Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'далеко'.
Found 20 results
-
„Да Запад није био у константној еуфорији од могућности да сломи Русију мислим да би све данас било другачије. И сада, Европа, наш заједнички дом, била би далеко стабилнија и безбеднија, предвидивија“, рекао је Песков. Тим речима Песков је прокоментарисао 15. годишњицу од говора руског председника Владимира Путина на Минхенској конфернцији када је оштро критиковао спољну политику САД и униполарни светски поредак, и оштро иступио против планова ширења НАТО-а и распоређивања објеката америчке ПВО у Источној Европи. https://rs.sputniknews.com/20220212/kremlj-evropa-bi-bila-daleko-bezbednija-da-zapad-ne-pati-od-euforije-da-slomi-rusiju-1134275794.html
-
Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Тамо далеко
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Српско војничко гробље у Солуну – Зејтинлик, посљедњих сто година чувају потомци српске породице Михајловић из Грбља. Ђед Саво, отац Ђуро и син Ђорђе. Саво је солунски ратник, који је сабрао кости својих сабораца на једно мјесто и чувао их до своје смрти. Његову свештену дужност наставили су син и унук. О унуку Ђорђу је снимљен филм ”Посљедњи чувар”, а држава Србија му је додијелила орден за његове нарочите заслуге. А откуда то да Грбљанин чува српско гробље? Из Црне Горе се, до Солуна, може стићи у току једног јединог дана. А ко тамо стигне, видјеће српско војничко гробље са седам и по хиљада сахрањених ратника. Њихова имена нам дају одговор на питање – зашто Грбљанин чува српско гробље? Кад прочитамо та имена и поријекло српских војника тамо сахрањених, биће нам јасно да су Михајловићи само једна од бројних породица из данашње Црне Горе, чији су чланови, добровољно и храбро, своје животе оставили на Солунском фронту. Да није Грбљанин чувар тога мјеста, био би Паштровић, а да није он – био би Васојевић, или Пивљанин, или неко из Старе Црне Горе. Јер – сви су били тамо. Вујановићи, Ракочевићи, Ђукановићи, Кривокапићи, Пејовићи, Вранеши, Мустури, Булатовићи, Мартиновићи… и да не набрајам. Има их још. Дивних Црногораца, храбрих Бокеља, Паштровића… То су, углавном, припадници Добровољачког батаљона Црногораца из Америке, оних Црногораца који нијесу били под утицајем идеологија династичких и политичких сукоба Карађорђевића и Петровића, оних чије се родољубље формирало прије њиховог одласка у Америку, оних са аутентичним идентитетом Црногораца из 19. вијека. Ето то родољубље их је одвело равно у Грчку, у борбу Србије против окупатора. Неки од њих су погинули на том чувеном ратишту, а неки који су живи стигли у Црну Гору, као побједници и ослободиоци, они гину данас, послије своје смрти, од неопрезних ријечи и мучних подјела савремених Црногораца. Ипак, њихови гробови говоре више и снажније од наших дилема, а снага тих гробова трајаће дуже од актуелних црногорских лутања. Зато, када данас неко расправља о томе која је то војска ушла у Црну Гору 1918 – тај мора да скине са очију мрену међудинастичког сукоба Србије и Црне Горе, који је био прљав и беспоштедан са обје стране, – и да погледа дубље и даље од тога. Ако то учини, без политичких и идеолошких предрасуда, видјеће да је војска са Солунског фронта – наша војска! Исто као и она која је носила црногорски барјак. Обје су војске наших предака који су на балканско поприште Великога рата стизали са свих страна. Другим ријечима, – нијесу се преци данашњих грађана Црне Горе у Првом свјетском рату борили само под круном Петровића, него једнако занесено и родољубиво и под круном Карађорђевића. Доживљавали су да су оба властодршца, како онај на Цетињу тако и онај у Београду, тек ”два стара српска краља” (како је усхићено писао сами краљ Никола, за себе и свога зета – уочи самог рата). То што су поменути старци један другоме политички радили о глави и сплеткарили, у метежу борбе за власт у будућој великој држави – е па то не смије да помути племените емоције наших предака, који су, поред осталих својих подвига, побиједили на Солунском фронту, а потом побједоносно ушли не само у Србију и Црну Гору, већ су стигли и до Далмације и Словеније, у складу са, тада важећим, евро-атлантским интеграцијама. Становници ове државе можда не показују у сваком моменту