Претражи Живе Речи Утехе

SRBIJO POMOZI! MILOŠU JE POTREBNA POMOĆ! Osim novca za lečenje, porodica ima još problema! (FOTO) 13.04.2022. Miloš Stojanović se već više od deset godina bori sa teškom bolešću, ali i sa nemaštinom, jer njegovi roditelji nemaju novca kako bi mu obezbedili normalan život, ali ni dovoljno hrane Miloš je imao prvu operaciju 13. oktobra 2004. godine na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju na VMA u Beogradu, kada mu je odstranjen tumor sa jedne strane vilice. Od tada, pa sve do 2013. godine, redovno je posećivao kliniku zbog neophodnih kontrola. U martu 2013. mu je dijagnostikovan tumor i na drugoj strani vilice. Zbog toga je imao i drugu operaciju. Tada mu je utvrđen nedostatak kalcijuma, zbog čega su njegove kosti šuplje i lako lomljive. Pre četiri godine urađena mu je višečasovna operacija desnog kolena prilikom koje mu je ugrađeno metalno ojačanje zbog čega on više nije bio u stanju normalno da obavlja fiziološke potrebe. Porodica Stojanović je bila primorana da se odseli iz Prokuplja radi Miloševog lečenja, pa od novembra žive u Vrnjačkoj Banji. Kako ističe Jasmina Stojanović, majka malog Miloša za Informer, njima je svaka pomoć dobro došla, te je zamolila sve ljude dobre volje da im pomognu. Novac nam je preko potreban, lekovi su jako skupi, a prete nam i da će nas izbaciti iz stana ukoliko do sutra ne platimo dugovanja, a odakle da platimo? Molim sve ljude koji žele i imaju mogućnosti da nam pomognu, Miloša jako bole zubi, imamo recepte sa naznakom hitno, ali je sve to jako skupo, samo jedna bočica za ispiranje zuba košta oko 1.000 dinara, a ne može da potraje ni nedelju dana. Takođe, doktori su mu preporučili i plivanje po pola sata sa pratnjom, a i to košta oko 60.000 dinara - ističe u suzama Jasmina. Da stvar bude još gora po porodicu, njima je prestala da se dodeljuje i socijalna pomoć, uz obrazloženje da oni više nemaju prebivalište u Prokuplju. - Mi smo imali socijalnu pomoć, ali je od novembra više ne dobijamo. Kako su nam rekli u Prokuplju, to je zbog toga jer više nemamo tamo prebivalište. Mi smo se obratili ministarstvu koje nam je ukazalo na to da i dalje imamo pravo na tu pomoć. Nama su zatim iz Prokuoplja tražili da ja i muž dođemo lično tamo, i to 2-3 puta kako bi smo lično potpisali nešto, a do tamo ima preko 160 kilometara, odakle nam za karte - kaže Jasmina. Ona je na kraju uputila apel da svi koji su u mogućnosti učine Milošev život bar malo lakšim i lepšim. Za sve ljude dobre volje koji žele da pomognu, mogu se obratiti na broj telefona 064-6711069. Agricole banka: 330-4700100324934-62 Za uplate iz inostranstva: Instructions for customer transfers EUR correspodent is: AGRIFPP-Credit Agricole Paris Acc. With Institution: 57A MEBARS22 CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi Sad Beneficiary: 59: IBAN RS35330473020129756036 Miloš Stojanović Donja Konjuša BB Serbia Извор: SRBIJO POMOZI! MILOŠU JE POTREBNA POMOĆ! Osim novca za lečenje, porodica ima još problema! (FOTO) HAPPYTV.RS Miloš Stojanović se već više od deset godina bori sa teškom bolešću, ali i sa nemaštinom, jer njegovi roditelji nemaju novca kako bi mu obezbedili normalan život, ali ni dovoljno hrane Happy BSC je spremio za vas...

Вероватно се упућени у случај прогона професора Милоша Ковића на Филозофском факултету. У емисији са линка је укратко све обкашњено. Дивна ствар је што су студенти стали на страну професора Ковића. Нека Бог упомогне професору Милошу у његовој праведној борби.

