Депресија-болест или грех?

[Изида]

Намерно ову тему постављам овде, а не у Психологију, јер је према дефиницији СЗО депресија болест.

Ја наравно имам своје мишљење, али ме занима шта други мисле. Је ли болест, грех или последица греха?

[Драгана Милошевић]

Болест неописано упорна.

[JESSY]

cim moze da se leci, pretpostavljam da je bolest...i jos ako lekovi pomazu...

ne znam zasto bi bio greh, niko ne bi izabrao da bude depresivan svojevoljno, to uoste nije prijatno stanje...veliki broj ljudi se uporno brani od nje i medicinskim sredstvima kao i verom, odnosno onako kako je to Gospodu ugodno...

kao sto se ni u jednoj stvari ne moze biti izricit, tako ne moze ni ovde...stvari se ne mogu generalizovati i primenjivati na sve ljude na isti nacin...sve je to mnogo slozenije nego sto izgleda...

kada je u pitanju depresivan covek, treba svaki slucaj posebno razmatrati...

[Драгана Милошевић]

Ко није боловао, тај не зна шта је мука .

Човеку су наравно расположива сва средства у борби.

Мада, у последње време реч депресија је изгуба на тежини. Користи се чак за пролазну епизоду туге.

Још  кад прочитам у новинама оне савете, врти ми се у глави од глупости.

[Natasa.]

Ozbiljna bolest. Nije što se od toga boluje, već što se u ovoj seljačkoj sredini takvo stanje potcenjuje i ljudi posramljuju.

[NemanjaVa]

Kkao razlikovati depresiju od "epizodne" tuge? Ako ovde ima stručnih lica, voleo bih da porazgovaram o nekim stvarima koje me muče.

[Ardita]

Nisam stručnjak pa ne znam koliko je ispravno da išta kažem kao odgovor na tvoje pitanje, ali ipak imam osobnog ''iskustva'' s depresijom. Smatram da se tuga uglavnom javlja kao normalan odgovor na nekakav negativni događaj i ne prestaje dok ne razrešimo to nešto ili dok se ne prilagodimo na novonastalo stanje. Dok se depresija treba lečiti zbog toga što ne dozvoljava normalno izvršavanje svakodnevnih aktivnosti i kvaliteta života je itekako snižena. Depresija je ozbiljan zdravstveni problem, ali se nažalost tako ne percipira, već su osobe sa ovom dijagnozom itekako stigmatizirane što od društva generalno, što od bližnjih pa mnogi zbog toga neće niti potražiti pomoć. A baš ta podrška bližnjih može da bude presudna u procesu lečenja.

[timjančica]

Можда је згодније рећи да је депресија грешно стање, него да је то гријех. То се овде јасно види - текст је од св. Игњатија Брајнчанинова о подјели главних грехова. Депресија као комбинација највише некако подсјећа на елементе туге и унинија.

извор

 

 

 

 

[Драгана Милошевић]

@timjančica 

пре 42 минута, timjančica рече

Можда је згодније рећи да је депресија грешно стање, него да је то гријех. То се овде јасно види - текст је од св. Игњатија Брајнчанинова о подјели главних грехова. Депресија као комбинација највише некако подсјећа на елементе туге и унинија.

извор

 

 

 

 

Ne lupaj.

[Bokisha]

пре 5 часа, JESSY рече

kao sto se ni u jednoj stvari ne moze biti izricit, tako ne moze ni ovde...stvari se ne mogu generalizovati i primenjivati na sve ljude na isti nacin...sve je to mnogo slozenije nego sto izgleda...

и ја бих реко да је тако...а чини ми се да нам то кроз разноразне примере и за многе друге ствари показују и св.оци.. између осталог, по њима и депресија се може класификовати и као униније а и да је послеедица греха

[Драгана Милошевић]

Na klizavom smo terenu. Bolest počinje tugom koja proguta čoveka i uvuče u vrtlog. Otud je malo ko spreman u startu da prizna bolest.

Послато са E6653 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Изида]

Ја лично сматрам да је то тешка и озбиљна болест, не дај Боже никоме. И да се треба лечити психо и фармакотерапијом. Није ни грех, а по речима већине клирика, које сам питала ни последица греха. И то је често летална болест. 

[Изида]

Ово је један од најбољих српских психијатара.