демократски капацитет и грађанску просвећеност – али не би се смјело сумњати у то да знају ко су им били ђедови и прађедови, ком идентитету су припадали и на ком су ратишту, из којих идеала, положили сопствене животе. Ови подаци о прецима, код нас у Црној Гори, памте се, не као административне чињенице, него као емоције. Зато, треба добро размислити прије него што се потомцима црногорских Солунаца каже да су очеви њихових отаца – били окупатори, на сопственој земљи! Како могу Срби бити окупатори у Боки, када сами краљ Никола, приликом сјајне црногорске побједе над аустро-угарском војском, у првим данима рата – подизање барјака своје краљевине на зидине Будве, 4. августа 1914. године (!!!) чашћава ријечима: ”Захвалности Творцу, који ми досуди да дочекам остварење сна Моје младости: ове велике дане српског ослобођења”! Старцу, црногорском краљу, испунио се младалачки сан: српска слобода! Па сад, Николина војска, која се бори за српску слободу и која је постројавана на Обилића пољани, и која се китила Обилића медаљом (војска краља на чијем смо ковчегу 1989. нашли тробојку; краља који се потписивао ћирилицом, и у чијим се основним и средњим школама учио српски језик – као матерњи) – та и таква српска војска није окупаторска, а она са Солуна, препуна родољуба из Катунске нахије, Боке и Паштровића, та је војска окупирала Будву! Аутор је ректор Цетињске богословије Извор: Српска Православна Црква Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Тамо далеко | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] SPC.RS-
- протопрезвитер-ставрофор
- гојко
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Тамо далеко
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Актуелна дешавања у СПЦ
Српско војничко гробље у Солуну – Зејтинлик, посљедњих сто година чувају потомци српске породице Михајловић из Грбља. Ђед Саво, отац Ђуро и син Ђорђе. Саво је солунски ратник, који је сабрао кости својих сабораца на једно мјесто и чувао их до своје смрти. Његову свештену дужност наставили су син и унук. О унуку Ђорђу је снимљен филм ”Посљедњи чувар”, а држава Србија му је додијелила орден за његове нарочите заслуге. А откуда то да Грбљанин чува српско гробље? Из Црне Горе се, до Солуна, може стићи у току једног јединог дана. А ко тамо стигне, видјеће српско војничко гробље са седам и по хиљада сахрањених ратника. Њихова имена нам дају одговор на питање – зашто Грбљанин чува српско гробље? Кад прочитамо та имена и поријекло српских војника тамо сахрањених, биће нам јасно да су Михајловићи само једна од бројних породица из данашње Црне Горе, чији су чланови, добровољно и храбро, своје животе оставили на Солунском фронту. Да није Грбљанин чувар тога мјеста, био би Паштровић, а да није он – био би Васојевић, или Пивљанин, или неко из Старе Црне Горе. Јер – сви су били тамо. Вујановићи, Ракочевићи, Ђукановићи, Кривокапићи, Пејовићи, Вранеши, Мустури, Булатовићи, Мартиновићи… и да не набрајам. Има их још. Дивних Црногораца, храбрих Бокеља, Паштровића… То су, углавном, припадници Добровољачког батаљона Црногораца из Америке, оних Црногораца који нијесу били под утицајем идеологија династичких и политичких сукоба Карађорђевића и Петровића, оних чије се родољубље формирало прије њиховог одласка у Америку, оних са аутентичним идентитетом Црногораца из 19. вијека. Ето то родољубље их је одвело равно у Грчку, у борбу Србије против окупатора. Неки од њих су погинули на том чувеном ратишту, а неки који су живи стигли у Црну Гору, као побједници и ослободиоци, они гину данас, послије своје смрти, од неопрезних ријечи и мучних подјела савремених Црногораца. Ипак, њихови гробови говоре више и снажније од наших дилема, а снага тих гробова трајаће дуже од актуелних црногорских лутања. Зато, када данас неко расправља о томе која је то војска ушла у Црну Гору 1918 – тај мора да скине са очију мрену међудинастичког сукоба Србије и Црне Горе, који је био прљав и беспоштедан са обје стране, – и да погледа дубље и даље од тога. Ако то учини, без политичких и идеолошких предрасуда, видјеће да је војска са Солунског фронта – наша војска! Исто као и она која је носила црногорски барјак. Обје су војске наших предака који су на балканско поприште Великога рата стизали са свих