Jump to content

Свети Архијерејски Сабор 2018. године

Оцени ову тему


Препоручена порука

У манастиру Ђурђеви Ступови одржан Епископски савјет Црне Горе

28. априла 2018. 

DSC_9747-1-720x375.jpg

У манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама данас је одржан Епископски савјет Црне Горе на коме су учестовали Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа епископи диоклијски Кирило, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, милешевски Атанасије и умировљени захумско-херцеговачки  Атанасије. Владике су се сабрале на путу за Пећку патријаршију гдје ће сјутра Свети архијерејски сабор Српске православне цркве свечано започети своје редовно засједање Светом архијерејском литургијом и призивом Светог Духа у Храму Светих апостола.

Овом сабрању претходила је Света архијерејска литургију коју су служили  Митрополит Амфилохије, епископи Јоаникије, Атанасије и Кирило уз молитвено учешће умировљеног Епископа Атанасија.

Након прочитаног Јеванђелског зачала умировљени Епископ Атанасије рекао је да је доказ Христовог Васкрсења и ова Света литургија, Храм, и сви ми који усправно стојимо у знак Његовог Васкрсења.

-То што смо се овдје окупили на путу за  Саборни састанак у Пећкој патријаршији то је предање Цркве. Примјера ради отац Св. Григорија Богослова, Григорије старији је рукоположен  када су се епископи враћали са Никејског сабора, Првог Васељенског на Назианз гдје је он био свештеник. Нона његова супруга, мајка Св. Григорија је издејствовала да сврате и да га рукоположе. Тако смо се и ми данас на путу за Сабор у Пећкој патријаршији, старом сједишту Српске цркве гдје нас Спас окупља као дјецу, ученике и наследнике своје, окупили овдје у Цркви Св. Георгија заштитника свих Светих Немањића, поборника хришћанства и Цркве, истакао је владика Атанасије.

Подсјећајући да његов пут иде ка Призрену на обиљежавању 90 година од како је Св. Јустин Поповић дошао и предавао на Призренској богословији, Епископ је позвао све присутне да принесу своје молитве Богу за учеснике Сабора, наш народ на КиМ за које ће то бити укријепљење, али и нада да ће Косово и Метохија остати у саставу Србије јер је то одувјек било и биће ако Бог да.

-Да се молимо да Господ Светим Духом  помогне наше владике на челу са Патријархом јер је Сабор слика Небеског сабрања. Црква је Сабор који се никада не разилази, започиње  нашим крштењем, ступањем у Цркву и наставиће се у вјечност, Сабором свих Светих. Велика је ствар да се саборизујемо. Црква је тијело Христово, заједница Христова а Литургија је оличење Цркве што је и данас овдје посвједочено. Окупљени смо у овој светињи од најмањих до највећих и то је Царство небеско на земљи, предујам или како би се рекло „предјело“ вечере Царства небеског, казао је Епископ Атанасије.

Истичући да оваквим сабирањем потврђујемо наш идентитет, ко смо и шта смо, умировљени Епископ захумско-херцеговачки је изразио посебно задовољство што је у цркви велики број дјеце којима се у историји једино Христос обраћао.

Након Литургије присутнима се обратио и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је казао да је овдје био први пут 1961. и да је тада затекао пустињу а да је током другог боравка у Беранама, деветесетих затекао само два свештеника, проте, Фемића и Бабовића.

-Питао ме тада прота Бабовић: „Кад сам дошао из Црне Горе?“ Тада су Васојевићи били и остали, како је краљ Никола записао,  стожер Рашке земље. Тада није народа било у црквама тако да је и ово сабрање чудо Божије. Нашим васкрсењем духовним васкрсава и ова светиња, град, народ. Враћамо се сами себи и нашим вјековним предањима а то не можемо без дјеце, казао је Митрополит.

Подсјећајући на благослов Св. Петра Цетињског да породице на Цетињу које имају више од четворо дјеце добијају златник са ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Архиепископ цетињски је породици са шесторо дјеце свештеника Жељана и попадије Милице додијелио златник и припадајући новчани дио овог фонда.

Пожелевиши свима срећан празник Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је такође подсјетио да се из Берана, гдје су столовали митрополити будимљански увијек ишло на Сабор у Пећку патријаршију тако да је и ово сабрање велики Божији дар и наставак тог предања.

