Свети Архијерејски Сабор 2018. године

[александар живаљев]

 

[александар живаљев]

Свештеник Ненад Илић: Ауторитет, саборност, демократија, ауторитарност

 

Држава сме себи да дозволи ауторитарност, Црква не. Надајмо се да ће нам наш Сабор то конкретно показати, да бисмо могли у свакодневном животу да нађемо некаква решења за могућу наступајућу еру неслободе

 

У једном старом и угледном америчком политичком магазину објављен је ових дана документовани чланак о кризи либералне демократије и расту ауторитарности у свету али и у земљама западне демократије.

Са одређеном забринутошћу заклете демократе констатују да први пут после сто година оно што се зове западна демократија губи превагу у свету. Како идеолошки, тако и у погледу економске, информативне и културне снаге до скора неприкосновених западних земаља, САД на првом месту. Апсолутизовање економије почиње да се свети и богатима. Точак историје као да се поново покреће. После императива беспоговорне оданости комунизму, затим западној демократији и нама као да остаје само повиновање снажним интересним групама и од њих изабраним личностима.

Свети Николај Српски одавно је написао:

„Слобода у модерној демократији прописана је демократским уставима и заштићена законима. Слобода је постала ствар државна и национална, док су истина и милост ствар приватна, приватног убеђења и приватне добре воље.

Слобода атинска нераздвојно је била везана са поштовањем богова, иако лажних. Слобода хришћанских народа разрешена је од поштовања Бога, иако истинитога.

Слобода, неосвештана истином и необлагоођена милошћу, нечиста је и сурова слобода. Таква слобода, као и свака светиња, осветљива је. Слобода се свети на тај начин што бежи из друштва људи, који је развенчавају од истине и милости, и уступа место нежељеној диктатури и тиранији.

И точак смене окреће се“.

Најновија истраживања у САД говоре да иако још увек две трећине америчких грађана старости преко 65 година подвлачи важност тога да живе у демократији, њихово мишљење дели само трећина млађих од 35 година. О томе да избор било које политичке опција све мање занима младе људе и ми можемо да сведочимо на основу нашег искуства. Неко ће рећи да је то добро, неко да је то лоше. Да се ради пре свега о последици релативизације свих вредности у новој постиндустријској, постмодерној, постмотралној, постистинитој култури.

Међутим, важно је уочити разлику између владавине ауторитета и ауторитарности. Црква се заснива на ауторитетима, на личностима, али морала би да направи отклон од ауторитарности. Владавина ауторитета испољава се преко сабора. Саборност је потврда ауторитета. Не сме да има призвуке ауторитарности. Држава сме себи да дозволи ауторитарност, Црква не. Надајмо се да ће нам наш Сабор то конкретно показати, да бисмо могли у свакодневном животу да нађемо некаква решења за могућу наступајућу еру неслободе – можда неизбежну реакцију на разобрученост исфорсираних слобода од свега, па и од памети, па и од Бога. У припремном периоду тога није било.

Либерални демократски мислиоци не познајући смисао личности и ауторитета, наравно да олако сврставају велики део света под „ауторитарне“ земље. Не региструју да је баш њихов систем „необлагодаћене слободе“ породио нову долазећу ауторитарност. Као што не уочавају даље могуће путеве њихове ауторитарности вероватно по ономе што се већ сада назире и веће него у тренутно означеним земљама истока. Све под оправдањем очувања економије.

А Црква? Црква као чувар истине никако не би смела да се у претераном прилагођавању свету зарази његовим болестима. Које понекад могу бити веома опасне. И мора да сведочи јасан отклон од њих.

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)

[александар живаљев]

У Београду настављен радни део Светог Сабора

1. Мај 2018 - 18:03

Заседање највишег јерархијског представништва Српске Православне Цркве настављено је 1. маја 2018. године у Сали за одржавање седница Светог Архијерејског Сабора у Патријаршијском двору у Београду под председавањем Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја (фотогалерија).

[александар живаљев]

На овим фотографијама које видите у средини су, чини ми се, владике Иларион тимочки и Никодим далматински, најмлађи епархијски архијереји по производству, а најмлађи увек врше улогу секретара Сабора.

Викарни епископи немају право гласа (осим на Изборном сабору за патријарха), нити могу да буду секретари.

Међутим, када добију епархију њихов ранг и у литургијском и у саборском поретку, се рачуна од датума хиротоније.

Саборска сала иначе врло је мала и скромна и понекад помислим да се код нас и не оснивају нове епархије, јер нема места у сали 

[александар живаљев]

Из излагања проте Стојадина Павловића видех, да сам направио грешку: секретари овогодишњег Сабору су: владика Никодим (како сам написао) и Силуан аустралијски, а не Иларион тимочки (побркао сам их: нисам зна да и владика Силуан има ћелу).

