Ја нисам ту због Тебе, већ због себе

[Никола Поповић]

 

Не умем да гледам Господе - шта желиш да видиш? 

Не умем да се молим Господе - којом речју желиш да ме купиш?

Не умем да плачем - зашто би плакао?

Да бих окајао грехе пред Тобом - Ја мислим да је за почетак промена довољна. 

Како да те нађем, Господе? - Тражи ме на оном месту где би требало највише да обитаваш, у срцу свом. 

Које је моје срце? - Глас вапијућег у пустињи. 

Зашто се бојим, Господе? - Бојиш ли се? 

Требало би да се бојим. - Ништа не би требало. 

Погубим се од твоје способности да будеш неутралан. - Да ли желиш да ропћем над тобом?

Желим љубав, Господе! - Много штошта данас називате љубављу. А љубав је оно што јесте. 

Како да је спознам? - Почни од себе и сопствене душе. Упознајте се прво ви. 

Немам времена толико. - Време је вечност. Не упадај у замке. 

Како да то разумем? - Тиме што ћеш гледати у вечност пред свако учињено дело. 

Шта ако нисам способан? - шта ако јеси? 

Да ли сам ти тежак, Господе? - Тежина за мене не постоји. Постоји глас. 

Који је то глас? - Вапај душе која се мени предаје. 

Како да се спустим у срце? - За почетак буди ту где јеси. 

Где сам ја Господе? - Видим таласе који те односе куд им је воља, а видим и тебе који мислиш да си фантастичан сурфер. 

Бојим се да не знам како. - Бојим се да ниси спреман да се потрудиш. 

Зашто ниси опасан? - Ја сам који јесам, ма шта ти мислио или веровао. 

Зар ниси савршени отац? - Савршени отац милује дете из перспективе вечности. 

Ја сам заробљен овде. - Заробљен си докле верујеш да јеси. 

Чиним лоше себи. - Не верујеш ми да допуштам добро за тебе.  

Како да научим? - Пусти. Не учи, само пусти. 

Тешко ми је да пустим, остаћу без ичега онда. - Истина је, али ни не сумњаш шта ћеш тек онда добити. 

Зашто људи нису фини? - Не засмејавај ме. Као да знаш шта је финоћа. Сваки микрокосмос чини свој универзум. 

Тако велики, а тако мали… - и тако несвесни… 

Како да поступамо, Господе? - за почетак слушајте. Слушај. 

Срце? - Брзо учиш, а брзо и заборављаш. 

Али, не знам како да слушам своје срце! - Не знаш, или нећеш?

Онда бих био груб понекад? - можда би само био искрен? 

Да ли је у реду бити груб и искрен? - Искреност није зло. Оно што је добро не може да повреди, иако може свакојако деловати у једном тренутку. 

Како да будем храбар? - Буди. Говори истину. И мање говори. 

Повређен сам… - умеш и да повредиш. 

Тужан сам… - умеш и да растужиш. 

Ја то чиним фино! - то не мења чињеницу да си повредио и растужио. 

Осећам се лоше због свега тога. - Дражи ти је тренутак од вечности, па себе заробљаваш у моментима који су пролазни. 

Подсећају ме на те моменте. - подсећаш и ти. Оног момента када будеш престао, престаће и они да важе. 

Јесам ли многе повредио Господе? - Одавно не говорим, већ чиним да сам прогледаш. Питај своје срце. Зашто мислим да већ сам знаш одговор?

Као да разговарам са својим огледалом. - Ти би да видиш светлост?

Бих. Али је се и бојим. - Кад будеш био спреман. Ниси спреман да се мењаш. И даље не пушташ грех. 

Да ли те ја тиме растужујем? - Као оца, жао ми је да вас гледам како се мучите у сопственим замкама, али знам да је то тренутно. 

Пада киша напољу. - киша је добра. 

Да ли си строг? - да ли ти је лакше да грешиш ако знаш да сам строг? 

Не. - онда нисам. 

А ако јесте? - онда и даље нисам. 

Зашто? - Зато што верујеш да је казна тренутак и да ће све бити боље после ње. А ниси свестан да свака грешка може да те одвоји од Мене и мог погледа. 

Да ли те ја познајем Господе? - твоје срце ме зна. Обрати се њему. 

Све то звучи помало мистички и метафизички. Како да знам шта је то ”моје срце”? - Људи из сопствене потребе да не чују своју савест измислише многе науке и несигурности. А заправо је ствар врло једноставна. Глас вапијућег у пустињи. Ја говорим одавно. 

Научи ме да чујем Господе! - Јеси ли спреман да послушаш, након што чујеш? 

Опрости ми! - Дете моје… ја сам рад да све опростим, у то не сумњај, али буди спреман да чујеш и послушаш. То је основа нашег односа. И твоје слободне воље која бира Мој глас да чује.