Да ли се свештеници причешћују на свакој литургији?

[Јанко]

  On 26. 3. 2017. at 21:07, Volim_Sina_Bozjeg рече

Teologija ima jednu "manu" ona mora biti potvrđena na vaseljeni

Expand  

Теологија има једну "ману" - "вера без дела је мртва".

Ако не сведочиш животом оно што причаш онда ниси ни т од теолога...

[Јелена011]

  On 26. 3. 2017. at 21:15, Јанко рече

Па и не мора.

Нпр ако он није чредни, па су се он и супруга заиграли у интимним односима мање од три дана пред Литургију - то му даје препреку за Причешће али није грех који мора исповедити.

Немојте одмах по канонима него мало и по љубави.

 

Expand  

Mislis popa u nekom selu koji sam sluzi i mlad je u punom jeku sme da viđa svoju zenu ponedeljkom, utorkom i sredom? A sreda jos posan dan, a dugi postovi, a kako bi se deca ajme rađala i zena ga trpela

 

[Јанко]

  On 26. 3. 2017. at 21:28, Јелена011 рече

Mislis popa u nekom selu koji sam sluzi i mlad je u punom jeku sme da viđa svoju zenu ponedeljkom, utorkom i sredom? A sreda jos posan dan, a dugi postovi, a kako bi se deca ajme rađala i zena ga trpela

 

Expand  

Ако није вајде од очију, није ни од трепавица.

Лично не видим проблем у таквом режиму односа са супругом. Ја нисам свештеник, па смо и "оштрији". И не фали нам ништа. И са толико се рађају деца.

А није ни торту лепо конзумирати сваки дан, ваља је се и ужелети - иначе досади брзо.

Треба стићи до стоте заједно.  Овако смо жељнији једно другог данас после 15 година него после 10.

[Јелена011]

Hehe ma ne fali naravno

Nije to bila poJenta

Ja bih bas volela da vidim taj originalni tekst i tumacenje kad i neko ko je prilicno ostar i "tvrd" poput oca Ljube sa svetosavlja pise o tome da ne zabranjujte se nije u originalu sadrzalo deo osim posta i da je rec post naknadno dodata.

Da se razumemo, ja nisam hipik, niti mislim da su bre ljudi toliko nezasiti i nimfomani majku mu da moras da im brojis dane e da bi ih malo smirio, da su odjednom svi sa neuobicajeno visokim libidom i slicno. Ko je u braku nije dokon,da samo sedi i misli o onim stvarima. Tad bi jos i razumela sve te price, al vako kad zivimo u ovom svetu, kad jedva ugrabis vremena od svih obaveza mislim da je ovo preterano i da bi vise trebalo ljudi da se vole i opuste. Ja bre nikog ne znam ko prosto fizicki stigne sve to, i sad i kad ugrabi malo, kad se poslozi hiljadu kockica on umesto da dane dusom treba da broji koji je dan.

[Васијан]

Свети Серафим Саровски о причешћу светим Христовим Тајнама

Изузетно важно и неопходно за спасење душе свакога хришћанина је причешће Светим Христовим Тајнама, и то што чешће то боље! Смућивати се због своје недостојности и због тога се уклањати од причешћа Светим Тајнама грехота је.

Када бисмо ми и океан испунили сузама својим, ни тада не бисмо могли да се одужимо Господу за оно што на нас излива бесплатно.

Благодат која нам се даје кроз Свето Причешће тако је велика да би се човек, када би био и још толико недостојан и грешан, очистио и обновио, ако само са смирењем и свешћу о својој грешности приступа Господу.

Ко се причешћује тај ће се свугде спасти, а онај ко се не причешћује – не верујем.

И када бих на коленима морао да се вучем до цркве, ја бих то чинио – само да не останем без Светог Причешћа.

https://radiosvetigora.wordpress.com/2010/08/28/свети-серафим-саровски-о-причешћивањ/

[Васијан]

„Ја знам твоје невоље, твоје патње, твоје борбе и слабости твог живота. Ја знам твој кукавичлук, твоје грехе и упркос њему кажем ти: "Дај ми срце твоје, љуби ме какав јеси!" Ако чекаш да постанеш анђео да би се предао љубави, онда ме никад нећеш љубити. Ако си слаб у испуњавању својих дужности и у вежбању својих врлина, а ако често падаш у оне грехе које не желиш више да чиниш, Ја ти допуштам да ме волиш. Љуби ме такав какав јеси!“
 

Ово такође вели Преподобни Серафим.

Причешће самим Христом је однос љубави са Њим самим. Ако наш однос са Христом остане на нивоу трговине, припреме...тешко нама. Заиста, неће нам бити пријатно у Царству Божијем. 

