Претражи Живе Речи Утехе

Продаја личних ствари, докумената и предмета из концентрационог логора Јасеновац, која се појавила на сајту за интернет продају „И –Беју“ морално је неоправдана и руга се сећањима на најтежа времена кроз која су прошле жртве фашизма у Другом светском рату, каже академик Љубодраг Димић за Танјуг. Он сматра да је реч о морбидној причи која од свега прави бизнис, у пољима и областима у којима се бизнис никако не прави. „Данас Јасеновац, сутра Дахау и Аушвиц, и то је нешто што треба да нас опомене и освести због свеопштег моралног посрнућа. Неке ствари су дубоко морална категорија", прокоментарисао је Димић праксу куповине-продаје преко интернета. „Вечерње новости“ су објавиле да се на „И-беју“ продају делови одеће логораша, фотографије, разноразна документа, значке из јасеновачких логора смрти по цени од десет до чак преко две хиљаде долара. Већина продаваца су из Хрватске, Словеније, Америке, Аустрије али има оних и из Србије, наводи лист. Председник Етичког одбора Друштва психолога Србије Никола Петровић сматра да би једино продаја музеју можда могла доћи у обзир мада истиче да је поклањање примереније. „Уосталом, ако не купује музеј посвећен жртвама Јасеновца, што бих донекле разумео, која је сврха тога и ко би то уопште купио осим неки неонациста или члан односно потомак породице жртава који нешто жели од свог претка“, напомиње Петровић. Председник Удружења за заштиту права потрошача „Просперитет“, Радомир Ћириловић, објашњава за Танјуг да је посреди срамна и морбидна продаја и да није прецизно утврђено шта се све сме а шта не сме наћи на интернету и да би на светском нивоу требало регулисати то недефинисано поље. „Какви су то људи у моралном погледу који тако нешто могу да купе“, пита се Ћириловић. У питању је, каже он, успомена на нечију несрећу и то не може бити сматрано робом на тржишту, попут роба и услуга које се продају онлајн. „Онај који продаје такве ствари аморалан је и њега је баш брига за патњу и страдање људи. Он егзистира на туђој муци користећи купца који је патолошки тип психогене природе“, истиче он и закључује да је ово „чист фашизам, и власника сајтова и власника електронских комуникација који су дозволили да се тако нешто продаје“. „Свеопште посрнуће“: Личне ствари јасеновачких логораша појавиле се на сајту за интернет продају RS.SPUTNIKNEWS.COM Продаја личних ствари, докумената и предмета из концентрационог логора Јасеновац, која се појавила на сајту за интернет продају „И –Беју“ морално је...

Помаже Бог.Нова сам на форуму,иако редовно пратим Поуке од самог почетка.Тренутно сам у шоку и потребан ми је савет и помоћ.Открила сам лажне податке о стручној спреми на листи вероучитеља објављеној ових дана на сајту министарства просвете.Шта да радим? tabela.docx dopuna-tabele.docx

Нимало чудно да један медиј чија је политика према Цркви заснована на антицрквености ( а то смо видели у гомили текстова уперених директно против Цркве), да изађе један овакав текст http://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2950787-na-crkvenom-sajtu-cveta-biznis-seksi-cipele-od-1000-evra-cekaju-svog-kupca Дакле, по овом тексту на сајту Црква.нет нема ничег другог него да се продају ципеле од 1000 евра... Довољно је мало прочешљати по сајту и видети да од тога нема ништа. Ово је само један од огласа који је поставио неки члан сајта https://crkva.net/f3b51c2b0 који се вероватно бави неким послом, а ето искористио је платформу да објави неки оглас, који сам по себи није ништа увређујући, али изгледа и невешто састављен... можда је хтео да каже да ципеле коштају 1000 динара или 100 евра, али то није битно. Свакако, то је оглас једног јединог члана и то је то. Сад, такав један оглас користи један од портала којима је једини циљ да достигну што више посета, јер то покреће њихов посао те не бирају средства да опљуну по Цркви, да се наводно згражавају, да омаловажавају нечији рад и труд... исти онај сајт који нас свакодневно упозорава који је празник и ако на тај празник нешто радиш да ће ти се десити то и то. Нису удостојили људе који раде на пројекту Црква.нет да затраже интервју, па да се направи једна лепа репортажа о сајту. Нису се заинтересовали и за то да су Поуке.орг и Црква.нет једини сајтови где се људи упознају ради црквеног брака (и да имамо доста бракова, деце рођених из њих), да се подстичу хуманитарне делатности итд... Свакоме је јасно да овај "ниски ударац" не пије воду. Наравно, неће на свом сајту дозволити ни коментаре који бране сајт Црква.нет. Но, нека им на част служи. Њихово је да раде своју причу.

