Виђења на сајту Архимандрита Никодима (Богосављевић)

[Матусал]

пре 9 минута, Vedran рече

Или је нека сестра Р. или је Никодим својеручно 

Ја помислих нови Јосиф....

[Поуке.орг инфо]

Чудно да мисли да ће неко у ово да верује.Прилично је глупо може то лепше да се измисли.

Баш тако

Послато са SM-N950F користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Ведран*]

Повероваће многи и многи, јер су за многе управо сновиђења њихово јеванђеље тј. темељ њихове вере. 

[Матусал]

пре 6 минута, Vedran рече

Повероваће многи и многи, јер су за многе управо сновиђења њихово јеванђеље тј. темељ њихове вере. 

Можда и није наиван покушај, делује као пројава Божије воље у једној врло комплексној ситуацији и простијима може бити као лак мамац и навести на помисао да у њиховој цркви нема благодати. Оно што је заиста зачуђујуће је то што један доктор теологије користи снове непознате вернице(о којој незнамо апсолутно ништа) као упориште својих ставова. 

[Ведран*]

пре 1 сат, Матусал рече

и простијима може бити као лак мамац и навести на помисао да у њиховој цркви нема благодати.

Некоме ко је духовно макар мало упућен, може релативно лако бити јасно да овде нешто не ваља, или барем да та сновиђења не узима за много озбиљну ствар. Зато заиста изненађује како један угледни Архимандрит и доктор богословља то не види. Али то би за мене била сасвим споредна ствар, јер он као и свако од нас може да мисли шта хоће, да није реч о јавно промовисаној ствари, која заиста, мени се чини, вероватно несмотрено, позива на раскол и практично промовише прелест сугеришући да је могуће да се на основу изгледа, облачења, осмеха, и слично процењује унутрашње духовно стање људи. А то је за сваког савесног Хришћанина озбиљна ствар. 

[Vladan :::.]

On 11/1/2017 at 22:06, Vedran рече

У последње објављеном сновиђењу о екуменизму можемо прочитати и то како сновидац у сну види да на другој особи (саговорнику у сну) нема благодати

У ствари писац је изгледа опседнут оним што се код отаца зове смиренословље. Каже: "вештачки смирен осмех", "вештачка љубазност, лажно смирење", "лажним самоиницијативним смирењем".

Први пут чујем да постоји "неко лажно самоиницијативно смирење" па се мислим да ли је по писцу лажно јер је самоиницијативно или постоји и истинско самоиницијативно смирење. Али ако смо дужни, као што јесмо, да се смиравамо то подразумева самоиницијативу и нема потребе наглашавати је без обзира на искреност. Будући да писац то ипак наглашава показује жељу да себе представи као неког ко разликује духове и има право смирење јер лако препознаје оне који га немају, што смирени међутим не би никада, самоиницијативно , изговорио. Ни у сну 

[Поуке.орг инфо]

Ако некога занима, ево текста са сајта арх. Никодима

 

ВИЂЕЊЕ С. Р. О ЕКУМЕНИЗМУ

BY NIKODIM BOGOSAVLJEVIC · PUBLISHED ОКТОБАР 28, 2017 · UPDATED ОКТОБАР 28, 2017

 

ВИЂЕЊЕ С. Р. О ЕКУМЕНИЗМУ

О екуменизму
Ово виђење ми се поновило три пута идентично у размаку од по можда пет година. Само у последњем виђењу пре неколико месеци још опширније. Бејах у сну у дворишту једне цркве. Пуно народа. Испред мене стоје у реду жене и мушкарци да уђу у цркву. Три степеника има, полукружна, ја хоћу да закорачим, али не могу. Као неки непробојни зид да стоји испред мене. Излази из цркве као свештеник, али видим има белу капицу на глави као папа. У бело одело се обукао. Вештачки смирен осмех. Зове да уђу људи. Она вештачка љубазност, лажно смирење. Ја стојим, и ни макац. Окрете се према мени нека жена, млађа. Белу мараму носи. Гледа ме, па каже: „Хајде, уђи!“ И она са неким лажним самоиницијативним смирењем, без благодати Божије. Ја јој одбрусих: „Нећу!“ Каже она: „Зашто?“ Рекох: „Не да ми Cвети Владика Николај! Ово је екуменистичка црква.“ А она ће: „Али видиш да је стара грађевина, како може бити лоше?“ Рекох: „Служи се по новом!!!“ Окретох се, па пођох десно према једној новоизграђеној цркви. Она викне за мном: „Како може бити боља новоизграђена од старе?!“ Ја јој довикнух: „Овде се служи по старом, светосавски!“ У том видим Светог Владику Николаја у монашкој мантији, са свитом око себе где излази из новоизграђене цркве. На служби био. Подиже поглед Свети Владика, погледа ме у знак подршке. Сила је у њему! И оде полако према капији. Пробудих се.

