Зоран Ђуровић: Шта има Амфилохије против Степинца?

[Isusovo magare]

пре 28 минута, Zoran Đurović рече

Оде човек ко по' литре ракије! А не сећам се да сам га клео...

Ima i onih koji odu kad ih čovjek blagoslovi..?

[Isusovo magare]

Управо сада, Isusovo magare рече

Ima i onih koji odu kad ih čovjek blagoslovi..?

E sad jedno pitanje al' popa Vedrana molim da šuti jer je pitanje za vlč.Zorana..

Jeli Bog čudan??

[Ведран*]

пре 26 минута, Zoran Đurović рече

Тако попи одмах валидну и извршну анатему онај о. Горан антиеволуциониста! Сабор Поука га изопћио док се не покаје!:)))

Јел изопштење прихваћено од свих помесних форума?

Ја мислим да има канонских сметњи у томе. Овај помесни форум не шаље никоме дописе о изопштењима, јер ради као нека илуминатска секта, па је поп Горан и даље валидан форумаш. 

[kopitar]

пре 13 минута, Ведран* рече

Јел изопштење прихваћено од свих помесних форума?

Ја мислим да има канонских сметњи у томе. Овај помесни форум не шаље никоме дописе о изопштењима, јер ради као нека илуминатска секта, па је поп Горан и даље валидан форумаш. 

Nije o. Goran anatemisam posve nego sa rokom kušnje od jedne efte a za tako nešto ne treba odobrenje vaseljenski foruma i Vasijan isčežljujući bi se sa ovim složio.

 

 

 

 

 

 

[Zoran Đurović]

1 hour ago, Isusovo magare рече

E sad jedno pitanje al' popa Vedrana molim da šuti jer je pitanje za vlč.Zorana..

Jeli Bog čudan??

Бог је Чудак (Јеванђеље по Ведрану, 7, 66)!

[Zayron]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Оде човек ко по' литре ракије! А не сећам се да сам га клео...

Šteta što ga nema (Vasijana) da ga pitam nešto o svejeresi rozkolničestvia koje je na Istoku izgleda postalo "modus vivendi". Onaj taj razlog za raskol će se uvijek naći ali za jedinstvo teško pa se sada ta vaša eklisiologija svela na ovo: "vidljiva Crkva sa nevidljivom Glavom i sa vidljivim raskolima i svadjama ali sa nevidljivim, virtualnim jedinstvom na nivou pobožne želje". Nekad je Rim bio neotresiteljna brana pravovjerja i Istok često izvlačio iz niza najraznoraznijih jeresi koje su tamo nicale ko gljive poslije kiše ali danas više te mogućnosti nema pa zato to sad kod vas izgleda ovako kako izgleda.

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-45545372

https://www.facebook.com/groups/slavlit/

https://tinyurl.com/yb6vkgh6

 

[Isusovo magare]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Бог је Чудак (Јеванђеље по Ведрану, 7, 66)!

Ahaaaa ovak mislite..

Psalam 66,7

Dovijeka vlada jakošću svojom, oči mu paze na narode da se ne izdignu ljudi buntovni.

[Zoran Đurović]

@Васијан Ево ти и артемити притекли у помоћ: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ То што благодати тамо још увек има никако не треба да значи да они који знају шта се тамо дешава и како се криво исповеда вера тамо - треба тамо и да иду. Та благодат постоји тамо до саборске осуде да би они који су тек крштени, неинформисани или неписмени могли да се спасу. А онај који зна за канон 15, зна шта је екуменизам и шта је Критски лажни сабор и које су владике екуменистичке, а и даље иде код њих - њему на спасење сигурно није. Има у свету још места и храмова који примењују канон 15, али је то у Србији за сада само у Епархији у Егзилу. Ми бисмо волели да још има епископа у СПЦ или клирика који су применили канон 15, ал за сада је овако. Па ви се самооправдавајте и кукајте до миле воље.