Ако се осећамо спокојно након Св. Литургије на којој се нисмо причестили, а нисмо "јуче" започели духовни живот у Цркви, под хитно се запитајмо за себе и своју Будућност. 

На свакој Литургији у којој нисмо учествовали Св. Причешћем треба да  осећамо велику тугу и покајање због тога. Готово требамо себе сматрати преварантима и ништацима. Ако сматрамо за нормално наше непричешћивање, у великој смо опасности и прелести. Данас, поготово.  

Оци су говорили: "Ко се моли само кад се моли, тај се никад не моли"! Иста је и аналогија у односу са Христом у Св. Причешћу. Ко се причешћује само кад се припрема, тај се никад не причешћује.

 

 

 

[Васијан]

  On 26. 3. 2017. at 17:52, Лапис Лазули рече

A danas bas u propovedi na Liturgiji otac pominjao sv.Mariju Egipcanku, koja se 40 godina podvizavala i samo jednom Pricestila  Primeri su zaista sarenoliki i svaciji put razlicit  

Palo mi na pamet kao razmisljanje...

Expand  

"ПРИГОВОР 4 

Неки кажу да су се преподобна Марија и многи други пустињаци и подвижници Причестили само једном у току целог свог живота и то им није сметало да постану свети 

Ми им одговарамо да пустињаци не управљају Црквом и да Црква није одредила правила за пустињаке44. Како каже Апостол: “Закон није постављен за праведника” (1Тим.1, 9). А Божанствени Златоуст додаје: “Сви који су ревновали за мудрошћу Новог Завета, нису то урадили из страха од казне нити због претње, већ по божанској љубави и пламеним стремљењем ка Богу. Јер они нису имали потребе ни за заповестима нити за законима да би заволели врлину и удаљили се од зла, већ су као благородни и слободни синови, спознавши сопствену вредност [то јест благородство своје природе], они су без икаквог страха од казне стремили врлини (добродетељи)”45. Али и ти пустињаци, да су имали могућност, а нису се причешћивали, били би осуђени као нарушиоци светих правила и они који презиру Божанске Тајне. А ако нису имали такву могућност – они нису криви. Тако свети Кавасила каже: “ Ако су душе спремне да се Причесте, а Господ који све освећује и све чинии воли да даје Себе свакоме, шта онда може бити препрека за Причешће? Наравно, ништа. Али неко ће упитати: “Ако неко од живих, имајући врлине душе, о којима се говорило, не приступи Тајнама, неће ли он и поред свега добити освећење [од Литургије која се служи]?” [На то питање ми одговарамо, да] то не може да добије свако, већ само онај ко не може да приђе телесно, како то бива са душама упокојених, и они који су по пустињама и планинама, по пећинама и клисурама (погл.Јевр.11, 3), који нису у могућности да виде Жртвеник и свештеника”, зато што нису у близини Цркве. “Такве је Сам Христос невидљиво освећивао Својим освећењем. Ако неко има могућност, а не приступа Трпези како би се њоме осветио, такав уопште не може добити освећење – не само зато што није приступио, већ и зато што није приступио будући у стању да то уради. И зато је очигледно да је душа таквог цчовека празна [врлинама], које су потребне за Причешће, јер како може неко имати љубав и жељу за Причешћем ако има могућност да се Причести, али то не жели? Или како може имати веру у Бога онај ко се не боји претње садржане у речима Господњим46, пренебрегавајужи ту Трпезу? И како веровати таквом човеку да он воли то што може да добије, али [по сопственом настројењу] не добија?” "

Св. Никодим Светогорац

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p4

[Васијан]

"Дајте да оставимо оне који желе да живе немарно, или боље замолимо Бога да им да ревност. Пробудимо се од сна лењости и примимо топлину и љубав у срце, да би чули духовни призив свештеника, и да би скрушена срца приступили Тајни. Велико пренебрегавање Божије заповести је и то што велики број хришћана долази на Литургију, на крају које нас Господ преко свештеника позива да приђемо и Причестимо се, и нема никога од тог великог броја позваних ко би испунио Божански призив - и то не због неког греха или предлога, већ због бесмисленог обичаја. 

Ах, браћо моја, бојим се да Господ није рекао за нас:"Јер вам кажем да ниједан од онијех званијех људи неће окусити моје вечере" (Лк.14,24)? А сем тога - неће ли нас Он казнити на најстрожији начин ако се не покајемо и не исправимо? 

Желим нешто да вас питам: да је за време Тајне Вечере неко од Апостола рекао: "Ја се данас не причешћујем", интересантно је шта би тада рекао Господ? Безусловно, чини ми се да би рекао то што је рекао и Петру у време светог прања ногу: "Ако те не оперем, немаш дијела са Мном" (Јн.13, ). Он би и на Тајној Вечери рекао онима који се не причешћују: "Ако не будеш јео Моје Тело и не будеш пио Моју Крв, немаш дијела са Мном". 

То исто нам Господ и сада говори љубљени, на свакој Литургији: "Ако не будете јели Тијело Сина Човјечијег и пили Његову Крв, немате живота у себи" (Јн.6, 53), уколико неко лишава себе такве небесне благодати не зато што има препреку због својих греха и што је одлучен од Причешћа од стране свог духовника, већ само због једног бесмисленог обичаја. 

О лукавог обичаја! Тај зао обичај се тако укоренио, да не само да се ми сами не причешћујемо, већ ако видимо неке друге људе да они често приступају Божанском Причешћу, ми их осуђујемо као да тобоже немају страхопоштовања и да не поштују Божанске Тајне, тако како би ми требало да следимо њихов пример. 

Дакле, заиста се на нама испунило Исаијино пророчанство: "Слушајте али нећете разумијети, гледајте али нећете познати. Учини да одебља срце томе народу и уши да им отежају, и очи им затвори" (Ис.6,9-10). Јер заиста као да смо сви постали безосећајни и не схватамо ни то што говоримо, ни то што чујемо, ни то што видимо. 

И знам да ће само мали број ово чути због нашег таквог жалосног стања, без обзира колико ја говорио на ову тему. Јер је многима отежао слух тако да не могу да чују, како је рекао Исаија....

...Ти свештеници, који не причешћују хришћане који приступају Божанском Причешћу са страхопоштовањем и вером Бог осуђује као убице, сагласно написаном код пророка Осије: " А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило" (?с.6,9). Другим речима, свештеници који су сакрили пут и вољу, и заповест Божију, и нису је објавили су убили Сихема и починили беззакоње у народу Мојем. 

Ја се само чудим и не знам да ли постоје такви свештеници који удаљују оне који приступају Тајнама. Јер они се чак нису ни замислили о томе да су речи које они сами говоре - лаж. Јер они сами на крају Литургије гласно призивају све верне, говорећи: "Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите". То јест приђите Тајнама и Причешћујте се; а затим се опет сами одричу својих речи и удаљују оне који приступају. Ја не знам како би се могло назвати овако лоше дело..."

Преподобни Никодим Светогорац

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p1

[Тихон]

  Има свега под овим небом нашим црквеним: једном је блаженопочивши владика Хризостом ненајављен дошао на сред литургије у неки сеоски храм; наравно, хтео је да се причести, али кад је завирио у путир - ништа, ћорак. Од тог доба знамо у епархији и за ћорак - литургију.

[Јанко]

  On 27. 3. 2017. at 6:36, Тихон рече

  Има свега под овим небом нашим црквеним: једном је блаженопочивши владика Хризостом ненајављен дошао на сред литургије у неки сеоски храм; наравно, хтео је да се причести, али кад је завирио у путир - ништа, ћорак. Од тог доба знамо у епархији и за ћорак - литургију.

Такви се ваде на св. Николаја Жичког и причу како је причешћивао са водом у путиру... Од када сам чуо за служење са дрвеним агнецом (!!!) ништа ме не може изненадити. Ипак, то су углавном припадници старије генерације попова међу којима је УДБА имала доста послушника на послу одвлачења од вере.
Млађи свештеници (бар код нас) исправљају ове кривине.

Да напоменем важну ствар: треба са амвона да се што више прича о покајању, и да лаос види да тиме што говори свештеник и живи. Кад то буде уобичајен призор онда можемо очекивати да буде боље и у држави...
П.С. Васијан је добар део изабрао.

Него, свако ко се на Литургији не причести смућивањем због своје "недостојности" а његов свештеник му није забранио, каже да је страх који га покреће на то страх од греха. Па зашто тај грех ЈОШ ниси исповедио и поправио се? Шта чекаш? Да умреш у гресима без Христа у себи??? И где ћеш онда на Суду? "Покајте се јер се приближило Царство Божије".
А ви којима свештеници бране - не бојте се, јер Он види и даје Духа своме миломе. Само тешко таквим пастирима који својим незнањем и мерењем другога својим грехом стоје на вратима... А ако каже да је по разуму познајући своје духовно чедо - какво му је чедо које се годинама не поправља? Опет тешко таквима...

[Тихон]

  Јанко се, верујем, сећа Живе са умировљеног форума, који је имао деду са толиким страхом Божијим да се због тога страха никад у животу није причестио. 

[Ведран*]

  On 27. 3. 2017. at 6:36, Тихон рече

Има свега под овим небом нашим црквеним: једном је блаженопочивши владика Хризостом ненајављен дошао на сред литургије у неки сеоски храм; наравно, хтео је да се причести, али кад је завирио у путир - ништа, ћорак. Од тог доба знамо у епархији и за ћорак - литургију.