+ + +

Разлика у Божијем благослову између Источне ЦРКВЕ и западне јереси
Зима је. Напољу снег… Утонух у сан. Улазим у огромну грађевину, видим, катетдрала… Врата су огромна, скоро пет метара висине, украшена кованим гвожђем. Тешка су, једва их померам. Уђем унутра – пространство. Велика, висока, човек као мрав да се осети. Сасвим напред, стоји човек са белом капицом – видим то је папа. Показује ми руком да приђем. Припрема беле округле хлепчиће за људе. Они данас славе нешто. Пођем према њему, али нигде ни једног човека, само он, клупице, раскошна, празна и хладна грађевина. Код њега крст, огромни бели, али од гипса, на њему распети Господ. Али без топлине, ручни рад, јефтина уметност. Прође ме нека језа. Схватих да морам што пре да изађем док се за мном нису затворила гломазна врата. Трчим… У последњем тренутку излазим и она се залупе. Станем. Сада сам напољу. Погледам на своју десну страну: видим на стотине људи, чекају у гужви испред мале цркве. Из ње избија светлост свећа, крст сија поврх крова. Схватам да је то наша православна црква. Видим наше старе Србе у гуњевима и шубарама, женице скромне у марамама. Сви радосни, стоје и чекају свој празник. Ноћ је, ал’ је весело, до појединисти им видим лица. Нека неописива пријатност од цркве долази. Будим се. Сазнајем да је 25 децембар по новом календару (12.по старом).
Порука екуменистима: Крст у катедрали, људи су унели. Крст који сија на крову православне цркве, силом је зрачио. Њега је Господ поставио. Он је алфа и омега наше цркве. Благослов је ту код нас, у свој својој пуноти. То сведочи силан народ, наши оци, мајке, дедови и прадедови, који стајаше ту, свеће, топлина и радост. Зато је наша ЦРКВА, јер је Господом благословена, и Господом установљена и крунисана. А њихово јерес, јер сами постављају Христа, сами тумаче и уче, и зато немају благослов, јер шта је друго осећај језе и хладноће него отсуство Духа Љубави. Наша Црква, благословена је кроз наше Србе и претке, и служење у њој у благослову лежи само у служењу по Светосавском, јер кога видех испред цркве? Наше претке. Да не говорим о поруци за календар. Дакле, они који су отпали од Христа срцем и не познају Га, немају ни љубави нити расуђивања, јер свако добро од Њега долази. Ко тежи уједињењу са западом? Томе теже они чија је љубав охладнела. Господ ће избљувати млаке. Зашто? Јер Га не познају. Јер су уместо огњене љубави Његове, која жеже собом сву неистину, узели велијара за господара, и презрели Љубав. Календар да остане исти, служење да остане исто, јединство духа у исповедању вере. Ето, онда ћемо стати у ред са прецима нашим да и ми дочекамо Божић са њима испред цркве. „Горите љубављу према Христу! Јер ко Христа не воли, наћи ће другог господара… Горите љубављу са Христом! Јер шта смо ми без љубави, него ‘…прапорац који јечи и кимбал који звечи!’ Горите љубављу Христовом! Она узводи у небо. Сви други путеви воде у пропаст. ‘…Ја сам пут, истина и живот…’ Ко се усуђује љубави да се застиди?! Тај се Христа удостојити неће… Љубав је сведочанство Духа који борави у човеку! Љубав је сведочанство Духа који борави у Цркви! Где Господ умножава хлебове? Онде где пуно нашег народа видех. А запад: ‘…не схватише догађај са хљебовима; пошто им беше срце окамењено.’ (Мк. 6, 52) Јер коме је папа припремао хлебове? Празно код њега беше; не може гладне нахранити, јер хлебове не може намножити. Зато им увек стоји позив на покајање… Црква Божија, Црква наша, позива на прву и највећу заповест: ‘Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.’ Па кроз њу тек можемо остварити и другу највећу заповест: ‘Љуби ближњега свога као самога себе.’
Запад одмах позива на другу, пренебрегавајући прву. Зато се често чује у говорима папе позив на мир и љубав између људи. Али љубав им је јалова, јер она само кроз Христа буде! И све се поставило наопачке, јер им Христос није глава!“