Колико је могло да се схвати, дневни ред заседања је, ипак, утврђен у Пећкој патријаршији, тако да је тамо заиста одржан први прави радни дан, што радује. Даље, говори да није било несугласица око Дневног реда, што је добар знак да ће Сабор коме су предвиђани неки "коначни обрачуни", протећи мирно, како и доликује. Наравно, није лоше да се испоље различита гледишта и усагласе, али бојим се да ће за њих бити мало времена када су у питању теме из области духовне и социјалне мисије Цркве. То су виталне теме, и нераскидиво су везане са другим темама, нпр Косовом, тако да би било добро да се Сабори заиста, како је канонима и предвиђено, одржавају два пута годишње. Вероватно због медијских харанги, а и због разлога штедње до које патријарх много држи, избегава се та пракса од 2012.

Дани су у којима не излазе новине, сутра ће вероватно бити неких шпекулација а искуство нас учи да се не могу искључити ни бруталне пасквиле (типа потерница). Но, морамо да се и на њих навикнемо, оне су не само у природи таблоида (који по себи не морају да буду лош начин утицаја јавности - сетите се чувених Тиркетових написа о Џону Пејну оснивачу петпарачких новина), него у нашим условима садашњи тип политичког утицаја на Цркву - чему се треба супротставити, али са свешћу да је то једно демонско искушење које треба да превазилазимо сабрани у молитви.

Брине што се сукоби неких наших теолога, каријерни или "парадигматски" није сасвим јасно, селе у јавне медије. Уместо да су професори Теолошког факултета прва стручна помоћ Сабору, они посташе његов проблем. То је супротно и црквеној свести и предању, али и добрим академским традицијама (које, разуме се, не треба идеализовати).

Добро је, не само као неки "утук на утук", већ и с обзиром на радозналост (која је признајмо себи у често нездравој форми присутна код свакога од нас, али која може да буде и она здрава, благословена дечја радозналост) да се из Цркве сваки дан неко оглашава и није лоша форма ова преко Телевизије Храм.

Не заборавите, Београђани, премијеру филма о Светом Мардарију Либертивилском у петак у крипти Спомен Храма Светог Саве.

Ето једног дивног плода саборности и деловања Духа Светога у Цркви во вјеки.

[ronin]

Сутра ће новине да пишу и о возном парку наших епископа. Сваке године иста прича... copy - paste.

["Tamo daleko"]

пре 15 минута, александар живаљев рече

Брине што се сукоби неких наших теолога, каријерни или "парадигматски" није сасвим јасно, селе у јавне медије. Уместо да су професори Теолошког факултета прва стручна помоћ Сабору, они посташе његов проблем. То је супротно и црквеној свести и предању, али и добрим академским традицијама (које, разуме се, не треба идеализовати).

Ne znam o cemu se radi, pa ako zelis - pojasni nam malo.

[Драгана Милошевић]

Borba za mesto dekana, pa blate ljude kad god stignu. 

[александар живаљев]

SUKOB MEĐU VLADIKAMA, ODLOŽEN NOVI USTAV SPC

IZVOR: M. SAMOJLOVIĆ

sreda, 2. 5. 2018.| 19:47

Vladike SPC podelile su se na početku majskog sabora oko predloga novog crkvenog ustava, pa će izmena ovog dokumenta najverovatnije biti prolongirana za sledeću godinu, saznaje Srpski telegraf.

 

Tanjug/D. GOLL

Nisu se saglasili: Vladike SPC

Kako je našem listu rekao dobro obavešteni izvor iz samog vrha Crkve, struju koja zagovara usvajanje novih pravila, a pre svega onog o promeni načina izbora patrijarha predvodi mitropolit Amfilohije, koji je i bio na čelu komisije za izmenu Ustava SPC.

S druge strane, velika grupa vladika ozbiljno je rezervisana prema ideji da se ukine žreb i sve prepusti glasanju jer bi, smatraju oni, tako bio otvoren put za lobiranje i nečasne igre među episkopima.

Ovoj drugoj struji bliži je i patrijarh Irinej, pa je jasno da će se između njega i Amfilohija lomiti koplja po ovom pitanju.

29. APRILA POČEO JE SABOR SPC I TRAJAĆE DOK SE NE ISCRPE SVE TEME

- Ne treba nikako zanemariti ni uticaj vladike bačkog Irineja jer, na koju on stranu stane, ta će odneti prevagu. Ipak, za sada je najizvesnije da će pitanje ustavnih izmena biti prolongirano za sledeću godinu ne bi li nekako bio nađen kompromis - kaže sagovornik našeg lista.

Da podsetimo, prema predlogu crkvene komisije za promenu Ustava SPC, patrijarh bi se birao između vladika po principu tajnog glasanja, uz obaveznu dvotrećinsku većinu.

