makedoniji. Na to nije imao podrsci ni od MPC, ni od vlasti RM, i shto je najvaznije nemao nikakvu podrzku od naroda Makedonije. Posao protiv svih, a vlasti, sa precutnom saglasnoscu MPC, zatvorili su ga zbog malverzacije, i time su dali jasan znak ne samo arhiepiskopu Jovanu i SPC, vec i svima, da to shto je zamislila SPC u Makedoniji, nema sanse da proge. Meni je zao shto Jovan je postao zrtva svemu ovome.

I koliko godina je proslo, i pokazalo se da raskol tim potezom, nije se iscelio vec jos vise produblio. Sto znaci gaba sve to. Kod Jovana ima stotinak ljudi shto i se vidi na njihovim pashalnim sluzbima...On prestavlja tih stotinak a ne narod u Makedoniji. Ja se nadam da SPC obnovi dijalog sa MPC koja je jedini realni prestavnik makedonskog naroda. Sav makedonski narod se identifikuje sa MPC a ne sa POA. 

Oni govore kao da su oni ocrkovljeni a da narod MPC nije i kao da po tome se vidi da je MPC u raskolu. Al to je svuda isto, recimo u Srbiji koliki procenat od stanovnistva je ocrkovljen, a koliko samo po predanje je krsten i ide nekolko puta godishnje u crkvi? 

Dalje shto se tice Partenija..ja ga uopste ne idaliziram, covek kao covek ima i svoje mane, al ono sto on radi za narod u Makedoniji, to Jovan nemoze ni da sanja. Na hiljade i hiljade ljudi preko oca Partenija i Bigorskog manastira, se preporoguju u Hrista. I sve je to dar svishe i samo slepac nemoze da vidi da je to delo Bozje blagodati. Ljudi pocinu da se kaju i ispovedaju, da zive crkveno, postaju hriscani. I to su ljudi svih vozrasta, deca, starce, supruznici sa cele teritorije Makedonije. Da nepricam o monastvom, koje po mnogo shto ne ustupa svetogorcima. Ili o tome da Bigorski pomaze sirotinje, ili onima kojim dugotrpenje bratstva i molitve spaslo od droge i ocajanja. To su dela shto nikakve klevete nemogu da pomrace, sve je delo ruke Bozje, a ko hoce da huli nek huli...

A da te pitam i ja tebe, Talicni Tom, kojim prodornim i mudrim pogledom je pogledan Hilandar, pa je izgoreo?! I mozda zato Hilandarci treba da postanu papisti?!

Pre bi da zavisnik nije mogao da gleda ono shto Bigorski tvori, pa je pokusao da, rastuzi bratstvo i makedonski narod. Al nije mu uspeo. Manastir za kratko vreme ne samo shto se obnovio vec i blista i ljepsji je  nego pre.

Ko ima oci nek vidi ...kako Bog preko ljubav djela!

 

[Аполоније]

Ево опет ове залутале овцете.. 

[Zoran Đurović]

 

[Vladan :::.]

Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама

 

Огроман текст из више постова, на крају је комплетан текст у .pdf-у (око 50 страница).

Између осталог има и о еволуцији, односу према науци (разне теме), расколу, политици, Косову, геополитици, онтологији и етици, стању у Цркви (викарни еп. и арх. намесници)...

 

О расколу (и на крају о е. Атанасију):

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57871-епископ-крушевачки-давид-размишљања-запажања-и-гноме-о-неким-садашњим-и-овдашњим-црквено-народним-темама/&do=findComment&comment=1866313

"Искушења у Великој Цркви или како се то у Првоме међу једнакима унизила Православна Црква

Златна епоха православне неопатристичке еклисиологије Истока и Запада 20. века, авај, завршила се у наше дане расколничким испадањем првојерарха Цариградске Патријаршије из зглобова јуначке деснице и колена. Опет у Цркви која је давала запажено сведочанство вере на свим меридијанима света и наше епохе, а не само епоха прохујалих.

Након ађорнамента који су неки фанариотски богослови постигли и на Западу и на Истоку 20. и 21. века, првојерарх Велике Цркве и икуменикос, храбрен политиком камариле саветника и ађорнаме(н)тљиваца, посрљао је у опасност да диктира убрзано отуђење од своје домалопређашње једноверне браће!

