In Memoriam: Честер Бенингтон (Линкин Парк)/1976-2017, или криза ПРАВОСЛАВЉА-Шта се то дешава са "познатим" америчким православцима

[АлександраВ]

пре 7 часа, Плаво Небо рече

http://webtribune.rs/grom-iz-vedrog-neba-policija-tvrdi-da-pevac-linkin-park-nije-izvrsio-samoubistvo-vec-je-ubijen-evo-sta-se-desilo/

Пуне су друштвене мреже оваквих и сличних нагађања...

[АлександраВ]

http://www.mirror.co.uk/3am/celebrity-news/people-spreading-malicious-lie-death-10856495#ICID=sharebar_twitter

People are spreading a malicious lie about the death of Linkin Park singer Chester Bennington

A fake news website article claiming the band's frontman was murdered has been shared hundreds of thousands of times

[Evgenik]

Zaboravljate da su i Cornell i Bennington poslednjih par godina pokrenuli ogroman projekat koji se ticao turskog genocida nad Jermenima.
Realno, kad se pogledaju okolnosti navodnih samoubistava, zaista djeluju prije kao klasične egzekucije (to je komentarisao i Kornelov blizak prijatelj).

Nije se sa Turcima igrati.

[Bogdan011]

пре 49 минута, Evgenik рече

Zaboravljate da su i Cornell i Bennington poslednjih par godina pokrenuli ogroman projekat koji se ticao turskog genocida nad Jermenima.
Realno, kad se pogledaju okolnosti navodnih samoubistava, zaista djeluju prije kao klasične egzekucije (to je komentarisao i Kornelov blizak prijatelj).

Nije se sa Turcima igrati.

Jedna pesma o Jermenima i Turcima

 

[АлександраВ]

Психички проблеми и искушења савременог човека

Већ неко време, забринут ониме што видим око себе, планирао сам да преточим своја размишљања о негативној енергији, прекомерној бризи, депресији, која нигде не воде и неретко се завршавају самоубиством. Јучерашње самоубиство, Честера Бенингтона, вокала Линкин Парка јесте упозорење пре свега младима, да не поклекну и не изаберу "шири пут". 

 

Данашњи човек грца у психичким болестима, туги, очајању, меланхолији, а да не размишља да узрок проблема лежи у њему самом. Где год да се окренемо људи кукају, очајавају, као да ће тиме решити проблем, или као да је само њима тешко. 

"Јао знаш шта ми се десило"; "зашто увек ја"; "ником није као мени"...

А када се сусретне са реалним проблемом, који је далеко тежи од његовог (довољно је да погледамо само неку од емисија Квадратуре круга), човек схвата да излизана флоскула "да је здравља" коју је толико пута чуо, јесте вечна истина. 

"Прави вјерник не смије пасти у очајање и малодушност."   Меша Селимовић

 

Наравно, не говорим да треба да будемо апатични хедонисти, што је такође данашњи проблем човечанства. Постоје оправдане бриге, нпр. за ближњег свог, али не себи да стварамо стрес до граница пуцања за све што нам се деси - неко нам се ружно обратио, нису изашли резултати испита, касни плата пар дана, нисмо постигли жељени циљ. Човек сталним жаљењем на свој живот или бригом и стресом не излази из зачараног круга, стално је мрзовољан, малодушан и стално му је лоше. Неке ствари стресом и нервозом не можемо променити, нити убрзати. Медицина каже да стрес тако јако утиче на човеков организам да долази до труљења зуба! 

Верујући човек заборавио је на поуздање у Бога. Да кажемо Слава Богу за све што нас снађе. Знам, рећићете тешко је. Али где нас константна негативна енергија води? 

Постали смо пријемници и емитери црних вести. Хипнотисани дневником, људи најчешће разговоре започињу овако: да ли си видео оно убиство?

Оног зликовца пустили на слободу. 

Како краду ови у фотељама.

Кратко одговарам: не занима ме. 

-А шта тебе па занима?

