Далеко боље је признање, него ли деоба Косова

[Бездомник]

Помаже Бог!

Мислим да је подела Косова, а посебно одступање прешевске долине, најгори могући расплет по интересе Србије и Срба уопште. Далеко боље је да се призна државност Косову, са одговоарајућом заштитом Срба који тамо живе, него ли да се трампа север Косова, који је геополитичко слепо црево, уступањем најзначајнијег коридора по интересе Србије - прешевске долине. Шта ви мислите?

[Бездомник]

Ако већ морају нешто да договоре око статуса Косова, то свакако није подела. Мислим да Срби могу да зауставе и замрзну преговоре на неодређено време, ако као услов признању Косова затраже да уђу у уставу као конститутивни народ.

[Милан Ракић]

  On 10. 8. 2018. at 7:20, Бездомник рече

да се призна државност Косову

Expand  

ne može tako

[WiseMan]

  On 10. 8. 2018. at 7:20, Бездомник рече

да се призна државност Косову

Expand  

Никад.

[Бездомник]

Слажем се. Али, чак је и то боље од поделе коју заговара сада Вучић.

[Кратос]

  On 10. 8. 2018. at 7:20, Бездомник рече

Помаже Бог!

Мислим да је подела Косова, а посебно одступање прешевске долине, најгори могући расплет по интересе Србије и Срба уопште. Далеко боље је да се призна државност Косову, са одговоарајућом заштитом Срба који тамо живе, него ли да се трампа север Косова, који је геополитичко слепо црево, уступањем најзначајнијег коридора по интересе Србије - прешевске долине. Шта ви мислите?

Expand  

A ko ti kaže da će uopšte da da preševsku dolinu za sever?

[Дејан]

 

[gavrosaurus]

Одличан видео и прави став о читавој ствари!

[Радост служења]

Одржати колико је могуће дуже замрзнути конфликт, онако како је благословила и у својој поруци о Косову обзнанила наша Црква, је тренутно једино што је могуће. Држава Србија се налази у незавидном положају, геополитички контекст на Балкану је такав да не иде у прилог српским интересима и није лако ни једноставно доносити било какве одлуке о трајном рјешењу статуса Косова и Метохије - Старе Србије. Чекати измјену геополитичке ситуацје и неког новог, српским нтересима, повољнијег распореда снага на геополитичкој сцени. Мало више стрпљења и мудрости. Вјерујем у државу Србију и њене институције. Вјерујем да имају снаге и мудрости да ово ријеше у најбољем интересу Срба на Косову и Метохији. Вјерујем да ће имати мудрости да замрзну преговоре уколико супротна страна настави са мегаломанским захтијевима и уколико модератори и посредници у преговорима појачају притисак на Србију. Искуство са Крајином опомиње на мудрост и трезвеност. Не одбацивати свако рјешење, али и не прихватати га брзоплето. 

 Мислим да не треба уопште постављати питање да ли је боље признати тзв. независно Косово или га подијелити. То уопште није избор. Православна антропологија и социологја не познају избор између мањег и већег и зла, нити између добра и зла. То су квазиизбори. Слободни избор је опредјељење за добро и одбацивање зла. Дакле, одржавати замрзути конфликт онолико дуже колико је могуће и колико међународне и геополитичке околности дозвољавају и вјеровати у Бога и љубити државу Србију, јер друге Матице сем ње немамо... 

[Дијана.]

  On 12. 8. 2018. at 10:03, Дејан рече

 

Expand  

i dalje o tome kako se brani, trebalo braniti

Sta je najvaznije, lijepo je naglasio u prvom videu, ne priznati nikad de iure i cekati povoljniji geopoliticki momenat, i rukovodstvo koje ima 'ono sto odlikuje muskarca'.

[Дијана.]

  On 12. 8. 2018. at 6:28, Бездомник рече

Али, чак је и то боље од поделе коју заговара сада Вучић.