Сви патријарси-јеретици који су седели на трону Цариградске Велике Цркве били су и запажени богослови. Њиховим путем разарања Цркве, нерадо питамо: Није ли кренуо и актуелни Патријарх Вартоломеј Први?! И то најпре:

теоријом о свом ултимативном двојном ауторитету првога међу црквеним престолима како по части, тако и по власти (који је и политички и императорски узето, став васељенски, и као такав доминантан и на Свеправославном Критском Сабору 2016. године. Сматрамо да се баш зато он тамо и оглушио о једногласни став већине предстојатеља Православних Цркава у вези са неприхватањем другог брака свештеника. Зато им је он и гласно одмаздио изјавом да ће лично дозволити други брак свештеницима у границама своје јурисдикције, – што ће рећи у границама васељенским.

Подједнако се он оклизнуо и о јединствен став првојерараха о неугрожавању црквеног поста. И опет једно од његових огрешења које се тицало услова под којима је Делегација јерараха Српске Цркве пристала да учествује на свеправославном Сабору на Криту: Захтев да се за расправу уврсте теме и проблеми Аутокефалије, Аутономије и Диптиха у Дијаспори Православних Цркава, ... Уместо тога кован је у тајности план  да Дијаспора Православних Цркава, међу њима и Српска, изгуби самосталност својих епархија! Како?! Фамозним лоцирањем ових унутар Васељенског црквеног комонвелта! Теоретски и де факто стављањем копуле или везника -у- на месту које припада присвојном придеву! На пример: епископ у Канади (а не као до сада: епископ канадски), епископ у Аустралији и на Новом Зеланду (епископ аустралијско-новозеландски), епископ у Аустрији и Швајцарској, (епископ аустријско-швајцарски), епископ у Будимпешти (епископ будимски), епископ у Немачкој (онда епископ Франкфурта и целе Немачке, сада епископ диселдорфски и немачки) ...

Овај став Цариградског Патријарха и његове експертске комисије саветника, те други ставови које нисмо поменули, рецимо онај у вези са еклисијалношћу неправославних конфесија, затим агресивност нотара који су искамчивали потписе мени учеснику Сабора на Криту, допринело је да лично, пркосећи притисцима поменутих нотара, не ставим нити један свој потпис руком на званичне документе Сабора или на његове Акте. Међутим, то ми није помогло! Мој потпис се нелегално, и без личног пристанка~нашао у Актима Сабора, и то откуцан електронским путем. Даклебез мог знања, и одобрења! По личном запажању, неприхватљиво је било гросо-модо навијање воде Председавајућег на сопствену воденицу,подједнако и покушаји да се учесници преведу жедни преко воде. То запажење се стекло утиском наметања разних решења, а претходно без довољних саборских расправа.

*

За разлог пак неуврштавању теме Аутокефалије и Диптиха у Дијаспори у агенду овога Сабора сазнајемо ових дана: 6. јануара 2019. године. Цариградски Патријарх је на основу свог недавно (крајем 2018 г.) самопрокламованог потенцијалног права да подељује аутокефалију унутар јурисдикција свих осталих Православних Патријаршија, Архиепископија и Аутономија, исто то право активирао у Кијеву, потписујући расколницима у Украјини свој волшебни Томос о Аутокефалији.

Најновије разарање саборности, чиме и јединства Православне Цркве (увођењем и озакоњењем безаконог источног папизма на Бадњидан?!) уследило је по диктату Вашингтона, давнашњег политичког центра и налогодавца, који се авај!, не појављује први пут као неко ко хоће, и сматра да сме судбински да утиче на савремени живот и токове историје Цариградске Патријаршије! А преко ње, наравно, и на савремене историјске токове целокупног Православља!

*

О маћехинском опхођењу матере Првопрестолне Цркве спрам своје кћери-Цркве Кијевске или Московске или целе Русије уверавамо се хронолошким континуитетом. Издајства сопствене кћери од стране матере имају своју дугу историју:  издајство Унионистичким Сабором Фераро-Флорентинским Цариграда и Рима (15. век); издајство колаборацијом Цариградске Цркве са руским живоцрковницима и обновљенцима-комсомолцима против Московске Патријаршије и Руског народа (19-20 век); у овом тренутку издајство најгрубљим канонорушилачким уплитањем Вартоломеја Првог предстојатеља и Троноуседелца, у канонску јурисдикцију Московске Патријаршије над/са Украјинском Аутономном Црквом (21. век) ... 

