Далеко боље је признање, него ли деоба Косова

[сведок]

On 13.8.2018. at 23:51, Ђорђе Р рече

1. Изнео си две супротне реченице. Ил нешто поклањаш, ил ти је део територије под окупацијом, отет. Не можеш да поклониш територију ил било шта (ил било какву имовину), ако ти је отета. Ми смо поклонили Црну Гору, поклонили смо Македонију, ал нисмо поклонили Српску Крајину, тиме што смо признали Хрватску у садашњим границама. По тој логици, ми нисмо требали да признамо Хрватску!?

2. Апсолутно се слажем. Ал постављам питање зашто је то тако? Шта српска држава, српско друштво, чини да то промени? Апсолутно ништа. Српској држави није стало ни до срба у Србији, а камо ли у другим државама. Ја уопште не видим да је Србија српска држава, по мени то је приватна држава корумпираних елита.

3. Ми им свакако у томе помажемо, признали, ил не признали КиМ. И у овом статусу, "замрзнутог конфликта", међународног протектората, ми ништа не чинимо да КиМ не остане без срба. Ал да, ми можемо много тога да учинимо да побољшамо њихов положај. Независно од тога дал званично ил полузванично признали Косово. Мада ми смо га већ признали, на много места, почев од Олимпијског комитета, па надаље. Можемо много тога да учинимо за србе и у Албанији, и у Црној Гори, Македонији. Ал да би то урадили, морамо да почнемо да се понашамо према свом народу као мајка, а не као маћеха. Много тога по овом питању можемо да научимо управо од Албаније, како се та држава односи према албанцима који живе у другим државама.

4. Дал ми можемо да не доносимо крупне одлуке? Просто то је немогуће, какву год одлуку да донесемо, то ће бити крупна одлука. Ако одлучимо да идемо против међународне заједнице, и да не испунимо обавезе које смо преузели, коју ћемо цену платити? Милошевић је обећао да ће потписати Рамбује, па се предомислио, и коју смо цену платили? Вучић је обећао да ће признати Косово, а ако не призна, коју ћемо цену платити? Код њих је и шаргарепа и штап. Ако нисмо лекције из прошлости научили, понављаћемо их опет. Рамбије је била боља понуда, него што смо на крају добили. Ахтисаријев план је био бољи него што нам се сада нуди. Можемо да се одлучимо да чекамо руског цара и наредних хиљаду година, и да плаћамо цену због тога. Само се бојим да и када дође руски цар, да ће он да прави велику Бугарску, а не велику Србију, јер Бугарска има људи, потенцијала, да постане велика, а Србија, како смо кренули, биће срећна ако буде имала људи и за Београдски пашалук.

1. Па не, оно што је отето то сматрамо отетим, и онај ко је то отео, а и сви други знају за тај наш став, као што је нпр. знала Турска 1912. Ствар је у томе што би сад требало да признамо и потпишемо да се одричемо тога што нам је отето и слажемо се са тим да је сада то легитимно власништво Отимача.

3. Није исто признали или не признали државност Косову. Ево да буде јасније, нпр. у независном Косову ће и српска деца, као данас албанска да уче како су Дечане градили Албанци, а за заштиту дечанских фресака биће одговорни "стручњаци" из Завода за заштиту споменика Косова (иначе ни у Тирани а камоли Приштини не постоји катедра за историју уметности). Без обзира на трагичне одлуке српских власти о укидању неких својих институција на КиМ, још увек ту функционише систем здравства, школства, социјалне помоћи, без којих Срби на КиМ тешко да могу да замисле опстанак. 

4. На ово већ не вреди да се одговара, мислио сам да само Председник види далеко у будућност, кад оно има нас још  

[RYLAH]

On 13.8.2018. at 23:51, Ђорђе Р рече

Милошевић је обећао да ће потписати Рамбује, па се предомислио, и коју смо цену платили?

Није било тако, као ни многе паралеле које се сада провлаче. Српска делегација је била спремна да потпише прву верзију споразума у Рамбујеу, и настала је општа паника, јер онда не би могли да нас бомбардују (планови за бомбардовање су били спремни већ пола године и више пре тога и само се чекао разлог). Онда је Мадлен допутовала у Рамбује и направила нову верзију споразума, много гору. Да бисмо избегли бомбардовање, наши су били спремни и то да потпишу. 

