Пост и одлазак у госте

[Срђан Шијакињић]

пре 31 минута, Orthophill рече

И шта ако си био у центар пажњу? Јако чудо.  Нису ти ваљда рогове никле.  Проќиќе за саат-два, а људи знаќе да још има хришќани, млади и паметни који посте. Да није Хришќанство мртво и да не посте само тамо неке лудаке и старе баке.

Баш тако, понекад и ја размишљам да нема ништа лоше у томе да будем због вере у центру пажње - баш због тога што не уживам у томе, већ ми је напротив непријатно (не због вере саме, већ зато што генерално не волим да будем из било ког разлога у центру пажње).

пре 16 минута, obi-wan рече

Sta ako je bio u centru paznje? Nista, zalud je postio tog dana, "jer je primio svoju platu".

Оби, зар се ово не односи само на људе који посте да би се тиме поносили пред другим људима и уживали у похвалама? Мени нпр. уопште није уживање кад морам да одговарам на глупа питања и слушам ишчуђавања везана за пост, напротив - често ми је нелагодно... 

[obi-wan]

пре 21 минута, Срђан Шијакињић рече

Оби, зар се ово не односи само на људе који посте да би се тиме поносили пред другим људима и уживали у похвалама? Мени нпр. уопште није уживање кад морам да одговарам на глупа питања и слушам ишчуђавања везана за пост, напротив - често ми је нелагодно... 

Odnosi se prvenstveno na takve, jasno, ali obzirom da svi odlicno znamo za sustinu i ciljanost posta, na slicno dodjemo i mi kad unapred o tome pricamo drugima.

Kad smo trebali zena i ja da se uzmemo, malo pre toga, bili smo zajedno na nekoj svadbi njenog rodjaka. Post u toku. I sad, probaj samo da stvoris u glavi sliku dvoje zamlata, koji u sred velike sale, uz graju i muziku, na ocigled svih koji sede oko njih, celo vece traze i jedu kiselu papriku i seckani kupus... time smo samo privukli nepotrebu paznju na sebe (vec posle prvog serviranja svi su okolo znali i videli sta jedemo, ukljucujuci - jasno - i poslugu), em smo odvratno istrivijalizovali samu poentu posta, i ljudima oko sebe jasno porucili da je post u stvari jedna obicna dijeta. Takodje - sto je mozda i najvaznije - stvorili smo neprijatnost i domacinima, koji su od posluge brzo saznali za nasu "posebnost".

Prodje sve to, svi smo nekad bili ljuti pocetnici, ali sad je vec jos kako vreme da stojimo cvrsto na obe noge.

[Petar-M]

пре 15 часа, Срђан Шијакињић рече

Баш тако, понекад и ја размишљам да нема ништа лоше у томе да будем због вере у центру пажње - баш због тога што не уживам у томе, већ ми је напротив непријатно (не због вере саме, већ зато што генерално не волим да будем из било ког разлога у центру пажње).

Нема ту ничег лошег што си био у центру пажње, јер ми хришћани не постимо да би људима угађали већ из љубави према Господу. Када је тако, савест нам је мирна. Но уколико нам та пажња прија и ако се тиме гордимо и неким својим делима почнемо наметати наш пост, онда смо у великом проблему. А непријатност тог типа о којем ти причаш је добра и треба да буде присутна.

Ја се често нађем у таквим ситуацијама, јер се доста крећем и посао којим се бавим често ме доводи у такве и сличне ситуације. Баш сам првог дана Петровског поста имао једну сличну ситуацију. Возио сам неку делегацију по Србији и после завршеног састанка који су имали упутили смо се негде на ручак. Одмах сам се помолио Господу да Он све то уреди као и до тад што је увек премудро уређивао. Недуго затим у колима су почели да причају о печењарама, где да се сврати и колико то са настрпљењем очекују. Онда један каже, "наручићемо за све нас 2 кг, мислим да је то сасвим довољно". То је за мене био јасан знак да могу да се умешам и упитао сам главног из делегације који је седео до мене али мирно и без неког потенцирања и знакова узнемирења "јел не би био проблем да ја једем нешто друго?" Нашта је он одговорио "наравно, никакав проблем није". схвативши сви да ја постим и ако им нисам то отворено рекао. После је и уследила шала да је то због имена  Само да кажем да у печењари где смо свратили није било апсолутно ништа посно али када је газда чуо поруџбину, отрчао је преко пута у продавницу и купио туњевину где су се баш усрдно потрудили да ми што лепше сервирају. Морам да признам да је и мени тад било непријатно али уједно сам био и радостан јер сам имао сусрет са таквим људима пуних љубави и разумевања. Доста сам од њих тада научио.

Хоћу рећи само да када би се сваки пут водили тиме да зарад "љубави" према ближњим и сакривању тога да постимо, кршили пост, онда заиста не знам да ли би пост имао смисла ? А и какав би пример ми давали другима, када би се тако лако сваки пут одрицали онога што нам је Господ оставио. Наравно, не треба бити искључив али треба имати свој став и држати се тога осим као шрто смо навели у неким изузетним приликама.

Опростите што одужих мало.

[Petar-M]

пре 17 часа, obi-wan рече

Vl. Nikolaj o tome zakljucuje da je divan post, ali da je mnogo divnija ljubav prema ljudima, i svakako daleko prevashodnija.

Само бих додао поред тога да Владика хоће још да истакне, каква тежина разлога је потребана да би се прекршио пост, а то је да се спасу људски животи. А то је та љубав према људима свакако.

[Изида]

Мени је једном пао рођендан у време поста. Тад сам још правила седељке. Дошли су и гости, који посте и који не посте. Али, пошто сам ја фанатик, ја сам направила разне посне ђаконије, пицу, питу, неке погачице и добила посну торту. И сви су похвалили јела. Једна другарица је мислила да сам све поручила у неком ресторану. Али, можда нисам испоштовала пост јер сам обукла црвену хаљину с бретелицама и пила пиво. 

Људи из мог најближег окружења знају да постим. 

Била сам у раној младости на две свадбе за време поста. И јела сам сервирано. После ме то годинама гризло. 

[Broken]

Jedem sunke i jaja i paradajz i med jer mi je dostupno i jeftino a novac kojim bih kupovao posnu hranu dam siromasima. 

Kad odem negde ne marim o hrani. Zahvalim se Bogu jer je sve tako lepo i carski. Jedino se bas ne prejedam jer ne volim taj osecaj.

Pre nije bilo tako. Opterecivao sam se postom i gledao sam da ga ispunjavam kao neki zakon.