ЗАШТО СЕ ЉУДИ НЕ ПРИЧЕШЋУЈУ?!

[Princess Bella]

пре 23 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Dobrim delima postiš od svog egoizma. Ne gojiš svoj egoizam, ne udebljavaš svoj egoizam, ne prejedaš se tako  što samo sebi sebi sebi sebi a Drugome ništa osim foliranja.

I onda još dođeš do Drugog i pojedeš mu hleb.

Kako?

Ne razumem sta hoces da mi kazes. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 минута, Desiderius Erasmus рече

Možda bi obi-wan mogao to bolje da nam objasni.

Dodao bi i ja nešto a takođe čekam sa roadošću i odgovor obi vana.

Taj duh koji ga je nagonio ranije da uspostavlja kratkotrajne veze i uživa recimo u tim sitnim zadovoljstvima zanemarivajući recimo svest o tome da potraži devojku sa kojom će ostvariti istinsku vezu i posvetiti se takvoj vrsti veze može recimo prepoznati i kasnije i pokajati se za takav duh.

Naprimer, oženjen si imaš decu kući a ti recimo u nekom periodu života povučen nekim duhom kreneš i posvećuješ pažnje običnim poznanicima više nego najrođenijoj porodici.

Na kraju svako od tih poznanika kao što po pravilu biva, odleprša kući kod svojih prijatelja i rođene im porodice a ti visiš u vazduhu kao balon prazan ispraznjen,

To je isti taj duh koji te vodi i u tim nekim kratkotrajnim vezama.

Nisam sreo još porodicu koja ti ne bi oprostila takav duh iako si ih malo i ožalostio, pa tako ne vidim ni neki veliki greh koji se ne može oprostiti ni u tom duhu u kratkotrajnim vezama koje si imao pre braka.

Svest o grehu se ne uči u knjigama, ona uzrasta životnim opitom i moja svest ili tvoja svest i način rešavanja i određivanja zapravo šta je greh, koliki je greh i kakve su kazne za greh stvarno ne bi smele da budu u domenu špekulacija i hipotetičkih primera.

Zato postoje duhovnici sa kojima na ispovesti razgovaramo o tim stvarima, dakle ovde možemo govoriti o suvoj teoriji koja je bez prakse beskorisna.

[obi-wan]

пре 11 минута, Desiderius Erasmus рече

Možda bi @obi-wan mogao to bolje da nam objasni.

Sta da objasnim? 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Princess Bella рече

Ne razumem sta hoces da mi kazes. 

Pa ti si rekla da post i dobra dela nisu isto.

Ja ti kažem da jesu.

[Princess Bella]

Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa ti si rekla da post i dobra dela nisu isto.

Ja ti kažem da jesu.

A ja mislim da nisu. 

A zapravo mozda i jesu na neki nacin. 

[Desiderius Erasmus]

пре 2 минута, obi-wan рече

Sta da objasnim? 

Ovo:

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Princess Bella рече

A ja mislim da nisu. 

A zapravo mozda i jesu na neki nacin. 

Amin.

[Desiderius Erasmus]

пре 54 минута, Princess Bella рече

Mnogi vernici poste, pa se posle prejedaju. 

Ja prvi.

[Desiderius Erasmus]

пре 30 минута, Срђан Шијакињић рече

Међутим, из перспективе греха, неко ко сав смисао види у мењању партнера и неко ко живи са неколико девојака пре него што се ожени, а после до краја живота живи само са својом женом, су исти. 

Ne mora da znači da su iz perspektive greha isti; i u grešenju postoji neka gradacija.  

[Срђан Шијакињић]

пре 4 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Svest o grehu se ne uči u knjigama, ona uzrasta životnim opitom i moja svest ili tvoja svest i način rešavanja i određivanja zapravo šta je greh, koliki je greh i kakve su kazne za greh stvarno ne bi smele da budu u domenu špekulacija i hipotetičkih primera.

Zato postoje duhovnici sa kojima na ispovesti razgovaramo o tim stvarima, dakle ovde možemo govoriti o suvoj teoriji koja je bez prakse beskorisna.

Наравно, форум и није место за давање одговора на конкретне ситуације овог типа, али ипак јесте место за разговор о уопштеном односу Цркве према неким питањима.

Црква има нејасан став о сексуалности. За разлику од скоро свих (ако не и буквално свих) других међуљудских односа, у вези са којима нам је јасно зашто је нешто начелно грех а нешто друго није, код сексуалности никоме није баш јасно (или бар не умеју да објасне онима којима јесте јасно) зашто је нешто погрешно, а нешто исправно. С обзиром да је сексуални нагон један од најјачих људских нагона, с обзиром да живимо у времену у којем је све сексуализовано а секс се посматра првенствено као извор личног задовољства, Црква би требало да се више потруди да објасни своје ставове, тако да буду разумљиви свима, а највише младим људима, које то по природи ствари највише и интересује и који су "најрањивији" на лакомислени утицај "медија", "друштва" итд. "Тако пише ту и ту" приступ не функционише, ако је икад и функционисао. Разумем да свештеници у суштини имају скроз коректан приступ, у смислу да приступају појединачном човеку радије него да се држе по сваку цену неких принципа, али мислим да би у домену мисије Цркве, било добро да се неке ствари и начелно боље објасне.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 11 минута, Срђан Шијакињић рече

Разумем да свештеници у суштини имају скроз коректан приступ, у смислу да приступају појединачном човеку радије него да се држе по сваку цену неких принципа, али мислим да би у домену мисије Цркве, било добро да се неке ствари и начелно боље објасне.