Онда су направили и "Анекс Б" споразума, који је био такав да га нико никада у историји не би прихватио, ни по цену рата и разарања и несрећа какве смо после имали.

Значи, ми смо прихватили не једну, него две верзије споразума, али они су једноставно хтели или да нас бомбардују или да нас окупирају, што већ није могло да се прихвати.

[шпиља]

 

[Вилер Текс]

On 13.8.2018. at 23:51, Ђорђе Р рече

Не можеш да поклониш територију ил било шта (ил било какву имовину), ако ти је отета.

Можеш. Насилник ти отме ауто и каже ти: Поклони ми га, напиши Уговор о поклону. И ти га напишеш и поклониш му оно што ти је отео под присилом.

То је силеџијство. Да не цитирам све, лепо је Сведок рекао, нема шансе да се боримо за бољи положај Срба тако што их гурнемо у албанску државу.

 

 

[Вилер Текс]

Прогласи се окупација и тачка.

["Tamo daleko"]

Da li je izasla u javnost ova vest negde?

ORTHODOX MONASTICS OF KOSOVO THREATENED WITH DEPORTATION

 

Kosovo, November 12, 2018

 

Photo: eparhija-prizren.com

    

 

On 8 November, representatives of the Kosovo government summarily threatened the Serbian Orthodox monastics and priests residing in Kosovo with deportation, according to a monk of one Kosovo monastery.

On that day, a monk of one of the Orthodox monasteries went to the office of the Ministry of Internal Affairs, as per written instruction from the same institution, in order to have pictures taken for a new residence permit. He had previously been notified that his most recent application for renewal had been approved, and this was his third time receiving one. However, when he arrived, he was made to wait for six hours, and then was led to a police car and informed that his application had been denied a month prior, and that now according to the law, he would be deported.

The government officers also informed him that he should warn the other monastics of the diocese that within one month, all monks, nuns, and priests of the Serbian Orthodox Church residing in Kosovo not possessing valid residence permits would be deported. While international representatives from the Organization for Security and Co-operation in Europe prevented the monk’s immediate deportation, the problem of residence permits still remains.

In accordance with the Gospel command to obey Caesar, the monastics and clergy of Kosovo have long sought to obey the law, and to seek residence permits for foreigners issued by the government in Priština, regardless of how they feel about Kosovo independence. However, despite their good will and willingness to live within the legal system existing around them, the Kosovo authorities have only set up more and more obstacles for them.

In the last three years, the laws surrounding residence permits in this small Balkan country, with far more people leaving it than people trying to enter, have changed seven times, such that the monastics are mostly unable to receive the permits they apply for. While the applications are being processed, the laws concerning the requirements are suddenly changed, and the applications are rejected.

Besides frequent changes to the law and requirements for applying for these permits, the Serbian Orthodox monastics of Kosovo regularly face open hostility from government officials in their dealings with the Ministry of Internal Affairs. They have been physically removed from the office, screamed at, called names, threatened with arrest and deportation if they do not pay arbitrary fines, among other abuses.

The Ministry of Internal Affairs of Kosovo also regularly refuses to accept documents in Serbian or to communicate with applicants in Serbian, despite the fact that the laws of Kosovo mandate equal status for the Serbian language and the right to government services in Serbian. They equally regularly refuse to accept documents in English or to communicate in English, despite similar laws in place. Additionally, on several occasions, representatives of the Kosovo government have claimed to not know what the Serbian Orthodox Church is, despite its presence in Kosovo predating the existence of the Kosovo state by over 800 years, and the fact that the Serbian Orthodox Church is granted protection by many of Kosovo’s own laws.

Altogether, it would seem clear that the present actions of the Kosovo authorities have no real legal standing and are simply another hyper-nationalistic attempt at putting pressure on Orthodox Christians to leave Kosovo and Metohija forever. This is something which the international community must not allow. The international community must act to recognize the good will of the Serbian Orthodox monastics, and to find a way to resolve the problem such that they can receive legal residency in the breakaway state.

Follow us on Facebook!

 

11/12/2018

 

[RYLAH]

пре 1 сат, "Tamo daleko" рече

Da li je izasla u javnost ova vest negde?

Јесте, била код нас пре два или три дана, тако нешто.