Jump to content

Зоран Ђуровић: Лазарево васкрсење

Оцени ову тему


Препоручена порука

Vaskrsenje, kraj vremena, drugi dolazak, ustajanje iz mrtvih.... sve su to odrednice vezane za početak postojanja "novog čoveka" u Hristu.... da naravno u telu (kako drugačije).

  • Свиђа ми се 1

Everyone’s got a plan until they get hit.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, dragisa рече

Vaskrsenje, kraj vremena, drugi dolazak, ustajanje iz mrtvih.... sve su to odrednice vezane za početak postojanja "novog čoveka" u Hristu.... da naravno u telu (kako drugačije).

Мали проблем имаш са васкрсењем мртвих са Хр у Мт. О томе сам посебно писао. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево један интересантан стих из Матеја, назива ли то Христос Аврама,Исака и Јакова васкрслим или ја нисам добро разумео?

 Мат. 22, 31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:

32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vaskrsenje = Život (večni)

"A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga"

Dakle Bog je Bog živih...onih koji su poznali Boga.... Avrama, Isaka, Jakova

Everyone’s got a plan until they get hit.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Матусал рече

Ево један интересантан стих из Матеја, назива ли то Христос Аврама,Исака и Јакова васкрслим или ја нисам добро разумео?

 Мат. 22, 31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:

32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.

 

Писах о томе... Ис о њима увек говори као о свршеној ствари и да сада благује са њима у Царству. 

На једном месту, али не све: https://www.academia.edu/23078130/%D0%94%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%D1%9B%D0%B5_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%B8_%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B5_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D1%87%D0%B8

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, dragisa рече

Vaskrsenje, kraj vremena, drugi dolazak, ustajanje iz mrtvih.... sve su to odrednice vezane za početak postojanja "novog čoveka" u Hristu.... da naravno u telu (kako drugačije).

Naravno, samo da dodam, preobrazenim telom, koje je vaskrnuto iz mrtvih, iz truleznosti, u netruleznost i novi zivot. itd.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Новојављени тријадологу!
Син Божији је у себи сјединио људску природу. Ако је то темпорални догађај, онда се у Богу увела промена. Ако је васкрсао темпорално, онда је и то увело промену код Њега. Ако тврдиш да нема промене у Богу, онда човечија природа није сједињена са Њиме. Онда ти остаје да говориш о једнинству кроз енергије, али овде имамо уипостасење створене природе, а обрни-окрени енергије су атемпоралног карактера. Јер би то значило да је нешто од Бога испарило, као што црне рупе, по Хокингу, испаравају. Зато је свако темпорално одређивање у вези Бога бесмислено. То је ствар коју не клавириш...


Dokle god išta obitava u ovom vremenu a nije ni krajnji pakao, znači da se završetak istorije nije zbio niti je nastupio budući vek Carstva Božijeg.

O energijama i logosima Božijim treba pažljivo razgovarati. Naročito smireni. Sveti oci uglavnom nisu želeli pričati o logosima, zbog opasnosti, jer su razumeli da ne poznaju tajnu o tome.

Slično je i kada je u pitanju tema o poretku u unutrašnjem životu Svete Trojice. Međutim, niko od otaca nije rekao da su takve tajne nesaznajne niti da su ograničene na apofatiku, nego su napominjali mogućnost da se nekada one otkriju budućim naraštajima.

Mogu da tvrdim da vaša teorija o vanvremenom događaju svega istorijskog, kao da se sve već dogodilo, ne može biti ispravna, iz razloga što se određene kategorije božanskog postojanja i delovanja konkretno razlikuju. Na primer, ne može nestvoreno istovremeno biti i stvoreno.

Postoji stecište logosa Božijih gde smo svi zamišljeni, u planu, od Boga pre stvaranja i u večnosti. To stecište jesu isključivo ipostasi Trojice, dok suština Trojice omogućuje večni protok energija ljubavnog trojičnog prožimanja.

logosi Božiji, putem Božijeg stvaranja, kroz suštinu Božiju oblikuju ograničenost ni iz čega i kreću ka sjedinjenju sa svojim stecištem. Pad označava okretanje i pravac ka onome ni iz čega.

