Чиста срца, душе и тела дочекајмо Богомладенца Христа - срећан почетак поста

[feeble]

Па пошто не знам како је настао пост, да не постим?

Црква га је увела, вероватно нам је на корист и што бих се даље питао? Кога занима, нека истражује prstgore

[дибидусрус]

Чини ми се да је уведен касније, негде 8-9 век. Иначе само Ускршњи пост ѕ(среда и петак) су супер обавезни. Остало благочешће.

[Sir Oliver]

Па пошто не знам како је настао пост, да не постим?

Црква га је увела, вероватно нам је на корист и што бих се даље питао? Кога занима, нека истражује prstgore

Nikad te nije zanimalo zašto je nešto tako?

Evo vidim imaš gitaru na slici, ako sviraš duže vreme teško da se nisi interesovao kako rade magneti, kakvi su namotaji u pitanju itd.

A ovde ti je jednostavno dovoljno objašnjenje "zato što je to tako".

Mislim da bi bilo interesantno zaviriti malo u liturgiku...

[дибидусрус]

Е ево ти:

Он постоји од 4. века. вероватно није свуда био исти. Помињу га Амвросије Медиолански, бл. Августин_ у 5. веку Лав Велики. Неки су постили недељу, неки више. 1156.на сабору је уведено ових 40 дана.

Ваалсамон је писао да иако нису постови  Успенски и Божићни нису одређени правилом, ипак по неписаном предању треба постити 40 дана.

[Zayron]

Е ево ти:

Он постоји од 4. века. вероватно није свуда био исти. Помињу га Амвросије Медиолански, бл. Августин_ у 5. веку Лав Велики. Неки су постили недељу, неки више. 1156.на сабору је уведено ових 40 дана.

Ваалсамон је писао да иако нису постови  Успенски и Божићни нису одређени правилом, ипак по неписаном предању треба постити 40 дана.

Tema vrlo zanimljiva, ovdje u Češkoj je o svemu tome vrlo mnogo literature iz svih izvora katoličkih, protestantskih i pravoslavnih. Pokažem vam samo nekoliko primjera kako tamo to izgleda. Inače je takva situacija da ako po nekom pitanju na crkvenu temu nađete 3 ili 4 upotrebljiva odgovora na našem i na odgovarajućem teološkom nivou na češkom, slovačkom i poljskom ćetre ih naći odmah 30 ili 40 ako ne i više, raznih članaka i citata i iz vrlo kvalificiranih knjiga. Strašno su mnogo ispred nas u objavljivanju crkvenih hrišćanskih sadržaja i zato ja kad nešto tražim ako ne nađem to na českom i slovačkom onda znam da ću vrlo teško to naći na srpskom ili hrvatskom ako namjerno zatim izostavimo engleski. A da li ste znali da se na primjer sve do 14. vijeka dok ta praksa nije bila ukinuta igralo tj. plesalo u crkvama pri liturgiji tj. postojao je liturgijski ples u katoličkoj Crkvi. Plesalo se u krugu kao u katedrali Chartres, Francuska gdje je ples predvodio biskup ili u procesijama! A nisu to bile naravno takve divlje plesne kreacije Johna Travolte i Olivije Newton John već se to svodilo samo na takvo reklo bi se sasvim decentno pocupkavanje s noge na nogu na mjestu, baš tako nešto kao danas što se to čini u nekim prepunjenim diskotekama gdje je mjesta jedva za stajanje. Da si to odmah neki od vas mladih ne znam kako ne protumače i ne predstavljaju kako su tamo biskupi i monahinje plesali ko Travolta i Olivia u tom filmu Grease, Pomada, hahahaha!

Češki pravoslavni sajt:

http://www.orthodoxia.cz/

A ovdje je članak o srpskom pravoslavnom Božiću i srpskim božićnim tradicijama od 29.12.2010:

http://www.novinky.cz/vanoce/216184-srbske-pravoslavne-vanoce-si-uzivaji-dospeli-deti-maji-smulu.html

Smisao i praksa posta u pravoslavnom hrišćanstvu:

http://www.pravoslav.gts.cz/kalendar/uenium.htm

Božić u pravoslavnoj Crkvi:

http://www.rozhlas.cz/nabozenstvi/vanoce/_zprava/409539

Pravoslavni post:

http://www.rozhlas.cz/nabozenstvi/zpravy/_zprava/559359

Advent - porijeklo i historija:

http://www.ceske-tradice.cz/tradice/zima/advent/puvod-a-historie

Adventni post:

http://www.ceske-tradice.cz/tradice/zima/advent/adventni-pust

Advent i Božić u galikanskoj i pravoslavnoj tradiciji (j.Vokoun)

http://coena.edunix.cz/liturgika/liturgicky-rok/advent-a-vanoce/20031128152110619

Vodič kroz Advent, sa zanimljivim istorijskim detaljima:

http://www.farnost-ostravazabreh.cz/index.php?option=com_content&view=article&id=98:prvodce-adventem&catid=56:clanky&Itemid=50

[Zayron]