Expand  

Nije. Krajem 90-tih, Milosevic pod najgorim pritiscima nije pristao na podjelu Kosova. Otud Rambuje, otud bombardovanje..Kad je to pretrpljeno kao odmazda za neposlusnost, nema potrebe da se sad 'milom' daje bilo sta, veci dio teritorije, a kamoli kompletno priznanje, tek tako. Tako da, nije ti dobro postavljena tema. Nije dobro nikako ni priznanje ni podjela, gluvo bilo...

[Ђорђе Р]

Не разумем зашто је толико битно да не признамо, и на основу чега се тврди да ако признамо да се тиме одричемо права на КиМ?

Признали смо Црну Гору, да ли то значи да смо се одрекли Црне Горе. Ја не мислим, ја се нисам одрекао ни Црне Горе, ни Македоније, ни Српске Крајине, нит једне територије на којој живе срби.

Дакле, најбитнији су људи на територији. Није битна нит територија, нит људи који не живе ту. Чији су људи, тог је и територија. Треба да се боримо да се направе услови да људи могу да живе не КиМ. Прављење етнички чистих држава није нама у интересу, јер тиме губимо сваку шансу да на тој територији могу да живе у миру срби а албанци. А то треба да нам је циљ. Подела је прављење етничко чистих територија, и због тога је то најгоре решење.

А ко нама нуди замрзнути конфликт? Колико видим то није у понуди, то су неке наше жеље. Као када би рекли решење за КиМ је да срби буду већина на КиМ, и у Албанији, а сви албанци да се преселе у Немачку и САД, пошто је тамо бољи живот, а и међусобно се воле, немци, американци и албанци.

[Драгана Милошевић]

Dajmo ga na tacni i nikad ga nećemo vratiti. E zato ne može priznanje.

Послато са E6653 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[сведок]

  On 12. 8. 2018. at 13:41, Ђорђе Р рече

Не разумем зашто је толико битно да не признамо, и на основу чега се тврди да ако признамо да се тиме одричемо права на КиМ?

Признали смо Црну Гору, да ли то значи да смо се одрекли Црне Горе. Ја не мислим, ја се нисам одрекао ни Црне Горе, ни Македоније, ни Српске Крајине, нит једне територије на којој живе срби.

Дакле, најбитнији су људи на територији. Није битна нит територија, нит људи који не живе ту. Чији су људи, тог је и територија. Треба да се боримо да се направе услови да људи могу да живе не КиМ. Прављење етнички чистих држава није нама у интересу, јер тиме губимо сваку шансу да на тој територији могу да живе у миру срби а албанци. А то треба да нам је циљ. Подела је прављење етничко чистих територија, и због тога је то најгоре решење.

А ко нама нуди замрзнути конфликт? Колико видим то није у понуди, то су неке наше жеље. Као када би рекли решење за КиМ је да срби буду већина на КиМ, и у Албанији, а сви албанци да се преселе у Немачку и САД, пошто је тамо бољи живот, а и међусобно се воле, немци, американци и албанци.

Expand  

Ево да покушам да објасним. 

1. Држава Србија се одриче права на своју територију ако је некоме поклони. Ако је део њене територије под окупацијом, има право да га поврати кад буде у прилици. 

2. Питај Србе каква су им права у независној Црној Гори у односу на претходну заједничку државу, а у Македонији се и не чују живи, да не говоримо о потирању српског културног наслеђа тамо.

3. Битна је територија, јер Кад Косовари кажу независно Косово они мисле Албанско Косово, без Срба, па можда није ред да им у томе помажемо. Не знам како замишљаш ту борбу за стварање услова да Срби могу нормално да живе на независном Косову, како нпр. можемо да утичемо на то у Албанији? И нема разлике да ли се ради о признању целе територије или једног дела. 

4. Замрзнути конфликт се не нуди, нуде се решења и са међународне и са албанске, а сада на жалост и са српске стране, која су на штету српског народа. У околностима у којима се сада преговара, не може ни да буде другачије па је паметније да се сада не доносе крупне одлуке, поготову да их не доносе они који су добрим делом и направили проблем. Бриселски преговори су почели као технички (макар се тако говорило), тј. са циљем да се и Србима и Албанцима олакша живот, а претворили су се у преговоре о статусу Косова. 