Logosi tvari su struktura volje i dejstva Triju ipostasi. Svaki logos je autentičan i ima određenu poziciju u odnosu na kategorije božanskog postojanja.

Na primer, logos određene tvari nema dve pozicije, jednu u stecištu a drugu u kretanju između ništavila i stecišta, nego je ili u jednoj ili u drugoj poziciji. Ako ne bi bilo tako, ne bismo mogli odrediti tvar u odnosu na nestvoreno i stvoreno ili bi tvar bila večna.

Zato razlikujemo termine poput logosa Božijih i logosa tvari. Prvim, kada naglašavamo stecište logosa, a drugim kada su ti isti logosi u kretanju između nebića i stecišta.

U trijadologiji imamo više kategorija, poput enerija, logosa i ipostasi. Potrebno ih je striktno razlikovati, iako je moguće putem određene simetrije doći do jedinstvene kategorije koja u ovom slučaju jeste ipostas.

Dalje, apofatika ne znači da nemamo šta reći, nego, kada je reč o suštini Božijoj, znači da o njoj možemo govoriti na određeni način. Govoriti o suštini je važno da bismo pravilno razumeli kategorije koje sam pomenuo, na prvom mestu ipostas.

Suština Božija je posebna kategorija. Međutim, za razliku od ipostasi, ona ne može biti rezultat simetrije koja bi obuhvatila druge božanske kategorije, iako se određene druge kategoriju mogu kretati kroz nju.

Dakle, kada imamo logose u kretanju kroz suštinu Božiju, što znači da nisu sjedinjeni sa stecištem, ne možemo ih istovremeno smeštati u stecište, kao da su prisutni u obe kategorije istovremeno. Ako želimo razlikovati kategorije kao ključne u trijadologiji, u ovom slučaju ipostasi i suštine, onda ne smemo smeštati logose u pozicije stecišta i suštine istovremeno, iako je suština uvek, kao posebna kategorija, ipak u posedu ipostasi.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Milan Nikolic рече

Dalje, apofatika ne znači da nemamo šta reći, nego, kada je reč o suštini Božijoj, znači da o njoj možemo govoriti na određeni način. Govoriti o suštini je važno da bismo pravilno razumeli kategorije koje sam pomenuo, na prvom mestu ipostas.

Suština Božija je posebna kategorija. Međutim, za razliku od ipostasi, ona ne može biti rezultat simetrije koja bi obuhvatila druge božanske kategorije, iako se određene druge kategoriju mogu kretati kroz nju.

Dakle, kada imamo logose u kretanju kroz suštinu Božiju, što znači da nisu sjedinjeni sa stecištem, ne možemo ih istovremeno smeštati u stecište, kao da su prisutni u obe kategorije istovremeno. Ako želimo razlikovati kategorije kao ključne u trijadologiji, u ovom slučaju ipostasi i suštine, onda ne smemo smeštati logose u pozicije stecišta i suštine istovremeno, iako je suština uvek, kao posebna kategorija, ipak u posedu ipostasi.

 

Знао сам да ћеш пропливати. Јер си ти већи од Василија Великог. Одиграј неку партију стоног тениса или слично... Разбојник се спаси на крсту, а ти можда се спасеш кроз стони тенис... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Zoran Đurović рече

Знао сам да ћеш пропливати. Јер си ти већи од Василија Великог. Одиграј неку партију стоног тениса или слично... Разбојник се спаси на крсту, а ти можда се спасеш кроз стони тенис... 

