Ларше поново јаше – на само њему познатом коњу...

[Ronald]

Larse je na pocetku pogrijesio posto homosexualnost nije ni u kakvom porastu ili prisutnija u USA.

[Александар Милојков]

пре 16 минута, Vladan3 рече

Нема сваки текст исти потенцијал да се изврне у неко од могућих тумачња.

Да, ствар је у томе што Лудовикосово тумачење нема ни најмањег основа у ономе што је Зизијулас писао и говорио. Иначе, Ларше има проблем са схватањем појма личности који на схоластички начин поистовећује са индивидуом. У томе лежи велики удео његовог неразумевања оног што Зизијулас пише на тему личност-природа. Отац Александар Ђаковац је дао једну добру анализу тог проблема код Ларшеа:

 

https://casopis.sabornost.org/files/sabornost_IX_2015_4.pdf

 

 

[Александар Милојков]

пре 1 минут, Ronald рече

Larse je na pocetku pogrijesio posto homosexualnost nije ni u kakvom porastu u USA.

Ма и да јесте, не мења сутуацију. Чак и да сви хомосексуалци у Америци обожавају Зизијуласову мисао, то се никако не може довести у вези са генезом природе њихове сексуалности. Стварно треба да много не знаш, да игноришеш резултате научних истраживања, па да изводиш тезе да нечије философско и теолошко мишљење може да утиче на сексуално опредељење другог човека, да је природа сексуалности људске популације у било каквој вези са нечијим размишљањима. Недопустиво за једну академску личност, какав је Ларше.

[Vladan :::.]

пре 5 минута, Александар Милојков рече

Отац Александар Ђаковац је дао једну добру анализу тог проблема код Ларшеа:

https://casopis.sabornost.org/files/sabornost_IX_2015_4.pdf

Уф... не могу сада да читам 25 страна научног рада о теологији личности... Мораћу лично да ти верујем на реч  

[Vladan :::.]

пре 13 минута, Александар Милојков рече

Не би ме зачудило да и радијацију у Чернобиљу повеже са митрополитовом мишљу.

Мислим да то неће да се деси јер је З. грчки а не руски теолог. Могао би рецимо старокалендарце некако да повеже рецимо...  

[Рапсоди]

пре 36 минута, Александар Милојков рече

Сексуалност, као једна од својстава наше природе, није ствар слободног, личног избора. То је нужно својство ове и овакве наше природе (пале). То својство се пројављује из ко зна каквих разлога, али из једног сигурно не - из наше слободне воље (дакле, није личност та која је одређује већ природа).

Постоје подељена(научна )мишљења да ли је (хомо)сексуалност урођено својство природе или настраност, избор или болест . Колико зависи од васпитања, окружења, усмерења  и како из навике може прерасти у природу, односно  више пута поновљена навика постаје наша друга изопачена природа. На овој дилеми се ломе копља .    

[obi-wan]

пре 41 минута, Александар Милојков рече

 

Brate, ja imam par pitanja, ako moze:

1) Nisam citao Manusakisa do sad, jedino ovo sto je Larse naveo kao izvor kod sebe; mozes li stoga da mi kazes da li je Manusakis zaista u sustini nastavljac teologije mitr. Jovana i u kojoj meri? Ako si ga citao, sta bi kod njega izdvojio kao skretanje sa tog nekog pravca samog mitr. Jovana? Sta bi oznacio kao verodostojno nastavljanje na mitropolita?

2) Ako moze, bilo bi dobro da malo obrazlozis - ali onako fino stalozeno kako i umes - gde tacno po tebi Larse masi poentu mitropolitovog ucenja, i odlazi u corsokak? Ovako s tvoje strane vidimo samo napad, ali bez jasno naznacenog pravca. I ne, po ovom sto sam ovde procitao, ne vidim uopste da Larse licno napada mitropolita, nego bas samo ukazuje na (po njemu pogresno) teziste njegove teologije.

...

Licno, ja se slazem sa ovim sto je Vladan napisao:

пре 1 сат, Vladan3 рече

Прочитао чланак и мислим да постоји опасност да се Зизјуласов "примат личности над природом" изокрене и отме тако да се угура у идеологије "родне теорије" око целе трансџендер приче.