Expand  

Какво богохулство!

  On 27. 3. 2017. at 7:08, Јанко рече

Такви се ваде на св. Николаја Жичког и причу како је причешћивао са водом у путиру...

Expand  

Недавно сам сазнао од једног македонца, у вези овога. Наши квази-паметњаковићи који заговарају ову тезу су мало нафризирали читаву причу. У Македонији постоји обичај да у чисту среду људи након Причешћа прилазе и раздаје им се Св Вода (не из Путира!!), или ако се нису Причестили онда исто узимају Св Воду. Св Николај је тамо радио по том "обичају". Међутим, ови наши су смислили читаво баснословље око тога на основу своје уврнуте памети, па причају да је Св Николај у путиру имао Св Воду!

[JESSY]

  On 27. 3. 2017. at 7:08, Јанко рече

треба са амвона да се што више прича о покајању, и да лаос види да тиме што говори свештеник и живи.

Expand  

upravo to...na propovedima tokom liturgije treba iz srca i s ljubavlju pricati vernom narodu sta je potrebno ciniti da bi se sto cesce sjedinjavali sa svojim Gospodom u ljubavi...svedociti to svojim primerom..privlaciti ih Casi a ne udaljavati...medjutim, najcesce propovedi sluze da se procita unapred napisan tekst koji nece probuditi i zagrejati nasa srca...(desava se da se jedan isti tekst cita svake godine u isto vreme )

[Лапис Лазули]

  On 27. 3. 2017. at 0:10, Васијан рече

"ПРИГОВОР 4 

Неки кажу да су се преподобна Марија и многи други пустињаци и подвижници Причестили само једном у току целог свог живота и то им није сметало да постану свети 

Ми им одговарамо да пустињаци не управљају Црквом и да Црква није одредила правила за пустињаке44. Како каже Апостол: “Закон није постављен за праведника” (1Тим.1, 9). А Божанствени Златоуст додаје: “Сви који су ревновали за мудрошћу Новог Завета, нису то урадили из страха од казне нити због претње, већ по божанској љубави и пламеним стремљењем ка Богу. Јер они нису имали потребе ни за заповестима нити за законима да би заволели врлину и удаљили се од зла, већ су као благородни и слободни синови, спознавши сопствену вредност [то јест благородство своје природе], они су без икаквог страха од казне стремили врлини (добродетељи)”45. Али и ти пустињаци, да су имали могућност, а нису се причешћивали, били би осуђени као нарушиоци светих правила и они који презиру Божанске Тајне. А ако нису имали такву могућност – они нису криви. Тако свети Кавасила каже: “ Ако су душе спремне да се Причесте, а Господ који све освећује и све чинии воли да даје Себе свакоме, шта онда може бити препрека за Причешће? Наравно, ништа. Али неко ће упитати: “Ако неко од живих, имајући врлине душе, о којима се говорило, не приступи Тајнама, неће ли он и поред свега добити освећење [од Литургије која се служи]?” [На то питање ми одговарамо, да] то не може да добије свако, већ само онај ко не може да приђе телесно, како то бива са душама упокојених, и они који су по пустињама и планинама, по пећинама и клисурама (погл.Јевр.11, 3), који нису у могућности да виде Жртвеник и свештеника”, зато што нису у близини Цркве. “Такве је Сам Христос невидљиво освећивао Својим освећењем. Ако неко има могућност, а не приступа Трпези како би се њоме осветио, такав уопште не може добити освећење – не само зато што није приступио, већ и зато што није приступио будући у стању да то уради. И зато је очигледно да је душа таквог цчовека празна [врлинама], које су потребне за Причешће, јер како може неко имати љубав и жељу за Причешћем ако има могућност да се Причести, али то не жели? Или како може имати веру у Бога онај ко се не боји претње садржане у речима Господњим46, пренебрегавајужи ту Трпезу? И како веровати таквом човеку да он воли то што може да добије, али [по сопственом настројењу] не добија?” "

Св. Никодим Светогорац

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p4

Expand  

To nije prigovor nego dopuna

Ja je nisam ni pomenula kao podrsku nepricescivanju. A i to sam vec rekla u odgovoru Dzesi.

[Лапис Лазули]

  On 27. 3. 2017. at 6:36, Тихон рече

  Има свега под овим небом нашим црквеним: једном је блаженопочивши владика Хризостом ненајављен дошао на сред литургије у неки сеоски храм; наравно, хтео је да се причести, али кад је завирио у путир - ништа, ћорак. Од тог доба знамо у епархији и за ћорак - литургију.

Expand  

 ovaj je pobedio definitivno