Претражи Живе Речи Утехе

Izrečena prvostepena presuda: Ratku Mladiću kazna doživotnog zatvora Mladić je proglašen krivim za genocid, udruženi zločinački poduhvat, ubistva, progone, terorisanje civila, uzimanje talaca.... Pred Sudskim vijećem Haškog tribunala, u kojem su Alphons Orie (predsjedavajući) te Christoph Flügge i Bakone Justice Moloto (članovi), počelo je čitanje prvostepene presude Ratku Mladiću, ratnom komandantu Vojske Republike Srpske. Mladić se, iako je postojala opcija da neće prisustvovati izricanju presude, pojavio se u sudnici. - Vijeće je utvrdilo da Mladić nije kriv po tački 1- genocid, ali da jeste kriv kao učesnik UZP i to po tačkama 2. genocid, 3 - progon i zločin protiv čovječnosti 4 - istrebljenje, zločin protiv čovječnosti, 5. ubistvo, zločin protiv čovječnosti 6. ubistvo, kršenje zakona i običaja ratovanja, 7 - deportacija, zločin protiv čovječnosti, 8 - nehumano djelo prisilnog premiještanja, zločin protiv čovječnosti, 9 - terorisanje civila kršenje zakona i običaja ratovanja, napad na civile te uzimanje talaca kršenje zakona ratovanja. Osuđen je na kaznu doživotnog zatvora! 11:59 UZP je postojao i u slučaju Srebrenice. a obuhvatao je progon, odnosno zločine koji su se događali pošto je VRS napao grad. Krivična djela genocida 1995. također su postala sredstva za ostvenje tog cilja. Logor Batković je trebao biti pripremljen za veliki broj osoba, a UZP je postojao do oktobra '95. /EPA 11:51 Udruženi zločinački poduhvat (UZP) potvrđen je za Sarajevo, ali i Srebrenicu. Naime, od 12. maja '92 do novembra '95 postojao je UZP sa ciljem širenja terora, protivpravnih napada na civile, te ubistva, a zločine su počinile jedinice VRS-a. Mladić je naređivao proizvodnju i korištenje modificiranih bombi u napadu na Sarajevo te učestvovao u političkim raspravama bosasnskih srba sa bosanskim muslimanima i bosanskim hrvatima. Radnje optuženog su doprinijele cilju UZP-a u vezi sa Sarajevom, predložio da se Sarajevo bombarduje zanemarujući bezbjednost civila te naredio da se prekine sanbdijevanje vodom i strujom. Izricanje presude Mladiću prati i predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i to kabinetu u Palati Republike u Banjoj Luci. On je, podsjećamo, uoči izricanja presude izjavio da "Ratko Mladić ostaje legenda u srpskom narodu". MILORAD DODIK: 11.41 U nastavku čitanja sažetka presude istaknuto je da je Mladić komandovao i rukovodio jedinicama VRS-a. Također, on je od 10. aprila 94. uveo ograničenja humanitarne pomoći civilnom stanovištu, a od septembra '92 do marta '95. uveo je i održavao kontrolisani i centralni sistem širenja propagande protiv bosanskih muslimana i hrvata. Radnje optuženog su u značajnoj mjeri doprinjele zajedničkog cilja - nehumanog djela da se muslimani i hrvati trajno uklone sa teritorije BiH. Počevši od 1992. bio je učesnik udruženog zločinačkog poduhvata 11.31 Mladiću je izmjeren povišen krvni pritisak 180/80, pa je advokat zatražio da se prekid čitanja presude ili da se odustane od čitanja rezimea. No, Vijeće je odlučilo da se nastavi sa čitanjem presude. Pošto je Mladić odbio da sjedne, odlukom Vijeća je udaljen iz sudnice. 