Црква и научне теорије

[Grizzly Adams]

  On 12. 5. 2017. at 15:05, Ђорђе Р рече

Срж овог проблема је што проповедници атеизма, користе науку (научне теорије) као доказ да Бог не постоји.

Expand  

То је изузетно наивно и глупо. Чак и више него ови што из Постања праве научне теорије...

 

[Justin Waters]

Da dopunim grizlijev odlican post. 

Bez ljutnje, ali ateizam je legitimno stajaliste. Nista u prirodni ne ukazuje na Boga niti ga opovrgava. Necije iskazivanje ateistisckog stava je isto toliko legitimno i opravdano koliko i necija vjera u Boga. Vrlo je vazno da nijedna ni druga strana ne idu u krajnost i da jedna drugu zele vidjeti na lomaci. 

Dalje, naucni metod se ne bavi Bogom. Nikad nijedan naucnik nije izdao naucni rad kome dokazuje bilo sta protiv Boga. S druge strane mnogo sarlatana i kvazinaucnika izdali su razna "pisanija" u kojima "potvrdjuju" Boga sto je jako zabrinjavajuce narocito kada dolazi iz pravoslavnih krugova on otipa ruski naucnik dokazao ovo ili ono. 

Dalje kada neko tvrdi da je svijet star 6000 godina, da se dogodio globalni potop nekad davno u kome je prezivjelo 8 ljudi sa zivotinjama od koga poticu svi ljudi i zivotinje danas, kad neko vjeruje da su se nekad stvarno pomjeslai jezici radi gradnje nekakve kule, da je jedan jedini covjek otac svih ljudi na zemlji i kriv je za postojanje prirodnih zakona, da evolucija nije tacna pri tome ne nudeci nista konkretno kao odgovor ili neku validnu hipotezu koja ce izazvati dosad sta se zna o evoluciji, bilo koji naucnik recimo tipa Dawkinsa ima potpuno legalno pravo da se ruga svim vjernicima i da ih naziva sarlatanima. Jer kad neko vjeruje da je svijet star 6000 godina on jeste sarlatan. 

I da se opet referisem na grizlijevo pisanje...crkva i naucne teorije nisu u nikakvom sukobu. Dosta srednjevjekovnih naucnika su bili vjerujuci ljudi. Sto iz islamskog svijeta, sto iz vizantijskog, sto iz katolickog. Svaki svestenik moze da se bavi naucnim radom ukoliko mu to mimo svestenickih obaveza omogucava vrijeme i da doprinese razvoju nauke ili njenom razumjevanju. 

 

[Кратос]

  On 12. 5. 2017. at 13:22, Grizzly Adams рече

Значи, Црква треба да поштује науку, да је негује, воли - јер тиме истражујемо овај свет којем се дивимо, а посебно кад је у питању живот.

Expand  

Da neguje svet koji u zlu leži i čiji je knez sotona?Zar ne treba hrišćanin da odbaci svet ili kako ono kaza Pavle ko hoće prijateljs svetu da bude neprijatelj Božiji postaje?

[Ђорђе Р]

  On 12. 5. 2017. at 16:01, Justin Waters рече

Dalje kada neko tvrdi da je svijet star 6000 godina, da se dogodio globalni potop nekad davno u kome je prezivjelo 8 ljudi sa zivotinjama od koga poticu svi ljudi i zivotinje danas, kad neko vjeruje da su se nekad stvarno pomjeslai jezici radi gradnje nekakve kule, da je jedan jedini covjek otac svih ljudi na zemlji i kriv je za postojanje prirodnih zakona, da evolucija nije tacna pri tome ne nudeci nista konkretno kao odgovor ili neku validnu hipotezu koja ce izazvati dosad sta se zna o evoluciji, bilo koji naucnik recimo tipa Dawkinsa ima potpuno legalno pravo da se ruga svim vjernicima i da ih naziva sarlatanima. Jer kad neko vjeruje da je svijet star 6000 godina on jeste sarlatan.

Expand  

Са овим се не могу сложити. Није проблем да било ко мисли да је свет стар 6000 година, или остало што си навео. Проблем је када неко себе проглашава за ауторитет и намеће другоме ту веру, кријући се иза науке, или Светог Писма (Св. Отаца, Цркве, Православља).

