Правилно место емоција у животу

[Juanito]

пре 1 минут, Paradoksologija рече

А ти можда мало естетски судиш... Холанђани калвинисти ти без емоција, па то личи на православно умиривање емоција у културама где су емоције оно баш баш 

Не знам ниједну православну културу која је без емоција. А чак и католички германи имају више емоција од протестантских, али мање од православних. Што значи, ивоорна вера је емотивна. Како ко отпада од праве вере, тако губи део емоција.

пре 2 минута, Paradoksologija рече

И капирам да су те истраумирали још као клинца ови овде па онда после они тамо... Али објективно, етички, има ту нешто у томе да не планеш кад те неко изнервира, да не одбациш све обавезе кад си нерасположен, да се молиш и кад ти није до тога... овде видим то као основну тему.

Али ја овде акценат стављам на лепе емоције, а не на лоше. Планути је лоше, то боли обе стране. Осећати усхићење и радост је добро, јер је као добар укус хране, прија души. Протестанти то стављају на исту страну, свака емоција је лоша. Једино је добро бити хладан и рационалан.

***

Е сад, претпостављам да је извор добрих и лоших емоција исти негде тамо у мозгу. Протестанти су закључили да треба да се убије тај део мозга, па су убили и добре емоције. То је слично као када бисмо због лоших ствари на нету цензурисали цео нет или као када бисмо укинули слободу јер се може злоупотребити. Најлакше је одсећи све емоције, треба живети с њима...

[Juanito]

Ово што Гризли пише на овој теми звучи ОК, али онда се на другој теми гади ликова који се разнеже на децу или животиње.

[Аурор]

пре 4 минута, Juanito рече

Ово што Гризли пише на овој теми звучи ОК, али онда се на другој теми гади ликова који се разнеже на децу или животиње.

I gađenje je emocija, Grizli izražava svoje emocije, to je jako važna stvar...

Ne želimo da se samoubije valjda neizražavanjem?

[Paradoksologija]

Управо сада, Juanito рече

Не знам ниједну православну културу која је без емоција. А чак и католички германи имају више емоција од протестантских, али мање од православних. Што значи, ивоорна вера је емотивна. Како ко отпада од праве вере, тако губи део емоција.

пре 7 минута, Paradoksologija рече

Па то кажем. Ако имаш у православном молитвенику да умириш емоције пред молитву, не мора да значи да је протестанцки, већ можда ваља узети у обзир да смо у култури где обично кипти на све стране... И писци молитава често бејаху из још емотивнијих култура...

 

Управо сада, Juanito рече

Ово што Гризли пише на овој теми звучи ОК, али онда се на другој теми гади ликова који се разнеже на децу или животиње.

Е, на такве ствари сам мислила у првом одговору овде. Звучи ОК, али не личи на неке његове претходне мисли на задату тему...

[Juanito]

пре 3 минута, "Tamo daleko" рече

Sasvim se slazem sa ovim I nazalost mogu reci da dobro poznajem takvu vrstu ljudi. Oni uistinu postoje, nesto poput emotional cripple. Niti mozes da I'm pomognes, niti si u stanju da sa njima opstis a da te ne okrnje... (ako si emotivac).... samo cudo Bozije I milost Njegova moze da izravna takve dusevno/duhovne rane.

Види, није мени спорно постојање таквих људи. Има нас свакаквих дуж спектра и то је све ОК док не пређе у патологију и насиље.

Проблем ми је кад се ствари  проглашавају за некакав императив (природно/неприродно, нормално/ненормално), па се се емотивност проглашава друштвено непожељном и томе слично. Ако нема тога, емотивни и мање емотивни људи могу без проблема да коегзистирају, чак и да буду другари и допуњују се. 

[Paradoksologija]

Управо сада, Аурор рече

I gađenje je emocija, Grizli izražava svoje emocije, to je jako važna stvar...

Ne želimo da se samoubije valjda neizražavanjem?

Па нека буде свестан своје емоције гађења и нека се уздржи од осуде другог људског бића која је настала на основу те ирационалне емоције, као што нас 'ришћанска вера учи.

[Grizzly Adams]

пре 38 минута, Paradoksologija рече

У реду, умногоме се слажемо. АЛИ. Али нећемо бежати од Христа, који је показао савршено служење и кроз емоције туге, жалости, остављености, зато јер нисмо умирили ''сва осећања''. Напротив.

Мсм, Господе Исусе Христе, тренутно нешто осећам, не могу да Ти се обратим... реално?