A što se tiče posta i askeze uopšte, o tom imate napisano posvuda svašta ali bolje se jedan dan postiti, mrtviti, klečati ili metanisati nego mjesec dana o svemu tome samo čitati ili pričati. Aj što sam se ja naklečao i namolio krunica (ruženci, brojanice) i zimi po sibirski ledenim crkvama kao mlad s koljenima na klupi (daski) ili čak i na led ledenom kamenom podu bez ikakvih tih nekih jastučića ko danas (tada još nije postojalo ni nikakvo grijanje po crkvama). Posebno mladi ljudi, naročito vi muški, ako ste zdravim mladićima i nemate kakvu hroničnu i ozbiljnu bolest, dijabetes i slično, ni ne štedite se ne znam kako. Do tih tridesetih godina života slobodno možete od svog tijela raditi što hoćete, "bičevat" postom i molitvama ga se nebojte. Koliko se danas "mrtve" mladići po teretanama i u raznim tim karate i sportskim klubovima iz sasvim svjetovnih i zemaljskih poriva i razloga. Što više posta i mrtvenja tim to bolje po zdravije duhovno i tjelesno za vas bude poslije. Govorim vam to na osnovu svojeg ličnog iskustva. Što ste mlađi tim post slađi, Bogu bude ugodniji. Post i molitva, Svete Tajne (sakramenti), liturgija su takva škola hrišćanskog života i ima bit najintenzivnija dok ste mladi do tih 30 - 35 godina života. A tek kad u vjeri budete dovoljno jaki poslije s tim možete malo popustiti. K čemu vam bude poslije s tih 40-50 godina života tek započinjati. Tačno samo tome da ne zaglavite tamo gdje ne treba, k ničemu baš mnogo više! Znači to ima bit obrnuto: mladi s askezom započnite, stari udržavajte, a ne tako mladi se iživite, stari tek nešto započnite. Pitanje je ustvari da li se te neke starosti ustvari i dočekate i hoće li vam se to htjeti kad tako starim budete, najednom počet molit, postit, dobra djela činit itd. Da ne bude kasno, za nekog možda i prekasno. Ali treba i tako ako nije išlo drugačije, onda bolje ikada nego nikada! A riječ askeza ili mrtvenje ne znači "pridavit i kinjit" - mrtvit sebe i svoj život već svoje strasti i te grešne sklonosti u sebi.

[Guest - . . .-]

Гост празничног издања емисије Реч пастира био је Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије. Говорио је о томе зашто је Христово рођење битно за људски род, о томе како је битно да редовно читамо Свето Писмо и одговарао на разна питања слушалаца о посту, Причешћу и животу у Цркви уопште.

Послушајте разговор са Владиком, кликните на линк:

http://slovoljubve.com/emisije/rec-pastira-6-januar-2012-episkop-hvostanski-g-atanasije-rakita

Хвала нашем пријатељу Миљану Танићу, уреднику и овдитељу радија Слово љубве на материјалу

kiss

[Дејан]

[Milan Nikolic]

Заиста се роди.

Амин Владико.

[Guest]

Заиста се Христос роди ,

на многаја љета Владико!

[Anette]

bliss jeeee

[Небојша Јовановић]

Зар ово није био Божић 2011?!

[Anette]

Ne, ovo je 2012.

[JESSY]

 по узору на брата Александра ( ако се не варам), који је поставио сличну тему у време Госпојинског поста, желела сам да се на форуму појави ова тема  којој ће свако дати допринос на свој начин...сматрам да у ово време поста и очекивања великог празника , треба да будемо више у духовном расположењу, да ово време обогатимо како духовно тако и осталим лепим,малим стварима које живот значе...да бар на кратко заборавимо на политику, криминал и др...

                                                        

за почетак постављам предавање Протојереја - ставрофора Гојка Перовића Ректора Цетињске Богословије на тему "Божићни пост" (преузето са радија Светигоре)

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/4/12/11/29.11.12_zbor_-_o.gojko_perovic_-_o_bozicnom_postu_64kbps.mp3

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

  BOŽIĆ, BOŽIČ, BLAGI DAN...

Božić, Božić, blagi dan,
Blagog Hrista rođendan,
Božić, Božić, svetli dan,
Sav svetlošću obasjan.

Deva Hrista rodila,
Pelenama povila,
U pećini Hristos spi,
Sveta Deva nad Njim bdi.

Slama lepo miriše,
Bogomajka uzdiše,
Utom zvezda zasija,
Pećina se zagrija.

Anđeli se spustiše,
Pastirima javiše:
Vesel`te se, svi, noćas,
Rodi nam se - Hristos Spas!

Kad to čuli pastiri,
Srce im se umiri,
Pa kliknuše svi u glas:
Nek` se slavi - Hristos Spas!

Nek` mir svuda caruje,
Nek` se srce raduje,
Nek` se svako popravlja
I Gospoda proslavlja.

Pa, gle i mi, Srbčići,
K`o srebrni zvončići,
Bogomajku hvalimo,
Hrista Boga slavimo.

Božić, Božić, blagi dan,
Blagog Hrista rođendan,
Božić, Božić, svetli dan,
Sav svetlošću obasjan. iron maiden iron maiden iron maiden :rstar: :bstar: