Како да опростим себи... (абортус)

[Милан Меденица :)]

нема потребе да се молимо за твоје нерођено дете, оно је крштено у крви мучеништва Господа Исуса Христа, Невине Жртве

и не бој се, Господ је милостив ... сети се бившег масовног убице и лопова, покајаног разбојника и првог светитеља који се једном искреном реченицом спасио:

И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме.

И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.

свето Јеванђеље по Луки, глава 23, стих 42

нема праведних у Господу, нити једног без смртног греха, сви смо ми разбојници.

само треба да одлучимо јесмо ли благоразумни да иштемо Царство, или безумници.

И све што узиштете у молитви верујући, добићете.

свето Јеванђеље по Матеју, глава 21, стих 22

молим Те Господе, опрости покајници и утеши је, ми донесмо њено бреме пред Тебе да јој олакшаш муке и умириш тугу, да може поново видети радост живота

[Maca1]

Ne bih nikad mogla da razumem zenu/devojku koja je izvrsila abortus i nastavila vezu sa muskarcem koji ju je u tome podrzao. Abortus moze da bude muski greh na vise nacina, ali odbacivanje nerodjenog deteta je podjednako sa odbacivanjem zene sa kojom je bio u vezi.

Nije lako biti samohrana majka koja je rodila dete sa muskarcem koji ce je zbog toga mrzeti, zbog oduzimanja njegove sebicne slobode, primoranosti da placa alimentaciju i to ponekad dovodi do psihickog nasilja nad zenom i detetom, s jedne sto bi se osecao primoranim da bude neposredno deo porodice, vredjanje i psovanje deteta, koje bi u najranijem detinjstvu bilo svesno odbacenosti i zivelo u tuzi i muci. Neprihvatanje nerodjenog deteta uslovilo bi neprihvatanjem i rodjenog,

Netreba se upustati u vezu, intimne odnose neizgradivsi predhodno stavove o tome, treba imati uvid u prave vrednosti u zivotu.

[Dijasporka]

E bas ce se tako porodici vratiti izgubljena radost...

 

Cini mi se da sve vise devojaka shvata koliko je abortus strasna stvar... Znam za nekoliko njih koje su ga vec zakazale pa odustale Iz jedne od takvih trudnoca su se cak rodili blizanci  I naravno sva ta deca su sada voljena, mazena i pazena...

[Maja Pavlovic]

A sta ako nema drugog nacina i mora abortus? Ja nikad nisam za abortus bila ali nikad ne reci nikad a i danas je toliko tesko vreme i sta kad se mora uraditi to? Sto zbog finansija, sto zbog sve vece uptrebe antidepresiva i sl. lekova....Zena se odvaja od crkve, ne sme prici crkvi? Znaci ona je otpisana?

[Данче*]

A sta ako nema drugog nacina i mora abortus?

 

Увек има начина кад год се нешто хоће.Ко неће нађе изговор.

 

Sto zbog finansija,

 

И то један изговор, где има за једно дете скоро увек има и за друго.

 

sto zbog sve vece uptrebe antidepresiva i sl. lekova.

 

Консултација са доктором није на одмет а и медицина је отишла толико далеко да бебу гледамо у 3Д. И још додаћу што је људима немогуће, Богу је све могуће.

 

Zena se odvaja od crkve, ne sme prici crkvi? Znaci ona je otpisana?

 

Таман посла.

[Maja Pavlovic]

Jedan primer, posle tone lekova, stresa, zdravstvenog stanja, finansijske situacije doktorka je bez reci savetovala abortus. Mozda i dodje do spontanog zbog zeninog loseg zdravstvenog stanja... Cekati da se nesto iskomplilkuje? Zena sigurno pati, ne zeli to, plasi se Boga... Sigurno nije lako psihicki pogotovo ako vec ima detence pored sebe...Dati dete na usvajanje u maloj sredini. Ja znam kakav je stav crkve o abortusu ali moze li se dobiti oprost? Ako je stav crkve toliko jasan zasto se dozvoljava vencanje sa stomakom do zuba? Zasto se preko nekih stvari prelazi tako lako a ovamo treba roditi bolesno dete, majka ce ga voleti ali kakav ce zivot dete da ima. Malo sam pod utiskom pa pisem ovako. Prastajte

[Данче*]

Mozda i dodje do spontanog

 

А шта ако не дође до спонтаног, беба је здрава?