Па није то предуслов за молитву, него иде заједно са молитвом. Наравно да треба да се обратиш Богу без обзира на емотивно стање, можда и пре кад имаш проблема. Али то су, или би требало да буду "ванредне ситуације". Један од циљева хришћанског живота је и усавршавање. Јер кажу негде тамо оци да су пост и молитва "духовне вежбе".

Ај` да видимо како су то "духовне вежбе"'? Шта ми то "вежбамо"?

Ево како ја то видим, помало и из искуства. На пример, за време поста мање једемо. Зашто? Да ли је циљ само "бити гладан"? Мучити себе? Или је можда следеће - када си гладан, почну да се буде емоције. Прво физиолошки, па онда мозак упали аларм, "гладан си!", "умрећеш од глади!", "узми нешто једи!", "гле што су добри колачи!", "а тек кобасице!"... Е ту онда почиње "вежба". Циљ је да сада те емоције препознамо, смиримо и савладамо. Ум каже - наравно да нећеш умрети од глади. Не треба ти уопште толика храна. А поврће има све што ти треба. То је значи та борба, та вежба. Кад ум побеђује инстинкте и емоције.

Кад си то савладао, онда после исти "духовни мишић" примењујеш на гнев, завист, похлепу итд. Јер све те страсти, тј. емоције, раде на исти начин. Као телесни "импулси". Зато вежбамо како да их савладамо на једноставнијим примерима као што је храна. Исто као што спортисти вежбају једноставне вежбе (нпр. склекове) да би се спремили за такмичење. Мишић развијен склековима после употребе за сложеније ствари.

Мада ја нисам на почетку помињао хришћанство јер сам хтео да пишем генерално, то јесте саставни део нашег "тренинга". Ништа нема посебно ново. Друга је ствар колико ми данашњи хришћани то примењујемо у свом животу. По плодовима рекло би се не баш превише.

[Аурор]

пре 6 минута, Paradoksologija рече

Па нека буде свестан своје емоције гађења и нека се уздржи од осуде другог људског бића која је настала на основу те ирационалне емоције, као што нас 'ришћанска вера учи.

Otkud znaš da je iracionalno? Nije ni osudio.

I meni bi možda bilo čudno da vidim to...

[Аурор]

пре 3 минута, Grizzly Adams рече

Као телесни "импулси".

Sa telesnim strastima se lakše izađe na kraj.

Sa duhovnim... God help us all.

["Tamo daleko"]

пре 13 минута, Juanito рече

емотивност проглашава друштвено непожељном и томе слично

mozda eksesivna emotivnost, ali ne I uobicajena ako moze tako da se nazove, a da ne ulazimo u to sta je kome ekses, a sta uobicajeno, prosecno itd..; zapadni svet ne ispoljava I ne stavlja u prvi plan emotivnost najcesce zbog individualizma nametnutog I prihvacenog; to sve ne znaci da oni nemaju emocije ili da su nepozeljne; suvise je to generalizovanje stvari; a svi smo zivi unikati hvala Bogu

[Grizzly Adams]

пре 35 минута, Juanito рече

А зашто јело мора да буде лепо? Јело служи као извор енергије, протеина, угљених хидрата, масти, витамина... Зашто је битно да је јело лепо? То је потпуно небитна ствар за функцију јела. 

Е кад одговориш на ово питање, можда ти постане мало јасније зашто су емоције битне. Наравно да може да се једе сваки дан картонски сендвич и да се живи без емоција, али није то то. Осећај укуса је свакако физиолошки, као и субјективна перцепција тога у мозгу. Али то не мења ствар да је укус барем подједнако битан као и осећај глади. Тако је и са емоцијама.  Џаба ти философија и некакав план ако мени није ”лепо” да живим тако што живим. Е то лепо је садржано у ”емоцијама”. Наравно да је субјективно и варира од човека до човека, али то не мења чињеницу да бисмо без њих били зомбији или машине. Сува рационалност је бесплодна, чак и у послу. Врхунске производе није направио неки хладнокрвни и рационални CEO, него високо емотивни и ирационални (и позитивно и негативно) Стив Џобс. Емоције су јако, јако битне. Немам психолошки кантар да измерим колико су тачно битне у односу на остало, али онако одокативно су барем подједнако битне.

Па јесу битне, ја нигде нисам заступао "суву рационалност" или "искорењивање емоција".