Морамо се сложити да свако може да верује у шта хоће, а да због тога не буде осуђен, било као шарлатан, било као незналица, било као безбожник, или јеретик.

То да ли неко верује да је свет стар 7000 година, или 7000 * 7000 година, је његова приватна ствар, и не чини га нити шарлатаном, нити незналицом, нити свезналицом.

[Justin Waters]

  On 12. 5. 2017. at 16:14, Ђорђе Р рече

Са овим се не могу сложити. Није проблем да било ко мисли да је свет стар 6000 година, или остало што си навео. Проблем је када неко себе проглашава за ауторитет и намеће другоме ту веру, кријући се иза науке, или Светог Писма (Св. Отаца, Цркве, Православља).

Морамо се сложити да свако може да верује у шта хоће, а да због тога не буде осуђен, било као шарлатан, било као незналица, било као безбожник, или јеретик.

То да ли неко верује да је свет стар 7000 година, или 7000 * 7000 година, је његова приватна ствар, и не чини га нити шарлатаном, нити незналицом, нити свезналицом.

Expand  

Ja mislim da je sarlatan onaj koji vjeruje da je svijet star 6000 godina, i da tvrdi za to jos postoje naucni dokazi i pri tome kaze TE ne valja nista. Ukoliko on to vjeruje iz licnih poriva ali ne propagira to kao nauku kojom bi se ljudi trebali pozabaviti i istraziti onda je uredu njegova stvar. Nesto slicno kao sto ima ljudi koji vjeruju da ima nastanjivih planeta na kome zive vanzemaljci, ili da su nas vanzemaljci posjecivali u proslosti, iako ni za sta od ovoga nema dokaza. Ali ovo je samo slicno...dok je za starost svijeta definitivno dokazano da nije star samo 6000 godina, za vanzemaljce jos ne znamo nista osim da nemamo dokaza...

[Avocado]

  On 12. 5. 2017. at 16:14, Ђорђе Р рече

Морамо се сложити да свако може да верује у шта хоће, а да због тога не буде осуђен, било као шарлатан, било као незналица, било као безбожник, или јеретик.

Expand  

Šta znači da ne bude "osuđen" kao bezbožnik?

Jel to znači da ja mogu da ne verujem da Bog postoji, a da ne budem ateista?

[Џуманџи]

  On 12. 5. 2017. at 13:22, Grizzly Adams рече

Значи, Црква треба да поштује науку, да је негује, воли - јер тиме истражујемо овај свет којем се дивимо, а посебно кад је у питању живот. Али не сме никако да меша науку и веру.

Expand  

Mislim da Crkva moze i treba da se mesa samo onda kada se nesto ideoloski koristi, kao sto je to bio socijaldarvinizam. Nista drugo. Sve sto je usmereno protiv coveka jeste i protiv Boga.

[Матусал]

Што се тиче творевине сложио бих се апостолом Павлом који све створено види као икону и одраз Бога и Његове славе јер вели у посланици Римљанима ,, Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, Његова вечна сила и Божанство (Римљ. 1, 20). Будући да немамо способност директог гледања славе Божије, Бог нам је отисак своје премудрости оставио на творевини. По оцима за правилно сагледавање је потребан просветљен ум, око ума је оно које сагледава и просуђује.Но човек помрачивши ум разним страстима и пороцима изгубио је могућност разумевања творевине која указује на Творца и полако нас узводи корак по корак ка самоме Богу. Григорије Богослов каже да је ненавикнутоме на светлост тешко гледати у Сунце. Николај пише о овоме у својој књизи ,, о символима и сигналима,, Наше срце после пада у грех се раслабило и лако се прилепљује житејским стварима и материји и чини нас идолопоклоницима, те смо оно што је Бог створио за добру употребу да га познамо употребили да заменимо саму твар за Творца и тако постадосмо њене слуге и робови природних закона. Мислим да је приступ како твари тако и науци пресуђујући у томе да ли ћемо наћи Бога или не, јер ми знање користимо да би смо оправдали настројења своје душе те стога једне наука узводи ка Богу а друге удаљује од Њега јер свакоме бива по жељи срца његовога.

