МИТСКЕ ЖИВОТИЊЕ

[Плаво Небо]

Усмено, са колена на колено, или писаном речју, преношени су описи животиња или су описани догађаји о постојању, из садашње перспективе, митских животиња. Из наше перспективе, те приче, ти описани митски догађаји су нама можда немогући за појмити, али, верујем да су неки истинити, јер, на пример, постоје и археолошка налазишта која чак потврђују и чињеницу да су људи живели у исто време када су постојали и диносауруси. Тако да, у неким цивилизацијама, животиње које су описане као змајеви, можда су управо животиње које ми данас називамо диносаурусима. Ова тема ће се тицати управо тих ''митских'' животиња, али, исто тако и оних животиња које можда живе у нашој околини, али, нису толико уочљиве и нису баш и карактеристичне за та нека поднебља. Али, приче о њиховом постојању се преносе међу народом.

[Плаво Небо]

Ево једне приче из одломка из житија Светог великомученика Теодора Стратилата која доказује да су змајеви стварно постојали. У ствари, да ли је змај или'ти нека друга животиња..

''Цареви га поставише за стратилата, тојест војводу, и дадоше му на управљање град Ираклију због његове храбрости, која постаде нарочито гласовита откако он уби дракона у Евхаити. Јер недалеко од града Евхаите беше једно пусто поље, и у њему велика провалија, и у њој огроман дракон, који кад је отуда излазио земља се под њим тресла. А кад би излазио, он је прождирао што сретне: човека или марвинче. Чувши за то, храбри војник Христов свети Теодор, који је тада био у пуку, пoђе сам, не гoвopeћu никоме ништа о својој намери. Носио је своје уобичајено оружје: мач, и имао на грудима скупоцени крст. И говорио је у себи: Идем да силом Христовом избавим свој крај од тог огромног дракона. И кад стиже на оно поље, cиђe c коња и леже на траву да се одмори. Недалеко одатле је живела нека благочестива стара жена, која се звала Јевсевија. Наишавши, она угледа војника Христовог, Теодора стратилата, где спава. Приђе му с великим страхом, ухвати га за руку и пробуди, говорећи му: Устани, брате, и брзо се склони са овог места, јер ти не знаш за страхоту овог места, где је многе снашла љута смрт. Устај одмах, и иди својим путем! – А чесни мученик Христов, уставши, рече јој: Каква је то страхота и ужас на овом месту, мајко? – Слушкиња Божја Јевсевија одговори му: Синко, на овом месту има један огроман дракон, од кога нико не сме овуда да прође. Јер он сваки дан излази из легала свог, па нађе ли човека или марвинче, он убије и поједе. – А храбри војник Христов Теодор рече јој: Удаљи се, мајко, и стани далеко од овог места, и видећеш силу Христа мог. – Чесна старица се удаљи одатле, па се баци на земљу плачући и говорећи: Боже хришћански, помози му у овај час! – А свети мученик се прекрсти и, погледавши у небо, рече: Господе Исусе Христе, дивно име, Ти си засијао из Очева бића, не одбаци молитву моју Ти који ми помажеш у биткама и дајеш победу над противницима. Ти си и сада исти, Господе, Исусе Христе; пошљи ми победу са свете висине своје, да бих победио непријатеља – дракона. Онда се окрете своме коњу и рече му као човеку: Знамо Божју силу у свима, у људима и стоци. Зато ми и ти помажи, – укрепио те Христос! – да бих победио противника. – А коњ, послушан речима свога господара, стајаше очекујући појаву дракона. Тада се мученик приближи провалији, и громко викну дракона: Теби говорим и нapeђуjeм именом Господа нашег Исуса Христа, који се добровољно распео за род људски, изиђи одатле и дођи к мени! – А дракон, чувши светитељев глас, крену. А кад крену, затресе се земља на оном месту. Свети Теодор се прекрсти и уседе на свога коња. Дракон се појави, а коњ му притрча, и стаде са све четири ноге бити и газити страшног дракона. Онда војник Христов Теодор мачем прободе дракона, и уби га. И рече: Благодарим Ти, Господе Исусе Христе, што си ме услишио у овај час и дао ми победу над драконом. Затим се путем својим мирно врати пуковима својим, радујући се и славећи Бога.
Када пуче глас о томе, сви житељи града Евхаите, као и из целе околине, слегоше се на оно поље. И угледавши дракона мртва, од светог Теодора убијена, чудише се, и сви викаху: Велики је Бог Теодоров! – И много народа, и мноштво војника вероваше у Христа. И пошто се крстише, постадоше сви једно Христово стадо, и прослављаху Оца и Сина и Светога Духа''.