Ако си имао некад пса онда знаш да је пас сува "емоција". Зна да се радује, да буде тужан, реагује када види двоножног пријатеља итд. Али, да би то "пријатељство" било могуће, човек мора да употреби разум и дресира пса да се понаша како треба. Да његове емоције "уреди" и усмери тамо где треба. Онда пас постаје човеку најбољи (емотивни) пријатељ. Емоције му нису уништене - јер пас и нема ништа друго осим емоција - али су уређене, организоване како треба. Иначе би био дивља животиња.

Е сад може да се направи аналогија ако себе посматрамо на исти начин. Ми имамо тај емотивни део личности и разум, само се налазе у истом телу. И сад тог нашег "најбољег пријатеља" - емотивног себе - треба да уредимо, организујемо. Да би био срећан и задовољан. То је онда један склад и равнотежа.

[Grizzly Adams]

пре 30 минута, Juanito рече

Ово што Гризли пише на овој теми звучи ОК, али онда се на другој теми гади ликова који се разнеже на децу или животиње.

Па то је био мало неадекватан избор речи с` моје стране. Није требало да значи да нешто посебно негативно осећам према томе, већ да ми делује мало претерано.

[Juanito]

пре 38 минута, Grizzly Adams рече

Па јесу битне, ја нигде нисам заступао "суву рационалност" или "искорењивање емоција".

Ако си имао некад пса онда знаш да је пас сува "емоција". Зна да се радује, да буде тужан, реагује када види двоножног пријатеља итд. Али, да би то "пријатељство" било могуће, човек мора да употреби разум и дресира пса да се понаша како треба. Да његове емоције "уреди" и усмери тамо где треба. Онда пас постаје човеку најбољи (емотивни) пријатељ. Емоције му нису уништене - јер пас и нема ништа друго осим емоција - али су уређене, организоване како треба. Иначе би био дивља животиња.

Е сад може да се направи аналогија ако себе посматрамо на исти начин. Ми имамо тај емотивни део личности и разум, само се налазе у истом телу. И сад тог нашег "најбољег пријатеља" - емотивног себе - треба да уредимо, организујемо. Да би био срећан и задовољан. То је онда један склад и равнотежа.

Добро, ту се свакако слажемо и верујем да се већина овде слаже. Проблем је у томе што ми се чини да се овде с твоје стране ради о преурањеној оптимизацији. Ти скачеш на сваку назнаку емоција пре него што се види да ли ту има било какве штете или нема. Прво се мора у сваком појединачном случају проценити да ли је емоција проблем или није. Реално, најчешће се види одмах кад је емоција проблем, а кад је нешто лепо што ником не смета осим онима који мрзе емоције јер су протестанти. Попут већине Срба који свако испољавање вере осим паљења свећа, слављења славе, поста на бадњи дан и велики петак и (можда) одласка у храм на Божић и Васкрс сматрају претеривањем у вери. 

[florenntina]

Mislim da ne treba deliti emocije na pozitivne i negativne. One su tu s nekim razlogom bez obzira koliko bi mi voleli mozda da nisu ili da ih ima kada ih nema. Evo npr. strah. To je pozitivna emocija koja nas upozorava da je opasnost blizu i pomaze nam da se na vreme zastitimo. S druge strane, to je isto i emocija koja nas cesto mozda koci da budemo hrabriji i pokusamo nesto novo i mozda korisno.

Zato nekako mislim da se treba potruditi i izanalizirati emociju, razumeti je i onda je nekako resiti tj. ako je potrebno resiti konflikt koji je uzrok te emocije. Nisam sigurna koliko je covek u mogucnosti da to sam uraditi iz prostog razloga "pristrasnosti" (btw. meni je ono "posmatranje svojih emocija sa strane" skroz upitno) kao i odbrbenih mehanizama koje treba savladati da bi se doprlo do uzroka emocije. Zato ja uvek pre preporucujem malo druzenja sa terapeutom

 

[Таша]

Ovo o cemu je Grizli govorio je emotivna inteligencija kod coveka, sposobnost da prepozna, razume i kontrolise emocije s tim sto je kod njega kontrola, stecena godinama ili licnim iskustvom ne znam,  iz mog ugla prenaglaasena. Takvim stavom se umanjuje sva lepota zivljenja i prisustvo spontanih emocija u zivotu koje su i te kako kreatori i inovatori. Inspirativne emocije mogu biti i negativne i pozitivne i ne mislim da ih bas uvek treba odkontrolisati.