[VaSa110]

  On 12. 5. 2017. at 14:20, Матусал рече

Слажем се да Црква не треба да се меша у науку, нека пусти љубитеље науке да по људским могућностима истражују природне законе, али заиста увредљиво и страшно делује када такви почињу да задиру у ствари вере говорећи нешто а не знајући сами ни шта мисле ни шта тврде бивајући неразумни и себи и другима.

Expand  

Ovo praktično znači da "ljubitelji nauke" (naučnici) ne mogu da budu vernici. Zašto?

Zašto i ja kao ateista ne mogu da razgovaram o veri, šta je to toliko"sveto" i posebno oko vere pa samo odabrani mogu da je promišljaju i tumače?

[Матусал]

  On 12. 5. 2017. at 19:03, VaSa110 рече

Ovo praktično znači da "ljubitelji nauke" (naučnici) ne mogu da budu vernici. Zašto?

Zašto i ja kao ateista ne mogu da razgovaram o veri, šta je to toliko"sveto" i posebno oko vere pa samo odabrani mogu da je promišljaju i tumače?

Expand  

Погрешно си протумачио, могу итекако да буду верници. Е сад на који начин можемо дискутовати о вери је питање. Вера а посебно православље се познаје искуством. Неопходност разумевања православља је учешће у светим тајнама у којима се кроз Божије енергије нама Бог открива онакав какав јесте, а опет за делотворност ових тајни је потребна слободна воља и кретање кроз подвиг у том правцу. Заиста је тешко приближити веру само теоријом, стога је и апостолска проповед била заснована на показивању Духа и силе. Црква је богочовечанска установа и у њој долази до преображавања човека Божијом благодаћу и он тек у њој почиње разумевати Божанске тајне. Као када бих ја са тобом требао да разговарам о храни коју никада нисам окусио а ти јеси. Може се вера бранити апологетски, логичким системима итд. али ту се стално отвара нови и нови простор за дискусију. Не постоје одабрани постоје они који је спознају, као када бих ја рекао зашто не могу и ја да се бавим науком иако о њој немам никакво знање.

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 12. 5. 2017. at 18:04, Матусал рече

Што се тиче творевине сложио бих се апостолом Павлом који све створено види као икону и одраз Бога и Његове славе јер вели у посланици Римљанима ,, Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, Његова вечна сила и Божанство (Римљ. 1, 20). Будући да немамо способност директог гледања славе Божије, Бог нам је отисак своје премудрости оставио на творевини. По оцима за правилно сагледавање је потребан просветљен ум, око ума је оно које сагледава и просуђује.Но човек помрачивши ум разним страстима и пороцима изгубио је могућност разумевања творевине која указује на Творца и полако нас узводи корак по корак ка самоме Богу. Григорије Богослов каже да је ненавикнутоме на светлост тешко гледати у Сунце. Николај пише о овоме у својој књизи ,, о символима и сигналима,, Наше срце после пада у грех се раслабило и лако се прилепљује житејским стварима и материји и чини нас идолопоклоницима, те смо оно што је Бог створио за добру употребу да га познамо употребили да заменимо саму твар за Творца и тако постадосмо њене слуге и робови природних закона. Мислим да је приступ како твари тако и науци пресуђујући у томе да ли ћемо наћи Бога или не, јер ми знање користимо да би смо оправдали настројења своје душе те стога једне наука узводи ка Богу а друге удаљује од Њега јер свакоме бива по жељи срца његовога.

Expand  

Da bi se i nauka i vera razumevali bolje jednu crticu sam uočio ovde u tvom postu.

Vidiš li koja je razlika između apostola i recimo novijih svetitelja Crkve? Barem u delima koja su najcitiranija u svetiteljskim radovima. recimo Pavle ovde govori o sili Božjoj, koja može da se vidi i daje nam Put gledanja i sagledavanja te veličanstvene sile. Dok najcitiraniji delovi novijih svetitelja naše Crkve su uglavnom osvrtanja na greh čovekov i na to šta je čovek raslabljen i slab izgubio.

Sad ako se uzme u obzir da su nam najdostupnija dela svetitelja mahom ispunjena tim osvrtom na raslabljenog čoveka, na slepog čoveka na bolesnog čoveka, na ogrehovljenog čoveka, mi propuštamo ustvari da snažno i jasnije ističemo SLAVU BOŽJU koja kako veli Pavle može da se vidi svuda oko nas.