*

Васељенски Патријарх Вартоломеј Први иначе, пред братом му Кирилом Патријархом Московским и све Русије, рекао је љутито да исповеда само један једини страх: само страх од Бога! Свакако да се он боји! Само, питамо се, од којег бога? Да ли онога који седи у Вашингтону?!

*

Сабором нечестивих расколника у Кијеву председавао је актуелни Митрополит галски. Ми не верујемо да је са њима био Бог, већ верујемо да са њима Бог није био! Јер да је Бог био са њима благочестиви актуелни митрополит галски и неблагочестиви Украјински расколници са копредседавајућим Сабора Председником државе Украјине и краљем чоколаде Порошенком, не би својим зборовањем оскрнавили Кијевску Свету Софију. Целокупно то богохуљење добило је најшири оквир и одјек галиматијаса или жалосног спектакла, опет у цркви Свете Софије у Кијеву, 3/21 јануара, у недељни дан–дан спомена Светог Марка Ефеског, а ради устоличења наводног митрополита Епифанија за предстојатеља тзв. Нове украјинске Цркве. И опет у присуству актуелног благочестивог Митрополита галског, благочестивих представника неких светогорских манастира и наравно, поглавара Грко-католичке цркве Свјатослава Шевчуке и његове пратње. Нескривено или прикривено, тек, ето нашој браћи Украјинцима и Русима Ватикана на левој обали Дњепра!

Како ли се само  благочестиви Митрополит галски осећао у епизоди помиритеља Светог Митрополита ефеског Марка и Грко-католичког Поглавара Свјатослава у овом режираном спектаклу, питање је сад!? Не умањујмо сензацију! Зар није требало да благочестиви Митрополит галски на овај начин измири Светог Марка Исповедника-Новог Јерарха, с једне стране, и Ватикан, с друге, еда би Римски папа могао тек сада да узвикне: Сада смо све учинили! – и да коначно одахне?! Ако је благочестиви Митрополит галски сакао франачку смокву, добио је франгосику. Али то није све са њим у вези.

*

Наредни саблажњив корак Другог Рима на Босфору могао би бити повођење за Првим Римом у аферама Трилатерале и Билдерберговаца против човечанства. С обзиром да се  Епископ Константинопоља сада у питањима гео-политике поводи за Епископом Рима, ко би се од цариградских митрополита могао јавно придружити кардиналу и државном секретару Ватикана Пјеру Паролинију на следећем самиту Клубаша, питање је сад?! Претпостављамо да ће та персона бити Митрополит из катафигиона, ако поживи, и ако се после украјинске афере, чији је и он спиритус мовенс и један од архи-сценариста, буде усудио даље да крши једанаесту Божју заповест о неупетљавању! Или ће тај срећник опет и опет ... бити, нико други до актуелни благочестиви Митрополит галски?!  Јер он је неко ко обећава, он је лакокрилати делатник на њиви украјинској, он је отправник мисијских послова, он је критски грифон!

 

Православље Вашингтона и НАТО-а

 

Ако настане (?!) Вашингтона и НАТО-а Православље унутар Патријаршија, Архиепископија, Аутономних Цркава и Егзархија: Цариградске, Румунске, Јерусалимске, Александријске, потенцијалне либанске и сиријске унутар Антиохијске, па Албанске са Рашко-призренском епархијом у свом саставу, Атинске, Атонске Горе, Бугарске, Финске, Естонске, Словачке, Мађарске, Украјинске, потенцијалне Бесарабске или Молдавске, потенцијалне Турске или Гагаузијске, потенцијалне Катарске, расколничке Македонске, садашњих парасинагога: Црногорске, Рашко-призренске у егзилу, планираних: Босанске, парасинагоге у Хрватској, Лекоф-а, Западно-Европске Архиепископије, Супер Православне лиге расколника одметнутих од свих Православних Цркава са центром у Лисабону и Америци ... ), паралелно са њим-са Вашингтоном и НАТО Православљем, с једне стране настајали би и истински православни исповедници, мученици и новомученици, (по)страдали од НАТО и Вашингтонских православаца, с друге стране. С том неизбежном чињеницом се треба суочити, и са њом одмах почети рачунати, па и у одбрану кренути!"