 

[Васијан]

On 14.9.2018. at 18:11, Zoran Đurović рече

Никодим даје тумачење на Рудера (ваљда знаш шта је то?), а тамо се помиње свргавање свештених лица (епископа итд.) и анатемисање лаика. И то се врши преко сабора, било какавог (живи епископи), а ако нема сабора, онда ови који крше каноне остају у сопственом статусу и не примењује се аутоматски анатема на њих, како мисле неки «смешни ликови». Твој проблем је што је анатема сабора одмах егзекутивна, јер Никодим полемише са зурлотима који веле да анатема и без саборске одлуке рашчињава јеретике. Дакле, Никодим се слаже са мном да је анатема сабора валидна, и не слаже се са тобом да треба одлука ВасСаб. Према томе, они који су осуђени на помесном саб су валидно осуђени, као што си признао за АнтСаб. Дакле, Цг у време монофизитства је био валидно анатемисан, као и у време иконоборства. Они нису имали канонско свештенство, што помиње и Тарасије говорећи да «иако су сви били јеретици, сабор после осуди ову четворицу». Твоја прича пушта воду на све стране и није чак ни са Никодимом сагласна. Ево из Рудера:

Дакле, пророчанство грешног Васијана се начисто испунило !

Јереј, а не Јевреј(ин), Зоран Ђуровић је почео да се позива на Св. Никодима, и још њиме и да "побија" моју маленкост ! Овако нешто још не видех, али добро...за све постоји први пут.

Мада, Зоран не би био Зоран када не би све извртао наопачке, само да би оправдао лична мњења. Мислим да би чак и "успео" да нацисте "разобличава" цитирајући Хитлера или Химлера. Све у свему и братија Исусовци (Језуити) би му жестоко позавидели .

Но, да се обазремо на Светог Никодима, који по Ђуровићу износи "тлапње" на које са позивам. Међутим, када се он на њега позива, то јест када га изврће наопачке и наглавачке (као и преко 80% ствари које се тичу Хришћанства), онда то нису "тлапње" него сува истина.

"You must know that the penalties provided by the Canons, such as deposition, excommunication, and anathematization, are imposed in the third person according to grammatical usage, there being no imperative available. In such cases in order to express a command, the second person would be necessary. I am going  to explain the matter better. The Canons command the council of living bishops to depose the priests, ot to excommunicate then, or to anathematize laymen who violate the canons. Yet, if the council does not actually deposed, nor excommunicated, nor anathematized. They are liable to stand trial, however, judicially, here as touching deposition, excommunication, or anathematization, but there as touching divine vengeance.  Just as when a king commands his slave to whip another who did something that offended him, if the slave in question fail to execute the king’s command, he will nevertheless be liable to trial for whipping. So those silly men make great mistake who say that  at the present time all those in holy orders who been ordained contrary to canons are actually deposed form office. It is an inquisitional tongue that foolishly twaddles thus without understanding that the command of canons, without the practical activity of the second person, or, more plainly speaking of the council, remains unexecuted, Apostles themselves explain themselves in their e. XLVI unmistakably, since they do not say any bishop od presbyter who accepts a baptism preformed by heretics is already and at once actually in the state of giving been deposed, but that they command that he be deposed, or, at any rate, that he stand trial, and, if it be proved that he did so, then “we command that he be stripped of holy orders by your decision,” they say."

Код Св. Никодима нигде не налазимо на овоме месту ово што му импутира ЗЂ, мислећи да ми немамо очи да читамо јасан текст. Овде уопште не говори да се тамо помиње свргавање свештених лица (епископа итд.) и анатемисање лаика. И то се врши преко сабора, било какавог (живи епископи), а ако нема сабора, онда ови који крше каноне остају у сопственом статусу и не примењује се аутоматски анатема на њих, како мисле неки «смешни ликови». Твој проблем је што је анатема сабора одмах егзекутивна, јер Никодим полемише са зурлотима који веле да анатема и без саборске одлуке рашчињава јеретике. Дакле, Никодим се слаже са мном да је анатема сабора валидна, и не слаже се са тобом да треба одлука ВасСаб. - то јест, Ђуровић директно мења констекст писанија Никодимовог.

На овоме месту Преп. Никодим само потврђује тезу да аутоматско рашчињење не постоји. То је сва суштина и смисао овог тумачења. Бављење овим питањем, које ЗЂ учитава, није сврха овог текста. Рашчињење које се помиње, у контексту Канона о прихватању крштења извршена од јеретика, нема везе са темом валидности анатема Васељенског или Помесног Сабора, нити се овде тиме Никодим уопште бави, већ износи канонско и харизматско право једног локалног Сабора да рашчини свога Архијереја који одступа од праксе и учења Цркве. Као што га рашчињава и када изврши неки каноноски преступ или пак мења литургијски поредак Цркве (приноси у Олтар оно што се не приноси). 

