Изречена првостепена пресуда: Ратку Младићу казна доживотног затвора

[Милан Ракић]

Ljubodrag Stojadinović: Presuda

Pred sudijama je sedeo starac, iscrpljen i bolestan. Negde je u svom svetu, koji je davno gradio strašnim materijalom. Čini se da je sve to, to što je bilo – beskrajno daleko, i za njega se možda nije ni dogodilo.

Ali, ta slika ne izaziva samilost, niti nostalgiju. Ratko Mladić je čuo presudu: doživotna robija, kazna koja će verovatno trajati prilično kratko. Glasno je rekao da je sve to laž, opsovao i grdio, pa su ga izbacili iz sudnice.

Da li je incident sa bogorađenjem bio nedostojan oficira? Svejedno je. Tu oficira više nije bilo.

Predsednik i premijerka su rekli kako nije njihovo da komentarišu presudu. Oboje su se okrenuli budućnosti, kao da predsednik nije bio deo svoje odvratne prošlosti koju bi želeo da zaboravi. Da li je to bio politički sud? Sasvim moguće, zar svi oni nisu politički! Taj sud jeste bez znanih razloga amnestirao neke ratne zločince, no to je samo pozivanje na analogiju, koja je u vrednovanju zlodela ništavan argument.

Zaista ne znam, mada bih želeo pouzdano da saznam, šta vreme, moć i rat čine od ljudi, i kako ih menjaju. Poznavao sam Mladića još negde od 75. godine prošloga veka. Bio je komandant bataljona u Kumanovu. Nismo bili prijatelji, nismo se družili. Ponekad smo razgovarali. Razlikovao se od drugih: bio je rečit i duhovit, dobar sa vojnicima, a arogantan prema starijima. Čudna osobina, retka ili pogubna u JNA.

Bio sam uveren da će u svim okolnostima Mladić biti na strani etike ratovanja i poštovanja protivnika, zarobljenika posebno. Da li je to bila zabluda u ambijentu neobuzdane i strastvene mržnje? Izgleda jeste. „Borba za svoj narod“, kao lozinka fizičke negacije nečega što je postalo drugačije, u stvari je kulisa koja bi morala da pokrije sva zla, i pretvori ih u smrtonosne i spasonosne pohode. Kod svih na krv sukobljenih vojskovođa, nastalih iz iste vojske.

Sećam se da je Mladić urlao pred Perišićem, preteći da će mobilisati sve od 16-66 godina, koji se bezbrižno kupaju na Adi, dok se „tamo“ gine, a u Beogradu se čuje gruvanje topova. Sećam se sastanka našeg Generalštaba sa generalom Filipom Morionom, na kome se on (Morion) žalio kako ga Mladić maltretira i ponižava kad god ga sretne.

Jednom prilikom je došao sa dvadeset autobusa, da iz Beograda povede sve oficire koji su rođeni „tamo“, a „lade muda“ u Beogradu. Održao je besni govor u Domu garde: „Tamo, u Han Pijesku, imam jednu žensku četu, sve junakinja do junakinje. Ne boje se nikoga da boga. Pa ko ne pođe danas, poslaću po njega ovde tu devojačku četu, te borce, da odavde pokupe vas uplašene pičketine i odvedu na položaj.“

Na kraju dana uspeo je da sakupi samo dvojicu.

Sećam se, skoro uličarske (telefonske) svađe Mladića sa Miloševićem, u noći posle vezivanja oficira Unprofora za bandere. Milošević je rekao: „Dolazim tamo da te streljam!“ Mladić je odgovorio: „Dođi, da ti jebem mater!“ Tamo je otišao Stanišić: My name is Jovica! I razvezao ponižene oficire.

Gledao sam televizijski prilog Skaj njuza, u vreme kad je potera za Mladićem bila opšta, koji najpre pokazuje generala kako skija negde na Jahorini, a onda i komentar autora: „Mladić više podseća na bezbrižnog turistu iz visokog društva, koji uživa u zimskim radostima, nego na zločinca sa svetske poternice. Taj čovek je ne samo neopisivo drzak, bezočan i hladnokrvan, on je bacio rukavicu u lice najjačima, a oni su skoro srećni jer ih nije udario pesnicom“. Tada je trajala (neuspešna) operacija zarobljavanja pod kodnim imenom Amber star (Ćilibarska zvezda).