+ + +

Сабор на Криту
Виђење беше у време одржавања сабора. Нађох се на Криту. Видим пао мрак на острво, нека чудна магловита тама. Нека велика птица долете, већа од орла. Браон крила има, свако перо раширила, полете у вис, гледам за њом. Одједном, обруши се птица наглавачке, невероватном брзином, из неба ка бетону. Удари свом силином у бетон и претвори се у пепео. Видим, намерно се убила. Помислих да је птица феникс. Али ми беше чудно што се није поново подигла из пепела. Сад се нађох изнад мора. Узбурка се море, подиже таласе, те свом силином потопи Крит. Ја изнад мора у ваздуху стојим, па се узнемирих због могућих пострадалих људи и упитах некога кога не видим: „Има ли погинулих?!“ „Има“, вели глас. „Педесет њих је море сад утопило.“

+ + +

Господ монаштву и свештенству
Војско моја! Спаваш дубоким сном… Сном апокалипсе. У храму ми служиш, ревнујеш телом, а где ти је срце? Војско моја?! Идем ко просјак од храма до храма, од манастирске капије до манастирске капије… Где су срца ваша, са ким да војујем? У најтежем тренутку, кад је најјачи напад на Цркву моју, изгубио сам те, војско моја… Не приносиш ми срце на Олтару. Уста ти говоре, срце лута. Мисли ми твоје не требају, слике твоје. Ватра срца твога треба ми! Где ти је срце, где? Ридам над тобом. Издала си моју љубав. Надносим се Духом над земљом својом, горко страдам, покајања нема! Ах, децо моја, душе моје! Тугујем за вама, што ме не познајете! Љубав сам ја! Љубав! Ви се ругате мојој распетој љубави, светски живот водите! Скупо сам вас платио! Окрените очи мени! Погледајте створења моја у небо горе! Погледајте колико је близу небески Јерусалим! Срце ми страда, у духу се потресам, хоћете ли ући са мном на врата Његова? Војско моја, монаштво моје, свештенство моје… Покајте се да вас загрлим… Иштите љубав моју, журим да вам је дам! Ви сте плата Мојој крвној жртви! Подигните се да вам дам мач у руке! Хоће непријатељ рода људскога да погуби сва чеда моја, све јагањце моје… Жедан је крви, као лав риче, а ви сте глуви, срце вам глуво и не чујете рику његову! Буди се војско моја, кај се, кај се! Кај се до потреса! Душа да се порађа, тело да се распада! Кај се, кај се!!! Кај се у ово мало преосталог времена…

Архим. др Никодим (Богосављевић)
ВИЂЕЊЕ-С-Р-О-ЕКУМЕНИЗМУ.doc

[Ведран*]

Коментар на најновије у низу сновиђења се налази овде, као посебна тема. Ако некога интересује. 

 

[Trifke]

Znaci Boze me sacuvaj i sakloni. Imao sam strpljenja da procitam prvo vidjenje. Nije mi jasno odakle videocu ideja da je rec o tzv"novom" bogosluzenju kada nije bio unutra. Mislim stvarno budalastina nad budalastinama.  Za Nikodima se treba moliti Bogu. 

[Ведран*]

пре 4 минута, Trifke рече

Nije mi jasno odakle videocu ideja da je rec o tzv"novom" bogosluzenju kada nije bio unutra.

Немој ме ћерати да опет читам, ако милости знаш, али мени се чини да је то све од беле мантије! Чим њу видиш, све знаш. 

Мени је у неку руку ово невероватно. Али можда се превише чудим? Јер оно што се некад причало уз кафу на "духовним ћакулама" сада се пише по интернету. Тако да вероватно и није необично са тог аспекта. Медијум се променио. 

[obi-wan]

On 11/3/2017 at 10:56, Поуке.орг инфо рече

Сила је у њему!

[Trifke]

пре 17 минута, Svetlana Pecin-Saraguda рече

Jungova analitička teorija snova

By Renata Senić | June 10, 2012

 

 

Piše: Renata Senić

Da bismo imali potpuniju sliku o značenju i metodu rada sa snovima, valjalo bi da se osvrnemo i na naučnike koji se nisu u potpunosti slagali s Frojdom. Isprva Frojdov miljenik, Karl Gustav Jung, naposletku je napustio Frojdovo shvatanje i napravio svoj terapijski metod, poznat pod nazivom “Analitička psihologija”.  Jung i Frojd se nisu slagali u mnogo tačaka. Jedan segment njihovih neslaganja se očituje u različitom razumevanju porekla i načina rada sa snovima.