11.30 - Mladiću je pozlilo i sa njim je ljekarski tim. U Tribunalu izricanju presude prisustvuju i Mladićev sin Darko te supruga Ljiljana, kao i novinarka Ljiljana Bulatović i grupa njegovih prijatelja iz BiH. 11.10 Nakon pauze, koja je produžena do 11.15 sati, a koju je tražio Mladić radi odlaska u toalet, bit će nastavljeno čitanje presude. Čitanje presude Mladiću prati se i na Sokocu, a organizovala ga je Udruženje Čast otadžbine iz Beograda. Tu je i Staša Košarac. SOKOLAC 10.43 Napad VRS na Srebrenicu je počeo 6. jula, kada su pripadnici ušli u grad.. U periodu od 12 do 14 jula VRS i MUP su organizovali prevoz prbližno 25.000 bosanskih muslimana iz srebreničke enklave na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. Muškarci su zatočeni u privremenim objektima, a kasnije su ih odvezli na razna mjesta pogubljenja. Mnoge od tih muškaraca psovali, tjerali da pjevaju srpske pjesme i tukli ih. Sistematski su poubijali nekoliko hiljada muškaraca i dječaka, bosanskih muslimana. Vijeće je utvrdilo da su fizički izvršioci izvršili radnje lišavanja života nad bosanskim muslimanima iz Srebrenice. Vijeće je ispitalo posebnu namjeru fizičkih počinitelja zločina. Konstatovano je da su počinjena krivična djela genocida, progona i ubistva. IZRICANJE PRESUDE SE PRATI I U SREBRENICI/MIREN ALJIĆ 10.33 U dijelu presude koji se tiče zločina počinjenih u Sarajevu, ustanovljeno je da su od maja 1992. do novembra 1995. Vojska RS-a i Sarajevsko-romanijski korpus (SRK) namjerno granatama gađali civilno stanovništvo. 18. nov. 1994. gađana je žena koja je sa svojom djecom išla ulicom. Metak joj je pogodio trbuh i pogodio njenog sina u glavu. Pripadnici SRK-a granatirali su Markale, a sve žrtve su bili civili među kojima je bilo žena, djece i staraca. 1994. i 1995. SRK je napado Sarajevo modificiranim avio bombama, oružjem koje je imalo razoran učinak. Konstatiralo je da je namjera izvršioca koji su bili pripadnici SSK da gađaju civile i da na neselektivan način granatiraju grad Pripadnici SRK počinili su ubistva, protupravne napade na civile, zločin protiv čovječnosti. /EPA 10.25. Otprilike 31. maja 1992 snage bosanskih srba okupile su grupu muškaraca bosanskih muslimana u općini Sanski Most, Četvorica su ubijena ubijena na putu do mosta, a ostali su na mostu prisiljeni da skaču jedan po jedan. Preživio je jedan čovjek. Kada su stigli u logor Manjača za koje se smatralo da nisu zdravi, Božidar Popović je kazao: Vratite govna natrag, mrtvi mi ne trebaju. U julu 1992. godine policija i pripasnici VRS-a su u logoru Keraterm držali veliki broj zatvorenika. Tokom noći je u sobu ubaceno hemijsko sredstvo koje je izazvalo paniku. Vojnici i stražari su na zatvorenike otvorili vatru i mnoge od njih ubili. Zatim nastavili pucati na zatocenike koji su bili unutra. Vijeće je konstatovalo da su počevši od 12 maja '92 lokalne vlasti bosanskim muslimanima i hrvatima ograničili kretanje. ... Prisilno iseljenje počinjeno je u općini Banja Luka, Bijeljina, Foča, Ilidža, Ključ, Kotor Varoš, Pale, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Sokolac i Vlasenica. No, utvrđeno je i to da nije bio plan da se počini genocid u šest općina (Ključ, Kotor Varoš, Sanski most, Prijedor, Vlasenica, Foča). 10:16 Uz napomenu da će na današnjem zasjedanju iznijeti samo rezime svojih konstatacija, sudija je podsjetio za šta se tereti Mladić te dodao kako je održano 530 dana suđenja, te saslušano 592 svjedoka. Dodao je kako će Vijeće zapčeti iznošenje činjeničnih i pravnih konstatacija te naglasio da je tokom cijelog perioda na koji se odnosi optužnica postojao oružani sukob. U nekoliko općina počinjena su ubistva koja su predstavljala zločin protiv čovječnosti. Izvršavana su i masovna pogbljena. 10.10 /SCREENSHOT Izricanju presude u Hagu prisustvuju brojna udruženja žrtava iz BiH. /ANADOLIJA Mladića optužnica tereti za ratne zločine počinjene na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom 1992. do 1995. godine. Uhapšen 26. maja 2011. godine, nakon 12 godina skrivanja u okolini Lazareva, a Hagu je izručen 31. maja iste godine. Optužnica Mladića tereti za genocid, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premiještanje i za zločine protiv čovječnosti, preciznije za genocid u šest bh. općina 1992. godine, genocid u Srebrenici, progone širom BiH, terorisanje građana Sarajeva kao i uzimanje međunarodnog osoblja za taoce. Suđenje Mladiću počelo je 16. maja 2012. godine, a okončano 15. decembra 2016. godine. OSLOBOĐENJE PORTAL