Novinarka Fajnenšel Tajmsa, Lora Silber, stalno je na granici opčinjenosti i zgražanja: „U poslednja 32 meseca rata, Mladić je stekao reputaciju brutalnog genija, čoveka koji je mozak srpske operacije stvaranja etnički čiste države u Bosni i Hercegovini.“

Major kanadske vojske, Pet B. Storgen, doživeo je Mladića kao vojničkog idola. U svojoj studiji o njemu kaže da je on idealni intelektualni i duhovni foto-robot komandanta željenih osobina: „Mladić je takva dominantna snaga, da bi prosto bila lenjost ne proučiti kako je taj operativni komandant mogao da doživi takav uspeh.“

Ali, uspeh, ako je o tome reč, ne može biti krvava bajka bez kraja i konca. Na početku, Mladić je komandovao pravom vojskom protiv bašibozuka. Na kraju, njegova se armada pretvorila u gomilu osamostaljenih siledžijskih grupa, sa lokalnim kabadahijama, koji su pljačkali sve što su stigli. To više nije bila vojska, nego demoralisana rulja u hajdučkom raspadanju.

U takvom stanju stvari, Karadžić smenjuje Mladića, želeći da bude komandant vojske. Navedeni segment svađe Mladića sa Miloševićem nije bio jedini. Sa Karadžićem su žučne rasprave često bile na granici tuče. Sva trojica su imala istu stratešku platformu. Pogrešnu, u svakom pogledu. Ona je glasila: NATO je mlaki džin koji se raspada od hipertrofije i nemoćnog širenja. On nije u stanju da bude ofanzivan. Ali, čak i ako nas takva Alijansa napadne, Rusi će ratovati za nas.

Neslaganje među tom trojicom nesrećnika, sastojalo se samo u pokušaju da se obezbedi tron za mesiju. Svako od njih bio je uveren da je on taj.

Moguće je da Mladićev lični psihofizički slom dolazi posle smrti njegove ćerke Ane, u martu 1994. godine. Tada više nije bio u stanju da radi bilo šta u vojsci. A on je nastavio da bude ono što je kasnije postao.

Srebrenica je ključna tačka njegovog pada u ništavilo, gaženje svega što jeste srpska vojnička čast, na koju se mnogi olako pozivaju. Njegova rečenica, kako je stiglo vreme da se osvetimo Turcima za onih 500 godina, proizvod je užasne mentalne razorenosti i nedostatka bilo kojeg vrednosnog parametra. To odavno više nije bio čovek koga sam poznavao.

Moguće je da ga je u ponor pogurala i njegova neuporediva samoljubivost, građena kroz osećanja neomeđene moći, sadržana u omiljenoj rečenici obećanju-pretnji: „Kad ti ja nešto kažem, kao da ti je rekao svevišnji“. Ako se u tragičnom igranju sa sudbinom hiljada ljudi našao daleko od svake realnosti, to je već pitanje sistema koji je još i te kako živ u Srbiji. Sumanuta je tvrdnja da je sve to radio „zbog srpskog naroda“.

Oni koji to rade, nemaju svoj narod. Lično žalim što Mladić nije ostao onaj komandir koga su vojnici voleli, bez rata, lažne slave, zločinačkog rodoslova i istinskog gubitka časti, ma kakva bila drugostepena presuda.

Peščanik.net, 23.11.2017.

[Ћириличар]

пре 10 часа, Вилер Текс рече

Набријаност код Срба је дошла од сећања на 1941. Набријаност Хрвата и муслимана не знам одакле им, можда од мржње према свом, православном пореклу.

Врзино коло. Срби се 92 набријали због 41, Хрвати и Бошњаци се 41 набријали због наше доминације у Југославији над њима, ми доминирали у Југославији јер смо највише крварили за њу а и јер су они нас драга срца нападали и звјерства чинили по Србији, а они то радили због пропаганде и интереса који су им се поклопили са Бечом, а Беч што је хтјео даље кроз Балкан... И може се то упратити све до првих српских досељеника у Крајину када су хрватске велможе тражиле да постану њихови кметови а Срби одбили јер су таман побјегли из једног ропства и неће да западну у друго. Врзино коло из којег нико неће да изађе јер свако радије мисли на своју "Правду" него на мир и љубав вјера у које се куну. Свако је мгоао у сваком тренутку зауставити то али нико није хтјео да не пружи другој страни неки гушт. Баш је онако.. балканска прича. К'о кад се двојица у фамилији посвађају око глупости па 20 година не причају.

