Доћи ће смрт и имаће твоје очи

[Zoran Đurović]

Шта је онда наручје Авраамово?

Од куд онда оне приче о убогом Лазару које је Христос приповедао?

Самуило и призивање мртвих?

Мислим ако у народу Јудеском није постојала представа о бесмртности душе од куд ове слике и приче?

Знам ја да је код Семита закон и васкрсење поента вере а код индоевропљана за законом нема потребе јер су душе одувек бесмртне. Међутим мислим да су сви народи имали представу о души без обзира на то шта им је било примарно у религији.

Нема бесмртности душе у Јевреја. Тек у есена се налазе неке назнаке (Јосиф Флавије каже да су они то узели од Грка). Јеврејско православље не зна за то. Књижевници су чак и према васкрсењу изражавали сумње. Проповедник ти је православац ондашњи: умиреш, нема мисли, боље је живом псу него мртвом лаву. То је књига која је излудела Оце, тако да су трагали за најперверзнијим решењима да је разумеју.

Аврам-Лазар су приче. Немају ништа реално. Вреди прочитати поводом егзегезе  исте расправу у Флоренци. До каквих све апсурдних закључака се може доћи ако се она узме као опис нечега што се заиста дешава. Тако немамо ни врата што се закључавају па не могу оне без уља да уђу, као што нема црва или што те не ложе на роштиљ. Моја ћерка би за мене измислила то, како ме неки зец обрће на жеравици јер она мисли да сам ја човек који је скувао и испекао највише  зечева на свету. Дакле, замисли: Зец обрће Аву на ражњу!

И прича о Ендорској вештици је имала сасвим раузличитих тумачења: 1) јавио се дух Самуилов, 2) јавио се демон, 3) божији дух...

Дакле, приче које се срећу сведоче о продору разноразних религијских утицаја који нису изворно јеврејски (наравно да је Самуило аутентично јевр.) и да у том миљеу настају. Иди сад у ЦГ па им рецитуј Његоша као модел за спољну политику. Фер би се обрачунали са тобом: 20 на једног

Идеја о бесмртности душе није архаична. Јако је млада. Видимо у Платона да Сократ није веровао у њу, али Платон јесте. И он ту разрађује орфичко-питагорејске идеје. Аристотел је покушао да убаци клипове у точкове, али је зато он и скрајнут да не буде наследник Платонове школе. У свим платоновским после школама (средњим и новим) бесмртност душе је догма. И Оци је одатле преузимају. То је догматизовано као учење код католика, код нас није.     

[Баба]

Јосиф Флавије је био издајник.

 

Елем појам о души се не среће први пут код античких философа него много раније рецимо у Индији. То сам говорио кад сам рекао индо-европски народи.

А што се тиче Есена они су ти били зилоти ко наши Акакијевци тако да тешко да су узимали нешто што није изворно Јудејско. Флавије као конвертит је често правио аналогије између Римљана и Јудеја и Јудеја и Грка да би на тај начин умирио своју савест и пут који је одабрао. Такође то је чинио и да би приближио Јудејске обичаје тадашњој "Западној цивилизацији".Да би западњаци боље и лакше разумели зашто су ти њима толико чудни Јевреји такви какви су. То му је била једна од поанти писанија. Тако да Флавија треба узимати са резервом.

Можда религијско учење у Јудеја о души није било развијено али то не значи да није у народу постојала вера у душу, што је опет пример Саул и те приче које приповеда Исус.

.

Кад сам поменуо Саула, сасвим је небитно каква су потоња тумачења хришћанска о тој појави, јасно је на основу те приче да је у јудејском народу постојало веровање у душе мртвих.

[Баба]

Реци ми попе оне честе беседе Исуса у Јеванђељима где говори "Ако души својој науди..." и проче, да ли је то лош превод или је баш мислио на душу?

[Zoran Đurović]

Јосиф Флавије је био издајник.

Тако да Флавија треба узимати са резервом.

Можда религијско учење у Јудеја о души није било развијено али то не значи да није у народу постојала вера у душу, што је опет пример Саул и те приче које приповеда Исус..

Писах као млад: Јеврејска апокалиптика је узета у функцији посредника између хришћанства и паганства, јер су у њој по први пут снажно продрле неке грчке идеје. Она је послужила каснијим хришћанским коментаторима. Најупечатљивији пример је са IV Јездрином књигом, коју је први наводио Климент Александријски, док се Амвросије Милански ослањао на њу у делу De bono mortis, опширно говорећи о путевима душе после смрти (Гоф, 38).

