ЖИВОТИЊЕ упознајмо их боље

[Перса]

Помоћ слончету

[Перса]

Делфин спасао трудницу

[Перса]

Спасила младунче бабуна

http://www.youtube.com/watch?v=ix0y9j32h70&feature=related

[Перса]

Изузетан филм L'Ours , који је награђен.

http://www.youtube.c...p?v=TjLCJKoot4U

[коЖељ њацИ]

Ovo je dobra tema.

А могао би и свако да исприча неко своје искуство са животињкама.

Рецимо ја сам животиње третирао као неке биолошке роботе, док нисам укапирао да и они имају душу.

Сад заиста немам појма какву , старци кажу анималну која је као нека енергија која по смрти њиовој испари ко водена пара.

Такође сам их третирао као јако глупа бића, док ми се није десило пар пута да ме животињка надмудри .

Заправо ја сам све третирао као јако глупа бића и људе и животиње .

Али као што рекох животиње сам посматрао само као неке биолошке роботе , које су ту да послуже човеку.

Рецимо кокошка даје јаје, пчела мед, крава млеко, свиња сланину и тако.

Али шта даје мачка или пас ?

Па добро , мачка лови мишове, пас чува кућу. Значи опет служе човеку.

итд.

Гледао сам доста документараца и утрапили су ми два кера , и то ме је довело до познанија да животињке нису биолошки роботи, већ жива бића , која осећају , радују су , и пате као и човек. А чим неко може да се радује и пати ја имам емпатију према њему, јер више није робот.

Мало нас заиста разликује од животиња.

То мало је толико човеку непознато да многи мисле да ни не постоји, као рецимо ови биолошки роботи именом атеисти.

Можда атеисти немају душу, јесте размишљали о томе , можда су се неки људи родили без душе па су просто само биолошки механизми ?

Углавном најинтересантније ми је то што готово све животиње воле да се играју.

Зашто воле да се играју ?

То је тако , некако , како да кажем, није роботски.

Некако је дечији фазон. То ми је некако најбољи показатељ да имају душу.

Сконто сам да животињке имају психу слично детету до 3 -4 године.

Сконто сам и да умеју да лажу.

Наравно не речима, али поступцима.

Мој кер Милован рецимо има неку лоптицу која је само његова, и јако је везан за њу( материјалиста) , кад му је узмем он се љути. Кад му је вратим од се радује. И онда га тако зезам сваки дан сат времена, чисто да се одвеже од материјалних ствари. Међутим кад га питам "Миловане ди ти је лоптица " он оде по њу и донесе је, или показује очима ди је. Онда ја одем и узмем му лоптицу . Али сад је он постао паметнији ( иначе Милован је мали керић , није неки типа ротвајлера, нема у њему 4-5 кила) почео је временом да сакрива лоптицу у моју ципелу. Тако да не могу да му је отмем. Међутим провалио сам га. И кад га опет питам ди је лоптица он гледа у ципелу али се не приближава , као да ја не бих провалио.

Али одају га очи. Сад је већ научио гадно да лаже. Кад га питам ди је лоптица он оде супротно од места ди је лоптица , ја за њим , а он упре очи у нешто без везе типа мрав или цвет , видим ја да мене Милован лаже али никако да провалим ди је лоптица. Међутим и то сам провалио , и сад кад га питам "Миловане ди је лоптица?" и кад он крене у неком правцу ја одем у супротном и нађем лоптицу, сад је затечен, мислим да ових дана смишља нову лаж.

[Перса]

Сваки пас је прича за себе. Различити су (иако иста врста по нарави

Овде на овом линку има корисних савета за лјубимца http://www.kakopedija.com/1084/kako-socijalizovati-psa/

Васпитавање младог љубимца http://sao.rs/en/odgoj/status-psa-u-porodici.html

Моје искуство са псима да је сваки пас јединствен посебан и другачији из своје врсте.

Као младо створенје, штене , показује карактеристике своје посебности.

Сви ми који имамо или смо имали љубимца посебно у детињству привилегију у учењу много о животињама о правилима, обавезама.

Дете и пас http://www.vetnovak.com/deteipas.asp

[Vaske]

Жељко, имаш право!

Ја сам се ето смирио од кад сам добио свог доџа. Творац му је дао све особине сличне мени, глув је на све што му се прича, никога неслуша ни један посто, тјера свој фазон по цјену да главу изгуби тј. тврдоглав је ко коњ. И сад, заправо он мене дресира, тако што кад год ме изнервира ја научим лекцију.