страна. Другим ријечима, – нијесу се преци данашњих грађана Црне Горе у Првом свјетском рату борили само под круном Петровића, него једнако занесено и родољубиво и под круном Карађорђевића. Доживљавали су да су оба властодршца, како онај на Цетињу тако и онај у Београду, тек ”два стара српска краља” (како је усхићено писао сами краљ Никола, за себе и свога зета – уочи самог рата). То што су поменути старци један другоме политички радили о глави и сплеткарили, у метежу борбе за власт у будућој великој држави – е па то не смије да помути племените емоције наших предака, који су, поред осталих својих подвига, побиједили на Солунском фронту, а потом побједоносно ушли не само у Србију и Црну Гору, већ су стигли и до Далмације и Словеније, у складу са, тада важећим, евро-атлантским интеграцијама. Становници ове државе можда не показују у сваком моменту демократски капацитет и грађанску просвећеност – али не би се смјело сумњати у то да знају ко су им били ђедови и прађедови, ком идентитету су припадали и на ком су ратишту, из којих идеала, положили сопствене животе. Ови подаци о прецима, код нас у Црној Гори, памте се, не као административне чињенице, него као емоције. Зато, треба добро размислити прије него што се потомцима црногорских Солунаца каже да су очеви њихових отаца – били окупатори, на сопственој земљи! Како могу Срби бити окупатори у Боки, када сами краљ Никола, приликом сјајне црногорске побједе над аустро-угарском војском, у првим данима рата – подизање барјака своје краљевине на зидине Будве, 4. августа 1914. године (!!!) чашћава ријечима: ”Захвалности Творцу, који ми досуди да дочекам остварење сна Моје младости: ове велике дане српског ослобођења”! Старцу, црногорском краљу, испунио се младалачки сан: српска слобода! Па сад, Николина војска, која се бори за српску слободу и која је постројавана на Обилића пољани, и која се китила Обилића медаљом (војска краља на чијем смо ковчегу 1989. нашли тробојку; краља који се потписивао ћирилицом, и у чијим се основним и средњим школама учио српски језик – као матерњи) – та и таква српска војска није окупаторска, а она са Солуна, препуна родољуба из Катунске нахије, Боке и Паштровића, та је војска окупирала Будву! Аутор је ректор Цетињске богословије Извор: Српска Православна Црква Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Тамо далеко | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] SPC.RS View full Странице -
Владика Фотије: "Човек који није недељом у цркви, још увек је далеко од Бога"
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Поучни
Светосавска омладинска заједница Бијељина Текст Епископа зворничко-тузланског г-дина Фотија о значају присуства православних верника Богослужењима преносимо са ФБ стране СОЗа Бијељине. Владика Фотије: "Првенствена мисија Цркве је да један народ учини народом Божијим, тј. да га приведе Богу и Царству небеском, а то се дешава кроз Свете тајне Цркве и кроз служење Свете Литургије." "Неко од Светих отаца је рекао да је онај човек који није недељом у цркви, још увек далеко од Бога. Ко је далеко од Бога, он је истовремено удаљен и од другог човека – ближњег. То је просто духовни закон. Ми Срби би требало поново да постанемо литургијски, црквени народ и да живимо у богослужењу. Тада би задобили, вратили и унутрашње и национално јединство. Другачије смо у искушењу да се потпуно удаљимо једни од других до те мере, да нас чак и заједничке реке и планине могу поделити. Отуда приче о прекодринским Србима, Црногорцима, итд. Без богослужења, комшије у једном селу постану странци, као и станари у једној градској четврти. Једноставно, народ који се удаљи од богослужења и заједнице са Богом, неминовно креће путем индивидуализма и самодовољности. То је трагичнии пут који води у национално разједињавање и унутрашњу деструкцију." Епископ зворничко-тузлански Фотије -
Помаже Бог! Мислим да је подела Косова, а посебно одступање прешевске долине, најгори могући расплет по интересе Србије и Срба уопште. Далеко боље је да се призна државност Косову, са одговоарајућом заштитом Срба који тамо живе, него ли да се трампа север Косова, који је геополитичко слепо црево, уступањем најзначајнијег коридора по интересе Србије - прешевске долине. Шта ви мислите?