Оно што сам ја све време причао нема никакве везе са овим, а да понављам нема сврхе, јер је све до сада много пута поновљено и изложено. Јер, Зоран, нажалост, не поима основне ствари и не зна за разлику између рашчињења и анатеме једног Патријарха јересиисповедника и целокупне Помесне Цркве, са рашчињењима Епископа које врши локални Сабор коме ти Епископи припадају, а коме овде говори Св. Никодим.

On 14.9.2018. at 18:11, Zoran Đurović рече

Још црња ситуација је ком. на Рудера где Никодим експлицитно вели да су новацијани примани као покајници, без да полагање руку на њих значи и рукоположење у свештени чин, или дебилистичко оживљавање свештенства, него да се примају као валидни свештеници који су се покајали. Као кад се прима крштени човек који је забраздио па се покајао. Он се кроз полагање руку на њега не крштава наново, него се помирује са Црквом. Текст је сасвим јасан, и означава прелазак из старог у ново, односно покајање, и то је та икономија о којој говори Василије, што наглашава Никодим. Из Рудера:

 Тако нешто Никодиму не можете да учитате, јер је његов став идентичан Св. Кипријану. За њега ван Цркве нема Светих Тајни. 

"The facts being assumed to be known the present Canon asserts that in case any such Novatians join the catholic Church, it gas appeared reasonable thаt they should have hands laid upon them, and thus be received, and be allowed to remain in their clergy, those, that is to say, who really were clergymen in the habit (thus c. LXVI of Carthage accepted the Donatists with an imposition of the hands); nevertheless, they must confess in writing that they accept those have married twice,  and those who were forced by necessity to deny Christ, and that they will accommodate them, according to fixed times, with the Canon of repentance applicable to deniers; and thus, wherever they happen to be, whether in cities od in villages, they shall be left in the clergy and rank in which each of them found himself when he was ordained:…"

Морали би прво да се договорите коју тезу заступа Св. Никодим и шта тврди.

Јел је ове Новатијане сматрао рашчињенима или није? Јер, како велите, сваки Сабор апосолутно рашчињава и анатемише, тако да су Навацијани и пре и после Никејског Сабора били сасвим лишени Свештенства и Тајни! Или пак убацујете код Никодима јерес "неизгладиве благодати"? Ако је то, онда свака Вам част! Освојили сте орден и медаљу за вучићизам! 

Дакле, Св. Никодим не зна шта прича и начисто се погубио у свему овоме, а Ви се позивате на њега.

"The laying on of hands here is not ordination, as one might perhaps suppose, but it consists in the action of those in holy orders laying their hand on the heads of such heretics, and thus accepting as penitents. For c. XLIX of Carthage also insists that penitents be accepted thus with laying on of hands, and not, of course, any ordination. That my words are true is attested by the Seventh Ecum. C. For when this same Canon was read in the first act of the same Council, and it was asked how the expression „laying on of hands“ was to be understood, most saintly Tarasius said that tge phrase “laying on of hands” was employed, here in the sense of blessing, and not with reference ti any ordination. Hence spiritual fathers ought to learn from this Canon to lay their hands on the heads of penitents when they read to them the prayer for pardon, as c XXXV of Carthage expressly says this.  For such a laying on of hands is necessary to the mystery of repentance.  Listen also to what Apostles say in their Injunctions (Book II, ch. 18): „Accept a sinner when he weeps over his sin, and after laying a hand on him, let him remain thereafter in the flock” And again (ibid. chapters  41 and 43) “Just as you accept an infidel after baptizing him, so shall you restore to the spiritual pasture as purified and clean a sinner after laying a hand upon him“. This laying on of hands serves him in lieu of baptism, since by imposition of the hands the Holy Spirit used to be bestowed upon believers. The custom of this imposition of hands in connection with the new grace came into prevalence from the old. For thus the high priest used to accept by imposition of hands the sacrifices of burnt offerings and those made on the score of sin. See also chapters 1 and 3 and 4 of Leviticus, Note, however, that it was by way of „economy“ (or concession) that this Council accepted the Novatians, as St. Basil notes in his c. I. See also the Interpretation of c. VII of the 3^rd, where c XXXIX of the council held Illyberia says that heretics are to be accepted by the process of laying on of hands."