Kako bismo razumeli Jungove postavke, valjalo bi da se osvrnemo na njegov život.  Jungov otac je studirao teologiju i on je izvršio najveći uticaj na mladog Junga, zainteresovanog za metafizička pitanja. Jung je u svojim delima ukazao na mnogobrojne sličnosti i paralele između drevnih mitova i snova. Njegovo objašnjenje odnosa nesvesnog i svesnog dela ličnosti je sasvim originalno. Razmišljanje o nesvesnom ga je dovelo do postavljanja dobro poznate teze o kolektivnom nesvesnom. Jung je, zapravo, verovao da kroz razumevanje načina na koje se lično integriše s kolektivnim nesvesnim, osoba kreće ka individuaciji – postizanju celovitosti sebe.

Poput Frojda, Jung je objasnio značaj snova u terapiji. Najprepoznatljiviji, najjasniji i najuopečatljiviji je onaj san kojeg klijent sanja noć pre odlaska na terapiju.

Početni snovi

Tumačenje početnih snova je od izuzetne važnosti, jer je moguće da se glavni konflikt prepozna na samom početku terapijskog rada. Jung je tvrdio da su snovi psihički fenomeni – ogledalo centralnog konflikta klijenata. Svi snovi, u određenim trenucima naših života, “osvetljuju našu životnu situaciju, i to sve dok ozbiljno ne počnemo da se s njome suočavamo…tako dugo dok je ponovo ne doživimo…ili je ne razrešimo.”

Svi znamo da brige, problemi ili uzbuđenja, mogu okupirati naše misli pre nego zaspimo. Ove činjenice se najbolje oslikavaju u dečjim snovima. Na primer, zamislimo dečaka koji sutra putuje. Njegovo uzbuđenje povodom puta je jako i, pre odlaska na spavanje, razmišlja samo o sutrašnjem događaju. Vrlo je verovatno da će, u tom slučaju, snovi dečaka (pred buđenje) sadržati elemente putovanja.

Jung je tvrdio da svi snovi izražavaju najvažniji unutrašnji proces snevača, konflikt ili kompleks. Čak i kada, naizgled, nema unutrašnje veze između bitnih snova, svi snovi će ukazivati na konflikt – kog će snevač, kroz analizu, postati svestan i, naposletku, ga ukloniti. Ovo, naravno, ne znači da svaki san ukazuje na sukobljeno psihičko stanje, niti da ljudi koji ne pamte svoje snove, nemaju unutrašnje konflikte i probleme. No, Jung poseban akcenat stavlja na snove koji se ponavljaju. Takvi snovi se, po pravilu, suočavaju sa istim problemom, koji se ispoljava iz drugačijih perspektiva. Serije snova ukazuju na mnogo složeniji problem (od prostih ili lako razumljivih snova). Kako navodi Bras “Snovi pokazuju da mi, u datoj situaciji oklevamo, ili da određenu situaciju ne možemo da izbegnemo…ti snovi uvek ukazuju na isti pravac, isto rešenje..”

Slično Frojdu, Jung je bio mišljenja da je zabeleženi san osnova i minimum za svako tumačenje snova. Klijent, ukoliko želi da razume svoj san, ne sme ulepšavati, izostavljati delove ili na bilo koji drugi način deformisati snovni materijal.  Samo jasno reprodukovani materijal je stvarni zapis nesvesnog. Klijentov zadatak je da što jasnije ispriča san, vodeći se određenim elementima koji će odgovarati na sledeća pitanja: “šta”, “ko”, “gde”, “kada”, “zašto”, “kako”.

Terapeutov zadatak bi bio da što pažljivije zapiše ove detalje – koji pokazuju osnovni pravac snovnog toka. Ako se klijent ne seća nekog dela sna, terapeut ga poziva da uopotrebi maštu, ne bi li, naknadno, upotpunio san. Ideje, koje klijent tada iznosi, predstavljaju fantazije i dolaze direktno iz nesvesnog dela ličnosti. Takve fantazije se neminovno kreću oko centralnog problema.  No, čak i kada je san u potpunosti reprodukovan, analitičar ne može znati njegovo značenje. Za razumevanje snova je potrebno osloniti se na klijentovu saradnju i razumeti klijentov život i uslove u kojima obitava.

Kako se radi sa snovima?

Analitičar započinje rad obazirući se na lakše i razumljivije delove sna. Uz pomoć klijenta, zajedno se kreću ka komplikovanijim delovima. Posebno je važno obratiti pažnju na sled snovnih događaja u slučajevima u kojima su oni međuzavisni, povezani.  Odnos među tim delovima otkriva značenje sna. Jung je taj način rada predstavio putem metafore pozorišta.