Ništa ne razumeš, kroz logose tvari Ispostasi prepoznaju svoju suštinu uvek saznajući nešto novo o sebi. Zato je Bogu i bilo potrebno da stvori svet kako bi sebe upoznao i uznapredovao nadajući da će mu stvoreno konačno otkriti njegovu suštinu.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Видевши честу несугласицу присутних на форуму по питању васкрсењa и поимања временско просторног и ванвременског деловања Божијег, навео бих и своје мишљење. Човек ми се чини као вишедимензионално биће, учешћем у светим тајнама он је сједињен са вечношћу а опет је својим бићем присутан овде у времену. Човек по својој слободи може да се креће пажњом свога бића кроз све ове димензије. Тако он може богословствовати на различите начине из различитих углова зависно од тога кроз коју димензију свога бића он посматра одређени проблем и сагледава Бога који се кроз нас протеже вишеслојно и као сенка и као икона и као само обличје ствари( есхатон). Зависно од тога који аспект посматрања заузима центар наше пажње такво и богословље развијамо, јер Бог за кога је већ све завршено и који је у есхатону нам даје одређену благодат по нашој мери и моћи разумевања и оно одређује меру нашег односа са њим. Тако неко ствари види линеарно кроз икону посматрајући из времена а неко есхатолшки , али они суштински говоре о потпуно истој ствари. Из перспективе времена није погрешно рећи да чекамо васкрсење мртвих, али ако узмемо у обзир да је смрт за нас крај времена и прелазак у други начин постојања није погрешно рећи ни да су они (упокојени) изашли на суд и васкрсли али ми због нашег начина постојања то видимо као догађај који ће у  времену тек доћи. Када је реч о Христу, мислим да морамо узети у обзир да је он Син Божији и да једне суштине са Оцем и да му се као Јединородном морају приписати сви атрибути који се односе на Оца и по божанској и по обоженој људској природи која је уипостазирана и божанску личност. Иако оваплоћење и васкрсење Христово имају свој узрок у времену они ипак будући да се односе на личност Бога Логоса свакако би морали бити ванвременски али тако да их не би могло бити да се у времену нису одиграли, но они се у времену збили не на обичном човеку него на Богу Логосу па није за чуђење то што они имају  вечни, есхатолошки карактер јер у Богу нема измене или промене. Можда је име изговорено из неопаливе купине најбоља одредница бића Христовог - Ја сам онај који јесам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Матусал рече

Зависно од тога који аспект посматрања заузима центар наше пажње такво и богословље развијамо, јер Бог за кога је већ све завршено и који је у есхатону нам даје одређену благодат по нашој мери и моћи разумевања и оно одређује меру нашег односа са њим. Тако неко ствари види линеарно кроз икону посматрајући из времена а неко есхатолшки , али они суштински говоре о потпуно истој ствари. Из перспективе времена није погрешно рећи да чекамо васкрсење мртвих, али ако узмемо у обзир да је смрт за нас крај времена и прелазак у други начин постојања није погрешно рећи ни да су они (упокојени) изашли на суд и васкрсли али ми због нашег начина постојања то видимо као догађај који ће у  времену тек доћи. 

Е, авинизова се начисто, морам да потврдим!:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 24 минута, Milan Nikolic рече

Ako imate neka pitanja.

 

Imam neka zapazanja.

Razumem sta pises , ali, mislim da moras da budes malo pecizniji u izrazavanju, jer, po nekom mom skromnom iskustvu, potrebno je o ovim stvarima oko nacina postojanja Trojice da budemo vrlo oprezni u nasim razmisljanjima. 

Recimo, nesto ovako, kako pise sv. Damaskin :

https://svetosavlje.org/tacno-izlozenje-pravoslavne-vere/15/

"Такође и то да простим знањем све познаје и својим божанским и свевидећим и невештаственим оком, на једноставан начин, све види; и оно што сада јесте и оно што је било и оно што ће бити, и то пре њиховог настанка; "

Kako je Damaskin jednostavno opisao ovo predznanje i  svojstvo Bozije , da sve vidi i poznaje i pre postanka sveta.

Mislim da si i o tome nesto pisao. Ali, neki moj savet je , da treba da pises malo jasnije i preciznije, da bi mogli da razumemo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...