Код Светог Никодима је поимање икономије сасвим јасно. Никаква учитавања од ЗЂ не могу изманипулисати и променити факат да је икономија за Св. Никодима била ово:

"За лако разумљиво решење ове сложености, потребно је знати унапред да се Црква придржава два начина управљања и поправљања. Један се зове тачност (акривија), а други економија и снисходљивост (икономија и синкатавасис). Руковође Духа руководе спасењем душа час једним, час другим начином. Тако су свети Апостоли у раније поменутим канонима и сви Светитељи које смо навели користили тачност, због чега су потпуно одбацили крштење јеретика, док су, са друге стране, два Васељенска сабора применила економију и прихватила крштење аријанаца, македонијеваца и других, али су одбила да признају крштење евномијеваца и неких других... Ови јеретици, чије крштење су признали, такође су исправно користили облик и средства крштења Православне цркве и били спремни да се крсте под условима васељенске Цркве. Они јеретици, са друте стране, чије су крштење одбили да признају, искварили су чин крштења и фалсификовали обред, односно начин обављања, или (по латинској терминологији) спецификације, а исто се може рећи и за призивања на крштењу, или средства, трикратно погружавање, што се односи и на римокатолике и протестанте" (Друга примедба на 46. канон из "85. апостолских канона")."

 

Ове латинске јереси: "Дакле, овде нема никаквог другог рукополагања или оживљавања свештенства, него само потврде да они сада делују у оквиру канонске Цркве. И да остају у чину који су и имали. Без обзира што су били расколници или јеретици. Валидно су анатемисани, али им је благодат остала.", код Св. Никодима нема, јер је његово поимање, а и поимање Св. Отаца, сасвим супротно латиnској јереси у којој рашчињени може свештенослужити исто као и да није рашчињен. 

У истој поруци видимо како ЗЂ користи Св. Агиорита да би "побио" моју маленкост са две сасвим суштински другачије тврдње, у којима Св. Никодим вели да су рашчињени заиста рашчињени и да их сваки Сабор валидно рашчињава (не могу вршити Тајинства), и другу у којој исти Никодим тврди да су анатемисаним јеретицима тајне благодатне. 

То може само ЗЂ и зато му треба дати орден првог степена Вучића Блаженог од Бугојна .

Додао бих још неке реченице Св. Никодима, чисто да још мало "избодем очи" Попи Ђуровићу :

"Знам шта непозвани бранитељи латинског псеудо-крштења говоре. Они кажу да је наша Црква имала обичај да прихвата обраћене Латине миропомазањем, а у вези са тим могу се наћи и нека објашњења у којима су наведени услови под којима их ми прихватамо. На ово ми једноставно и правилно одговарамо: Довољно је ако ви признајете да их је Црква примила миропомазањем. Значи да су јеретици. Јер, због чега миропомазање, ако нису јеретици? Непоручени (или поручени) браниоци латинске обмане разумеју да чим је Црква уобичајила да прихвата Латине без покрштавања, ово значи да их не сматра јеретицима и потпуно страним Цркви. Али, коме Црква даје миропомазање? Зар она не миропомазује оне који немају Светога Духа? Зар миропомазање није "Печат дара Духа Светога"? Стога, да ли би их онда икада миропомазивала да није сматрала како им недостаје Свети Дух, то јест, да су страни Цркви? Чињеница да их миропомазује - јесте најочигледнији доказ да их сматра јеретицима. Осим тога, миропомазање, тај дар Духа Светога, управо је то што чини дејствујућим раније мртво латинско крштење, које Црква једино снисходљивошћу дозвољава да се не понови.

Да су Латини јеретици, није потребно даље доказивати. Сама чињеница да смо ми осећали толико велику одбојност према њима кроз векове,  чист је доказ да смо их се гнушали као јеретика, то јест, исто као и аријанаца или савелијанаца, или духобораца македонијеваца.

Ако би неко хтео да се увери у њихову јеретичност из књига, може наћи о томе потврду у делима најсветијег патријарха јерусалимског господина Доситеја, под насловом Папски бич, заједно са његовим мудрим оповргавањима. Осим тога, довољно обавештења нуди књижица мудрог Минија под насловом Камен спотицања. Довољно је речено о њима и од св. Марка Ефеског у Фиренци (на 25. сабору), који је храбро рекао: "Ми смо одсекли Латине од нас ни из једног другог разлога, него што су шизматици и јеретици. Зато је потпуно неправилино ујединити се са њима!" И Силвестер, велики еклесиарх, је рекао: "Разлике код Латина су јерес, и таквима су их сматрали и они пре нас" (одељак 9, глава 5). Стога, пошто је одавно установљено да су Латини јеретици, следећи закључак је да су некрштени, по св. Василију Великом, раније цитираном, и по светитељима који су му претходили, Кипријану и Фирмилијану. Јер, пошто су одсечени од Православне цркве, они више немају Светог Духа Којим православни свештеници обављају Свете тајне!"

