Jump to content

Изречена првостепена пресуда: Ратку Младићу казна доживотног затвора

Оцени ову тему


Снежана

Препоручена порука

пре 10 минута, grigorije22 рече

Ima ogromnih razlika jer u pregovoru sa Osmanlijama mi smo nesto mogli da dobijemo. Amerika ovde hoce da priznamo Kosmet i to za dzabe, da sjebu Republiku Srpsku i da im mi pomazemo u tome, da odjebemo Rusiju i uvedemo joj sankcije, da Presevo, Bujanovac, Medvedja i Rasko Polimska oblast odu i Vojvodina takodje. U ostatak Srbije da oni dovedu razne Zivkovice, Jankovice i ostale padavicare kojima Americki ambasadori dolaze na slavu. Da abasadori ove upravljaju i da tako obogaljena Srbija udje u NATO.

Врати мало филм уназад, пријатељу. Америка од нас у почетку није тражила да се призна Косово. То је последица рата који је Слоба водио и изгубио тј. потписао капитулацију, да ,,велики јунак" Слоба је то урадио.

Значи, Амери су тражили да прихватимо споразум у Рамбујеу по коме Косово остаје у саставу Србије, по коме се разоружава УЧК и један део њихових трупа улазе на КиМ. Требало је то прихватити, добили би покрајину у свом саставу и добили би да наша војска и полиција тамо такође буду присутне, ако се добро сећам тог уговора. Али не, Слоба каже ,,неће страна чизма на наше тло", да би на крају сам пустио ту силу да уђе на Косово.

Дакле, могли смо и од Амера много тога да добијемо, али Слоба није имао памети. Сада трпимо последице. Што се Косова тиче, ту тешко ми од Амера можемо нешто да изввучемо, ту се слажем. Али, најважнији циљ наше политике око Косова треба да буде заштита нашег народа доле и светиња наших тамо. На то да ставимо акценат, а не на само признање.

Од Амера ми данас можемо доста да извучемо што се РС тиче и то је факт. Можемо, ако имамо памети и ако знамо како.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 313
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 23 минута, Ћириличар рече

Нико то није обећао, нити се ја овдје играм "реалполитике" већ као човјек чија судбина је можда доста и зависила од овог човјека постављам питање "шта сад?". Умјесто да размишљамо шта ово значи за нас сада, ајмо у цинизам "ех хоће ли доћи толеранција?". Свакако је плодније запитати се "шта сад" од "ох куку нама" или сарказма.

Је ли крив, овако људски питам? Ако јесте, за шта? И шта ћемо са том чињеницом, ако јесте? Какав однос да имамо, тврди или сложени? Је ли беспоговорно чист или је мјешовита личност који је "чинио што се морало" па је касније награбусио због притиска читавог Запада?

Далеко је ово од некакве "реалполитике" коју би да ми спочитаваш, друже...

Ма читав народ(и) у БиХ су били исто набријани. Већина у сваком народу је или подржавала или ћутала на сва злодјела јер је свако посматрао рат као борбу за голи опстанак. Овако са временске дистанце ( и дистанце недостатка искуства тог рата и тог времена када сам тек био рођен ) потпуно ми је несхватљиво како се дошло дотле да се читаве групе људи толико набрију једне на друге и да никако не желе да сједну и договоре нешто иоле нормално. А десило се...

Будимо генерали послије битке јер само тако можемо научити гдје смо погријешили. Или макар почети са тим учењем. Како мени изгледа, нама поготово сада треба тактичност, више него за вријеме рата, јер сада се читав сукоб води на медијском, политичком, филозофском, идеолошком пољу, а ту не можемо бити кркани јер то ради само у рату.

Наравно, не може се све сваљивати само на једну страну. Но то је опет прича за неки други дан и неку другу ширу тему. Сада је конкретно у питању само Ратко Младић.

Да ,јесу у задњих 15 година причали бајке о томе да кад сви оду Хаг и буду осуђени доћи ће правда, бољи живот, стандард,корак са светом...Можда се ти не сећаш али ја се врло добро сећам тих нагваждања београдских медија. Наравно да имам поспрдан и ироничан однос према Хагу, сваки други је бесмислен за мене.

Ако је крив нека иде у затвор. Али овде испаде да је он само крив и из чиста мира скривио. Е па није тако. Читај Достојевског, препорука.

Поготово ако други који су крвави до лактова шетају слободно и моралишу.

Набријаност код Срба је дошла од сећања на 1941. Набријаност Хрвата и муслимана не знам одакле им, можда од мржње према свом, православном пореклу.

Можемо и морамо учити из прошлости, али то није паметовање у смилу у"Требао је Младић да буде бољи." Био је такав какав је био. Слажем се да морамо бити софистицирани јер је и такво време, али то не значи паметовање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Православни Србин рече

Значи, Амери су тражили да прихватимо споразум у Рамбујеу по коме Косово остаје у саставу Србије, по коме се разоружава УЧК и један део њихових трупа улазе на КиМ

:))12:smeha: Brate daj reci mi da se zajebavaš molim te....