Весна Девић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 169
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Косово је најважнија тема на Сабору СПЦ

У манастиру Пећка патријаршија данас почиње пролећно заседање највишег тела српске православне цркве. Коначна одлука о уставном питању тек 2019. године

 
Са прошлогодишњег Сабора СПЦ  / Фото СПЦ

Са прошлогодишњег Сабора СПЦ / Фото СПЦ

 

ДРЕВНИМ обредом призива Светог духа данас ће у манастиру Пећка патријаршија почети редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Највише црквено тело већ сутра сели се у Београд, где ће почети радни део седнице.

 

Стање на Косову и Метохији у светлу унутрашњег дијалога о будућности покрајине, нацрт новог црквеног устава, као и стање у епархијама СПЦ, најважније су теме о којима ће бити речи на предстојећем Сабору.

- Уставно питање највероватније неће добити свој епилог. Воља патријарха, као и већег броја епископа је да се финална расправа о овом питању остави за неку од следећих седница - наводи саговорник "Новости". Он, међутим, не искључује да ће чланови "црквене скупштине" разматрати пристигле примедбе на нацрт овог акта.

 

Највише спорења, без сумње, изазваће одредбе о промени процедуре избора патријарха, уздизању појединих епархија у виши ранг и титулисању њихових владика. Незванични план црквеног врха јесте да саслуша мишљење свих чланова Сабора, после чега ће радна верзија бити враћена на дораду Комисији за уставну ревизију на чијем је челу митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

 

Дневни ред седнице, како наводе у Патријаршији, за сада није познат. Он се утврђује на почетку седнице, а сваки члан сабора има право да предложи тему за коју сматра да је вредна расправе и одлучивања. Несумњиво је, међутим, да ће патријарх и владике разматрати ситуацију у јужној покрајини и да ће још једном потврдити своју опредељеност за очување Космета у оквиру Србије. Није искључено ни да се у оквиру подношења редовних годишњих извештаја о раду отвори и питање одговорности појединих епископа у чијим епархијама су забележени проблеми или злоупотребе.

 

ХРАМ СВЕТОГ САВЕВЛАДИКЕ СПЦ усвојиће и извештај о радовима на Спомен-храму Светог Саве на Врачару, као и план будућих послова на овој светињи. Очекује се да епископи окупљени на Сабору донесу и оквирни план активности за 2019. годину, када ће бити свечано обележено осам векова аутокефалности српске цркве.

- Сабор ће се сигурно бавити и проблемима у Македонији, где се канонски непризната Македонска црква ставила под патронат Бугарске православне цркве. То је крупан преступ у примени канона Православне цркве и завређује пажњу нашег Сабора - наводе у Патријаршији.

 

ЦЕРЕМОНИЈА У ПЕЋИ

ПОЧЕТАК редовног пролећног заседања Сабора СПЦ у Пећкој патријаршији симболизује снажну везу Српске цркве са својим древним средиштем на Космету. У црквеној пракси од пре неколико година усталио се обичај да седнице церемонијално почињу у царској лаври надомак Пећи. Поједини архијереји, попут митрополита Амфилохија, предлагали су да Пећка патријаршија постане једино место одржавања саборских скупова. Ова идеја, међутим, одбачена је због недостатка техничких услова.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Почело редовно мајско заседање Сабора СПЦ

НЕДЕЉА, 29. АПР 2018, 08:11 -> 12:05

ИЗВОР:ТАНЈУГ

 

Патријарх српску Иринеј одржао је свету архијерејску литургију у Пећкој Патријаршији чиме је почело редовно мајско заседање Светог архијерејског Сабора СПЦ. На почетку молитвеног сабрања патријарх је произвео мати Харитину у игуманију свете лавре Пећке Патријаршије, наводи се у саопштењу Информативна служба СПЦ.

У понедељак, први дан радног заседања Сабора биће одржан у Пећкој Патријаршији, после свете архијерејске литургије, а у уторак, 1. маја, заседање овог највишег законодавног тела Цркве биће настављено у Патријаршијском двору, у Београду.

Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији
Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији
 

Уобичајено, на овом редовном заседању Сабора биће разматране теме из живота Цркве, Косово и Метохија, увек актуелна тема Сабора и, како је раније најавио патријарх српски, предлог измена Устава СПЦ.

Патријарх је у ускршњем интервјуу рекао да не верује да ће тај највиши црквени акт тада бити и усвојен, већ ће то, верује, бити тек наредне године.

Устав СПЦ није догма, рекао је тада патријарх Иринеј, већ акт који регулише живот Цркве.

Казао је и да лично сматра да је важећи Устав СПЦ добар и подсетио да су на њему радиле познате личности из области Цркве, канонисти и правници, као и лаици, који су упућени у материју.

Иначе, актуелни Устав донет је 1931. године, а на најновијим изменама је, према речима, патријарха рађено пет-шест година, а реч је само о предлогу измена који су добили сви епископи, који материјал треба да проуче и на Сабору изнесу своје мишљење.