Ову доктрину горљиво су прихватили есени, који, како вели Јосиф Флавије, својим учењем о бесмртности душе чудесно привезују за себе оне који чују њихову мудрост (165), а сам је научио од Грка да имамо смртна телеса “а душа је увек бесмртна и део божанства који станује у телу (273).”

Може се учинити претераним што се чешће дотичем теме о бесмртности душе, али као оправдање износим да је ово једна од важнијих грчких тема, и њеним прихватањем, прихвата се углавном грчка антропологија. Јер, како пише Жилсон:”У целини, хришћанство без бесмртности душе уопште није незамисливо – доказ за то је чињеница да је оно било тако замишљено. Напротив, оно што је апсолутно незамисливо јесте хришћанство без васкрсења човека.”

Што се тиче Флавија, ок. је да се критички чита. Али кад се износе аргументи зашто је његово читање натегнуто, они мора да буду убедљиви и да се покаже супротно. И ја сам већ ти рекао да је у плебсу било идеја о бесмртности душе. Ниси ме пажљиво читао. Извињавам те само због топлоте::) Овде је био ужасан дан.  

- Ни Египћани нису имали веру у бесмртност душе. Тек касније долази.

- Изворни будизам нема идеју бесмртности душе (Пајин). Имаш целих система (санкхја) који су чак атеистични.   

[зеленизуб]

... па им рецитуј Његоша као модел за спољну политику. Фер би се обрачунали са тобом: 20 на једног Идеја о бесмртности душе није архаична. Јако је млада. Видимо у Платона да Сократ није веровао у њу, али Платон јесте. И он ту разрађује орфичко-питагорејске идеје. Аристотел је покушао да убаци клипове у точкове, али је зато он и скрајнут да не буде наследник Платонове школе. У свим платоновским после школама (средњим и новим) бесмртност душе је догма. И Оци је одатле преузимају. То је догматизовано као учење код католика, код нас није.

 

Ај' сад Авво ово за Његоша... него, остало ти мало контрадикторно. Бар кад је "млада идеја" у питању. А што се Академије тиче, "Нека не улази ко не познаје геометрију!". И тзв. пет Платонових солида нису заправо његови, већ се само тако зову, а однекуд су преузети, и то највероватније од више него енигматичних питагорејаца, ови опет од неког трећег, тако да ту вероватно постоји замашан континуитет. Што но кажу, "архаичне идеје".

[Баба]

Изворни будизам нема идеју бесмртности душе

 

Будизам је индијски протестантизам. И млађа је појава.

Рекао сам зашто се Флавија треба узимати са резервом. Јер је конвертита, пре свега културни. Јевреји га не узимају никако. Он је за њих просто и дан данас издајник( што и јесте) те све његове списе третирају као да је не писао неки Римљанин, него горе од Римљанина.

[Zoran Đurović]

Реци ми попе оне честе беседе Исуса у Јеванђељима где говори "Ако души својој науди..." и проче, да ли је то лош превод или је баш мислио на душу?

Попово, ако могу да те ослободим душе... Исти вели: ... И душу може да погуби у аду. Ако је душа бесмртна, онда нико не може да је удави к'о зеца. Онда ће се мали платоничар-хришћанин досетити: То се мисли на њен живот, а како је живот душе Бог, она ако остане без заједницом са њом, може да се зове мртвом. Све је то ок., звучи убедљиво. Но, Исус вели: Плаши се онога ко може душу да ти погуби. Дакле, споља је убија, а не да се то односи на неко њено унутрашње одвајање од Бога.

Знаш боље од мене да се израз "душа" узима у више значења. Кад ти владика Игњатије каже: Душо моја, он не прича сам са собом, него ти се од милоште обраћа. Ко души својој науди, мисли се на особу. Скењао си се сам. Ми учење о бесмртности душе немамо у Писму. Са тиме морамо да се помиримо. Можемо да кажемо: Нама се чини на основу традиције да можемо да гтоворимо о претрајавању душе после смрти тела... То је све. Ко хоће да верује, слободно, ко неће не мора. Није ни Симбол ни Писмо. Ако ће боље да се осећа, нека му. Но нико се није вратио. Да је то нешто битно, мислите ли да троје које је Исус васкрсао не би причали о вантелесном искуству? Не будимо деца. Такође не градимо веру и не конатаминирајмо је са случајевима клиничке смрти. Исус није оживљавао клинички мртве него мртве. Иначе, какво би то било чудо? Био би као данашњи доктори. Само што је он то радио помоћу штапа и канапа. Није психотерапијом лечио бесомучне. Не убацујмо плацебо. Није уклањао скалпелима катаракту.