МОНАХ КОЈИ ЈЕ УЧИНИО ПРАВИ ПОДВИГ - ОТКУПИО 15.000 ОСУЂЕНИХ ИЗ ЗАТВОРА Архимандрита Гервасију (Раптопулоса) из Солуна су предложили за Нобелову награду за мир. За последњих 35 година, он је откупио из затвора више од 15 000 људи, на шта је потрошио више од 4 милиона евра. После неколико разговора с њим, један познати преступник-рецидивист је решио да оде на Атон. Коментаришу руски затворски свештеници. Доброг свештеника су имали прилику да упознају и московски затвореници. 2010. године, о. Гервасије је служио у храму Покрова Пресвете Богородице у Бутирском затвору. То је била, вероватно, прва у Русији, служба свештеника разних земаља у затвору. За успомену, госту су дали икону „Спаситељ у белом хитону“ (хитон - дуга бела старогрчка кошуља до пета), коју је некада насликао мученик који је робијао у Бутирки (затвор у Москви), митрополит Серафим (Чичагов). Зато што је отац Гервасије посветио свој живот помоћи затвореницима, они су га прозвали светим. „Светац затвореника“ је плаћао казне за сиромашне људе, који су направили мале преступе, што им је помогло да избегну затвор. Новац за помоћ затвореницима, оцу Гервасију су давали многи грчки и инострани добротвори. Поред откупа људи, свештеник је помагао и онима који остају иза решетака. Његовом заслугом затвореници су добијали одећу, обућу, средства хигијене и чак стоматолошку помоћ. За само 35 година свог рада, он је потрошио на помоћ затвореницима више од 4 милиона евра За неке људе, сусрет с оцем Гервасијем је доводио до потпуног преображаја њиховог живота и дубоког покајања. Како извештавају средства масовног информисања, недавно је отац Гервасије посетио преступника из Грчке, који издржава казну у Румунији. После неколико разговора рецидивиста (човек који је поново извршио преступ за који је већ био осуђиван) је замолио оца да онде на Атон и да се замонаши. Данас се он још налази у затвору, али свакодневно извршава монашко правило и обележава црквене празнике. Међу затвореницима има много бивших хришћана Повраћај људи вери у време издржавања казне је масовна појава, примећује протојереј Константин Кобељев, старији свештеник Покровског храма у Бутирском затвору. Последњих неколико година, проценат оних који се причешћују у храму је много већи, него на средњем московском нивоу. Причешћује се око 68% људи, од оних који су дошли на службу. - Истовремено, - додаје отац Константин, - међу затвореницима има много људи који су раније били верујући, али их је овоземаљско одвукло на странпутицу и престали су да се исповедају и причешћују. По речима оца Константина, људи своју веру у много случајева задрже и после ослобађања, али због одсуства система рехабилитације, они често не могу да нађу себи место у животу и поново се нађу иза решетака. Делимично, у решењу проблема рехабилитације могу помоћи манастири. За то су неопходни добро припремљен игуман и добронамерно настројена братија. Тада је рехабилитација у потпуности могућа, - сматра заменик председника Синодског одељења за манастире и монаштво, игуман Стефан (Тараканов). – Главно је да то за манастир не буде наредба „пристигла одозго“, зато што ће тада рад бити формалан и неће дати резултата. За још једну опасност игуман Стефан сматра превелик број бивших затвореника у манастиру. - Ако