-
Вучић: Далеко од договора са ПР. Веома поштујем нашу цркву
a Странице је објавио/ла АлександраВ у Друштво
Ја мислим да је важно и да у евентуалном споразуму са Албанцима и једни и други знамо да смо понешто изгубили, и да би тада могло да обе стране буду задовољне. Ако они мисле да они треба да добију све, а ми да изгубимо све, нема ништа од тог договора. „Ја имам пуно поверење у патријарха српског господина Иринеја, у многе владике, неке владике мисле другачије, неки црквени оци другачије. Веома поштујем нашу цркву и нећу да улазим у то,“ казао је даље српски председник, одговарајући на питање да игуман манастира Високи Дечани, отац Сава Јањић, како је један од новинара оценио – „подржава албанско руководство, а напада Србију и београдску власт“. „Ја не могу да кажем да сам неко ко иде сваки дан у цркву, али припадам српској цркви и ако од мене очекујете да говорим лоше о нашој цркви ја то нећу, чак ни о онима који се каменом на мене бацају на сатном, да не кажем на дневном нивоу,“ додао је Вучић. Председник тврди: Соле памет, држе патриотске придике, носају кишобране, продају земљу Албанцима, у Косову Пољу нема Срба Најсмешнији су ми они који ми причају о Чаглавици, а распродали пола Чаглавице Албанцима. И кад ми се појаве Мома Трајковић и такви који ми о томе говоре, онда само да се ухватим за главу и да кажем шта је ово људи? Ви који сте буквално препродали пола српске земље у околини Приштине – да нам данас солите памет како и на који начин да штитимо интересе. Је ли ви знате да у Косову Пољу немамо Срба? У Косову Пољу који је био симбол и срце српске државности, немамо Србе. Имамо у Бресју, нешто мало преосталих Срба у Угљару. У Чаглавици све мање, управо због таквих стручњака који су носали кишобране Мадлен Олбрајт и бранили нам Србију, данас држе патриотске придике,“ казао је Председник Републике, наводећи и да је важно да „будемо рационални, одговорни, да будемо озбиљни“: „И да размишљамо шта је то што можемо да сачувамо и одбранимо од виталних државних и националних интереса, а затим шта је то што можемо да урадимо за своју земљу у будућности.“ Вучић је навео и да је у току тихо исељавање које држава „покушава и новцем и коповином земљишта и на све начине да спречи“, али и да то „тешко иде“. Коментарисао је и јучерашње наводе из косовских медија да су представници Албанаца са југа Србије разговарали са албанским премијером, Едијем Рамом. Зери је јуче јавио да је требало да разговарају о „границама“ и „Прешевској долини“. Косовски председник, Хашим Тачи, залаже се за то да се она припоји Косову. Јуче је поново из косовског председништва наведено да ће управо то и да буде тема предстојећих разговора у Бриселу. „Ја за разлику од многих других у нашој земљи немам страхове од кандидовања тема и немам страхова од жеља многих које се нису мењале. Нису њихове жеље другачије од оних какве су имали пре десет-двадесет година. Заборављате шта смо имали и 2001. и 2002. године и у Бујановцу и у Прешеву, шта смо имали и колико дуго нисмо могли да уђемо у Велики Трновац, тек данас можемо да уђемо и наплатимо струју,“ казао је данас Вучић. „Али ако неко мисли да је то што ће дати више изјава у којима ће нешто да покуша да уради за себе, а против Србије и да ће то бити директно пропорционално резултатима које ће да постигне, ја не верујем у то. Зато сам рекао да сачекамо резултате, па да онда судимо о томе ко је шта добио и ко је шта изгубио,“ додао је. „‘ајд’ сад, ја одо'“ Председник Републике је јавности описао и како су текли разговори са Приштином: „А ја се иначе насмејем, они тако кад нешто кажу, е добро, све је у реду, ‘ајд’ сад, ја одо и онда они мене једно шест сати враћају на састанак, и то тако. Па се онда мало умире и то тако траје већ годинама. Слушам им ја исте приче. Нема од Севера ништа, нема од Ранилуга ништа, нема Срба овде, нема Срба онде; Добро ако нема. ‘ајд’ довиђења. Онда ме моле да се опет враћам за сто, и тако то траје, а договор далеко.