Све што износим: нема уздања у природу и науку. Узалуд би била вера наша. Исус је устао из мртвих, а тако ће и други вољом Оца. Неће бити васкрсење никакав природни закључак или последица историје. Некаква еволуција. Јавили су се већ они који мисле да је васкрсење само симболичко васкрсење душе и њено сједињење са Богом. Но, драги моји, како би рекао Јеретић, то није хришћанско учење.

[Deja Vu]

А што се Академије тиче, "Нека не улази ко не познаје геометрију!"

 

U kojoj se ta geometrija nikad nije ni izucavala, nego se razglabalo o idealnoj drzavi kraljeva-filosofa i svetu ideja izvan pecine  

[Vasa L.]

"Блажен је пут којим данас идеш, душо, јер ти је припремљено место покоја",

[Deja Vu]

Evo jedan dodak na temu od naseg teologa Milojkova, vredi ponoviti:

 

https://www.pouke.org/forum/blog/23/entry-797-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0/

[Anja Weber]

Писах као млад: Јеврејска апокалиптика је узета у функцији посредника између хришћанства и паганства, јер су у њој по први пут снажно продрле неке грчке идеје. Она је послужила каснијим хришћанским коментаторима. Најупечатљивији пример је са IV Јездрином књигом, коју је први наводио Климент Александријски, док се Амвросије Милански ослањао на њу у делу De bono mortis, опширно говорећи о путевима душе после смрти (Гоф, 38).

Ову доктрину горљиво су прихватили есени, који, како вели Јосиф Флавије, својим учењем о бесмртности душе чудесно привезују за себе оне који чују њихову мудрост (165), а сам је научио од Грка да имамо смртна телеса “а душа је увек бесмртна и део божанства који станује у телу (273).”

Може се учинити претераним што се чешће дот/ичем теме о бесмртности душе, али као оправдање износим да је ово једна од важнијих грчких тема, и њеним прихватањем, прихвата се углавном грчка антропологија. Јер, како пише Жилсон:”У целини, хришћанство без бесмртности душе уопште није незамисливо – доказ за то је чињеница да је оно било тако замишљено. Напротив, оно што је апсолутно незамисливо јесте хришћанство без васкрсења човека.”

Што се тиче Флавија, ок. је да се критички чита. Али кад се износе аргументи зашто је његово читање натегнуто, они мора да буду убедљиви и да се покаже супротно. И ја сам већ ти рекао да је у плебсу било идеја о бесмртности душе. Ниси ме пажљиво читао. Извињавам те само због топлоте:: ) Овде је био ужасан дан.  

- Ни Египћани нису имали веру у бесмртност душе. Тек касније долази.

- Изворни будизам нема идеју бесмртности душе (Пајин). Имаш целих система (санкхја) који су чак атеистични.   

Glede Budizma ne bih se oslanjala na  mišljenja i priključenija : Dušana Pajina; on je prošao kratak kurs .u starijoj školi nazvan partizanski kurs...o Budizmu... Koga, zanimaju učenja Budizma nek malo prelista:http://srednjiput.rs/tumacenja/cedomil-veljacic/.. Ne bih se složila da je sistem izvornog Budizma u celini bio atestičan, (meni je taj termin ateizam  - kao filozofu bez konotacije) - Tumačenja su različita....

[Zoran Đurović]

Будизам је индијски протестантизам. И млађа је појава.

Рекао сам зашто се Флавија треба узимати са резервом. Јер је конвертита, пре свега културни. Јевреји га не узимају никако. Он је за њих просто и дан данас издајник( што и јесте) те све његове списе третирају као да је не писао неки Римљанин, него горе од Римљанина.

Будизам је индијски протестантизам. И млађа је појава. - Да, мислио сам да сам дописао ту реченицу и да сам рекао да је будизам само делић индијских религија-философија. Но, сунце јако било данас у Риму, упао сам у неки штрајк, па сам као лудак морао да пешачим 2 сата, а данас је био најтоплији дан. Што веле, роди ме мајко срећног, па ме баци на ђубре. Дакле, ту се капирамо, ништа супротно не мислимо.

За Флавија пак да. Твој приступ је попут оног од ултра ортодоксних Јевреја. Он је озбиљан историчар. Догађаји које описује су реални. Показао се као кукавица, јер се није самоубио, али описује реалије. Његово тумачење извесних ствари се може довести у питање, али не и чињенице. Не види се никакв мотив да он пришије есенима поменуто учење. Ту га баш претерујеш. Али, како си Лала, мислим да ме помало зезаш тек ради гушта полемичког.     