Линк о месту, у данашњој Турској, где се налази негдашња Евхаита.

https://geographic.org/geographic_names/name.php?uni=-1068996&fid=6198

[Плаво Небо]

У последњих годину ипо дана, од разних људи, мени познатих (врло кредибилних и поузданих) као и непознатих (упознао сам их током извршавања својих радних задатака), чуо сам приче о постојању, и у новије време, рачунајући период од последњих 30-так и више година па све до пре 1 до 2 године, дакле, чуо сам приче, сведочења и из ''прве руке'', о постојању великих змија и у пределима Србије, величине од 5-6 метара па дужине од преко 10 метара, а дебљине и преко дебљине једног сулендара. Како сам кренуо у ово ''истраживање''? Па прво, једноставно сам прочитао житије Светог великомученика Теодора Стратилата и његову борбу са драгоном и онда у необавезном ћаскању са пријатељем сазнао за виђење једне велике змије и ближе по локацији него што могу и да претпоставим. О тим причама које сам чуо писаћу неком другом приликом, а овом приликом постављам одломак из Охридског пролога који такође сведочи о постојању тих ала, добро, не у Србији, али, небитно, као и чланак из Вечерњих новости којег нађох тако што сам на Гуглу потражио да ли је сличних виђења великих змија било и у осталим деловима Србије:

''Свети Михаил живљаше у време цара Михаила III. По своме пореклу он беше Бугарин из града Потуке, који је тада припадао грчкоме царству. Угледни родитељи Михаилови беху међу првим хришћанима бугарским, a такав хришћанин бејаше од детињства и Михаил, те због његове побожности родитељи и познаници називаху га свето дете. Од дечачких година својих он се одликоваше чистотом живота, увек беше пун страха Божјега, пребиваше у посту и молитви, раздаваше милостињу сиромасима и посећиваше болеснике, кротак и смирен и сваковрсним врлинама украшен. Кад Михаил напуни двадесет пет година, он ступи у војску и постаде старешина над великим војним одредом. У то време кренуше у рат против грчког царства Етиопљани и Агарјани, то јест Арабљани мухамеданске вере, и упутише се ка престоници грчкога царства. У заштиту отаџбине иступи велика грчка војска и срете се са далеко већом војском агарјанском. Видећи да ће их огромна војна сила етиопљанска и агарјанска надвладати, Грци побегоше у горе кријући се по забаченим местима. У грчкој хришћанској војсци налажаше се и Михаил Војник са својим одредом. Он се не уплаши непријатеља, и непрестано сокољаше своје људе. Видевши опште бежање Грка, Михаил заплака, и павши ничице на земљу мољаше се Богу за спасење хришћана. Пошто заврши молитву, он са својим одредом силовито јурну на непријатеље и упаде у саму средину Етиопљана и Агарјана, жестоко их разбијајући, при чему не изгуби ниједног свог војника. У то исто време изненада настаде олуја и поможе хришћанским војницима: муње и громови још више уплашише непријатеље, те се сви они дадоше у бекство. Помоћу Божијом Михаил разјури све непријатеље, а његов одред остаде читав, без икаквог губитка.
Узневши благодарност Богу за даровану победу, Михаил распусти војску, и сам са не'много слугу крену натраг у своју постојбину. За време тог путовања догоди се овакво чудо. Михаил се заустави на једном месту ради одмора. Тамо се налажаше велико језеро, из кога је излазила чудовишна змија и јела људе и стоку. Један од Михаилових слугу угледа у близини језера дим, узе са собом нешто хране и пође ка том диму. Тамо он угледа девојку у сузама која је седела и нешто очекивала. Слуга је стаде распитивати, и толико се занесе њеном причом о страшној змији да му загоре јело које беше приставио. Када се слуга врати своме господару, Михаил га упита што се толико задржао и зашто му је загорело јело. Тада му слуга исприча све што чу од оне девојке за змију.
Саслушавши причу Михаил реши да оде тамо, и позва своје слуге. Али, ови се уплашише и не смедоше поћи са својим господарем. Михаил се онда помоли Господу Богу, осени крсним знаком лице своје, седе на коња и пође ка језеру, узевши са собом само најстаријег слугу. Стигавши на место, он стаде распитивати девојку што је дошла на то место. Спочетка девојка саветоваше Михаилу да се уклони, да га чудовишна змија не би појела. Али на захтев блаженог Михаила, она му исприча о установљеном у граду обичају: да се по реду дају деца змији на поједење.
Запрепашћен девојчином причом, Михаил нареди своме слузи да са коњем оде мало подаље и чека, а сам паде на земљу и стаде се молити Господу Богу. Када светитељ заврши молитву и устаде, усред језера појави се змија, високо подиже главу и ударајући репом по води стаде се са разјапљеним чељустима приближавати обали. Светитељ узе штит и мач, и одсече главу змији. А змија савивши реп удари светитеља по десноме образу и у леву руку, и начини му рану. Михаил паде у несвест, али, брзо дође себи и устаде. Слуга пак Михаилов, видећи такво чудо, похита у град и исприча шта се догодило. Грађани изиђоше из града и свечано дочекаше избавитеља, а девојку предадоше родитељима. Тако Богу би угодно да прослави Михаила Војника онаквим чудом какво у старо време учини свети Георгије Победоносац. После тога свети Михаил изговори грађанима поуку да се чврсто држе хришћанске вере, па продужи свој пут и врати се кући својој. И кроз кратко време он с'миром предаде блажену душу своју Господу и пређе у Небеско царство''. (Одломак Охридског пролога из житија Светог праведног Михаила војника).