 

a ovamo treba roditi bolesno dete, majka ce ga voleti ali kakav ce zivot dete da ima.

 

Само ћу ти још ово рећи сем доктора такође да се оде и код свештеника, да се и са њим поприча на ову тему. Елем шта сам тела речи, исто ја познајем жену која је имала здраву трудноћу, и родила здраво право дете са 4кг и 350 гр. да би у другој години дошло до нарушавања здравља. Ту нема правила, све је по Божијој Промисли..Никакви лекови није  пила моја познаница нити имала било каквих здравствених проблема, буквално ништа. Нека се добро размисли да не би се кајали цео живот. Што је људима немогуће Богу је све могуће, Он има задњу реч.

 

Пс. Живот је мио какав год био!

[Дијана.]

Zena sigurno pati, ne zeli to, plasi se Boga...

 

Vjenčanje sa stomakom je snishođenje naravno ali u slavu života... Bolje da se rodi pa makar u ne znam kakvim uslovima. Bog će nagraditi majku za takvu ljubav i žrtvu.. Kroz ljubav tog djeteta prema majci... Ali nije u pitanju..ni strah od Boga, ni vjera nisu potrebni da znamo da je to nešto strašno, jer djetence ništa nije krivo...Neće Bog majku kazniti, kazniće je sopstvena savjest, i mučiti najstrašnije...  Ja sam radila u domu, to su djeca bez majke, rođena i živjela u najstrašnijim uslovima u porodici.. pa kad im je izdvajanje iz porodice bilo bolje! Ali oni su divni... divni su. Vole, mnogo umiju da vole i zahvalni su za svaku mrvicu ljubavi ili ljubaznost... i u Boga vjeruju, iako su od malih nogu pogođeni najstrašnije...  

[Дијана.]

Ovdje smo imali ispovijest djevojke koja je raskinula s momkom i uništila plod njihove ljubavi... Mnogo je patila i ovde je neko vrijeme potresno pisala o svojoj patnji, tuzi i kajanju... Mislim da se zvala Mesečeva kći, ali ne mogu da iskopam njenu ispovijest, a bješe davno, možda 2011.

[Данче*]

https://www.pouke.org/forum/topic/23772-%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE-%D1%87%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE/page-100#entry1265628

 

Поновићу овај текст, није на одмет прочитати и добро, добро о свему размислити.

[Снежана]

Чувене `93. сам била у другом стању са мојим Страхињом. Ја остала без посла, муж зарађивао 3 марке, живели у заједници, било нас је између 6 и 25, нисмо могли да се пребројимо. У 7. месецу трудноће сам добила богиње (морбиле)...40 температура, изобличена, нису смели да ме погледају, три дана и три ноћи сам само седела поред отвореног прозора, нити јела, нити спавала...Отишла на ултразвук, слушам његовев откуцаје срца као код зеца...Два наредна месеца жива била нисам, од страха, да ли ћу родити здраво и право дете. Слава Богу, све је било у реду На страну то што сам га дојила само месец ипо дана, што сам га  тада дохрањивала обичним крављим млеком из кесице, јер и да смо имали пара није било ничега да се купи, на страну и то што је у 6. месецу уместо воћкица и поврћкица и кашица јео сарму  за Нову годину Он сада има 22. године и сјајан је дечко.

П.С. Деца су наш дар од Бога, не одричимо их се тако, одрећиће се и Бог нас.

[Макрина]

Slusao sam komunistu Ducija Simonovica koji je govorio o tome kako je abortus opravdan. Govorio je kao su u periodu Kraljevine Srbije majke masovno vrsile cedomorstva zbog stravicne nemastine. Da li je to istina? Zanimali bi me izvori tih trvdnji....