Патријарх Иринеј у Пећкој патријаршији
Патријарх Иринеј у Пећкој патријаршији

У предлогу измена Устава СПЦ, између осталог, наводи се и да ће процедура избора патријарха бити другачија, односно, да ће се бирати на тзв. Изборном сабору тајним гласањем и то уз обавезну двотрећинску већину владика.

Такође, један од предлога за измену Устава СПЦ је и да Црква промени име у "Српска православна црква – Пећка патријаршија".

Проширење назива СПЦ аналитичари су протумачили као жељу Цркве да "ојача везе са Косовом и Метохијом, односно са својим историјским средиштем у Пећкој патријаршији".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У Пећкој Патријаршији почело заседање Светог архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

29. Април 2018 - 21:19

Обраћање Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја на почетку Светог Архијерејског Сабора, које можете погледати од 3:10 минута прилога ТВ Храм, доносимо у целини:

Један од централних проблема са којима је суочена и Црква и наш народ јесте питање Косова и Метохије које је одавно под окупацијом. Вољом моћика овога света наша света косовско-метохијска земља најпре је доживела велико страдање, веће од свих предходних страдања у својој историји, да би на крају била отцепљена од Србије и проглашена независном шиптарском државом, бар је то у покушају. Предходно је уследио прогон српског народа, по броју већи од свих предходних прогона и сеоба, тако да су централни делови Косова и Метохије остали потпуно без српског живља. Србија чини велике напоре да одбрани и сачува Косово и Метохију, али европски и амерички моћници немају слуха за правду и истину. Оно што је највећи проблем за нас када је у питању Косово и Метохија јесте што нас је остало у малом броју. Требало је више урадити на повратку народа. У Призрену живи неколико десетина Срба, слично је стање у Пећи, Приштини, Урошевцу, Ђаковици...

Мало је жеље да се прогнани врате својим домовима, а они који то желе немају где да се врате. Куће су им уништене или узурпиране као и њихова имања. Сада је најважније да се омогући опстанак и живот онима који су остали на Косову и Метохији. Србија издваја знатна финансијска средства за народ и Цркву на Косову и Метохији. Драгоцену помоћ прижају и поједници попут Француза Гујона и других. Наравно и наша Црква чини колико то може - мада мора и више. Драгоцена је духовна помоћ и подршка коју пружају манастири на челу са Преосвећеним Владиком Теодосијем. Они су им највећи ослонац и охрабрење за опстанак.

Одржавање овога Сабора у манастиру Пећка Патријаршија представља велико охрабрење за наш народ на Косову и Метојији.

Да кажемо неколико речи како медији и јавност коментаришу о будућем раду овога Сабора са чиме смо мање више сви упознати пратећи штампу. Они очекују буран ток Сабора и виде велику подељеност у Сабору која је почела актом потписивања познатог апела од стране неких епископа. Други виде поделу Сабора по питању новог Устава и новина које нови Устав пружа, и тако много других ствари. Браћо архијереји, имајмо све ово у виду и много чега другог и недопустимо да ове силе које нису наклоњене Цркви буду у праву и да се испуне њихова предвиђања. Сабор има атрибут Светога и наша делатност на Сабору треба са буде света делатност. Све проблеме наше Цркве треба да решавамо у духу јеванђелском испуњени међусобно Христовом љубављу. Свети Сабор смо почели у највећој светосавској светињи српској у којој почивају мошти наших светих претходника који нас позивају да се у свему угледамо на њих као што су се они угледали на своје свете претке.

Дух свети који нас је сабрао на ово свето сабрање нека нас испуни својом благодаћу и наш саборски рад да буде у славу Божју на добро и благодатну корист наше Цркве и нашег напаћеног народа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Патријарх и архијереји са народом у Великој Хочи
  •  Понедељак, 30. април 2018. (17. април 2018)
Патријарх и архијереји са народом у Великој Хочи

После молитвеног сабрања поводом почетка Светог Сабора СПЦ у Пећкој Патријаршији 29. априла 2018, у манастирској порти је архијереје поздравио народ, који је организовано дошао из неколико места у Метохији, али и из других делова Србије, а приређен је и кратак културно-уметнички програм. У поподневним часовима Патријарх Иринеј је у пратњи архијереја посетио Велику Хочу и манастир Зочиште, известила је гђа Оливера Радић, дописник "Јединства" из Приштине. У Великој Хочи их је народ радосно дочекао, а Косовски Божури су отпевали неколико народних песама из овога краја.