On 15.9.2018. at 19:16, Zoran Đurović рече

Интересантан је Агиорит на 1Вас19 (опет Рудер или Пидалион): Павлијанци који хоће да уђу у Цркву, морају се крстити. Њихове клирике, ако су достојни, наново крстити и рукоположити. Копирам текст из пдф, тако да није без грешака, али се разуме: The present Canon decrees with reference to persons that had been followers of the heresy of Paul of Samosata, but who later resorted to the catholic Church, that the Canon and form requires such heretics to be rebaptized by decision (Овде Агиорит користи мозак за разлику од Васијана: note that the Council improperly designates the baptism of Paulianists as a baptism, and in comparing it with our baptism, and not with itself, it employed also the verb "rebaptize," which means to baptize a second time...), But if some of them had been ordained clergymen before their Orthodox baptism, because the prelates who ordained them were not aware of the fact that they were heretics (дакле, ни канонски владика не рукополаже по аутоматизму) or that they had been ordained in the clergy according to the Paulianists; then and in that case, 1 say, after being rebaptized with an Orthodox baptism, if their life appears to have been blameless and unimpeachable, let them be ordained by a Bishop of the catholic and Orthodox Church, since the former ordination which they had received while heretics is not considered an ordination at all.

Овде је сасвим јасно оно што говоримо: Крштење и рукоположење павловаца се не прихвата, јер су безблагодатни, и онда морају да се крсте и рукоположе наново. Нема никакве икономије или оживљавања мртвог сакрамента, јер су ови имали православну форму крштавања. Дакле, нема зомбија. Поново се крштавају и рукополажу они који немају благодати. То овде и Никодим вели: For how can anyone that has not been baptized in accordance with the Orthodox faith receive a visitation of the Holv Spirit, and grace, in ordination (Пид. 192-3)?

Крсте се некрштени, рукополажу нерукоположени. Ови би ладно могли да буду примљени кроз „икономију“, јер имају православне формуле, мувају се ту по Цркви, чак их рукополажу православне владике, и тим пре би требала „икономија“ на њих да се примени, али се није примењивала нити се могла применити. Из простог разлога што икономија није крштавање некрштеног некрштењем и рукополагање нерукоположеног нерукоположењам. И то се види из Никодима. Дакле, у сакраментима нема икономије, како лепо рече Жика. Ово је све против Васијановог безумља по коме некрштени може да се рукоположи ако га рукоположи канонски владика! Тајне се знају. Када се погледа друга страна медаље, јасно је да када примамо несторијанце у чину да их не примамо по икономији него као крштене и рукоположене људе. Иако их православци нису крстили ни рукоположили.

"За лако разумљиво решење ове сложености, потребно је знати унапред да се Црква придржава два начина управљања и поправљања. Један се зове тачност (акривија), а други економија и снисходљивост (икономија и синкатавасис). Руковође Духа руководе спасењем душа час једним, час другим начином. Тако су свети Апостоли у раније поменутим канонима и сви Светитељи које смо навели користили тачност, због чега су потпуно одбацили крштење јеретика, док су, са друге стране, два Васељенска сабора применила економију и прихватила крштење аријанаца, македонијеваца и других, али су одбила да признају крштење евномијеваца и неких других... Ови јеретици, чије крштење су признали, такође су исправно користили облик и средства крштења Православне цркве и били спремни да се крсте под условима васељенске Цркве. Они јеретици, са друте стране, чије су крштење одбили да признају, искварили су чин крштења и фалсификовали обред, односно начин обављања, или (по латинској терминологији) спецификације, а исто се може рећи и за призивања на крштењу, или средства, трикратно погружавање, што се односи и на римокатолике и протестанте" (Друга примедба на 46. канон из "85. апостолских канона")" (Преп. Никодим)

 

Ово можете продати само на некој од римских пијаца. Ове ствари су јасне свима, сем Вама и онима који размишљају као Ви. Јер, из ограничености се тешко излази, чврсте су ограде и тешко их је пробити.

По Св. Никодиму је пример Павлијанаца, пример акривије, а Ви овде постављате Никодима као неког ко сам себе разобличава?! Још на крају тврди да јеретичка вера не може крстити, а то исто мисли и у односу на све остале јеретике (аријанце, духоборце, несторијанце, ркатолике итд.).