У нашем месту,свака жена је родила по једно дете,остаалу децу су абортирале.Лично знам из разговора тих старијих жена да је тако било.И тако ово место,које је некада било насељено и пуно људи,данас је једна пустиња где једина светлост је наша Црква и народ што се окупља са стране и насељавају ове пусте крајеве,људи из Бг углавном са по троје,четворо,петоро деце.И онда се они чуде томе и кукају на дошљаке и мрзе их а заправо су  сами криви што немају више никога свог на овим просторима.

Место је иначе било ортодоксно комунистичко када смо ми дошли пре скоро шеснаест година.

Свака жена по једно дете и један неоправдан и развратан живот...курвалук и остала нечистота.

[Dijasporka]

Jako su teske price zena koje su abortirale...

Moja drugarica je bila jako mlada kad je prvi put zatrudnela, mislim da je imala 15 godina. Pre toga je vec pobegla od kuce sa momkom i zivela jako razuzdano. Abortirala je jer se drogirala dok nije znala da je trudna, ali je jedva prezivela abortus. Posle 2 godine zatrudni ponovo sa istim momkom, i on ponovo pocne da je nagovara da abortira, medjutim sad ona nije htela, a i vec je presla prvo tromesecje. Otisla je kod doktora i on joj rece da dovede momka da zajedno porazgovaraju. Ona sva srecna sto je nasla podrsku...odlaze zajedno u ordinaciju, tek momak i doktor krenu zajedno da je ubedjuju da mora da abortira, cak doktor rece da ce ih on povezati sa klinikom u Holandiji koja vrsi prekide visoke trudnoce, da ce im platiti i let i smestaj samo da se pobogu otarase tog deteta. Koliko li je njoj trebalo snage da se odupre tom zlu...ali uspela je.

Prica druge drugarice: u vezi/braku je 20-ak godina. Nekoliko trudnoca je izgubila spontano zbog dijabetesa, neke u prvim mesecima, neke kasnije, svaki pobacaj je otpatila. Cudom je uspela da iznese dve trudnoce, jedno dete je po rodjenju prestalo da dise pa je reanimirano i prvih 8 meseci njegovog zivota se nije znalo da li ce ikada biti sposobno za samostalan zivot (ispade savrseno zdravo). Posle te dve trudnoce je izgubila jos dve. Kad je dosla do drugog tromesecja poslednje trudnoce, saznala je da je muz vara u kontinuitetu poslednje 2 godine. Resila je da se bori za muza i brak, na sve nacine pokusavala da ga podseti da je porodica najbitnija i da se okane svaleracije, da bi je on ucenio rekavsi "ili dete ili ja". Nasao joj je kontakte jedne holandske klinike (za koju se posle saznalo da ju je pronasla njegova svalerka) i ona je tamo otisla i prekinula tu visoku, jako zeljenu trudnocu. Posle ju je vise njih sretalo nocu po gradu, a jednom je zavrsila na brani, srecom prizvala se pameti. Jako je smrsala, sve je visilo sa nje, a on ju je i zbog toga kritikovao. Otisla je da se ispovedi, a svestenik ju je maltene izbacio uz reci da njoj oprosta nema i sta ona uopste hoce od njega, precicu do raja, ona tamo ionako nikad nece stici itd....

[Dijasporka]

Kod mladih devojaka, pa cak i kod udatih zena, jako je bitna roditeljska podrska. Moji roditelji mi nisu mnogo solili pamet kad sam bila tinejdzerka, imala sam dosta slobode da radim sta hocu, jedino o cemu mi je mama uvek drvila je da utuvim u glavu da ako se ikad desi da zatrudnim, bilo to sa 14-15, 20 godina ili bilo kad, u vezi, van veze, u braku ili ne, da uvek mogu da racunam na nju i tatu, da ce se oni uvek radovati svom unucetu i da cemo ga zajedno odgajati ako bude trebalo. Jako sam joj zahvalna na tome, postedela me je mnogih dilema kroz koje su prolazile moje drugarice.