Najspornije u novom ustavu
1. Način izbor patrijarha
2. Promena naziva SPC
3. Nova organizaciona struktura

Ipak, ako ta većina posle dva kruga glasanja ne bi mogla da bude postignuta, u trećem krugu bi važila prosta većina, dakle 50 odsto glasova plus jedan. S druge strane, dosadašnja praksa predviđa takozvani apostolski žreb, odnosno nasumični izbor jedne od tri koverte sa imenima kandidata.

Predlog koji je usvojila Amfilohijeva komisija podrazumeva, takođe, i da poglavar SPC ne nosi titulu patrijarh srpski, već arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpskih i pomorskih zemalja.

Nema saglasnosti patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija, stav vladike bačkog Irineja mogao bi da presudi

Novi dokument menja i sam naziv Crkve u Srpska pravoslavna crkva - Pećka patrijaršija, dok se po pitanju teritorijalne organizacije predviđa velika promena uzdizanjem 13 postojećih episkopija na nivo mitropolija.

Izvor Srpskog telegrafa smatra da će se vladike lakše dogovoriti oko drugih izmena nego oko načina izbora patrijarha.

- Mislim da će upravo zbog ove tačke i biti odloženo usvajanje pomenutih izmena. Patrijarh se bira žrebom već pola veka i to se pokazalo kao dobra brana pred pokušajima da se država umeša u izbor čoveka koji će voditi Crkvu. Oni koji zagovaraju da se ništa ne menja upravo tu činjenicu ističu kao najveći adut.

[александар живаљев]

Сабор СПЦ: Главна тема КОСОВО, затим кадрови, а промена УСТАВА можда следеће године!

2. маја 2018.https://www.vidovdan.org/aktuelno/sabor-spc-glavna-tema-kosovo-zatim-kadrovi-a-promena-ustava-mozda-sledece-godine/

 

 

 

САБОР СПЦ ОДЛУЧИО: НАЈВЕЋА ПАЖЊА КОСОВУ, КАДРОВСКО ЈАЧАЊЕ, ПРОМЕНЕ УСТАВА МОЖДА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ

На заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ, како је већ објављено, највећа пажња ће бити посвећена питањима очувању Цркве и народа и српске државности на Косову и Метохију. Из тих разлога протеклих дана је ове године убрзан рад на разматрању епархијског пословања, које је по ранијој наредби патријарха и одлуци прошлогодишњег Сабора, ригорозније разматрано на епархијским скупштинама и заседању Патријаршијског управног одбора.

Такође, због комплексности материје, одлучено је да се ове године не врше никакве ревизије Устава СПЦ, већ да се то питање шире размотри, посебно после неопходног јачања архијерејских редова.

 

Како може да се сазна из кругова епископа извршено је први избор кандидата за нове епископе.

Закључено је да је неопходан стални патријархов викар у Пећкој патријаршији и за тај положај предложен архимандрит Иларион (Лупуловић), настојатељ манастира Драганац, раније прослављени глумац, који је светлост позорнице заменио монашким животом, у коме се показао и као молитвеник и као добар организатор, његова вештина комуникације са медијима је добро дошла посетиоцима историјског седишта СПЦ, а молитвеност пожртвованом сестринству Патријаршије.

Владика диоклијски Кирило би требало да буде изабран за епископа буеносајреског, где помаже досадашњем администратору митрополиту Амфилохију, док би за митрополитовог викара у Црној Гори са титулом диоклијски био изабран игуман Цетињског манастира, својевремени болнички сакелејник патријарха Павла, архимандрит Методије (Остојић).

За кандидате за епископе усаглашени су и студенички архимандрит Тихон (др Ракићевић), архимандрит манастира Рмањ Серафим (Кужић) и архимандрит манастира Ковиљ Исихије (Рогић).

Како су, осим митрополита Амфилохија, викаре тражили и епископ шабачки Лаврентије, новограчанички Лонгин и бачки Иринеј, видеће се распоред викара, логично је претпоставити да ће настојатељ манастира Ковиља остати у Бачкој.

Архимандрит Серафим можда буде кандидован и за осечкопољску и барањску епархију, а можда због величине епархије буде додељен и епископу зворничко-тузланском Фотију.

Сам патријарх, сазнаје се, предложиће Сабору још три кандидата за своје викаре у Архиепископији београдско-карловачкој, и то: архимандрита Стефана Шарића, настојатеља Храма Светог Саве, протосинђела Клеопу (др Стефановића), професора Карловачке богословије, игумана Петра (Драгојловића), настојатеља манастира Пиносава у шумадијској епархији.