Većina snova je sačinjena od četiri faze, što je Junga podsetilo na dramu. Vođen tom idejom, on kaže:

1. moramo da otkrijemo mesto, vreme i likove u snu

2. moramo primetiti esencijalnu promenu – plan koji sadrži neku novost (što san dovodi do treće faze)

3.  u trećoj fazi dolazimo do kulminacije – gde se dešavaju najkritičnije stvari, koje san dovode do zaključka

4. četvrta faza se odnosi na rasplet.

Jung je dodao neobičnu određenost kraju sna. Po njemu je završetak sna veoma važan, jer ne možemo svesno uticati na ishod sna. Iz tog razloga, kraj sna ukazuje “pravu situaciju”.  “Priroda je često nejasna, ali nije, kao čovek, obmanjiva. Zato moramo razumeti da je san samo ono što treba da bude – ništa više ili manje. Ako nešto pokazuje u ružnom svetlu, nema razloga da to smatramo pozitivnim.”

Jung je razlikovao željene od neželjenih snova.  Ako preokrenemo dobro poznatu poslovicu, možemo reći da – dobar kraj donosi dobar početak. Željeni snovi su veoma značajni jer nas upućuju na najpoželjnije puteve rešenja problema. Neželjeni snovi sadrže upozorenja – signaliziraju značenje negativnih promena. Jung naglašava da snovi mogu imati i proročku funkciju – mogu nas upozoravati o svetloj ili mračnoj budućnosti. Međutim, bilo da je završetak sna povoljan ili nepovoljan, ne možemo ga uzeti kao jedinstveni i konačni ishod tumačenja. Krajnja interpretacija je moguća samo nakon analize nekolicine povezanih snova.

Arhetipovi

Džejms A. Hol kaže u “Jungovskom tumačenju snova” da su arhetipske predstave osnovni sadržaji objektivne psihe, dok arhetip određuje kao težnju da se predstave našeg iskustva strukturiraju na određen način (dok, pritom, sama predstava nije arhetip).  Valjalo bi ovaj podatak ilustrovati primerom – postoji sveopšta tendencija stvaranja predstave majke, ali svaki pojedinac stvara svoju posebnu predstavu majke, na osnovu ovog univerzalnog arhetipa.

Jung se nije oslanjao samo na individualno nesvesno, kao što je to činio Frojd. Naprotiv, smatrao je da su snovi, takođe, izraz opšteg kolektivnog iskustva – koje upućuje na osnovne životne probleme i manifestuje se kroz oznake simbola i mitova – misli i sećanja koje delimo sa ostalim ljudima. Da bi adekvatno interpretirao san, analitičar mora biti upućen u mitove koje znamo, veru kojoj pripadamo, kultove, rituale i bajke koje smo kao deca slušali…Upravo te mitološke motive koje možemo pronaći u snovima, Jung je nazvao arhetipovima.

Arhetipovi, ili prvobitne slike su “specifične forme ili slikoviti odnosi – koji ne samo da se konzistentno pojavljuju u svim dobima i svim talasnim dužinama, već i u individualnim snovima, fantazijama, vizijama i idejama.”

Pomenute Jungove ideje, navele su ga da postulira pojam kolektivnog nesvesnog. Kolektivno nesvesno je sabrano u svim iskustvima koje je ljudski rod proživeo u svom filogenetskom razvoju. Pristup kolektivnom nesvesnom je relativno lak kada osoba mora da napravi odlučujući korak u životu, krucijalan za njeno lično odrastanje. Osoba, u formi arhetipske situacije, dobija poruke iz kolektivnog nesvesnog. Ukoliko se to dogodi u snu, onda takav san zovemo “velikim snom”. Veliki san je izražen jezikom univerzalnog ljudskog iskustva i obogaćen živim simbolima, večnim drevnim slikama. Jung naglašava da je potrebno mnogo znanja i razumevanja za tumačenje “velikog sna”.

Vrednost snova u terapiji

I za Junga i za Frojda snovi predstavljaju pretkazivački fenomen, što ukazuje na to da je tumačenje snova veoma važan izvor informacija za razumevanje analizanda.

Međutim, za Junga, snovi su i nešto više. Oni ne samo da ukazuju na najvažniji snevačev problem, već i navode na moguća rešenja za otklanjanje konflikata i proces oporavka. Snovi su, prema Jungu – konfliktni psihički proces.  Snovi će ukazivati na potencijalni konflikt sve dok ga ne postanemo svesni, ne razrešimo ga. Zadatak terapeuta je da odgonetne taj unutrašnji nadražaj, pomogne klijentu da ga osvesti i prepozna u svom životu.