[Zoran Đurović]

Glede Budizma ne bih se oslanjala na čitanje mišljenja i priključenija : Dušana Pajina; on je prošao kratak kurs .u starijoj školi nazvan partizanski kurs.. Kog, zanimaju učenja Budizma nek malo prelista:http://srednjiput.rs/tumacenja/cedomil-veljacic/..Nebih se složila da je sistem izvornog Budizma u celini bio atestičan, već..something diferent..

Најплеменитија Ања,

нисам тврдио да је будизам атеистичка религија. Ја углавном следим Елијадеа. Санкхију сам поменуо само као типично атеистички систем. Уопште, будизам може некоме ко је хришћански васпитан да изгледа као атеизам, зато што је веза са боговима само симпатија. Пробуђени се некако природно привлаче. Нема никакве божије помоћи у хришћанском смислу.   

[Deja Vu]

Да додам. Исус није дао одговор. Ни његова смрт није одговор, у смислу да га ми не видимо сада. Његов одговор је опште васкрсење а оно је резервисано за неки будући дан.

 

Da, ali nije mi jasno kako onda Njegovo vaskrsenje nije odgovor na smrt? Zapravo mi nije jasna ta konstrukcija "odgovor na smrt", jer ne znam o kakvom pitanju se  radi. Koje se pitanje postavlja tako da Isus nema odgovora na njega. 

Dobro, Isus mozda nije obrazlozio otkud zlo, ali su Sveti Oci kasnije to resavali. Zlo je (o)kretanje ka nebicu - kaze Maksim Ispovednik.  Mozemo reci da zlo predstavlja manifestaciju covekove volje, ali na pogresan nacin. Tako zla nema u prirodi, zivotinje nisu zle, biljke nisu zle, kometa koja padne i pobije dinosauruse nije zla. Ali je svet u palom stanju pa se sve to desava. 

 

 

 

Хиндуизам и будизам не желе живот: тврде да не желе оно што највише желе.

 

Hinduizam i budizam ne zele ovakav zivot zasnovan na patnji, bolu, promeniljivosti, zlu i smrti. Isto to ne zelimo ni mi. Doduse mi zelimo da zivot bude bolji, da ga uznesemo u vecnost. Slicno zele hindu-budisti, samo njihovo spasenje podrazumeva nesto drugo, a ne negaciju zivota. Buda ne negira zivot, vec hoce da se oslobodi sveta punog patnje, hoce da se oslobodi ove tragedije pa resenje pronalazi u nirvani. Necemu nalik ravnodusnoti, zapravo unutrasnjem miru. Mada ni on ne zna sta je tacno nirvana posle smrti, ta konacna, kaze ni bice, ni nebice, nesto nepoznato i nesaznatljivo, ali po njemu nepromeljivo i jednostavno (taj opis meni lici na vecnost, ali moguce da gresim).

 

Jedini koji ne zele ovakav zivot i koji bas teze ka nistavilu, a ne ka tome da ga poboljsaju jesu satanisti, i to ne LaVej i slicni sminkeri nego oni pravi cija filozofija jasno i glasno kaze: Kosmos je zlo, svet je zlo, kosmos i svet trebaju biti unisteni i vraceni u prvobitno nebice.  

[Anja Weber]

Будизам је индијски протестантизам. И млађа је појава.

Рекао сам зашто се Флавија треба узимати са резервом. Јер је конвертита, пре свега културни. Јевреји га не узимају никако. Он је за њих просто и дан данас издајник( што и јесте) те све његове списе третирају као да је не писао неки Римљанин, него горе од Римљанина.

 

Zavisi kako na koju školu gledaš: Izvorni Budizam - Indija ili specifične varijacije na zadatu temu ; Zen budizam ; Šinto - Budizam - Japan ili škola Tao De Ding   ili Dao Budizam u Kini.. Ako si mislio na izvorni indijski; to ni u kom slučaju nema paralelu sa protestantizmom..Hinduizam  je imao 1000 i kusur bogova i stotinak reinkarnacija ..što duše; što tela..Tako dok to povešež u celinu poludiš..Budizam je učenje..filozofija..logos..življenja..On je esencijalno blizak načinu življenja na Indijskom kontinentu..Hinduizam je kastinski...

 

Josip Flavije je bio izdajnik i otpadnik od roda svog..Ni grob mu se ne zna..Te se njegova učenja ne uzimaju ozbiljno..