Извор:http://iskra.co/srbija/u-nevolji-se-poznaju-ljudi-dobrotvor-hido-muratovic-iz-novog-pazara-na-goliji-gradi-kucu-milosu-jovanovicu-junaku-sa-kosara/ У НЕВОЉИ СЕ ПОЗНАЈУ ЉУДИ: Добротвор Хидо Муратовић из Новог Пазара на Голији гради кућу Милошу Јовановићу, јунаку са Кошара 04.09.2017. - 16:52 ИСКРА Фото: З. Шапоњић Огрејало је сунце Милоша Јовановића (38), српског јунака са Кошара и његову породицу, мајку Росу (60), и сестру Марину, када су пре неколико дана у њихову Троштицу стигле грађевинске машине, мајстори, и када су ударени темељи њихове нове куће… – Ово нам је, како смо се родили, најсрећнији дан у животу. И веровали смо и нисмо, сада знамо – имаћемо и ми своју кућу, нећемо још једни зиму дочекати у уџерици кроз коју зими дува северац, лети прокишњава, а кроз собе шпартају пацови и змије, и која није наша – јавили су нам се, срећни и пресрећни, пре пар дана Милош и Марина са Голије. Пирча о тешко оболелом јунаку са Кошара Милошу Јовановичу, објављена пролетос и у „Искри“ и још неколико новина у Србији, прича о тешкој муци и невољи, о животу у туђој трошној кући која само што није пала, са 13.000 динара мајчине пензије месечно, о Милошевој мајци која болује од карцинома, сестри која је без посла, потресла је Србију. Јавило се много добрих људи, сакупљено је тада око 2.500 евра, ових дана још хиљаду, и, људина из Новог Пазара, добротвор Хидо Муратовић одлучио је да са тим новцем крене у изградњу куће за Јовановиће, па, докле стигне, а стићи ће, уверен је Хидо, до зиме да Милоша и породицу усели у нови дом… Фото: З. Шапоњић – Кренуо сам, поставили смо темеље, изидали зидове, за који дан дижемо плочу, до краја недеље надамо се да ћемо поставити и кров… Помоћи ће бог и добри људи, као што су до сада небројено пута помогли. Нисам могао да гледам муку Јовановића, када се прича појавила у новинама јавили су се добри људи са свих страна, из Новог Пазара, из дијаспоре, из читаве Србије, а Јовановићи су заслужили да им помогнемо – каже Хидо. Уз помоћ ратних другова, Милош који болује од метаболичких, хормоналних, психичких поремећаја, летос је неко време провео на лечењу на ВМА у Београду, из Београда се вратио донекле опорављен, сада се радује новом дому. – Наш сан је кућица, да можемо мирно да заспимо, да имамо купатило, да само мало проживимо као људи. Нас живот није миловао, имали смо тешко детињство, тежак живот, ваљда смо и ми мало радости заслужили. Хвала свим добрим људима, Хиду посебно – кажу Милош и Марина. Много је људи већ помогло да крене изградња куће за Јовановиће. Хидо Муратовић помиње фирму „Дадо градња“ из Новог Пазара, чије су машине ископале темеље и поравнале плац, град Нови Пазар дао је машину да поравна пут до куће Јовановића, помогло је и предузеће „Пионир“, Мурат Муратовић и Бошко Радовановић… Неко више, неко мање, за велику срећу Јовановића. Фото: З. Шапоњић ПОМОЋ „Искра“ апелује и моли све људе добре воље да се јаве и помогну. Потребан је и новац и материјал за завршетак грубих грађевинских радова, а затим и за унутрашње опремање. Потребни су подови, цреп, електро материјал, санинтарије, фасада, изолација, потребан је намештај, шпорет на дрва, бела техника… Сви који желе и могу да помогну, могу се јавити на телефон 065 – 474 5433 а број жиро рачуна је: 205 – 9011007013986 – 02 отворен код Комерцијалне банке у Новом Пазару…. Сања мртве другове У страћари, у селу Троштица под Голијом, Милош Јовановић сваке ноћи сања Кошаре и своје мртве другове, крв и располовљене главе, бомбе како падају са небеса и вриску рањене браће… – Пробудим се у зноју, скочим, после по помрчини лутам око куће, не могу да се смирим… Заспим, па их поново сањам – прича Милош у кућици од блата и прућа под Голијом, која само што није пала. Пред крај рата, његовој сестри и мајци, неко је јавио да је Милош погинуо на Кошарама, појавио се пар недеља касније, посебан, блатњав, болестан… Зоран Шапоњић, Искра View full Странице