Ето greengrin

[Перса]

Пријатељство делфина и пса.

http://www.youtube.com/watch_popup?v=WT69H5ZEoto&feature=related

[Перса]

REKLI SU O MAČKAMA

Još u davnim vremenima pa i sve do danas, razni ljudi, mada najčešće umetnici i ljubitelji mačaka imali su potrebu da usmeno ili pisano izražavaju svoje divljenje, naklonost, prezir pa i otvoreno neprijateljstvo prema mačkama, svako prema svojim "potrebama". Koliko je ko od njih bio u pravu, prosudite sami...

"Proučavao sam mnogo filozofa i mnogo mačaka. Mudrost mačaka je bez sumnje superiorna."

Hippolyte Taine, književni kritičar i istoričar (1828-93)

"Mačka ne vidi nijedan razlog da se podredi drugoj životinji, makar ona stajala i na dve noge."

Sara Thompson, horistkinja

"Postoje dva načina za beg od tuge: muzika i mačke."

Albert Schweitzer, doktor, humanitarac, teolog, misionar, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952.

https://encrypted-tbn3.google.com/images?q=tbn:ANd9GcSOiJ-d2QzN0nkqziYshfSmXHFX6V5G43kOzXE5kkKglvGCKCjM

"Primetio sam da ono što mačka najviše ceni kod čoveka nije njegova moć da joj obezbeđuje hranu, što uzima zdravo za gotovo - već njegovu sposobnost da je zabavi." Geoffrey Household, savremeni pisac

"Volim mačke jer uživam u svom domu a malo po malo mačke postaju njegova vidljiva duša."

Jean Cocteau, francuska umetnica, pesnikinja, glumica, rediteljka, slikarka.

"Sa kvalitetima koje mačka poseduje kao što su lična higijena, privrženost, strpljivost, ponos i hrabrost, pitam vas - koliko nas bi moglo postati mačka?"

Fernand Mary

"Zanimljivo, ne postoji način da čovek govoreći o mačkama prođe kao normalna osoba."

Dan Greenberg, profesor i sociolog

"Mačke nas uče kako nije sve u prirodi načinjeno sa svrhom."

Garrison Keilor, pisac i humorista

"Kada bi svakoga koga sretnemo tretirali sa toliko ljubavi kao što to činimo sa nama omiljenom mačkom i oni bi verovatno počeli da predu."

Martin Buxbaum, prevodilac i teatrolog

[Биљана]

"Zanimljivo, ne postoji način da čovek govoreći o mačkama prođe kao normalna osoba."

Dan Greenberg, profesor i sociolog

100% тачно и провјерено!

[Перса]

Haflingere, konje poreklom iz austrijskog Tirola, karakteriše alata boja, sa svetlom, laneno žutom grivom. Svi austrijski haflingeri na sebi nose žig u obliku runolista sa slovom H u sredini. Upravo se zbog toga u rodnom kraju zove i “Edelweiss Pony” (edelweiss – runolist).

Poreklo:

Centar odgoja haflingera se nalazi na austrijskoj planini Etschlander, a centralna ergela stacionirana je u gradu Jenesien. Ova rasa se razvijala u XVIII i IX veku.

Osnovne karakteristike:

Zahvaljujući odgoju u planinskim predelima, Alpima, haflingere karakteriše velika istrajnost i dobro podnose velika opterećenja. Time su upoznati i ljudi iz Indije koji su 1984-e kupili 5000 konja rase haflinger za svoju vojsku. Konji su se ispostavili kao jako dobri u planinskim uslovima Himalaja. Mnogo su se bolje pokazali od indijskih rasa konja, jer su se lako privikavali na rad i preko 5000m nadmorske visine.Zbog retkog vazduha, u predelima gde je ova rasa stvorena, haflingeri imaju velika i razvijena pluća i srce.

Mala glava je pravog profila i bistrih očiju. Haflingeri imaju široke nozdrve i male, vrlo pokretljive uši. Ovi maleni tirolski konjići, iako hladnokrvni, imaju veoma duboka osećanja. Jako vole ljude – ali njihova velika dobrota može da zavara. Ako se neko prema njima ne ophodi sa dobrim namerama, taj biva “zapamćen” i teško njemu – poni konji imaju pamćenje ko slonovi! Haflingeri svoju mladost, do četvrte godine, provode na pašnjaku, i tek tada počinje njihova obuka, veoma su dugovečni – mogu ostati zdravi i aktivni i do četrdeset godina! Kod nas ih možete pogledati u Palićkom ZOO-vrtu, gde deca imaju prilike i za jahanje na njima!

[Перса]

Brižna majka

Malo pažnje molim, ja sam žedan:

[Перса]

Дирљиво, мајка је мајка

[Перса]

[Перса]