[Bokisha]

Ушавши код матушке, рекох јој да ме напада страшна депресија, која понекад траје и по неколико недеља, те никако не могу да нађем начина да је се ослободим.
„Депресија је духовни крст“, рекла је. „Она се, на корист, даје грешнику који не зна како да се покаје, то јест, ономе ко после покајања поново запада у пријашње грехе… Стога, постоје само два лека која могу да лече ову, понекад изузетно тешку душевну патњу. Човек мора да се научи покајању и да покаже његове плодове. Или, пак, да носи овај духовни крст, са понизношћу, благошћу, покајањем и великом благодарношћу Господу, сећајући се да Господ ношење таквог крста сматра плодом покајања… Како само напослетку наступа велика утеха кад човек схвати да је његова обесхрабреност у ствари неприхваћен плод покајања, то јест, нека врста несвесног само-кажњавања услед одсуства тражених плодова… То би требало да нас учини кроткима, те депресија постепено ишчезава, а рађају се истински плодови покајања…“
Имао сам утисак да је неко, овим матушкиним речима, извршио хируршки захват на мојој души и отклонио духовни тумор… Од ње сам отишао као потпуно други човек.

 

СВЕТИ ОЦИ О ДЕПРЕСИЈИ

НОВОМУЧЕНИЦА МАРИЈА ГАЧИНСКА
исцелитељка од депресије празнује се 26. јануара (+ 1930)

https://svetosavlje.org/sveti-oci-o-depresiji/2/

[Bokisha]

1.
ШТА ЈЕ ДЕПРЕСИЈА?
 
Зашто си жалосна, душо моја,
и зашто ме смућујеш?
Пс. 42, 5
 
1. ДУХ ТУГЕ
 
Наша главна борба се води против демона туге, који помрачује способност душе за духовно созерцање и удаљава је од сваке добродетељи. Када овај зли демон овлада душом и потпуно је помрачи, одвраћа нас од ватрене молитве, душекорисног и истрајног читања свештених књига, благости и саосећања са ближњим. Он улива сваку врсту мржње према обавезним делима послушања, чак и према самом монаштву.

Лишавајући душу сваког здравог расуђивања, раслабивши њену истрајност и постојаност, чини је безосећајном и парализованом, свезаном и окованом очајничким мислима.
Уколико нам је циљ да водимо духовну борбу и да, уз Божију помоћ, поразимо демоне зла, требало би да на сваки начин чувамо срце од демона чамотиње. Као што мољац нагриза одећу, а црв дрво, тако и туга изједа човекову душу. Она човеку помаже да избегне сваки користан сусрет, да прихвати савет од истинских пријатеља и спречава човека да љубазно и мирно говори.

Обузимајући васцелу душу, туга је испуњава горчином и немарношћу. Затим јој демон туге предлаже да би требало да се одвоји од осталих људи, јер су они узрок њене узнемирености. Он не допушта души да схвати да њена болест не долази споља, већ лежи унутра, скривена, и пројављује се само онда када искушења нападају душу због њених аскетских трудова.
Човека повређују само узроци страсти које леже у њему самом. Из тог разлога Бог, Творац и Лекар наших душа, Који једини познаје све наше душевне ране, не говори нам да напустимо друштво ближњих, већ нам казује да у себи искоренимо узроке зла и признамо да се душевно здравље не постиже одвајањем од ближњих, већ властитим аскетским подвигом у друштву светих људи.

Напуштајући ближње из неког, наизглед корисног разлога, ми не искорењујемо мотиве чамотиње, већ их само замењујемо неким другим. То значи да ће се болест, која је скривена у нама, поново пројавити у неком другом облику и у другим приликама.
Дакле, јасно је да се васцела борба води против сопствених страсти. Када се уз помоћ и благодат Божију, оне искорене из срца, убрзо ћемо бити спремни да живимо не само са другим људима, већ и са дивљим зверима. Трпељиви Јов то потврђује речима: и звијерје ће пољско бити у миру с тобом (Јов. 5, 23).

Међутим, најпре се морамо изборити са демоном туге који душу доводи до очајања. Просто га морамо ишчупати из свога срца. Управо демон туге није Каину допустио да се покаје после братоубиства, ни Јуди после издајства свога Учитеља.

Туга за нас може бити корисна само уколико доноси покајање због сопствених грехова, праћено уздањем у Бога. Зато блажени апостол и каже: Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје (2. Кор. 7, 10). Ова „жалост која је по Богу“ је помешана са радошћу, јер храни душу надом, проистеклом из покајања. То значи да нас она чини послушним, брзим на свако добро дело, приступачним, скрушеним, благим, уздржљивим и трпељивим у свакој муци или потресу који Бог допушта на нас. Поседовање оваквих квалитета показује да човек носи у себи плодове Духа Светога: љубав, радост, мир, дуготрпљење, доброту, веру, уздржање (Гал. 5, 22).

Насупрот томе, тугом, која није по Богу, спознајемо само плодове злог духа: равнодушност, нетрпељивост, гнев, мржњу, свадљивост, очајање, лењост у молитви. Стога, треба се клонити овог облика туге, исто као и блуда, среброљубља, гнева и осталих страсти. Оне се могу исцелити молитвом, уздањем у Бога, богомислијем и животом са благочестивим људима.
 
свети Јован Касијан (+ 435)
Борба са осам главних страсти

https://svetosavlje.org/sveti-oci-o-depresiji/3/