Што се пресељења Албанаца у Немачку тиче, нећеш чекати дуго, видећеш шта ће да се деси кад им дају визе.  

 

 

[Ђорђе Р]

  On 12. 8. 2018. at 19:19, сведок рече

Ево да покушам да објасним. 

1. Држава Србија се одриче права на своју територију ако је некоме поклони. Ако је део њене територије под окупацијом, има право да га поврати кад буде у прилици. 

2. Питај Србе каква су им права у независној Црној Гори у односу на претходну заједничку државу, а у Македонији се и не чују живи, да не говоримо о потирању српског културног наслеђа тамо.

3. Битна је територија, јер Кад Косовари кажу независно Косово они мисле Албанско Косово, без Срба, па можда није ред да им у томе помажемо. Не знам како замишљаш ту борбу за стварање услова да Срби могу нормално да живе на независном Косову, како нпр. можемо да утичемо на то у Албанији? И нема разлике да ли се ради о признању целе територије или једног дела. 

4. Замрзнути конфликт се не нуди, нуде се решења и са међународне и са албанске, а сада на жалост и са српске стране, која су на штету српског народа. У околностима у којима се сада преговара, не може ни да буде другачије па је паметније да се сада не доносе крупне одлуке, поготову да их не доносе они који су добрим делом и направили проблем. Бриселски преговори су почели као технички (макар се тако говорило), тј. са циљем да се и Србима и Албанцима олакша живот, а претворили су се у преговоре о статусу Косова. 

Што се пресељења Албанаца у Немачку тиче, нећеш чекати дуго, видећеш шта ће да се деси кад им дају визе. 

Expand  

1. Изнео си две супротне реченице. Ил нешто поклањаш, ил ти је део територије под окупацијом, отет. Не можеш да поклониш територију ил било шта (ил било какву имовину), ако ти је отета. Ми смо поклонили Црну Гору, поклонили смо Македонију, ал нисмо поклонили Српску Крајину, тиме што смо признали Хрватску у садашњим границама. По тој логици, ми нисмо требали да признамо Хрватску!?

2. Апсолутно се слажем. Ал постављам питање зашто је то тако? Шта српска држава, српско друштво, чини да то промени? Апсолутно ништа. Српској држави није стало ни до срба у Србији, а камо ли у другим државама. Ја уопште не видим да је Србија српска држава, по мени то је приватна држава корумпираних елита.

3. Ми им свакако у томе помажемо, признали, ил не признали КиМ. И у овом статусу, "замрзнутог конфликта", међународног протектората, ми ништа не чинимо да КиМ не остане без срба. Ал да, ми можемо много тога да учинимо да побољшамо њихов положај. Независно од тога дал званично ил полузванично признали Косово. Мада ми смо га већ признали, на много места, почев од Олимпијског комитета, па надаље. Можемо много тога да учинимо за србе и у Албанији, и у Црној Гори, Македонији. Ал да би то урадили, морамо да почнемо да се понашамо према свом народу као мајка, а не као маћеха. Много тога по овом питању можемо да научимо управо од Албаније, како се та држава односи према албанцима који живе у другим државама.

4. Дал ми можемо да не доносимо крупне одлуке? Просто то је немогуће, какву год одлуку да донесемо, то ће бити крупна одлука. Ако одлучимо да идемо против међународне заједнице, и да не испунимо обавезе које смо преузели, коју ћемо цену платити? Милошевић је обећао да ће потписати Рамбује, па се предомислио, и коју смо цену платили? Вучић је обећао да ће признати Косово, а ако не призна, коју ћемо цену платити? Код њих је и шаргарепа и штап. Ако нисмо лекције из прошлости научили, понављаћемо их опет. Рамбије је била боља понуда, него што смо на крају добили. Ахтисаријев план је био бољи него што нам се сада нуди. Можемо да се одлучимо да чекамо руског цара и наредних хиљаду година, и да плаћамо цену због тога. Само се бојим да и када дође руски цар, да ће он да прави велику Бугарску, а не велику Србију, јер Бугарска има људи, потенцијала, да постане велика, а Србија, како смо кренули, биће срећна ако буде имала људи и за Београдски пашалук.