пре 11 часа, Вилер Текс рече

Да ,јесу у задњих 15 година причали бајке о томе да кад сви оду Хаг и буду осуђени доћи ће правда, бољи живот, стандард,корак са светом...Можда се ти не сећаш али ја се врло добро сећам тих нагваждања београдских медија. Наравно да имам поспрдан и ироничан однос према Хагу, сваки други је бесмислен за мене.

Мени се све чини да сам ја јако срећан што нисам одрастао у Србији између 2000 и 2012. Шта су они то вама дробили? О.о

Код нас све што Хаг уради никоме никад не ваља. Сегу нисам могао играти јер би баба стално гледала суђење "прешједнику" Милошевићу.

пре 11 часа, Вилер Текс рече

Можемо и морамо учити из прошлости, али то није паметовање у смилу у"Требао је Младић да буде бољи." Био је такав какав је био. Слажем се да морамо бити софистицирани јер је и такво време, али то не значи паметовање.

Па ово није паметовање. Требао је бити бољи, али не само он него и читав наш врх и врхови друга два народа. И ми требамо прихватити га таквог какав је био, слажем се потпуно, а то значи не скретати са теме када се каже да је урадио неки злочин викањем:"ААа али други!". Боли ме дупе за друге јер њихова зла иду на душу њих самих и њихових народа који ће себе деценијама у будућности да лажу како су били анђели. На нама је да будемо искрени са собом. Је ли Младић злочинац? Јесте ( сад за шта конкретно није више ни битно ). Је ли добро урадио што је створио и одбранио РС војно? Јесте. Мени једино исправно изгледа тако га прихватити и гледати, а не либерашки "Злочинац ко га ј**е" или нацошки "ХЕРОЈ!", јер такве будалетине ничему не доприносе и само нам штете на један или други начин.

Нужно зло зарад вишег добра, у суштини.

 

[Ћириличар]

пре 14 минута, Милан Ракић рече

Predsednik i premijerka su rekli kako nije njihovo da komentarišu presudu.

А кад Мишковића ослободе, удри дрвље и камење:"Нека вам сад тајкуни владају!"? О.о Који шизофреник...

[Кратос]

пре 1 минут, Ћириличар рече

Хрвати и Бошњаци се 41 набријали због наше доминације у Југославији над њима

Al ti je poređenje....logori za žene decu i sve srpsko i naša dominacija u Jugi....

[Ћириличар]

пре 3 минута, Кратос рече

Al ti je poređenje....logori za žene decu i sve srpsko i naša dominacija u Jugi....

Бураз, није поређење у питању, него хронологија догађаја. Ако си прочитао тај дио поста од почетка до краја видјео би да говорим о слиједу догађаја као врзином колу, а не да ишта упоређујем. Зашто са вама увијек све се своди на "ко је бољи/гори" матере вам?

То што су Хрвати, благо речено, претјерали са усташлуком је друга прича. Они су тим путем кренули јер су мрзили Југославију коју су водили Срби. Зашто су у толик иекстрем отишли друга је већ прича.

[cloudking]

пре 11 часа, Зосима рече

Страшно, па овакве фразе више ни Соња Бисерко не изговара,ти под хитно мораш изаћи из тог нво-феми покрета,шта си ти , жена у црном ??!!

Не знам да ли ти је познато , био је рат,грађански,реалан,знаш кад се ратује онда се пуца и убија,јесте страшно и ужасно ,такви су ратови,свугде на свету ,без изузетака...

Када би мене шиптари са ледина отерали из блокова,ја бих их са Авале гранатирао  даноноћно , док год има могућности да вратим своју зграду...

Али на страну све то,просто је судбина ,зла коб српског народа да никад нису, нити ће бити сложни,не постоји муслиман шиптар или хрват,који ће на било који начин оспоравати борбу свог народа...