Za razliku od Frojda, Jung nije tragao samo za uzrokom sna. Tvrdio je da san, kao i bilo koji drugi psihički fenomen – ima svoju nameru, zvanu “lagodnost sagledavanja kraja”. Ova orijentacija ka kraju može biti sagledana kao fundamentalno značenje. Takvo psihološko značenje je karakteristično i za svakodnevne reakcije. Fundamentalno značenje besa, kada nas neko uvredi, je odbrana. Ako na uvredu reagujemo tugom, mi izazivamo sažaljenje – što nije u funkciji odbrane, niti je korisna, dakle fundamentalna reakcija. Jung je tvrdio da svaki san sadrži fundamentalno značenje. Dakle, Jung se ne pita samo koja je svrha sna, već naglašava da mi i kroz snove tražimo rešenja za naše probleme. On kaže “Snovi nisu samo ispunjenje želje, već, izvan svega, razumno suočavanje s nama samima”.

http://psihoterapijsketeme.rs/2012/jungova-analiticka-teorija-snova/

 

E sada da nebih ja morao da primenim ovo na doticne snove, kako bi bilo da nam ti das objasnjenje na osnovu ovoga sto si postavila. Mislim verziranija si u tome. 

[Trifke]

пре 2 минута, Svetlana Pecin-Saraguda рече

Цела ствар уопште не мора бити нечија измишљотина. С.Р. можда је стварно сањала (или сањао) све то што је написано, али из тих снова се јасно види страх и стрес који С.Р. преживљава због целе ситуације у Цркви. 

Свештеник, пошто данас имамо такву медицинску струку, би требао да посаветује С.Р. да посети психијатра, те да му се помогне да превазиђе свој стрес. Јер, С.Р. стварно доживљава своје снове и верује у њих стварно, али то само по себи не значи да су пророчки. Пророчки снови постоје, али су они врло ретки, а један свештеник не би требало (= смео) да објављује било чије снове као показатеље некаквог пророштва, нити да би потпомогао неки свој став и мишљење о нечему, без сагласности свога Епископа. 

Najgore je sto ovog epislopa nije mnogo briga a nije sigurno da ga i ne podrzava. 

[Ведран*]

пре 19 часа, Svetlana Pecin-Saraguda рече

Jungova analitička teorija snova

By Renata Senić | June 10, 2012

 

 

Piše: Renata Senić

Da bismo imali potpuniju sliku o značenju i metodu rada sa snovima, valjalo bi da se osvrnemo i na naučnike koji se nisu u potpunosti slagali s Frojdom. Isprva Frojdov miljenik, Karl Gustav Jung, naposletku je napustio Frojdovo shvatanje i napravio svoj terapijski metod, poznat pod nazivom “Analitička psihologija”.  Jung i Frojd se nisu slagali u mnogo tačaka. Jedan segment njihovih neslaganja se očituje u različitom razumevanju porekla i načina rada sa snovima.

Kako bismo razumeli Jungove postavke, valjalo bi da se osvrnemo na njegov život.  Jungov otac je studirao teologiju i on je izvršio najveći uticaj na mladog Junga, zainteresovanog za metafizička pitanja. Jung je u svojim delima ukazao na mnogobrojne sličnosti i paralele između drevnih mitova i snova. Njegovo objašnjenje odnosa nesvesnog i svesnog dela ličnosti je sasvim originalno. Razmišljanje o nesvesnom ga je dovelo do postavljanja dobro poznate teze o kolektivnom nesvesnom. Jung je, zapravo, verovao da kroz razumevanje načina na koje se lično integriše s kolektivnim nesvesnim, osoba kreće ka individuaciji – postizanju celovitosti sebe.

Poput Frojda, Jung je objasnio značaj snova u terapiji. Najprepoznatljiviji, najjasniji i najuopečatljiviji je onaj san kojeg klijent sanja noć pre odlaska na terapiju.

Početni snovi

Tumačenje početnih snova je od izuzetne važnosti, jer je moguće da se glavni konflikt prepozna na samom početku terapijskog rada. Jung je tvrdio da su snovi psihički fenomeni – ogledalo centralnog konflikta klijenata. Svi snovi, u određenim trenucima naših života, “osvetljuju našu životnu situaciju, i to sve dok ozbiljno ne počnemo da se s njome suočavamo…tako dugo dok je ponovo ne doživimo…ili je ne razrešimo.”