O ovome sam saznao prateci profil djakona Nenada Ilica, dakle, moze da se pogleda i tamo, a ima i direktan link do strane sa objasnjenjem i peticijom. Ukratko, ako sam dobro razumeo - kvalitetan covek, koga rezim zeli da se otarasi sa tog mesta profesora iz dosta razloga, a studenti pokrenuli peticiju i kontra-akciju. https://www.facebook.com/dakon.ilic?fref=nf Ту и тамо појави се на јавној сцени ове и овакве наше Србије по неки нормалан човек, са професионалним и људским квалитетима, патриота - болештина одмах покушава да га одбаци као страно тело. Професор Милош Ковић спада у неколико људи који засигурно знају шта је Србија била, шта је данас, а ипак је искрено воле и раде за њу. Зашто би такав човек учио младе људе? https://www.peticije24.com/176032 Студенти Филозофског факултета овом петицијом желе да пруже јасну, недвосмислену и отворену подршку професору Милошу Ковићу, једном од најистакнутијих историчара млађе генерације, изузетном научнику, друштвено ангажованом интелектуалцу, искреном посвећенику у хуманистичке области људског знања, потиснуте у времену опште комерцијализације друштва и криминализације државе, изузетном педагогу и патриотски освешћеном јавном делатнику, против којег је недавно, на факултету на ком држи наставу, поведена стравична хајка и медијски линч од стране једног утицајног, квази либералног дела Управе Филозофског факултета, као и дела научне и ваннаучне јавности. Део Управе Филозофског факултета, отворено нетрпељив, недемократичан и политички острашћен у једноумљу, које на унутрашње политичком плану спроводи окупациони режим на челу са владајућом странком и добрим делом опозиције, жели да се на што бржи и суровији начин ратосиља свих оних научника и делатника који својим радом, достојанством, животним позивом и моралном честитошћу доприносе подизању опште друштвене свести, чувању националне самосвести српског народа и буђењу истинске демократске политичке културе. Професор Милош Ковић само је један у низу многих професора (у својству доцента), асистената, научника и осталих просветних радника против којих се отворено или прикривено води стравичан медијски рат, својесврсан „рат до истребљења“. Њихово искрено и аутентично слободоумље, њихова укорењеност у хуманистичком приступу људској стварности, њихово искрено залагање за демократију и њихово заступање очувања националне самосвести и националне културе у условима глобализованог, изопаченог, потрошачког система вредности наилази на хистеричан, готово патолошки острашћен отпор свих оних политички подобних, суштински недемократски оријентисаних, наметљивих, безобзирних обожавалаца Европске уније, НАТО-а и других структура корпоративног фашизма које се тако сурово заговорају на сваком кораку. Професор Милош Ковић је достојанствен борац против корпоративног фашизма који данас темељно уништава државе, разара привреде, осиромашује националну културу и национални језик, спроводи репресију над сваким ко слободно мисли и делује. Ова петиција пружа подршку таквим људима. Студенти Филозофског факултета не желе да се помире са оваквом политиком застрашивања, прикривених претњи, отворених увреда, лицемерних ставова, малигног непотизма и сужањства; студенти Филозофског факултета достојанствено бране аутономију свог факултета, своје научне заједнице и свих оних професора који, попут Милоша Ковића, бране морални интегритет појединца, право на националну самосвест и демократско право на изражавање сопствених ставова.