фото и извештај: Оливера Радић

Извор: Радио Слово љубве

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Учесници Светог Сабора посетили Манастир Зочиште
  •  Понедељак, 30. април 2018. (17. април 2018.)
Учесници Светог Сабора посетили Манастир Зочиште

Патријарх српски Иринеј и архијереји СПЦ окупљени на Светом Сабору у Пећкој Патријаршији, посетили су 29. априла 2018. године Манастир Зочиште, известила је гђа Оливера Радић, дописник "Јединства" из Приштине. У Зочишту их је дочекао игуман Стефан са братијом. После целивања моштију Светих Врача Козме и Дамјана у обновљеној цркви, за госте је приређено послужење у манастирској трпезарији.

Фото - дочек у Зочишту и извештај: Оливера Радић

Извор: Радио Слово љубве

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Саопштење данашње Светог Архијерејског Сабора о актуелној ситуацији на Ким: осуђено је залагање за независност и поделу Косова. Следи даље разматрање теме и опширније саопштење. Ово саопштење прочитао је владика рашкопризренски и косовско-метохијски г. Теодосије.

Дакле, сви они који су инсистирали на јасном ставу СПЦ о овом проблему, као што је од упућенијих било и очекивано, биће задовољни, јер истинске поделе у епископату о том питању нема, нити може бити. Спекулације да се неки архијереји боје теме Косова из страха од западних дипломатских притисака (подржаних њиховим гласилима у Бгд) или због страха од актуелне политике руководства Србије "дај шта даш", показале су се као неосноване.

Разумљиво, Црква треба да донесе и одлуке из аутономне своје надлежности заштићене међународним правом о очувању светиња и православног народа на Косову и Метохији. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Други дан заседања Светог Архијерејског Сабора

30. Април 2018 - 17:28

Други дан заседања Светог Архијерејског Сабора
Други дан заседања Светог Архијерејског Сабора
Други дан заседања Светог Архијерејског Сабора
Други дан заседања Светог Архијерејског Сабора

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 30. априла 2018. године светом архијерејском Литургијом у Пећкој Патријаршији после које је председавао седницом Светог Архијерејског Сабора.

Другог дана заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, после литургијског сабрања којим је началствовао Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Епископа шумадијског г. Јована, будимљанско-никшићког г. Јоаникија и крушевачког г. Давида, саборски Оци посетили су српско село Велику Хочу и манастире Зочиште и Високе Дечане. Пажњи посетилаца званичне интернет странице Српске Православне Цркве препоручујемо светлописе нашег неуморног сатрудника ђакона Драгана Танасијевића:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Колико се види са фотографија, ни ове године сви архијереји нису дошли у Пећку патријаршију. 

Изгледа да нису били присутни: митрополит дб Хризостом, епископ бањалучки Јефрем, епископ банатски Никанор, епископ британско-скандинавски Доситеј, епископ западноевропски Лука, епископ канадски Митрофан, епископ горњокарловачки Герасим, епископ источноамерички Иринеј и епископ бихаћко-петровачки Сергије, као и архијереји ПОА, осим архиепископа Јована, владике Јоаким, Марко и Давид.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Изглед да нису били ни епископ браничевски Игнатије, ни епископ славонски Јован. Дакле укупно 11  епархијских архијереја од 36 са правом гласа у Сабору (епископи ПОА немају то право).

Оваква пракса, која се понавља, нема оправдање, владике морају да буду на Призиву Светог Духа, а не да долазе на Сабор као на неку скупштину. Прошле године се показало да су неки архијереји, истина имали неодложне послове у епархијама, везаним за јубилеје (нпр. Руса у Кикинди - епископ банатски), можда је и за неке архијереје и то ове године случај, видећемо. Како је Сабор почео у недељу, непријатно је и да се архијерејска литургија не служи саборно са сабраћом, а свакако не сме да се не служи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Изгледа да у отварању САСабора нису учествовали ни епископ будимски и администратор темишварски Лукијан и епископ зв-туз Фотије.

Тако да претпостављам, да (и ће и због одсуства техничких могућности у Великој Лаври Пећкој), дневни ред Сабора да се разматра сутра у Београду. Ту има много докумената које треба поделити архијерејима.

За оне који не знају Сабор ради пленарно и тако одлучује, али ради и у одборима које бира када и усваја дневни ред (нпр. Законодавни, Извештајни- за разматрање извештаја епархијских архијереја, Просветни...), чији је задатак да припреме одлуке пленарног заседања.