Због потребе интензивних контаката са Руском православном црквом око припреме за освећење Спомен Храма Светог Саве поводом 800. Годишњице аутокефалности СПЦ, септембра 2019., досадашњи патријархов викар и у Београду и у Москви, епископ моравички Антоније посветиће се само пословима старешине Српског Подворја у Москви.

Патријарх је, у кадровском смислу, највише забринут за немачку епархију у којој су дуги низ година узбуркане страсти, првенствено међу свештенством.

Не искључује се да се наредних дана изврши још неко кандидовање за владичански чин.

Екипа Видовдана

[александар живаљев]

пре 19 часа, "Tamo daleko" рече

Ne znam o cemu se radi, pa ako zelis - pojasni nam malo.

 

пре 18 часа, Драгана Милошевић рече

Borba za mesto dekana, pa blate ljude kad god stignu. 

Тако-некако. Надајмо се да то неће утицати много на Сабор, а некада је заиста потребно време за суочавање. Тек из сукоба "крићани" и антикрићана" видимо позадину прошлогодишњег спора око "еволуционизма" - "креационизма".

Видети:

https://stanjestvari.com/2018/04/25/mirko-n-pavlovic-ko-se-boji-krita-jos/

https://stanjestvari.com/2018/05/03/sekspir-nije-sam/

[александар живаљев]

 

ВЛАДИКЕ НА САБОРУ ИСКАЗАЛИ ДУБОКУ ПОВРЕЂЕНОСТ НАЧИНОМ НА КОЈИ РТС ПРИКАЗУЈЕ СВЕТЕ СРБЕ У СЕРИЈИ „НЕМАЊИЋИ“

3. маја 2018.https://www.vidovdan.org/info/vladike-na-saboru-iskazali-duboku-povredjenost-nacinom-na-koji-rts-prikazuje-svete-srbe-u-seriji-nemanjici/

 

 

Током јучерашњег заседања Светог архијерејског Сабора СПЦ у склопу расправе о раду Синода и епархија, више епископа је указало да су им се бројни верници што усмено, што писмено жалили на бројна светогрђа у серији „Немањићи“ РТС-а. И саме владике се осећају дубоко повређени начином на који су приказани Свети Симеон Мироточиви и Стефан Првовенчани, а посебно Свети Сава Српски.

Било је речи о томе да ли се у овом „најгорем екранизовању нашег средњег века“ (др А. Раковић) испољило, поред дилетантизма, и свесно изругивање Светим Србима. У сваком случају ради се о недопустивом вређању верских осећања српског православног народа. Речено је да је овакво приказивање наше историје на јавном сервису васпитно погубно.

 

Старије владике су указивале да такав медијски терор над верским осећањима није постојао ни у доба атеистичке власти. Владике из дијаспоре су посебно истицали констернираност наших људи у свету који су гледали серију „Немањићи – рађање краљевине“.

 

Закључено је да се верујући народ упућује на јединство у очувању достојанства наше историје, јер народ који не поштује своју прошлост, губи духовне оријентире у садашњости и будућности.

Биће затражено да се ова серија више не репризира у ударним терминима.

Екипа Видовдана

 

[Vladan :::.]

пре 6 часа, александар живаљев рече

више епископа је указало да су им се бројни верници што усмено, што писмено жалили на бројна светогрђа у серији „Немањићи“ РТС-а

Не могу да верујем... Гласови обичних верника ипак некако стижу до епископа и чак до Сабора? Надам се заиста да то није само нека општа форма за утиске пар људи из окружења епископа него да се стварно и наши гласови издалека чују...

[александар живаљев]

 

Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 3. мај 2018. године

 

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве у току свог данашњег заседања донео је одлуку да у диптихе светих Православне Цркве унесе преподобномученика Григорија Пећког, мученика Василија Пекара из Пећи и мученицу Босиљку Рајичић из Пасјана код Гњилана и да њихово прослављење (свечано проглашење за угоднике Божје) буде на саборној светој архијерејској Литургији у Спомен-храму Светога Саве на Врачару, којом ће - у суботу, 5. маја 2018. године, са почетком у 9 часова – началствовати Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, чиме ће бити потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Косова и Метохије, па и Српске Православне Цркве у целини.

[Ведран*]

пре 3 часа, Vladan ::: рече

Не могу да верујем... Гласови обичних верника ипак некако стижу до епископа и чак до Сабора? Надам се заиста да то није само нека општа форма за утиске пар људи из окружења епископа него да се стварно и наши гласови издалека чују...

Да будем мало циничан. 

А како то допиру гласови верника до Епископа када по нашим Уставима обичан верник не може да се обрати Епископу. Вероватно све то иде преко намесника? Или верници праве Епископима "илегалне" сачекуше па у она два-три секунда док узму благослов им кажу своје муке?

Но како год, ако чују добро је, казујем на други проблем. А што се тиче Немањића немам појма о чему је реч. Нисам пратио.