Pa misija je jasna Carstvo Božje.

Što se seksualnosti tiče, sigurno treba uzeti u obzir i svest u kome se narod nalazi.

Ako Crkva dodje u plemensku zajednicu i kaže im da su svi u grehu, jer žive bez svete tajne braka oni ih neće razumeti.

Ono što je bitno jeste svest samih mladih ljudi.

Mnogi ako iskreno pričaju o kratkotrajnim seksualnim zadovoljstvima već sami vide greh koji inače i Crkva poznaje kao greh. A to je da sam seksualni čin muškarca i žene nije greh, već je greh ono što kasnije osećaju i taj muškarac i žena u duši a to je ispraznjenost, ništavilo, nopotpunost,nesmisao.

Videćeš da će ti svaki mladi čovek reći imao sam vezu bilo mi je lepo ali posle nekog vremena sam se osećao prazan , iako je ta devojka bila lepa i telesnost bila savršena ali posle toga je bilo isprazno i mučno.

Dakle nek odluči svako po svojoj savesti šta mu je činiti ali da jeste univerzalno pravilo tih kratkotrajnih veza ispraznost kao rezultat, to ne može niko da spori.

Dakle Crkvi nije misija da uči mlade seksualnom odnosu nego da ih uputi u smisao seksualnih odnosa sa prebogatim iskustvom starijih.

Jer kako neko lepo reče. Otac nije neko ko sedi uvenuo u ćošku debilastog izgleda, nego neko ko te iskustveno i te kako može nečemu naučiti.

 

[Кратос]

пре 1 сат, елТорнеро рече

Умочио је руку у зделу заједно са Равијем, знак непоштовања.

Dobro to je sam čin izdaje već bio međutim sve ono pre toga nama je nepoznanica o Judi i on se jedino pominje kao onaj koji ga izdade.Ništa više ništa manje.

[obi-wan]

пре 2 часа, Desiderius Erasmus рече

Pretpostavljam da kada, na primer, ap. Pavle koristi taj izraz, hoće da kaže da se stvara neka posebna veza između dvoje ljudi koji imaju odnos (čak i kad je u pitanju odnos sa kurvom).

Ja sam to razumeo prosto iz ugla te elementarne, da tako kazem, logosne dijalektike.

Sve stvoreno na sebi nosi neizbrisivi pecat Stvoritelja. Sve je stvoreno da bude logosno, smisleno, sa odredjenom naznakom cemu sluzi.

Polnost je tu da bude uslov i temelj komplementarnosti (= nadopunjavanja), putokaz za stvaranje osnovne ljudske zajednice (= porodice) na toj bogolikoj, licnosnoj bazi - ostavljajuci svoju prirodnu vezanost za roditelje, dvoje ljudi krece da izgradjuje svoju novu (bracnu!) zajednicu na temelju slobodnog pristanka, i tako projavljuje svoju osnovnu bogoslicnost, tj. blagorazumno koriscenje svoje licne slobode.

Dakle, telesna veza nije i ne moze da bude sama sebi cilj, ona je osnovni gradivni element svete tajne braka, a tajna braka - kao i svaka druga sveta tajna, kao i sama svetajna Crkve u celini - postoji i tu je upravo da njome prevazidjemo i nadrastemo svoju palost i ogrehovljenost. 

Dakle, polnost ne moze da bude nikako upotrebljena mimo ovog logosnog okvira, a da to bude dobro.

Bracnost je ustanovljena po principu - jedan Adam i jedna Eva. Da je bilo sta drugo imao u vidu, Bog bi svakako sve to vec u pocetku naznacio kao potrebno, pa tako i neku drugu upotrebu telesnog odnosa. Medjutim, i sam Hristos, odgovarajuci na besmislena i kukavicja pitanja fariseja, lepo kaze "...ali od pocetka nije bilo tako (da se ljudi razvode, rastavljaju)... zar niste citali da ih je Tvorac od pocetka stvorio kao musko i zensko (= dvojedno bice, komplementarno), tako vise nisu dva nego jedno telo; sto je Bog sastavio (naznacio, usmerio) covek da ne rastavlja..." (Mt 19, 3-10). O tome, kako sam razumeo, govori i Pavle - o naznacenju i svrsi telesnog odnosa, i o tome sta biva kad se to naznacenje kvari i zloupotrebljava.

[obi-wan]

1 hour ago, Desiderius Erasmus рече

Ja prvi.

I ja drugi. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, ana čarnojević рече

nisam je čitala, znam da postoji.

http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/duhovna-literatura/da-dvoje-jedno-budu/

citat

Дакле, икона Божија, човек, саздан је од почетка као пар, као мушкарац и жена. Као што Тројични Бог није једна личност, тако ни човек није саздан као једна личност. „Творац (је) од почетка створио мушко и женско“, понавља јеванђелиста (Мт. 19,4).

Zajednica.

Ikona Božja je u odnosu Trojice, jer mi iz odnosa Trojice i njihovog delovanja u tom odnosu prepoznajemo Boga, jer Bog se ne prepoznaje po suštini, nego u odnosu Ličnosti.

No ne bi me začudilo da u Carstvu imaš svog savršenog para kao jedno telo u Telu Carstva. dakle da budemo na parove razborojani muško i žensko.