Портал Balkan Insight пише о нашем сајту Crkva.net, интервјуишући нашег администратора, Владимира Јовановића. вести 13 феб 18 Српска Православна Црква преноси своју поруку и на интернет Водећа верска заједница у Србији трага за новом публиком на интернету уз помоћ сајта у чијем опису стоји да представља знак да је Црква спремна да пригрли модерну технологију. Маја Живановић, БИРН, Београд Они који желе више да сазнају о Српској Православној Цркви, далеко највећој цркви у земљи, више се не морају запутити ка себи најближој парохији. Сада могу да сазнају нешто о вери на сајту Crkva.net, првој Православној црквеној друштвеној мрежи, која већ броји 6.000 чланова и жели још да расте. Један од администратора сајта, Владимир Јовановић, рекао је за БИРН да је сајт Crkva.net покренула у априлу 2016 група свештеника, вероучитеља и теолога при Мисионарском одељењу Српске Православне Цркве. “Сајт је направљен због потребе да се све што ваља у Цркви сакупи на једно место на коме сами творци садржаја једноставно могу да га стварају и мењају на једноставан начин”, рекао је. Crkva.net умногоме подсећа на Facebook, али има другачији изглед и хришћанску причу. “Добар дан и помаже Бог” је порука коју сваки корисник добије када се улогује. Једно од питања која се добијају при креирању налога је “Која вам је слава?” Међу постојећим корисницима су епархије, СПЦ на Малти, групе које деле савете о веронауци и хришћанском васпитању и породици, као и многи други. Косово – које Србија сматра за део своје територије упркос проглашавању независности пре једне деценије – има засебну групу у којој људи деле српске патриотске новости. Пре шеснаест дана, Crkva.net је такође лансирала сопствену апликацију за Android. Јовановић је за БИРН објаснио да је Crkva.net сајт православне хришћанске заједнице на који се свако може пријавити, “без обзира да ли је православац, католик, припадник неке друге хришћанске заједнице, или атеиста.” Они који се региструју, како Јовановић објашњава, сигурно ће упознати занимљиве људе из разних заједница. “Могу сазнати више о православном хришћанству, могу видети која су збивања заказана у њиховој локалној цркви, или могу организовати ходочашће на Свету Гору или Јерусалим, на пример”, рекао је. Као на свакој друштвеној мрежи, постоје нека правила коришћења. Јовановић каже да корисници не смеју да вређају друге чланове или цркве, да шире мржњу било које врсте, нити да хуле на хришћанство. Уколико модератори виде нешто увредљиво, тај садржај ће бити уклоњен без упозорења. Упитан да ли неко од познатих користи ову друштвену мрежу, одговара – још увек не. “Могуће је, додуше, да ће у будућности познате личности попут народне певачице Секе Алексић направити профил на нашем сајту. Никад се не зна”, рекао је Јовановић, додајући да то не би било изненађујуће, с обзиром на то да је певачица велики донатор Цркве. Подвлачећи да међу садашњим корисницима има епископа, званичних страница епархија, као и парохијских цркава, рекао је: “Надамо се да ће се број нових корисника повећати”. Crkva.net, како каже, још један је доказ да се Српска Православна Црква отвара ка новим технологијама и изналажењу нових начина да се млади приближе вери. “Позивамо све, ко год да су, да се региструју на наш сајт и сами виде како изгледа православно хришћанство. Сви су добродошли”, закључује Јовановић. Извор: http://www.balkaninsight.com/en/article/serbian-orthodox-church-goes-online-02-07-2018 Превод: Поуке View full Странице

На сајту Архимандрита Никодима у последње време се појављују "виђења", боље рећи сновиђења о разним темама. Виђења су представљена као виђења С.Р. У првом од њих се наводи да је дошла у манастир с.Р. и испричала своје виђење. Из чега можемо да претпоставимо да је у питању нека сестра Р (?). Међутим у осталим виђењима се појављује само као наслов "ВИЂЕЊЕ С.Р. о .....", па се питам да ли је у питању иста сестра Р., или је у питању скраћеница С.Р. за својеручно, што би онда практично значило да је виђење Архимандритово? Занимљиво је да су сва виђења готово искључиво на теме којима се сам Архимандрит бави, равна земља, екуменизам, последња времена, раскол артемита. Поставља се наравно питање да ли то Архимандрит има сновиђења о ономе о чему јавно иступа и пише, или то нека сестра Р. има сновиђења баш о оним темама о којима Архимандрит јавно говори и пише? У последње објављеном сновиђењу о екуменизму можемо прочитати и то како сновидац у сну види да на другој особи (саговорнику у сну) нема благодати, као и то да у Цркви где се служи "по новом" нема благодати. Непућени читалац ће прочитавши ово сновиђење доћи до закључка да у црквама у којима се служи "по новом" не треба да се моле, јер тамо нема благодати, и да људе треба да пажљиво посматрају и процењују колико је на њима благодати. По сновиђењу је, изгледа, нарочито опасно ако се још смешкају и ако су у белом. Можемо помислити да су, којим случајем, ови људи из сна били у црном и намрштени, вероватно би били благодатни? Да ли ово уважени Архимандрит кроз сновиђења позива на раскол? Не верујем да му је то намера, али бојим се да је то резултат. П.С. Последње у низу сновиђења налази се овде http://nikodimbogosavljevic.com/vidjenje-s-r-o-ekumenizmu Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг

На сајту Тројице-Сергијеве лавре доступно 14 и по хиљада древних руских рукописа Сергијев Посад, 29. јун 2017. г. На званичном сајту Тројице-Сергијеве лавре окачено је 14 568 рукописа у слободном доступу. Скенирање је реализовано у оквиру заједничког пројекта Лавре и Руске државне библиотеке. Сви рукописи су подељени по архивама и збиркама. Постоји и подврста „Уникатне књиге“, где је сабрано шест издања: неки томови Руске Библије и Житије Сергија Радоњешког. Издање десетотомне илустроване Руске Библије било је животно дело црквеног историчара, археографа и филолога архимандрита Инокентија (Просвирина). За основу издања узета је прва пуна Руска Библија из 1499. године (такозвана Генадијевска) са паралелним руским текстом Синодалног превода Библије из 1876. године и илустрованим материјалом Библијских књига руске рукописне традиције од X до XIX века. Све рукописе Тројице-Сергијеве лавре у дигиталном издању можете пронаћи овде. Са руског Ива Бендеља 30 / 06 / 2017