Sjenica: Zmija od pet metara

M. NIĆIFOROVIĆ | 05. septembar 2011. 20:51

POLICIJI u Sjenici stigla je naobična prijava Asmira Metovića (21) iz sela Vapa, koji tvrdi da su on i njegovi drugari Aco i Milinko Pavlović pre tri dana u blizini sela Štavalj videli zmiju neman, dugačku više od pet metara i debelu kao sulundar.

 

Pošli smo u selo Žitniće da pogledamo neku kravu, a zmiju smo slučajno ugledali u borovom šumarku. Približili smo joj se možda desetak metara, ležala je u grmlju, gađali smo je nekoliko puta, samo se malo pomerila - kaže Metović i dodaje:

- Bila je žute boje sa crnim prugama, glava joj je bila velika i trouglasta, kao kod ovce, u strahu smo otišli, a ona je ostala da leži u tom grmlju.

Priča trojice mladića uznemirila je u ponedeljak celu Peštersku visoravan, mnogi su u strahu da se slične ale ne pojave i u njihovim selima, jer je, kažu, suša velika, pa iz zemlje može svašta da izađe na površinu.

(Извор: Вечерње новости)

[Срндаћ]

пре 7 часа, Плаво Небо рече

чуо сам приче, сведочења и из ''прве руке'', о постојању великих змија и у пределима Србије, величине од 5-6 метара па дужине од преко 10 метара, а дебљине и преко дебљине једног сулендара

И сам сам чуо такве приче, како би човјек нпр. нашао огромну змију испод своје куће, или како би се неки путници нашли у напуштеној кући па угледали ватреног змаја/змију како ту спава.

Занимљив митски мотив. Нпр. Мавро Орбини у својој књизи Краљевство Словена говори о томе да је змај опустошио читаву Далмацију и тиме узроковао сушу - као да је историјски догађај ( "десило се то те и те године, када змај попали Далмацију..." ). Невјероватно је како се и данас овакве приче одржавају у животу.

[GeniusAtWork]

On 18.2.2018. at 18:52, Плаво Небо рече

постоје и археолошка налазишта која чак потврђују и чињеницу да су људи живели у исто време када су постојали и диносауруси.

Која на пример?

[Avocado]

пре 1 сат, GeniusAtWork рече

Која на пример?

Imaš u ovom dokumentarcu: LINK.

[Плаво Небо]

пре 20 часа, Срндаћ рече

И сам сам чуо такве приче, како би човјек нпр. нашао огромну змију испод своје куће, или како би се неки путници нашли у напуштеној кући па угледали ватреног змаја/змију како ту спава.

