Наиме, у цркви у коју са донедавно ишао већина народа се причешћивала; међутим, у цркви у коју сам одскора почео да идем много више људи се не причести него што се причести. Па се питам: зашто? Литургија достиже свој врхунац у Причести, зашто онда не учествовати у том врхунцу? Да ли људи можда мисле да треба да посте 40 дана на хлебу и води (по могућству, у пустињи) да би били достојни да се причесте?
Наравно, уколико човек намерно остаје у неком греху, па онда опуштено дође да се причести, мислим да је то оно што апостол каже да 'ко недостојно једе и пије, осуду себи једе и пије'. Али, ако се искрено боримо против греха и, како Литургија каже, 'проводимо време живота нашега у покајању', зашто онда мислимо да смо недостојни? Као да ћемо, уосталом, икада па бити потпуно "достојни" да се причестимо. Христос је дошао грешнике да зове на покајање, а не праведнике!