По речима Слободана Стојановића из збирке прича "Нешто лепо" продају се само ружне и негативне ствари: „Постоји оно чувено новинарско правило о томе шта је занимљиво. Каже се: није никаква вест да је пас ујео човека, него би била кад би човек ујео пса. У сваком случају – неко некога мора да уједе. Дабоме, каква би вест била да је човек помиловао псетанце које му се врзмало око ногу? Никаква!“ 

Када устанемо ујутру, уместо да кренемо да се напајамо са емитера смрти, "свађајући се са телевизором" на сваку лошу вест, нервирајући се због временске прогнозе, овога или онога, напајајмо се са Источника живота, почевши дан молитвом.

Пробајте, немате шта да изгубите.

 

.

О несрећно преминулом брату Честеру треба рећи да иако није био изричито религиозан, трагао је за Истином. На том путу није успео да се одупре. Услед губитка свога пријатеља Криса Корнела (који се убио 17. маја), траума које је носио из детињства јер га је као дечака злостављао старији мушкарац, у недостатку духовности и унутарњег мира посеже за лажним утешитељима који га воде у сигурну смрт - алкохолизму, наркотицима, лековима... Веома тешко је поднео смрт свог пријатеља да се обесио на његов рођендан.

 

Интересантно за Линкин Парк, је да је албум Метеора, по многим критичарима један од највећих алтернативних албума у историји, добио је име након турнеје бенда по Грчкој под називом Meteora rock formation. Након што су видели манастире, бенд је био инспирисан начином како су изграђени, скоро пркосећи гравитацији. Честер је говорио о Метеорима: Има вибрацију не од овога света, заиста сјајну енергију, и желео сам да имам албум који се води том енергијом.

 

Из речи епископа Јована који за вокала Joy Divisiona (такође извршио самоубиство) каже: "узевши судбину таквог (западног) свијета на себе, не вјерујем да је Иан Кртис имао другог излаза осим онога што је тамо тај свијет уствари сам себи чинио. Уништава сам себе. Тако је и он сам себе уништио." видимо да је тежак терет свих оних који у таквом свету трагају за Истином.

 

Зато се надајмо и помолимо да ће Бог имати милости. 

 

Смрт оваквих боготражитеља за које се ретко и знало да су крочили у Православље, јесте опомена да будемо истрајни, и да се чувамо, јер нечастиви никада не спава и вреба свој плен.

 

Терапија, како отац Арсеније (Јовановић) каже да Православље треба да буде врхунска психотерапија, је да смирујемо (љубимо) сами себе и једни друге, да у миру прихватамо недаће овога света, и да не посегнемо за лажним утешитељима, који нас воде у широк пут. 

 

Широк је и простран пут који води у уништење и много је оних који њиме иду. А уска су врата и тесан је пут који води у живот и мало је оних који га налазе.

(Матеј 7:13,14).

 

http://smrt-svetu.blogspot.rs/2017/07/blog-post_21.html#more

[АлександраВ]

Честер Бенигтон, певач групе Линкин Парк, скоро је извршио самоубиство. Остаће још један у низу великих рок музичара који су дигли руку на себе. Патио је од депресије. Иронија је што је овај човек, кога никад нисам лично упознао, својим текстовима, музиком и тако јасним болом и гневом у гласу помогао мени (и многим другима) у најмрачнијим тренуцима живота. ( Сама музика је ствар укуса, зар не?) Човек лакше прихвати (и нађе лек за) своју (духовну) болест ако схвати да није сам, да се и други боре с тим. Недуго пре Честера, на исти мрачни пут је отишао и Крис Корнел, још један херој мог детињства. Обојица су крштена у православној Цркви. Честер је био крштени кум Крисовог детета. Наравно, упитно је колико су обојица били оправослављени (иако је Честер други албум бенда назвао Метеора по грчком манастиру који је обишао). И опет, опростите на слободи, упитно је колико би им црква заиста помогла да су исповедили оно што је Честер свима исповедио у песми Given Up (Одустао сам).

 

Поново се будим у зноју.

Још један дан који ће пропасти

у мојој срамоти.

Поново сам заглављен у својој глави.