је то 1-2 човека, онда је рехабилитација сасвим могућа – говори о. Стефан. – Али ако је половина братије из те категорије, онда ће се пре мењати облик самог манастира, а не бивши затвореници. Ипак, тачан број бивших затвореника међу манастирском братијом, представник Синодског одељења није могао да изнесе, зато што се таква статистика не води. Изгледа, да је најпознатији манастир који ради с ослобођеним затвореницима, по његовим речима, Антонијево-Сијски манастир у Архангелској области. Враћали смо у нормалан живот разборите затворенике - 2000-их година код нас је било, скоро непрекидно, око 60 послушника, од којих су велики део чинили бивши затвореници, - сећа се архимандрит Трифон (Плотников), који је 18 година био настојатељ Антонијево-Сијског манастира, а данас је на челу Одељења социјалног служења Екатеринодарске епархије. По речима бившег настојатеља, првих година постојања обитељи, када се језгро братије још није оформило, на бивше затворенике се, понекад, могло ослонити више него на послушнике који су се припремали за монашки пут. - Они су много пута спасавали манастир, преузимајући на себе много тога и много су се трудили у обнови манастира и обнављању монашког живота, - додаје архимандрит Трифон (Плотников). – Ипак с њима није било лако, нимало лако. Некада смо се осећали као да седимо на бурету барута. Ипак, атмосфера је била прилично добра. Како ја понекад кажем, ми смо враћали у нормалан живот разборите разбојнике. Сачували смо многе од тих, који су били на путу да постану практично професионални разбојници. Манастир може да препороди човека – сматра архимандрит Трифон, али постоји једно велико „али“ – захтева се његова жеља и унутрашњи (духовни) рад на самом себи. - Манастирски живот, богослужење, покајање, молитва – све то толико помаже, - сматра отац архимандрит. – Човек, сам, мора веома много да „изгара“, да би се то остварило, а манастир му у томе само помаже. По аутоматизму нико не постаје бољи. Али, наравно, није способан сваки манастир да ради с бившим затвореницима, упозорава о. Трифон, зато што такав рад захтева „зној и крв“. У Сијском манастиру, рад с затвореницима није почео по сопственој жељи, већ стицајем околности – у области има много затвора и људи који излазе на слободу су понекад куцали на манастирска врата. По речима оца Трифона, ти људи нису имали куда да оду и било им их је толико жао, тако да у манастиру просто нису имали другог избора, но да их приме. - Ето, он само што је изашао из затвора, он се боји света – све у свету се изменило, док је он лежао у затвору. Он је усплахирен, као сатерана у угао звер, - сећа се отац архимандрит. – И куда да иде? Он мора негде да иде, бар на кратко време, бар на недељу. Поживеће, прилагодиће се. Гледаш – већ је некако постао веселији и другачије гледа на људе. - Веома је пријатно, што на овом свету има таквих људи какав је отац Гервасије, - закључио је отац Трифон. – То је подвиг, помагати затвореницима, и дај Боже да таквих људи као што је отац Гервасије буде што више“. Напомињемо да ће се 14. октобра, на празник Покрова Пресвете Богородице, по благослову Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила, у Москви одржати добротворна акција „Дан милосрђа и саосећања са свима који су у затворима“. На тај дан, у сваком храму престонице ће, после завршетка Божанствене литургије, да буде одржан молебан за „православне хришћане, који су у затворима“. У храмовима истражних затвора престонице, православни свештеници ће одржати празнични молебан и честитати затвореницима празник. Кирил Миловидов, 11. 10. 2012. Превод с руског: С. М. 22. 12. 2012. Извор: архива манастира Лепавина