Сабор се посебно стара о упражњеним епархијама. Тренутно су упражњене епархије:

-осечкопољска и барањска,

- франкфуртска и све Немачке, 

-буеноајреска и централно-јужно америчка,

и темишварска којом се традиционално администрира.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Александар Раковић: СПЦ би поводом КиМ могла да упути предлоге Влади Србије

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, који започиње своје редовно заседање данас у Храму Светих апостола у Пећкој Патријаршији, свакако неће бити уобичајен, с обзиром на полемику у црквеним круговима и јавности везано за доношење новог Устава СПЦ

sabor-20418.jpg?w=845 Други дан заседања Сабора СПЦ (Извор: СПЦ)

 

Према речима историчара Александра Раковића, овај Сабор ипак неће бити историјски, јер на њему неће бити донет нови Устав цркве.

„Можда ће се у начелу разговарати и дискутовати о тој теми, али не постоји простор да тај радни текст Устава буде усвојен сада, јер једноставно има превише мањкавости. Већ су почели да стижу и писмени приговори епископа на радну верзију предлога устава СПЦ који, на крају крајева, и јесте био скројен на брзину, у последња два месеца, иако за тим није било потребе. Мислим да је било важније да се разговара о косовскометохијском проблему него да кључно питање постане питање устава СПЦ. Међутим, самим тим што ће Устав бити на дневном реду, сигурно је да ће то бити и кључна тема овог Сабора“, објашњава Раковић.

Једна од примедби на ову верзију предлога Устава СПЦ, додаје Раковић, јесте преименовање титуле српског патријарха у „патријарх српских и поморских земаља“.

„Титула патријарха српског је већ утврђена и прихваћена и нема потребе мењати је титулом из средњег века која данас не значи баш ништа. Она чак може да има врло опасно значење јер би се Црна Гора могла тумачити као поморска, а не српска земља, иако она у историјском смислу припада искључиво српским земљама. Постоје још неке примедбе, као на пример оне везане за преамбулу устава СПЦ, а биће интересантно и питање издизања епископија у ранг митрополија. По мом мишљењу, не би требало толико епархија колико је предложено подићи у ранг митрополија. Требало би да то буде мањи број њих, посебно оних које су у административним седиштима српског народа, како што су на пример Нови Сад, Бањалука, Сремски Карловци, можда Жичка епархија и рецимо Нишка, али мој утисак је да свакако не би требало превише ширити број митрополија“, каже Раковић за Спутњик.

Када је реч о избору патријарха СПЦ, Раковић верује да ће већина епископа моћи да подржи идеју да епископ који би добио две трећине гласова буде изабран „прегласавањем“.

„Међутим, видећемо да ли ће бити споран онај осми круг гласања где се тражи натполовична већина, као и да ли ће се уместо тог осмог круга, уколико нико не буде имао две трећине гласова у првих седам кругова, ипак приступити апостолском жребу, како је то било до сада и како су бирана последња два патријарха СПЦ“, напомиње наш саговорник.

Има још неких важних питања, додаје Раковић, попут оног да ли свештеници могу да критикују одлуке врха Цркве.

„Мој утисак је да мора да постоји простор да свештеници могу да доведу у питање чак и одлуке врха СПЦ, али на начин који би био академски и стручан, односно изражен у службеним гласилима или у научно-стручним часописима. Дакле, то мора бити урађено на врло компетентан начин и тако да се тиме не узбуркава јавност, већ да се побољшавају решења у оквиру СПЦ. Оно што нашем свештенству и верном народу свакако не треба је да учествује у било каквом блаћењу врха цркве у таблоидним новинама, јер је то непримерено и недостојанствено. У духу српства и Српске православне цркве није да се на тај начин ружно говори о епископима, њиховим одлукама или одлукама цркве, како смо видели претходних неколико дана“, примећује Раковић.

Косовскометохијски проблем такође ће бити једна од кључних тема Сабора, додаје наш саговорник, а СПЦ би тим поводом могла да упути и неке конкретне предлоге влади Србије.

„Уколико буде заузет такав став, а ја се надам да хоће, он би требало да гласи да не долази у обзир признавање сецесије албанских сепаратиста на Косову и Метохији, не долази у обзир подела КиМ и ни по којем моделу не долази у обзир било каква столица у Уједињеним нацијама за албанске сепаратисте. Наравно да би Српска православна црква у најбољој намери могла да утиче на одлуку наших државних органа и председника да буду још чвршћи на српском питању на Косову и Метохији“, каже Раковић.

Радни део заседања Сабора СПЦ почеће у Пећкој патријаршији у понедељак 30. априла, а наставиће се 1. маја у Патријаршијском двору у Београду.

Сандра Черин

 

(Спутњик, 29. 4. 2018)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...