Осећам као да никад нећу напустити ово место.

Нема излаза.

Ја сам свој најгори непријатељ.

Одустао сам!

Мука ми је од осећања.

Зар немаш ништа да ми кажеш?!

Узми све ово!

Гушим се!

Реци ми: шта није у реду са мном?

Не знам шта да радим.

Мислио сам да је све јасно, али сам уплашен.

Нисам спреман.

Гушим се.

Тражим помоћ некако, негде.

Ја сам свој најгори непријатељ.

Ослободи ме мука!!!!

 

У линку испод је снимак са концерта где је очигледан сав јед, тама, скоро демонски безизлаз у којем се он налази. Чак поставља кажипрст на чело указујући на самоубиство. Кад сам први пут чуо ову песму, била је сувише мрачна за мене. Линкин Парк је и раније певао о мрачним темама, али ова као да је отишла корак дубље.

 

Given up

 

 Ово нико није протумачио као икакав позив за помоћ. У једном од најскоријих интервјуа, Честер отворено каже да не може да поднесе да остане сам са собом. Док је отац, муж, пријатељ, колега, док је са другим људима, он је добро. Кад остане сам, бори се са тамом у себи. Радио водитељ је на ово давао коментаре:

 „Сувише озбиљно и широко анализираш сам себе...“, „Ти си луд, човече!“.

 

 Радио емисија није смела да добије мрачан карактер. Њен учесник је морао да буде забављач. Пајац. И никад ми није било јасно зашто је Линкин Парк од рок-метал бенда постао сладуњави, скорo тинејџерски поп бенд – и то кад су чланови бенда зашли у четрдесете! Мислио сам да су се продали, или постали задовољни својим животима, те певају веселије и без-садржајне теме. Сад мислим да је машинерија која од тебе очекује да будеш узоран, укалуљен и позитиван довела до тога. Мантра о вечитој позитивности је на западу заменила наше „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.“ Уместо тога, понавља се „Ја сам добро, ја могу да остварим своје снове, ја сам срећан, ја сам срећан...“. Јер никога не занима ако си тужан. Никоме не требаш такав. Пуно боље људи прихватају веселе, позитивне и једноставне. А Честеру су други били потребни да не би био сам са свјојим демонима. И има савршеног смисла да је у заједници са другима једино проналазио мир. Али је (наравно, мимо његове породице), било упитно каква је и да ли је то била заједница.

 

„Људи мисле ако си успешан и богат, да мораш бити срећан. Али није тако.“, рекао је Честер у поменутом интервјуу. Демони који му нису дали мира били су пробуђени у прошлости. У школи су га вршњаци малтретирали због крхке грађе и називали гејем.  Био је  сексуално злостављан од свог рођака, изнова и изнова - пет година. Није ником рекао да га не би осудили да је геј. Као одрастао није кривично тужио злостављача јер је сазнао да је и злостављач био ка дете злостављан и да су га унутрашњи демони водили ка насиљу. Честерови демони, пак, одвели су га у смрт.

 

Депресија је сложен и озбиљан проблем. То није тек нека малодушност, безбожје или себичност. То је једна од најопаснијих болести 21. века, а јавља се због отуђености и поигравања модерног друштва са најдубљим и најискренијим човековим осећањима. Поигравају се са истином и лажи, са моралним и неморалним, добрим и злим, вредности се изврћу наврат нанос и човек више не зна у шта да верује и коме да се обрати. Осећа се заглављено, као да се дави у себи, наизглед небитна помисао израсте у мучење које пушта пипке у срце, језик, цело тело и човек више не зна живи ли он, или тама управља њиме. И тада помисли да ће свима, па и њему самом бити боље ако га не буде међу живима.

 

Загребао сам овај проблем и нећу га лако испуштати.

 

Овај текст можда одудара од свега што сам писао. То је зато што сам још под снажним утиском због одласка ова два хероја мог детињства и младости. О Корнелу, његовим текстовима, па и спотовима који јасно указују на бол, могло би се још више писати. Али поента је и ту иста. (Честер се, иначе, убио на рођендан покојног кума.)