 

 

Kako si krenuo post pomislio da ce poenta biti da paradoksologija nema pojma o cemu prica i da je sve sto je izgovorila netacno... ispostavilo se da si samo potvrdio ono sto je ona vec napisala

Dakle JESTE bil opsade sarajeva, samo je tvoje misljenje da je to ok jer jbg- rat je.

 

E pa da ti kazem nije ok. Iako je rat ne moras da budes bizgov  i da granatiras citav grad prepun ljudi, nego tebrice skupi kohones pa udri po vojsci a ne ko neka sisica po civilnom stanovnistvu. Jel znas da je  u tom granatiranju u potpunosti izgorela Sarajevska biblioteka? verovatno je i to bio opravdan vojni cilj jel da, aj da cujemo bas me zanima, koje je sve zlocine izvrsila  biblioteka i time zasluzila kaznu koja joj je usledila

 

Loodilo mozga... sto bi rekle tinejdzerke

[Avocado]

пре 14 часа, Juanito рече

Могао је да брани, али без да убија невине људе и ратне заробљенике. Оно, није да нисмо имали светлих примера у првом светском рату на које је могао да се угледа.

Uopšte ne moraš da ideš toliko daleko unazad po svetle primere... postojala je u ovim poslednjim ratovima gomila oficira (na svim stranama) čije jedinice niko nikad nije optužio za zločine i koji su btw i vojnički daleko kvalitetniji od Mladića, Orića, Gotovine i sličnih pajsera, odnosno, uspešnije vojskovođe... samo se ne uklapaju u "narativ" (kako su zločini u ratu neizbežni) pa se o njima slabo priča...

[Sofija_]

 

[Sofija_]

 

[Sofija_]

 

[Sofija_]

 

[Sofija_]

U snimku iznad, vidi se streljanje 37 Srba, 26.05.1992. u selu Bradina, opstina Konjic, samo jedan od mnogobrojnih zlocina poturica i ustasa, postavicu jos ako nekog zanima, a vi braco "Srbi" nastavite da branite poturice i ustase i da blatite srpske branitelje.

[Iulianus]

пре 2 минута, Sofija_ рече

U snimku iznad, vidi se streljanje 37 Srba, 26.05.1992. u selu Bradina, opstina Konjic, samo jedan od mnogobrojnih zlocina poturica i ustasa, postavicu jos ako nekog zanima, a vi braco "Srbi" nastavite da branite poturice i ustase i da blatite srpske branitelje.

Niko ne spori da su Srbi bili žrtve takođe, aman! Problem je u onome što ti i tebi slični ne želite da vidite.

[cloudking]

пре 34 минута, Sofija_ рече

U snimku iznad, vidi se streljanje 37 Srba, 26.05.1992. u selu Bradina, opstina Konjic, samo jedan od mnogobrojnih zlocina poturica i ustasa, postavicu jos ako nekog zanima, a vi braco "Srbi" nastavite da branite poturice i ustase i da blatite srpske branitelje.

Izem ti branitelja kad se sakrio u misju rupu i mirno gledao kako njegov narod strada zato sto mu frka da izadje...

[Juanito]

Ugledni Frankfurter algemajne cajtung intervjuisao je ovim povodom pisca i novinara Muharema Bazdulja koji je presudu Mladiću ocenio kao jedinu moguću s obzirom na razmere zločina. Upitan kako se snalazi u Beogradu, gde nacionalisti „još uvek dominiraju debatama“, Bazdulj je rekao: „Uprkos svim teškoćama, u Srbiji je lakše ne pripadati mejnstrimu nego u Bosni ili Hrvatskoj. Ovde se mogu izraziti mišljenja koja odstupaju i uvek će se naći mediji koji su spremni da ih objave. Naravno da će vas u tom slučaju napasti tabloidni mediji, ali takve polemike su po sebi dobra stvar. Klima u Srbiji je sveukupno otvorenija nego u Hrvatskoj ili Bosni.“

Upitan za manjak saosećanja među Srbima, Hrvatima, Bošnjacima i Albancima, Bazdulj je na kraju intervjua rekao: „Manjak empatije zaista postoji na svim stranama. Uvek me iznova zaprepasti to što većina žrtava jugoslovenskih ratova nalazi za prirodnije da se identifikuje sa zločincima iz sopstvenog naroda nego sa žrtvama iz drugog. Kao da lakše prepoznaju braću u naciji nego braću u patnji.“

Izvor