Svi znamo da brige, problemi ili uzbuđenja, mogu okupirati naše misli pre nego zaspimo. Ove činjenice se najbolje oslikavaju u dečjim snovima. Na primer, zamislimo dečaka koji sutra putuje. Njegovo uzbuđenje povodom puta je jako i, pre odlaska na spavanje, razmišlja samo o sutrašnjem događaju. Vrlo je verovatno da će, u tom slučaju, snovi dečaka (pred buđenje) sadržati elemente putovanja.

Jung je tvrdio da svi snovi izražavaju najvažniji unutrašnji proces snevača, konflikt ili kompleks. Čak i kada, naizgled, nema unutrašnje veze između bitnih snova, svi snovi će ukazivati na konflikt – kog će snevač, kroz analizu, postati svestan i, naposletku, ga ukloniti. Ovo, naravno, ne znači da svaki san ukazuje na sukobljeno psihičko stanje, niti da ljudi koji ne pamte svoje snove, nemaju unutrašnje konflikte i probleme. No, Jung poseban akcenat stavlja na snove koji se ponavljaju. Takvi snovi se, po pravilu, suočavaju sa istim problemom, koji se ispoljava iz drugačijih perspektiva. Serije snova ukazuju na mnogo složeniji problem (od prostih ili lako razumljivih snova). Kako navodi Bras “Snovi pokazuju da mi, u datoj situaciji oklevamo, ili da određenu situaciju ne možemo da izbegnemo…ti snovi uvek ukazuju na isti pravac, isto rešenje..”

Slično Frojdu, Jung je bio mišljenja da je zabeleženi san osnova i minimum za svako tumačenje snova. Klijent, ukoliko želi da razume svoj san, ne sme ulepšavati, izostavljati delove ili na bilo koji drugi način deformisati snovni materijal.  Samo jasno reprodukovani materijal je stvarni zapis nesvesnog. Klijentov zadatak je da što jasnije ispriča san, vodeći se određenim elementima koji će odgovarati na sledeća pitanja: “šta”, “ko”, “gde”, “kada”, “zašto”, “kako”.

Terapeutov zadatak bi bio da što pažljivije zapiše ove detalje – koji pokazuju osnovni pravac snovnog toka. Ako se klijent ne seća nekog dela sna, terapeut ga poziva da uopotrebi maštu, ne bi li, naknadno, upotpunio san. Ideje, koje klijent tada iznosi, predstavljaju fantazije i dolaze direktno iz nesvesnog dela ličnosti. Takve fantazije se neminovno kreću oko centralnog problema.  No, čak i kada je san u potpunosti reprodukovan, analitičar ne može znati njegovo značenje. Za razumevanje snova je potrebno osloniti se na klijentovu saradnju i razumeti klijentov život i uslove u kojima obitava.

Kako se radi sa snovima?

Analitičar započinje rad obazirući se na lakše i razumljivije delove sna. Uz pomoć klijenta, zajedno se kreću ka komplikovanijim delovima. Posebno je važno obratiti pažnju na sled snovnih događaja u slučajevima u kojima su oni međuzavisni, povezani.  Odnos među tim delovima otkriva značenje sna. Jung je taj način rada predstavio putem metafore pozorišta.

Većina snova je sačinjena od četiri faze, što je Junga podsetilo na dramu. Vođen tom idejom, on kaže:

1. moramo da otkrijemo mesto, vreme i likove u snu

2. moramo primetiti esencijalnu promenu – plan koji sadrži neku novost (što san dovodi do treće faze)

3.  u trećoj fazi dolazimo do kulminacije – gde se dešavaju najkritičnije stvari, koje san dovode do zaključka

4. četvrta faza se odnosi na rasplet.

Jung je dodao neobičnu određenost kraju sna. Po njemu je završetak sna veoma važan, jer ne možemo svesno uticati na ishod sna. Iz tog razloga, kraj sna ukazuje “pravu situaciju”.  “Priroda je često nejasna, ali nije, kao čovek, obmanjiva. Zato moramo razumeti da je san samo ono što treba da bude – ništa više ili manje. Ako nešto pokazuje u ružnom svetlu, nema razloga da to smatramo pozitivnim.”

Jung je razlikovao željene od neželjenih snova.  Ako preokrenemo dobro poznatu poslovicu, možemo reći da – dobar kraj donosi dobar početak. Željeni snovi su veoma značajni jer nas upućuju na najpoželjnije puteve rešenja problema. Neželjeni snovi sadrže upozorenja – signaliziraju značenje negativnih promena. Jung naglašava da snovi mogu imati i proročku funkciju – mogu nas upozoravati o svetloj ili mračnoj budućnosti. Međutim, bilo da je završetak sna povoljan ili nepovoljan, ne možemo ga uzeti kao jedinstveni i konačni ishod tumačenja. Krajnja interpretacija je moguća samo nakon analize nekolicine povezanih snova.