 

"Црква је већ од Првог Васељенског Сабора тежила икономији, а посебно 8. каноном, у којем се одређује да катари, чак и њихови клирици, бивају прихваћени једноставно либелусoм и да очувавају свештенство, али да то чине "хиротесијом", "...да би полагањем руку на њих остали у клиру". Међутим, сам поредак није важио са "павлијанисте", који су били присталице Павла Самостатског, јер су различито исповедали тројичну догму, и јер се нису крстили у Свету Тројицу. Они који су се од њих враћали Цркви, били су обавезни "поново се крстити" (то је термин који користи Сабор) и да се канонски хиротонишу "од Епископа Католичанске Цркве" (Канони и Богослужeње, Проф. Теодор Јангу)

"Jeres Pavla Samosatskog (uglavnom u Antiohiji, polov. 3. veka; v. Sv. Epifanije, Panarion, 65) zastupala je antitrinitarstvo (=poricanje Sv. Trojice), pa se zato njihovo krštenje nije priznavalo (v. kanon 1. Sv. Vasilija i dr. navedene ispod teksta), a o Hristu je učila da je On bio običan čovek, rodjen od Marije, ali se usavršavao dejstvom mudrosti Božije u Njemu. Jeres vrlo slična Savelijevoj (v. 7. kanon II Vaseljenskog i 95. kanon Trulskog, koji te dve jeresi izjednačuju). - Izrazi iznova krstiti, kao i klirici, i svrgnuće, za njih su ovde upotrebljeni samo formalno, jer oni nisu bili: ni kršteni, ni u kliru, jer je ta jeretička grupa bila sasvim izvan Crkve Hristove." (Свештени Канони Цркве, Атанасије Јевтић)

"Ovaj kanon, poput Sv. Vasilija Velikog (kanon 1) deli jeretike u dve grupe: 1) "Arijance i makedonijance, i savatijance, i novatijance /Katare/ i četrnaest(odnev)nike ili tetradite, i apolinarijance", tj. one koji imaju, iako nepotpunu, veru u Svetu Trojicu, i oni se primaju u Crkvu - pošto "podnesu pismenu izjavu /prihvatanje vere Pravoslavne Crkve/ i anatemišu svaku jeres koja ne uči kako uči Prav. Crkva" - kroz Sv. Miropomazanje; i 2) "Evnomijance, i montaniste, i savelijance, i sve ostale jeresi" - koji nemaju veru u Sv. Trojicu - i primaju se u Crkvu Sv. Krštenjem kao nekršteni." - тумачење 7. Канона 2. Вас. Саб (Свештени Канони Цркве, Атанасије Јевтић)

 

Сада ћемо допунити, оно што је Ђуровић (намерно?) изоставио, да би видели како шта је и како тврдио, веровао и излагао Св. Никодим Агиорит. У питању је тумачење на 7.Канон Другог Васељенског Сабора:

"The present Canon specifies in what way we ought to receive those coming from heresies and joining the Orthodox faith and the portion of the saved. It says that, as for Arians and Macedonians, of whom we have spoken in Canon I of the present Council, and Sabbatiansl and Quartodecimans, otherwise known as Tetradites,? and Apollinarians, we will accept them after they give us libelh, or issue a written document (libellus is a Latin word, interpreted, according to Zonaras, as meaning "publication or i~sue")~ anathematizing both their own heresy as well as every other heresy that does not believe as the holy catholic and apostolic Church of God believes dust as the First Ec. C. demanded this stiuulation in writing from Novatians particularly ill its c. VIII), whose forehead, eyes, nose, mouth, and ears we first seal with holy myron, saying in each seal, "a seal of a free gift of Holy Spirit." And we will accept thus all these converts without rebaptizing them, since, according to Zonaras, in respect of holy baptism they nowise differ from us, and baptize themselves likewise as do the Orthodox. But as for Arians and Macedonians. who are manifestly heretics, the Canon accepted them without rebaptism "economically" [Note of Translator,-This term, and the corresponding noun "economy" and verb "economize," in the peculiar idiom of the Orthodox Church can hardly be said to be translatable into genuine English; as a first approximation they may be taken as signifying something like "managing a disagreeable set of circumstances with tact and shewdness, instead of insisting upon precision"), the primary reason being the vast multitude of such heretics then prevalent; and a second reason being that they used to baptize themselves in the same way as we do. As regards Eunomians, on the other hand; who practiced baptism with a single immersion, and the Montanists, who there in Constantinople were known as Phrygians; and the Sabellians, who used to say that the Father and the Son were one and the same person, and who used to do other terrible things, and all the other heresies of heretics (a great many of whom were to be found there, and especially those who came from the country of the Galatians); as for all these persons, 1 say, we accept them as Greeks, or, in other words, as persons totally unbaptized; for these persons either have not been baptized at all or, though baptized, have not been baptized aright and in a strictly Orthodox manner, wherefore they are regarded as not having been baptized at all). Accordingly, on the first day (of their reception) we make them Christians, that is to say; in other words, we make them accept all the dogmas of Christians (while they are standing) outside the Narthex of the church, the priest meantime laying his hand upon them, in accordance with c. XXXIX of the local synod or regional council held in Illiberia, a country in Spain; on the second day we make them catechumens, or, in, other words, we place them in the class called catechumens; on the third day we read to them the usual exorcisms, at the same time blowing three times into their face and into their ears. And thus we catechize them in regard to particular aspects of the faith, and make them stay in church a long time and listen to the divine Scriptures, and then we baptize them.

 

"Canon VII of Laodicea too would have Novatians and Quai'todecimans returning to Orthodoxy treated economically in exactly the same way as they are in this Canon: that is to say, with anathematization of their heresy, and with the seal of the Myron. But Phrygians returning are required by c. WIT of the same C. to be baptized. But it must be said also that c. XCV of the 6th is nothing else than a repetition of the present Canon; except that it goes on to say that Manichees, and Valentinans, and Marcionists must be baptized when they turn to Orthodoxy; but Eutychians, and Dioscorites, and Severians may be accepted after anathematizing their own heresiesas may also the Novatians, that is to say, and the rest. Canon XIX of the First Ec, C. wants all Paulianists to get baptized in any case without fail, as is also witnessed by c, XCV of the 6th. Canon XLVII of Basil says for Encratites, and Saccophori, and Apotactites (concerning whom see c, XCV of the 6th) to get baptized when they become converted. Canon V of the same saint says for us to accept those heretics who repent at the end of their life, though not to do so indiscriminately, but only after trying them out. Read also Ap, cc, XLVI and XLVTI."

Дакле, свако, ко жели, може да види шта заиста говори Св. Никодим, а шта манипулише Зоран Ђуровић. 

За Св. Никодима је икономија и у Лаодикијском Канону (који је идентичан са 18. Каноном Првог Васељенског) једнака икономији 7. Канона 2.Вас.Саб. Такође, помиње и крштавање Савелијанаца које Црква уопште не признаје, а ти Савелијанци су изједначени са горепоменутим Павлијанцима. Објашњава због чега Црква према њима не практикује никакву икономију.

 

"...however, why the First Ecum, Council, in its Canon VIII, accepted these Novatians with a mere confession, whereas this Second Council insisted upon the seal of the Holy Myron. In an attempt to solve this perplexing question, we answer that the First Council decided to accept them on easy terms mainly and primarily as a matter of
compromise and "economy" in order to avoid making the Novatians loath to return to Orthodoxy because of their being ashamed of having to be anointed by the Orthodox like persons lacking by reason ol'not having received an application of myron. But, acting on a second principle, this Second Council accepted them only after they had received the seal of the myron, because, according to Theodoret, the Novatians did not anoint themselves with myron; for he say of them he following: "And to those who are baptized by them they do not offer the all-holy chrism." That is the reason. I assure you, why the Renowned Fathers made it mandatory to anoint those joining the body of the Church from this particular heresy, as did, hat is to say, those 01 his Second Council, and also those of the Council held in Laodicea in their c. I." 

1. Вас. Сабор прихвата Новатиjане без Миропомазања, јер је ове било срамота да буду обележени као они који немају Печат Св. Мира, али по другом принципу 2. Сабор прихвата њих са Миропомазањем, а ту Никодим не види никакву суштинску разлику.

Тако да су код Преп. Никодима ствари јасне и једноставне и никакве везе немају са представама Зорана Ђуровића. То свако може проверити читајући Св. Никодима:

http://www.reu.org/public/rudder/rudder.htm

 

[Bokisd]

Opa, ...'fajt' se nastavlja, (  ),....round 10, 11,..... 

[Васијан]

On 16.9.2018. at 6:23, Zoran Đurović рече

 

Чист пример примања јеретика у Цркву. Дакле, примања неког ко се не налази у Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви! Примања неког ко се налази у греху/јереси и ван Цркве. Чист показатељ да се Римокатолици налазе у греху, чим се, кроз овај начин, примају у Цркву као грешници/покајници. Позиције сасвим суштински другачије од еклисиолошких јереси које Ви исповедате и проповедате.

 

[Васијан]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Ево ти и артемити притекли у помоћ: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ То што благодати тамо још увек има никако не треба да значи да они који знају шта се тамо дешава и како се криво исповеда вера тамо - треба тамо и да иду. Та благодат постоји тамо до саборске осуде да би они који су тек крштени, неинформисани или неписмени могли да се спасу. А онај који зна за канон 15, зна шта је екуменизам и шта је Критски лажни сабор и које су владике екуменистичке, а и даље иде код њих - њему на спасење сигурно није. Има у свету још места и храмова који примењују канон 15, али је то у Србији за сада само у Епархији у Егзилу. Ми бисмо волели да још има епископа у СПЦ или клирика који су применили канон 15, ал за сада је овако. Па ви се самооправдавајте и кукајте до миле воље.

 

Код свих јересииповедника и антицрквеника има увек мешавине истине и лажи. Проблем је у томе што Ви и Артемије имате суштински идентичне погледе на Цркву. И за Вас и за Њега Црква је неки Невидљиви организам. За њега се може бити у Цркви и ако си ван Цркве и општења са Њом (а да те је та иста Црква анатемисала и рашчинила), а за Вас је Црква свугде где се крштава у Оца и  Сина и Светога Духа. Итентичне протестанске антиправославне позиције. 

[Bokisd]

пре 20 минута, Васијан рече

On 16.9.2018. at 6:23, Zoran Đurović рече

 

Чист пример примања јеретика у Цркву. Дакле, примања неког ко се не налази у Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви! Примања неког ко се налази у греху/јереси и ван Цркве. Чист показатељ да се Римокатолици налазе у греху, чим се, кроз овај начин, примају у Цркву као грешници/покајници. Позиције сасвим суштински другачије од еклисиолошких јереси које Ви исповедате и проповедате.

Joj, pa, pise gore,.... do you renounce wrong teaching,...... sto je neka sustina price,...

[Васијан]

On 17.9.2018. at 6:41, Жика рече

Има ту и пастирских разлога да заплаше људе да не би ишли код њих. Ово је теолошка расправа то је друго а не можеш народу објашњавати ово око чега се ми расправљамо. Одговори ти мени: Да ли Mакедонци имају Свете Тајне?

Ово може бити само у твојој и Зорановој машти. Дотле сте догурали да морате да догматске ствари проглашавате као педагошке. То је и срамота и смех и туга, истовремено. 

За Православну Цркву, целокупну, а посебно за СРПСКУ - Артемити немају никакве Свете Тајне, и то није никакав педагошки метод, јер у таквим стварима нема педагогије, јер су у питању догматске ствари. Тако нешто само Ви, који исповедате јерес неизгладиве благодати, можете лупити, па макар и само помислили то. Но, питајте сваког Владику, од Буловића, па до Патријарха: да ли је то обмана којом Црква лаже људе тврдећи да је безблагодатно оно што је благодатно (!!!), или је пак суштинска истина (и власт Цркве) објављена у томе. Ниси ни свестан колику глупост си лупио, али добро.

Требао и сам @Zoran Đurović да види да јереси неизгладиве благодати нема ни у Православној Цркви. 

цитат од брата @Благовесника:

"За тог Дедејића, управо он, цариградски патријарх, са 9 чланова Цариградског Синода, још 1997. је рекао:

”Да се нико не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи или саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да цјелива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина и неразрјешивог одлучења од Господа Сведржитеља”.

Дакле, за Ђуровићевог (још увек) Патријарха Цариграда, је рашчињени и анатемисани Поп Дедеић лишен чина (неопростиво) и неразрешиво одлучен од Господа. Нема никакве благодати и благослова!

Што се тиче расколника МПЦ, они су Црква, али у расколу (у болесном стању). Имају благодат Светих Тајни и Црква Православна им то не пориче. Ниједан Архијереј њихов није рашчињен, ни анатемисан. Тако да они припадају Цркви иако немају општења. Али, такво стање не може вечно да траје.

 

 

 

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, Васијан рече

Ово

Без икакве разумне сумње, Господ Бог је био шкрте руке кад ти је делио памет, а онда је узео и срце да ти отврдне, да не чујеш и видиш и да се не спасиш. Пошто си зи као касетна бомба, а ниси одговарао на питања која су ти болна, сада бих узео да ти постављам конкретна питања. 

1) Новацијани пре 1ВасСаб су били валидно анатемисани и одлучени од Цркве или не?

Одговори на ово, па идемо даље.