Претражи Живе Речи Утехе

архим. Павел Пападопулос Без обзира колико сте повређени, решење је да не повредите друге да бисте се осећали боље. Можда сте повређени, али не дозволите да ваша рана постане бес, раздраженост и злоба према другима; посебно људима који нису ништа криви. Боље је вапити Богу него другима. Јер Бог трпи наше роптање и слабе живце, јер нас дубоко и непогрешиво воли и види наше ране. Међутим, друга особа можда нема стрпљења, духовно стање или љубав да издржи наше непријатељство и тако може да се нанесе велику штета нашем међусобном односу. Лудост је када кажемо „ако се не истресем на своје, на кога ћу?“. То је трагична грешка. Немојмо своје најмилије претварати у вреће за ударање. Они нису ништа криви. Јер, једно је делити свој бол, а друго је љутити се и викати јер ти се десило нешто што нема везе са том особом или неком другом ситуацијом са којом твој ближњи нема везе нити може поправити ствари. Клекните и све реците Богу. Плачите и вичите. Изговорите своје притужбе, режите, експлодирајте. Колико год ствари рекли, шта год рекли Богу, то је ништа пред Његовим бескрајним загрљајем. Након што експлодирате, након што "све испричате" Богу, ућутите. Ћутите да чујете Бога, да осетите Његову утеху, да ублажите бол Његовим додиром. Молитва може имати толико благотворно дејство на наше животе да бисмо је, када бисмо знали колику корист, учинили главном делатношћу нашег живота. Али, нажалост, игноришемо његов благотворан утицај у нашем свакодневном животу на мале и велике проблеме нашег живота. Бог не слуша све што тражимо од Њега, али Он чује. И добро је што не слуша, јер многе ствари које желимо нису за наше вечно добро. Али размислимо: слушамо ли Бога у својој молитви? Он нас слуша, а ми Њега? Да ли ћутимо да чујемо Његов одговор, или говоримо толико да је Божји глас угушен у нама? У сваком случају, увек имајте на уму да имате Некога Ко ће вас чути, Ко се неће одвратити од вас чак ни када говорите са нервозом и непоштовањем, чак и када говорите са раздраженошћу и бесом. Увек запамтите да постоји Неко Ко ће саслушати ваш бол, и на ваш бес, љутњу и огорченост одговорити прихватањем и загрљајем, опроштајем и љубављу. На вама је да ли желите да Га чујете. Али, за ваше добро је да Га слушате шта ће вам рећи, шта вам срце каже; биће то лек за вашу рану, биће то залиха за вашу борбу и тада, свака ваша суза неће бити узалудна. Биће то храна која ће вас учинити јачим, мудријим. Јер, ове ваше сузе неће бесциљно пасти на земљу, већ ће напојити ваше срце утехом и прихватањем; јер ће то бити сузе које су подвргнуте „дестилацији“ Његовим додиром, Његовом благодаћу, Његовим вечним позивом, Његовим вечним прихватањем, које сте окусили плачући и клечећи пред Његовом иконом. https://pavelpapadopulos.wordpress.com

Снага верника: Боље завапити Богу него другима. Јер Бог трпи наше кукање, наше слабости јер нас воли дубоко и чврсто и види наше ране. Али, друга особа можда нема стрпљења, није у таквом духовном стању или нема довољно љубави да издржи наше непријатељство према њима, и може се нанети у велика штета нашем односу. Не правите од ваших ближњих вреће за ударање. Нису вам они криви. Јер, једно је поделити свој бол, пожалити се другоме, а друго је љутити се и викати јер ти се десило нешто што није у вези са том особом , нити може да поправи ствари. Зато клекните и реците Богу. Плачите и вичите. Изразите своје притужбе, гунђајте, испразните се. Јер шта год да кажете Богу, изгуби се пред његовим бескрајним загрљајем. Након тога ућути да чујеш Бога. Ћути да осетиш Његову утеху, да умириш своју рану Његовим додиром. Молитва може да делује тако благотворно у нашем животу, да када бисмо знали величину користи, учинили бисмо је главном делатношћу нашег живота. Нажалост, ми игноришемо благотворно дејство молитве у нашем свакодневном животу, у малим и великим проблемима нашег живота. Невероватно је колико нас Бог слуша. Он се не повинује свему што тражимо од Њега, али нас слуша. И на срећу што не послуша, јер много тога што тражимо вероватно није за наше вечно добро. Али размислимо о следећем: слушамо ли Бога у својој молитви? Бог нас чује. Слушамо ли ми Бога? Да ли заћутимо да би чули Његов одговор, или говоримо толико пуно да је Божји глас угушен у нама? Како год било, увек имајте на уму да имате некога ко ће вас саслушати, ко се неће одвратити од вас чак ни када говорите са гневом и омаловажавањем, чак и када говорите са бесом и љутњом. Увек имајте на уму да имате некога ко ће чути ваш бол, пред ким можете дати себи одушка и Он ће вам узвратити прихватањем и загрљајем, опраштањем и љубављу. Он вам стоји на располагању ако желите да Га слушате. А ја вам кажем да је потребно слушати Га. Послушај Га у ономе што ће ти рећи, коју ће информацију проследити у твоје срце; то ће бити за твоје добро, биће то лек за твоју рану, биће залиха за твоју борбу... И онда веруј ми, твоје сузе неће бити узалудне. Оне ће постати храна која ће вас учинити јачим, мудријим. Јер ове твоје сузе неће више без сврхе падати на земљу, већ ће напојити твоје срце утехом и прихватањем; јер ће то бити сузе дестиловане Његовим додиром, Његовом милошћу, Његовим вечним позивом, вечним прихватањем Њега којег сте окусили негде у својим патњама, у свом плачу, у свом стењању... клечећи пред Његовим ликом. https://www.vimaorthodoxias.gr/theologikos-logos-diafora/akomi-kai-ean-esy-echeis-pligothei-min-pligoseis-alloys/#

У петак, 13. марта 2020. године, друге недеље свете Четрдесетнице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Литургију пређеосвећених Дарова у храму Свете Петке у Смедеревској Паланци. Звучни запис беседе Епископу су саслуживали: архимандрит Евтимије (Јутреша), овогодишњи исповедник свештенства јасеничког намесништва, протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, архијерејски намесник јасенички, протојереј Дејан Бркић, игуман Петар (Драгојловић), протонамесници Далибор Новаковић и Ненад Петровић, протођакон Иван Гашић и ђакон Владимир Степановић, као и верни народ Смедеревске Паланке. Литургији је претходила исповест свештенства. Током евхаристијског сабрања, Владика Јован се поучном беседом обратио окупљеном народу рекавши да цео наш живот треба да буде благосиљање Бога, а и благодарење за све оно што смо примили од Бога. “У Цркви не сме да буде формалности, већ је све са дубоким смислом. Тако је време поста време духовног уздизања и усавршавања, а баш у то време долазе и велика искушења која управо постом и молитвом треба да се одгоне”, нагласио је Епископ Јован позвавши народ да се не боји вируса нити чега сличног, јер када смо са Господом нико нам не може ништа. После свете Литургије уследило је читање реферата у сали парохијског дома. Ове године реферат је писао ђакон Владимир Степановић на тему “Да будемо сведоци Христовог васкрсења”. Након прочитаног рада уследила је конструктивна дискусија и коментари. Заједничарење је настављено трпезом љубави коју је припремило братсво храма. Извор: Епархија шумадијска