А сећам се и да је е. Игнатије често истицао да је брак промашен ако служи за продужавање врсте или лозе тј. презимена тј. самог себе и даље да је наш циљ личност Христова а не да сами себе биолошки продужимо на неки начин. Не могу сад да тражим цитате али мислим да су сви то читали или чули у неком тренутку. Мислим да и ово, иако се у принципу слажем да не треба робовати лозама и генима, има потенцијал да се надува и доведе до одбацивања и презира према браку.

Не знам да ли су цитати ишчупани из контекста нити шта је стварно Зизјулас говорио о хомосексуалности али став 3. у чланку, ако је правилно интерпретиран, мирише на монашку залуђеност свиме што је сексуално и неком борбом против тога која се ево изгледа пребацује и у догматске оквире...

Za moj licni dozivljaj, mitropolitovo ucenje o licnosti i prirodi je itekako nategnuto, a i to sto je Manusakis izvukao tako skaredne zakljucke iz tog ucenja ne moze da bude prosto proizvod njegove maste (ili moze?...), morao je da ima nesto za sta ce da se zakaci.

...

Znaci, bilo bi dobro, ako moze, jedan tvoj mali osvrt na ovu pricu, sa konkretnim pozivanjem na to-i-to (neko) mesto...

[obi-wan]

1 hour ago, Џуманџи рече

- Наслов теме је као из Блица

Jes` tacno, nekako za bilo kakvu normalnu pricu o teologiji ne moze da stoji ovakav pocetak.

[Ronald]

пре 40 минута, Рапсоди рече

Постоје подељена(научна )мишљења да ли је (хомо)сексуалност урођено својство природе или настраност, избор или болест . Колико зависи од васпитања, окружења, усмерења  и како из навике може прерасти у природу, односно  више пута поновљена навика постаје наша друга изопачена природа. На овој дилеми се ломе копља .    

Ne postoji, jednostavno za sad u nauci nema ni jednog rada koji kaze da se vaspitanjem moze uticati na sexualnost. Kako to da imamo dva jednojajcana blizanca koji su primili isto vaspitanje, ali jedan je homo a drugi hetero. Na kraju ako cemo iskreno ti nikad nisi procitala ni jedan naucni rad koji se bavi proucavanjem biologije homosexualnosti. Da jesi znala bi koji su poslednji radovi objavljeni o genetici homosexualnosti:

https://www.newscientist.com/article/2155810-what-do-the-new-gay-genes-tell-us-about-sexual-orientation/

Zatim Ray Blanchard i Anthony Bogaert i co., sa dva nova rada o fraternal birth order i maternal immune rasponsivity za Y-linked protein  NLGN4Y

http://www.pnas.org/content/115/2/302

https://doi.org/10.1007/s10508-017-1007-4

Sto se tice podviga i toga koliko ce Gospod uciniti to niko ne zna, mada na kraju za homosexualce to ostaje jedini nacin jer nikakve njihove zajednice nece biti blagoslovene u Crkvi, odnosno trebaju ostati sami i potiskivati zaljubljivanje i sexualni nagon asketizmom ali to isto moze voditi i do trauma i depresije. Ne treba traziti nikakvo opravdanje u kulturi za uzrok homosexualnosti jer ga nema.

[Александар Милојков]

пре 53 минута, Vladan3 рече

Уф... не могу сада да читам 25 страна научног рада о теологији личности... Мораћу лично да ти верујем на реч  

Немој да ми верујеш, прочитај кад будеш имао времена. Рад је написан једноставно и јасно, помоћи ће ти да разумеш суштину проблема.

[carjunaka]

1 hour ago, Александар Милојков рече

Сексуалност, као једна од својстава наше природе, није ствар слободног, личног избора. То је нужно својство ове и овакве наше природе (пале). То својство се пројављује из ко зна каквих разлога, али из једног сигурно не - из наше слободне воље (дакле, није личност та која је одређује већ природа). Нико од нас није одлучио да буде хетеро или хомосексуалац. Човек то својство просто осети као нагон своје властите природе. Личност у палој егзистенцији не одређује садржај свостава своје природе, али личност је та која може да крене путем подвига - да покуша да своју природу ослободи, да јој постојање утемељи на својој слободи.