 

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovde se cesto pominje opsada Sarajeva, a posto sam Sarajlija samo da objasnim. Oko Sarajeva vecinski su ziveli Srbi. Po pocetku rata oni su drzali ta podrucija kao sto su Bosnjaci cuvali svoja. Odnos ljudstva je bio skoro 3:1 u korist Bosnjaka. Sa stanovista opstanka nije se mogao obruc pustiti jer bi front mogao puci. Tako da teorija opsade je cista propaganda koju neki nasi Belogradjani rado gutaju. Druga je stvar sto su cinjene razne druge stvari koje nisu smele da se cine. Kad je proglasena SRJ Srbi van Srbije su prepusteni sebi (doduse dobro naoruzani). Trebalo je radi principa braniti Jugoslaviju i prisiliti ostale na fer pregovore i za sve Srbe isposlovati bolje uslove. Ovako dobro smo prosli kako nemamo politicke solidarnosti izmedju sebe. Ako je Oric na slobodi i Taci i Haradinaj onda je i Mladic heroj. A ako je pak stvar u tome da nismo klekli pred Amerikom onda prica o moralu (opsada, bombardovanje, civili, srebrenica je jos licemernija. I na kraju jesmo li jedan narod (Srbi) ili ipak ne. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Рисбо рече

Druga je stvar sto su cinjene razne druge stvari koje nisu smele da se cine.

У тој "другој ствари" и јесте "ствар". Није "проблем" са стратегијског аспекта опсада Сарајева и држање града у обручу, те потпуна контрола уласка и изласка из града. То је једна ствар. Али потпуно друга је "шенлучење" по граду и "распамећивање" истог. Пуцање артиљеријском и минобацачком муницијом, снајперима... Стално (на тај начин-пуцањем) држање "тензије" и "деморалисање" Сарајлија, како је "дубокоумно" закључио овај исти човек. Као да су сви грађани Сарајева били војници, а не међу њима и цивили. О Србима који су остали доле и да не говоримо(о). И на крају, тамо и где су вођене борбе и операције и где је свакако по неки пута и било оправдано коришћење артиљерије, нарочито у циљу пружања подршке јединицама које су покушавале да успоставе контролу над појединим деловима града, а нарочито оним који данас чине део Српског Сарајева... Деловима града где су вођене борбе, на "ширем фронту" или где је покушаван "пробој обруча"... Нарочито од Ступа па тамо преко Неџарића, Алишашиног, горе Добриње или према Грбавици, Пофалићима и где све не... Па и негде разумљиво. Рат... Осваја се, брани се... Али каква је опасност следила из Центра? Из Чаршије? Са потеса Марин двор-Башчаршија? 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ствар је много проста: нико на западу рат у СФРЈ не види као грађански, где су све стране подједнако одговорне, него као српску агресију. И обарање Милошевића и цела та фарса "ЕУ нема алтернативу" ништа ту нису променили ни за јоту. Зато и овакав однос у пресудама против Срба у односу на остале.

А ово што лупају демократе да ће се овим "скинути љага са српског народа"...они који су све Србе сматрали колективно одговорнима за злочине ће то и даље наставити да чине, неће они сигурно променити став због ове или било које пресуде. Јер је проблем у њиховим главама, а то се мало теже мења. А они који имају мозак да разликују појединце и њихова дела од целог народа ће и даље разумети да колективна кривица не постоји, и не може да је донесе или укине било каква пресуда неког суда. Поготову не политичког као што је Хашки који је и створен само да би се одржала буквица једној страни.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Православни Србин рече

Значи, Амери су тражили да прихватимо споразум у Рамбујеу по коме Косово остаје у саставу Србије, по коме се разоружава УЧК и један део њихових трупа улазе на КиМ.

Тражили су да се наше ефективе повуку, њихова војска дође, уз нашу обавезу расписивања референдума о статусу за три године од споразума.

Не знам одакле ти те информације, али ово је из уста Мадлен Олбрајт, која је јавно причала како су стално подизали праг и тражили да направе споразум који ниједна суверена земља не би прихватила. 

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Ћириличар рече

"Туци по Пофалићима, тамо нема пуно српског живља."

Цитат

Mladić je, uključujući se u raspravu o strateškim ciljevima, jasno opisao jedini način na koji je bilo moguće ostvariti ih u praksi: „Prema tome, mi ne možemo očistiti, niti možemo imati rešeto pa da prosijemo samo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu. Pa to je, to neće, ja ne znam kako će gospodin Karadžić i gospodin Krajišnik to objasniti svijetu. To je, ljudi, genocid.“

(Ovde je đeneral bio, makar u početku, kao što se vidi, prisebniji i razumniji nego ostale /kolo/vođe usrećiteljske)

Цитат

Ne samo iz dokumenata, nego i iz direktnih Mladićevih naređenja više je nego očigledno da su njegov cilj civili a ne vojska, ceo grad a ne izolovani vojni položaji. U presretnutom razgovoru od 28. maja 1992. on izdaje naređenje Mirku Vukašinoviću da nasumice gađa po ciljevima u gradu. Deo tog razgovora teče ovako:

„V: Da, razumem.
M: Velešiće tuci i Pofaliće tuci, tamo nema srpskoga življa mnogo.
V: Da.
M: A tuci ono oko Dobrovoljačke, oko one Humske gore.
V: Oko Hums…
M: I Đure Đakovića gore.
V: Razumem.
M: Je l’ ti jasno?
V: Razumem.
M: Ali idi na artiljerijsko osmatranje da ne mogu da spavaju, da razvučemo pamet njihovu.
V: Razumem.
M: Predsjedništvo mi još jedan plotun pali.
V: Razumem, druže generale.
M: Zdravo.“

 

Цитат

Hvalisanje ratnim podvizima kulminiralo je izjavom zabeleženom kamerom kanadskog Srbina Milana Lešića koji je u razgovoru sa gospodarom bosansko-hercegovačkog rata u avgustu 1993. godine zabeležio sledeće: „Kad god krenem pored Sarajeva, svratim, ubijem nekog uz put. Zato je prekinut ovaj saobraćaj bio za Sarajevo /nerazumljivo/ snajperski. Uzmem, sredim Turke, ko ih j*be.“

http://pescanik.net/tako-je-govorio-ratko-mladic/

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, RYLAH рече

Тражили су да се наше ефективе повуку, њихова војска дође, уз нашу обавезу расписивања референдума о статусу за три године од споразума.

Не знам одакле ти те информације, али ово је из уста Мадлен Олбрајт, која је јавно причала како су стално подизали праг и тражили да направе споразум који ниједна суверена земља не би прихватила. 

Otkud zahtjev za taj referndum? Zar nije bilo najgore to što su pored vraćanja autonomije, tražili povlačenje srpske vojske s Kosova, ulazak NATO trupa na Kosovo i slobodan prolaz NATO trupa i naoružanja kroz Srbiju uz imunitet trupama? Na kraju čini mi se da je neka vlast u Srbiji kasnije potpisala ovaj sporazum o prolasku NATO trupa.  

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Justin Waters рече

Na kraju čini mi se da je neka vlast u Srbiji kasnije potpisala ovaj sporazum o prolasku NATO trupa.  

Jeste, prosle godine

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Justin Waters рече

Otkud zahtjev za taj referndum? Zar nije bilo najgore to što su pored vraćanja autonomije, tražili povlačenje srpske vojske s Kosova, ulazak NATO trupa na Kosovo i slobodan prolaz NATO trupa i naoružanja kroz Srbiju uz imunitet trupama? Na kraju čini mi se da je neka vlast u Srbiji kasnije potpisala ovaj sporazum o prolasku NATO trupa.  

Не, тражили су и референдум после три године. Заправо су стално постављали нове захтеве да би преговори пропали. Макар је Мадлен Олбрајт тако причала.

Мислим да ни Слободановом режиму тад није био толики проблем војна база и пролаз трупа, колико тај референдум и још неке ставке.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прво, никако ми није јасно да православни хришћани ламентирају над земаљском правдом. Онда такви ЈЕСУ од овога света. А овај свет у злу лежи, ваљда толико знате... 

Друго, свако од њих (Младић, Караџић...) је ушао у причу родољубиво, али на комустички начин. Да су читали Јеванђеље и Писмо знали би да: „Ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу“ (2. Тим. 2, 5) . Нажалост, револуционарна комунистичка осветољубивост је превладала у њима. А знамо да "Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мога који је на небесима (Мт.7,21)" 

Немам дилему да су Орић, Тачи, Харадинај, Готовина... убице и злочинци. Али, кад изађемо пред Господа он нас пита за наше грехе. Ако мислимо бити Христови онда покајање не сме бити условљено нити оправдавано. Говорим под претпоставком да сви знате шта је покајање и исповест и да знате како се НЕ треба исповедати. Да, ово је ЈАВНА ИСПОВЕСТ, и свако ко оправда макар један злочин учињен у наше име само зато што је починилац наш човек изједначава се са Хрватима и Бошњацима који жмуре на своје злочине. НЕ ЖЕЛИМ ДА БУДЕМ КАО ОНИ. 

Мени не пије воду да се православац крије иза маске биоенергетичара. И још држи предавања?!? 

А АКО су два млада војника страдала усред Србије јер је у бункеру био "највећи Србин" - ставите се на место највећег и реците ми ЈЕ ЛИ ВРЕДНО??? 

Видим да многи немају дилему. Па, немам је ни ја... У овај сукоб дефинитивно нисмо као народ ушли са Христом у срцу. 

"Сине мој, дај ми срце своје". 

"Љубави хоћу, а не жртве". 

Зар је тако тешко бити Христов?!? 

"Иштите најпре Царства небеског, а све остало ће вам се додати". 

Изгледа ми да стално покушавамо да подупремо темеље куће прављене на песку. Можда би било боље да почнемо зидати нову на стени. Што пре почнемо пре ћемо се уселити. Иначе ће ова пасти, а пад њен ће бити велики, по речима самог Писма...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 58 минута, Јанко рече

Зар је тако тешко бити Христов?!? 

Па да није тешко, не би Христ џабе долазио да нам говори шта и како да радимо...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...