 

О еп. Атанасију Јефтићу

 

"Његова превасходна богословска екселенција – ћути!

 

За све ово време одмакле псевдоморфозе, савременог, православног, српског богословља и његовог етоса, псевдоморфозе која у нас узима све више маха, човек који је изговорио небројено беседа, написао безброј разноврсних текстова, штампао књига наизглед више него сви српски богослови заједно, – ћути?! Као заливен ћути! – Он поодавно већ све пропушта, без лимита већ све толерише, и опет ћути! Шта ли се догодило овој богословској громади и непоткупљивој савести, која је бдила и онда када јој је било потребно иоле одмора! И опет одмора сопственом бићу-богословској екселенцији коју је свети ава Јустин Ћелијски сматрао најпревасходнијом у нас! Превасходнијом и у односу на њега самога! Јустина?!

Зато се питамо: Шта се данас догодило овој човечини?!

Да га нису уценили?! Могуће је!

Да се није уплашио?! Кога и чега, када је смрт бежала од њега док ју је он јурио, и то не једанпут! Он и своје дугогодишње физичке болове презире, и ниушта их урачунава! Па ипак ...

До недавно смо сви потписивали све оно што је овај океан слова и текстова избацивао на обалу читалаца, но не и што је збором зборио. Од данас ми лично више не потписујемо ни оно што он пише, ни оно што он збори!

 

Ниски ударци намењени браћи

 

Медији употребљени од стране брата да би се оклеветао, оцрнио и злоупотребио други брат или браћа у вери, не могу донети ништа друго до злоупотребу самих медија са братом-медијумом у позадини. И колико се ту уопште ради о стицању предности над медијски немоћнијима? Ту работу треба једноставно назвати нечасним добитком, па и медијским линчовањем другог као брата и браће од стране разбрата. И то помоћу, понављамо, деловања медијумских духова овога света-света који дефинитивно лежи у злу! То деловање које годинама инсценира наручилац харанги и јефтиних афера против браће, мејкер ексклузивних молитвених осмина и атрактивних ифтара, алармантно је дело; оно не прочишћује односе са браћом и другима као браћом, него их загађује; оно, докторантски речено: блокира насушни однос са другим као Христом.

Разорно деловање унутар хришћанске етике и у вези са њом, деловање браће-разбраће, наравно да не доноси плодове покајања. Него оквирно, секуларизацију унутар епархије, и то сада преко медијских фаулова и кабаретске лежерности паракмичких ликова. Наравно да перформанси  пред другима пријају, али како одбранити места до којих се у принципу само заслугом, и некористољубивошћу доспева?   

*

Сужена црквена свест није у стању да чини другачије до да све друго и све друге мери собом, односно да све смањује и обогаљује по сопственом аршину. А када прекрајање и обогаљивање постане искључивост, носилац те свести ће се неминовно и сам урушити, па се и угасити. Тако рецимо, до догмата као тврде хране не може стићи неко ко није прошао кроз моралну или практичну догматику, и у њој се усталио. Ако умишљено испитујеш нешто свето и неког светог, што Црква не потребује од тебе, а да к томе ти то чиниш неблагочестиво, сам се тада спреми за последице свога несмирења и испразне знатижеље: за кошмаре и психијатрију; па и да ћеш за дуго бити препуштен својој самовољи.

 

Братољубива молба Његовој богословској Екселенцији

 

Поштовани у Господу брате, и саслужитељу, и бивши учитељу!

Мере Отаца су прекорачене! Црквена побожност деце је проблематична, и сада већ, увелико непоуздана, и унакарађена. Убоји по њима грозе да пређу у љуте ране. Немање страха Божјег прети потирању. Душе нечујно вапију за руком помоћи, за гласом доброга пастира и оца. Сабери децу своју, покрени Великог Ти Александринца ! Опомени, покарај, предочи! Еда би нам гранула весна ваистину отачког, и смиреног богословствовања и заједничења, од чега нема милијег!!!

Из Твојих руку Господ ће тражити душе Твоје деце.

Тебе моли Твој забринути млађи брат и саслужитељ-убоги архијереј од Крушевца града!"