Па онда можемо да кажемо исто и за педофилију, некрофилију, зоофилију итд.

Логичније ми је да је то психолошки поремећај него да је неко детерминисано својство пале природе. Рецимо зависник од коцкања није слободно одлучио да постане зависник. Али сада када је то зависност, да ли можемо да кажемо да је то својство његове природе?

[Vladan :::.]

пре 10 минута, Александар Милојков рече

Немој да ми верујеш, прочитај кад будеш имао времена. Рад је написан једноставно и јасно, помоћи ће ти да разумеш суштину проблема.

Хвала!

Не знам те ни твоју ситуацију али да се нашалим: подели своје време+енергију са 10 и одузми 10% па још 10% и добијаш мој кредит са временом и енергијом  

(инспирација: Марфијеви закони и израчунавање времена трајања неког пројекта)

[Александар Милојков]

пре 51 минута, Рапсоди рече

Постоје подељена(научна )мишљења да ли је (хомо)сексуалност урођено својство природе или настраност, избор или болест . Колико зависи од васпитања, окружења, усмерења  и како из навике може прерасти у природу, односно  више пута поновљена навика постаје наша друга изопачена природа. На овој дилеми се ломе копља .    

Навике заиста могу да мењају нашу природу, како на боље тако и налоше. Из искуства знам, био сам страствени пушач. То својство да "морам да пушим", као природни нагон, стекао сам кроз навику. Међутим, сексуални нагон, као и сама његова природа, се не стиче кроз навику. Тај нагон је просто у човеку. Не мора нико да нам то објашњава. Запитајмо се о својој личнојс сексуалности. Да ли смо једног дана одлучили - ја желим да будем хетеросексуалац или смо ипак постали свесни чињенице постојања тог нагона у својој природи? Наука може да испитује шта, на плану природе, може да утиче на природу наше сексуалност, али оно што је сигурно јесте да то свакако није слободна воља.

[Александар Милојков]

пре 2 минута, carjunaka рече

Па онда можемо да кажемо исто и за педофилију, некрофилију, зоофилију итд.

Логичније ми је да је то психолошки поремећај него да је неко детерминисано својство пале природе. Рецимо зависник од коцкања није слободно одлучио да постане зависник. Али сада када је то зависност, да ли можемо да кажемо да је то својство његове природе?

Лоша су ти поређења. Зависност од коцке се стиче кроз навику, а навика се стиче слободном вољом. То није случај са сексуалношћу. Како год да је дефинишеш (болест, здравље, поремећај, варијетет...), поента је да се она у нашој природи појављује мимо наше воље. Ми можемо да се сложимо или не сложимо са нагонима своје природе, али не можемо да их поништимо нити да им мењамо природу. То је оно што зовемо - пали начин постојања, у којем смо изгубили слободу. Пала природа се са нама игра како јој је ћеф. У хришћанском смислу, једини начин да се избориш за слободу је - подвиг и живот у Христу, у Новом Адаму.

[carjunaka]

пре 3 минута, Александар Милојков рече

Лоша су ти поређења. Зависност од коцке се стиче кроз навику, а навика се стиче слободном вољом. То није случај са сексуалношћу. Како год да је дефинишеш (болест, здравље, поремећај, варијетет...), поента је да се она у нашој природи појављује мимо наше воље. Ми можемо да се сложимо или не сложимо са нагонима своје природе, али не можемо да их поништимо нити да им мењамо природу. То је оно што зовемо - пали начин постојања, у којем смо изгубили слободу. Пала природа се са нама игра како јој је ћеф. У хришћанском смислу, једини начин да се избориш за слободу је - подвиг и живот у Христу, у Новом Адаму.

Ако је коцка лоше поређење, шта ћемо са нпр. педофилијом, зоофилијом итд? 

Моја поента је да су сексуалне девијације психолошки поремећаји. Нико не бира да ли ће имати нагон, али се он може усмерити на различите начине. Примера ради, ја сам био зависник од порнографије и мастурбације. Јел то било својство моје природе?