 

 

 Верујем да већина нас има депресивног пријатеља, познаника, или оне који се ка том путу крећу.

 

Ако човек није спреман да прихвати туђе демоне, он никад неће ни волети. То не значи да треба да се помиримо са демонима, већ да треба да прихватимо њихово постојање у другоме (или себи) и да се трудимо да их прогнамо. То може учинити само Бог и онај који демоне у себи носи, али на нама је одговорност љубави и стрпљења.

 

Можда су и неки од читалаца стали ногом на мрачан пут. Обратите се отворено најближима за помоћ: породици, блиским пријатељима, на крају крајева, и стручним особама: психолозима, психијатрима, добрим духовницима. У реду је заплакати на глас. Морате то учинити. Иначе ће вас плач угушити изнутра.

 

 

На крају, мало мање мрачне ЛП песме у којима има наде.

 

Нека Бог благослови све нас,

ми смо сломљени људи

који живе под напуњеним пиштољем.

Бог нек нас све благослови,

хоћемо ли изгорети изнутра

ватрама хиљаду сунаца?

Због греха наших руку,

због греха нашег језика,

због греха нашег оца,

због греха наших потомака.

(Linkin Park, Catalyst)

Catalyst

Желим да зацелим,

желим да осетим

да сам близу нечег стварног.

Желим да пронађем нешто

што сам одувек желео,

да обришем бол, да он нестане.

Желим да будем

негде где припадам.

(linkin park, somewhere i belong)

somewhere i belong

 

Марко Радаковић/Авденаго

 

http://avdenagom.blogspot.rs/2017/07/blog-post_25.html

[Danijela]

DIRLJIVA POSVETA LINKIN PARKA CHESTER-U BENNINGTON-U

Čuvamo sećanje na Chester-a Bennington-a na Rock Radiju, ali čine to i njegovi prijatelji iz Linkin Parka. Na vrlo dirljiv način.

Linkin Park su pre nekoliko dana nastupili prvi put od smrti pevača, koji je, nažalost, preminuo u julu ove godine. Tada je sebi oduzeo život.

Koncert je, očekivano, bio posveta upravo Chester-u. Ono što je bilo posebno dirljivo jeste da je bend premijerno izveo pesmu koju je Mike Shinoda napisao svega nedelju dana nakon Bennington-ove smrti. Pesma se zove “Looking For an Answer”.

Ova pesma verovatno neće biti nikada objavljena, i još se ne zna hoće li bend uopšte nastaviti bez Chester-a… Teška će to odluka biti… Verovatno najteža do sada za sve članove Linkin Parka…

Koncert iz Hollywood Bowl-a bend je prenosio uživo na svom Youtube kanalu, a vi ga možete pogledati odloženo na našem sajtu. Koliko slobodnih sati imate? Naboj emocija vam neće dozvoliti da ovaj trosatni koncert odgledate samo jednom…

Foto: Youtube printscreen / Rock Radio edit

http://rockradio.rs/2017/11/01/dirljiva-posveta-linkin-parka-chester-u-bennington-u/

[kordun]

jako volim ovaj bend od njegovog samog pocetka, nekako su mi bili bas odraz moje generacije u svemiru, sa druge strane sam ih pomalo smatrao za neku zensku muziku, ali cester je bio poseban, bas mi je zao, ne marim mnogo za javne licnsoti, ali cestera mi bas zao, bog da mu prosti!

[Плаво Небо]

Ево и за Боба Марлија чудна прича у овом чланку http://webtribune.rs/zapanjujuca-ispovest-zgranula-svetsku-javnost-agent-cia-e-na-samrti-priznao-ja-sam-ubio-bob-marlija-evo-sta-se-zaista-desilo-video/

и онда повежеш са овим чланком https://kultivisise.rs/bob-marli-pevamo-pesmu-slobode/

Бојали су се изгледами да не постане нови Мартин Лутер Кинг. А приде, сазнаш и да се неколико месеци пред упокојењем крстио у етиопској православној цркви. Али, мали смо ми да нешто знамо..