Dakle gledajte ljudi u slavu Božanskoga ona je prisutna u svemu, ne osvrćimo se toliko na grehove ne osuđujmo više ni sebe ni druge, kao što veli naš forumski brat gore u navedenoj poruci sasvim je legitimno u današnje vreme da neko bude i ateista i da se neko rve sa Bogom i da se neko otvoreno i bori protiv Boga ali na nama nije da sagledavamo i ukazujemo na posledice toga, nego da se radujemo slavi Boga svuda oko nas okruženoj, koji se vidi i u ljudima i u prirodi, i u nauci i u kulturi i u sportu i u vrtiću i u školi i tada kad neko javno na nekom televizijskom servisu huli i psuje Boga našeg Živoga....

Slavu projavljujmo snagom svetlosti svetlimo, dela o slavi a ne o raslabljenosti pišimo ,prevodimo,projavljujmo delimo svima bez obzira kako će to neko prihvatiti.

Poduža crta

[drvce]

  On 12. 5. 2017. at 16:14, Ђорђе Р рече

То да ли неко верује да је свет стар 7000 година, или 7000 * 7000 година, је његова приватна ствар, и не чини га нити шарлатаном, нити незналицом, нити свезналицом.

Expand  

Imamo pravo na privatno misljenje, ali ne i na privatne cinjenice. Ako li ko veruje u svet od 7 kilo godina, onda je bar cudak, a verovatno i neznalica i ko zna sta jos pride.

[Ђорђе Р]

  On 12. 5. 2017. at 17:54, Avocado рече

Šta znači da ne bude "osuđen" kao bezbožnik?

Jel to znači da ja mogu da ne verujem da Bog postoji, a da ne budem ateista?

Expand  

Ти треба да будеш прихваћен као атеиста, а не "осуђен".

Ти и ја можемо да имамо различито мишљење, различито веровање, али не би требало да због тога имамо проблем, и да због тога не можемо да будемо пријатељи, тј. ближњи један другом. А то је могуће све док ти, или ја, немамо амбиције да по сваку цену убедимо један другог да је неко од нас у заблуди. Ако ја теби не намећем на силу православље, а ти мени атеизам, наше различито мишљење о вери, религији, цркви не утиче на наше односе.

[Ђорђе Р]

  On 12. 5. 2017. at 22:38, drvce рече

Imamo pravo na privatno misljenje, ali ne i na privatne cinjenice. Ako li ko veruje u svet od 7 kilo godina, onda je bar cudak, a verovatno i neznalica i ko zna sta jos pride.

Expand  

Ја се са овим не слажем.

Све чињенице су приватне, тј. субјективне.

Ти верујеш да је свет, тј. планета Земља стара 5.455.432 година, рецимо. То твоје веровање је засновано на чињеницама које си нашао у књигама, чуо од професора, гледањем документарних филмова,...

А ја рецимо верујем да је свет стар 6.554 година, нпр. А то моје веровање је засновано на чињеници да ми је то рекао човек кога волим, и у ког имам бесконачно поверење, нпр. мој деда. А колико је свет стар не утиче на мој живот, просто се бавим рецимо лечењем људи. Рецимо да сам ја доктор медицине, који ради у својој струци.

Зашто бих ја био чудак, незналица, ако ти кажем да је за мене реч мога деде јача чињеница од речи хиљаде научника, од безброј формула, документарних емисија... ?Зашто ти имаш потребу да мени наметнеш твоје мишљење, веровање, а ако нећу то да прихватим, да ме прогласиш чудаком, незналицом, шарлатаном...?

[Рапсоди]

Блез Паскал о Богу и вери

Блез Паскал и Бог. Вера у Бога и хришћанство великог мислиоца и научника.

Тиме што се отворено јавља онима који Га свим срцем траже и скрива од оних који свим срцем беже од Њега, Бог регулише људско знање о себи.
Он даје знаке видљиве за оне који Га траже и невидљиве за оне који су равнодушни према Њему.
Онима који хоће да виде Он даје довољно светлости, а онима који неће да виде даје довољно таме.