Занимљив митски мотив. Нпр. Мавро Орбини у својој књизи Краљевство Словена говори о томе да је змај опустошио читаву Далмацију и тиме узроковао сушу - као да је историјски догађај ( "десило се то те и те године, када змај попали Далмацију..." ). Невјероватно је како се и данас овакве приче одржавају у животу.

По причи неких од ових људи са којима сам разговарао они мисле да су те велике змије нека врста смукова. Када је рађена ибарска магистрала код места Баљевац су у једном брду открили дугачку змију. Док је багер копао буквално ју је пресекао у брду. Била је под земљом. Даљим откопавањима су нашли остатке оваца.

[Срндаћ]

пре 19 минута, Плаво Небо рече

По причи неких од ових људи са којима сам разговарао они мисле да су те велике змије нека врста смукова. Када је рађена ибарска магистрала код места Баљевац су у једном брду открили дугачку змију. Док је багер копао буквално ју је пресекао у брду. Била је под земљом. Даљим откопавањима су нашли остатке оваца.

Тако митови и настају:"Причао ми је од мог шуре тетков ујак да је пашеног његовог јарана видио...".

Али опет ми је фасцинантна та конзистентност са митовима, јер смукови су се сматрали змијама које се претварају у змаја када доживе 100-у годину, ако се добро сјећам. Није чудо онда да њих повезују и са змијама кућаницама које врше заштитничку улогу нечијег дома.

[Плаво Небо]

пре 48 минута, Срндаћ рече

Тако митови и настају:"Причао ми је од мог шуре тетков ујак да је пашеног његовог јарана видио...".

Али опет ми је фасцинантна та конзистентност са митовима, јер смукови су се сматрали змијама које се претварају у змаја када доживе 100-у годину, ако се добро сјећам. Није чудо онда да њих повезују и са змијама кућаницама које врше заштитничку улогу нечијег дома.

То за претварање у змаја у то не верујем. Што се тиче смукова кућаница за то мислим да сам чуо. То је можда више због чињенице да једу штеточине. Е сад, доживљаји људи се некако морају преносити. Да'л су митови и легенде или су стварност.. то је питање. Животињско ''царство'' није баш доступно за у потпуности га спознати. Ко зна колико непознатих врста ''чека'' да се представи људској радозналости.

[Avocado]

Šta li je sa jednorozima?

[Branka62]

пре 14 минута, Avocado рече

Šta li je sa jednorozima?

An artist's impression of the Siberian unicorn.

https://cosmosmagazine.com/palaeontology/unicorns-did-exist-until-they-didn-t?fbclid=IwAR0UdQayz_RKicwPgmc72gA67PcvfltTOnCSQCWJCAhCbv7ItWbVSD4Gjv4

[Благовесник]

 

6:27

 

 

 

 

 

[Avocado]

1 hour ago, Благовесник рече

 

6:27

Da zanemarimo to što se zna da su Acambaro figurice fejk... Tomislavova teza o autentičnosti je naravno idiotska... jer naučnici nisu ranije mislili da su se svi dinosaurusi oslanjali na rep... to se odnosi samo na Theropode... jednu od tri grupe... oni su hodali na dve noge...

Acambaro figurice (kao što je ona koju Tomica prikazuje) ne prikazuju Theropode... ako i liče na dinosauruse, liče na one koji su hodali na 4 noge... a onda kada pokušavaju da prikažu Theropode, tada ih prikazuju baš onako kako su ih naučnici ranije pogrešno prikazivali:

 

Zato, između ostalog i znamo da su fejk... kao i razni drugi "drevni" artefakti koji prikazuju dinosauruse onako kako su ih naučnici jedno vreme pogrešno prikazivali...

[Благовесник]

Има фејкова и њих праве мештани ради продаје туристима, али има и оригиналних, а ово су њихове реплике.

[Avocado]

пре 10 минута, Благовесник рече

Има фејкова и њих праве мештани ради продаје туристима, али има и оригиналних, а ово су њихове реплике.

Sve "originalne" su "našli" ti isti meštani.... nakon što im je rečeno da će dobiti pare za svaki koji nađu...

Inače, kako se "originalni" razlikuju od fejkova koje prodaju turistima?