“ А, ако неко мисли да се плашим Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, тај не познаје мене и не познаје српски дух. Мислим да је време да размишљамо главом“, закључио је Вучић. Изјаву о „носању кишобрана“ Председник Републике дао је у истом дану када је таблоид Информер на својој насловној страници најновијег листа објавио наслов „Сава Јањић носач кишобрана Мадлен Олбрајт“ са фотографијом Јањића и Олбрајтове, а тик уз наслов о Председнику Србије и његовом доласку на Косово. Мадлен Олбрајт је тада посетила Косово у својству државне секретарке САД. На порталу Информера и Пинка данас је објављен и текст ‘ЕВО С КИМ САВА ЈАЊИЋ „ЧУВА“ ДЕЧАНЕ! У загрљају са портпаролком ОВК Вљором Читаку!’ Вљора Читаку је посетила манастир Високи Дечани у својству косовске министарке европских интеграција. Извор: Kossev -
-
- радио
- светигора:
- (и још 4 )
-
Радио Светигора: Тамо далеко VI (звучни запис)
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
У новом издању емисије која се бави животом епархија Српске православне цркве у Дијаспори слушамо о Епархији источноамеричкој. Чућемо најновије детаље везане за обнову Храма Светог Саве у Њујорку, који је пострадао у пожару на Васкрс 2016. године. Поред тога слушамо и на који начин је организован вјерски живот ове епархије. Наш гост је Његово преосвештенство епископ источноамерички господин Иринеј. Звучни запис емисије View full Странице -
-
- радио
- светигора:
- (и још 4 )
-
Радио Светигора: Тамо далеко V (звучни запис)
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
Ново издање емисије Тамо далеко доноси вам разговор са Његовим преосвештенством епископом аустријско-швајцарским господином Андрејем. Други дио емисије посвећен је прослави крсне славе Видовдана организације Српска народна одбрана из Чикага. Звучни запис емисије View full Странице -
-
- радио
- светигора:
- (и још 4 )
-
Радио Светигора: Тамо далеко IV (звучни запис)
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
Четврта по реду емисија „Тамо далеко” посвећена је животу Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке. Гост емисије је био Његово преосвештенство епископ новограчанички и средњезападноамерички господин Лонгин. Звучни запис емисије View full Странице -
-
- радио
- светигора:
- (и још 10 )
-
Нова емисија "Тамо далеко" је посвећена животу вјерника Српске православне цркве у Епархији британско – скандинавској. У емисији слушамо разговор са Преосвећеним епископом британско – скандинавским господином Доситејем, као и кратак историјат настанка ове епархије. Звучни запис разговора View full Странице
-
- доситејем
- скандинавским
- (и још 10 )
-
-
- радио
- светигора:
- (и још 4 )
-
Радио Светигора: Тамо далеко II (звучни запис)
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
Вечерашња емисија је посвећена мисији наше цркве у Еквадору. Након кратког подсјећања на формирање епархије у Јужној Америци, слушамо разговор са архимандритом Рафаилом, парохом у Еквадору и Перуу. Звучни запис емисије Извор: Радио Светигора View full Странице -
...just to prove your point (у дискусијама, наравно)? Које цаке и форице најчешће користите? А нешто озбиљније од поменутих? Када? Постоји ли граница коју не прелазите? Проширите тему слободно.
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.