Arhetipovi

Džejms A. Hol kaže u “Jungovskom tumačenju snova” da su arhetipske predstave osnovni sadržaji objektivne psihe, dok arhetip određuje kao težnju da se predstave našeg iskustva strukturiraju na određen način (dok, pritom, sama predstava nije arhetip).  Valjalo bi ovaj podatak ilustrovati primerom – postoji sveopšta tendencija stvaranja predstave majke, ali svaki pojedinac stvara svoju posebnu predstavu majke, na osnovu ovog univerzalnog arhetipa.

Jung se nije oslanjao samo na individualno nesvesno, kao što je to činio Frojd. Naprotiv, smatrao je da su snovi, takođe, izraz opšteg kolektivnog iskustva – koje upućuje na osnovne životne probleme i manifestuje se kroz oznake simbola i mitova – misli i sećanja koje delimo sa ostalim ljudima. Da bi adekvatno interpretirao san, analitičar mora biti upućen u mitove koje znamo, veru kojoj pripadamo, kultove, rituale i bajke koje smo kao deca slušali…Upravo te mitološke motive koje možemo pronaći u snovima, Jung je nazvao arhetipovima.

Arhetipovi, ili prvobitne slike su “specifične forme ili slikoviti odnosi – koji ne samo da se konzistentno pojavljuju u svim dobima i svim talasnim dužinama, već i u individualnim snovima, fantazijama, vizijama i idejama.”

Pomenute Jungove ideje, navele su ga da postulira pojam kolektivnog nesvesnog. Kolektivno nesvesno je sabrano u svim iskustvima koje je ljudski rod proživeo u svom filogenetskom razvoju. Pristup kolektivnom nesvesnom je relativno lak kada osoba mora da napravi odlučujući korak u životu, krucijalan za njeno lično odrastanje. Osoba, u formi arhetipske situacije, dobija poruke iz kolektivnog nesvesnog. Ukoliko se to dogodi u snu, onda takav san zovemo “velikim snom”. Veliki san je izražen jezikom univerzalnog ljudskog iskustva i obogaćen živim simbolima, večnim drevnim slikama. Jung naglašava da je potrebno mnogo znanja i razumevanja za tumačenje “velikog sna”.

Vrednost snova u terapiji

I za Junga i za Frojda snovi predstavljaju pretkazivački fenomen, što ukazuje na to da je tumačenje snova veoma važan izvor informacija za razumevanje analizanda.

Međutim, za Junga, snovi su i nešto više. Oni ne samo da ukazuju na najvažniji snevačev problem, već i navode na moguća rešenja za otklanjanje konflikata i proces oporavka. Snovi su, prema Jungu – konfliktni psihički proces.  Snovi će ukazivati na potencijalni konflikt sve dok ga ne postanemo svesni, ne razrešimo ga. Zadatak terapeuta je da odgonetne taj unutrašnji nadražaj, pomogne klijentu da ga osvesti i prepozna u svom životu.

Za razliku od Frojda, Jung nije tragao samo za uzrokom sna. Tvrdio je da san, kao i bilo koji drugi psihički fenomen – ima svoju nameru, zvanu “lagodnost sagledavanja kraja”. Ova orijentacija ka kraju može biti sagledana kao fundamentalno značenje. Takvo psihološko značenje je karakteristično i za svakodnevne reakcije. Fundamentalno značenje besa, kada nas neko uvredi, je odbrana. Ako na uvredu reagujemo tugom, mi izazivamo sažaljenje – što nije u funkciji odbrane, niti je korisna, dakle fundamentalna reakcija. Jung je tvrdio da svaki san sadrži fundamentalno značenje. Dakle, Jung se ne pita samo koja je svrha sna, već naglašava da mi i kroz snove tražimo rešenja za naše probleme. On kaže “Snovi nisu samo ispunjenje želje, već, izvan svega, razumno suočavanje s nama samima”.

http://psihoterapijsketeme.rs/2012/jungova-analiticka-teorija-snova/

Ја морам да питам да ли се стварно ово Фројдово и Јунгово користи у писхотерапији по Србији? 

[Trifke]

пре 4 минута, Svetlana Pecin-Saraguda рече

Што? Је л сањаш Миланове цртеже, па ти треба помоћ психотерапеута? 

Ma njemu nema pomoci!  

Evo ti dijagnoze za njega: