Доћи ће смрт и имаће твоје очи

[Volim_Sina_Bozjeg]

зашто је Христос умро и васкрсао, ако смо и без тога способни да живимо, учимо и узрастамо?

 

Zamisli, da je Hristos ljudima rekao bez vaskrsenja, nesto tipa: Aj pa tako ubili me a mi se vidimo na nebu!

 

Nije istina da dusa sama po sebi nastavlja zivot, niti je istina da posle smrti Hristos samo sa dusom svojom ceka bica svoja na nebu.

 

Hristos je vaskrsao a dusa sama po sebi nije besmrtna.

 

I meni se ne svidja ono sto si primetio i odgovorio, jupiiii nastavljam samo sa dusom...... 

[Nebojš.a]

Свети ава Јустин, Догматика, Том III:

 

Али и сама душа у загробном животу, макар свим бићем својим хтела и желела да потпуно измени себе и почне нови живот који би се сасвим разликовао од њеног живота на земљи, не би могла да то учини. Α не би могла зато што јој у загробном животу недостаје тело које је неопходан састојак човечје личности за њено потпуно самостално опредељење и делатност, и што јој недостају земаљски услови и средства спасења. Другим речима: у загробном животу покајање је немогућно, јер тамо дозрева оно што је почето на земљи, и у правцу у коме је почето. На то указује Свето Еванђеље када живот на земљи назива сетвом, а живот у загробном животу жетвом.

[Nebojš.a]

Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће.

И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово? (Јн 11.25,26)

 

ако по природи ствари живимо и након смрти, зашто нам је нужна вера у Христа? зашто сву наду полажемо у Њега?

 

Зато што се вечна патња не може назвати животом.

[Иван ♪♫]

,,Drži um svoj u adu i ne očajavaj" Sv. Siluan Atonski

[Васијан]

[Јелена011]

Sjajan tekst, procitah ga sad ne znam koji put...

Ljudi misle da je najbolje pobeci od mraka i da se sto pre treba uljuljkati u "svetlo na kraju tunela". Nazalost, bez tog mraka ne bi bilo ni svetla i ako ne naucimo da se suocavamo sa mrakom u nama i mrakom oko nas, svetlo ce nas isuvise zuljati.

 

Ne vidim da ovaj tekst kao negaciju onog Hristos Voskrese, samo kao nesto sto mi volimo da preskocimo, a to je stradanje na Krstu, Golgotu. 

[Zoran Đurović]

Sjajan tekst, procitah ga sad ne znam koji put...

Ljudi misle da je najbolje pobeci od mraka i da se sto pre treba uljuljkati u "svetlo na kraju tunela". Nazalost, bez tog mraka ne bi bilo ni svetla i ako ne naucimo da se suocavamo sa mrakom u nama i mrakom oko nas, svetlo ce nas isuvise zuljati.

 

Ne vidim da ovaj tekst kao negaciju onog Hristos Voskrese, samo kao nesto sto mi volimo da preskocimo, a to je stradanje na Krstu, Golgotu. 

Хвала на оцени. Многи су доживели овај текст као некакву хулу или црнило. После су уследили текстови у којима говорим о васкрсењу. И овај може боље да се разуме само у том светлу. Но, видех и неке да овај нису разумели јер нису приметили ништа узнемиравајуће. Драго ми је да си приметила оно најбитније у тексту: Без реалног умирања нема васкрсења.

Свако добро! 

[Лазар Нешић]

Мој утисак је да има нешто (и то доста) од знаменитог Јосифа Пећинара у овом тексту Аввином. Чује се у сваком реду. То је тај дух. Где Јосиф стаде, ту Авва продужи ...

[Кратос]

Što reče  Maximus alias Gladijator sa mog avatara:

 

Death smiles to us all.All a man can do is to smile back.

[Paradoksologija]

Volela bih da sam videla ovaj tekst onda kada je napisan, dobro bi mi došao tih dana kad mi je jedina molitva bila "Nisam ti ja Avram" i "Nisam ti ja Jov".

[kamila]

Mislim svaki se covek plasi smrti. Mozda je smrt za neke (umrle) bila lep dogadjaj, a za neke ruzno iznenadjenje. Sve mislim ima to smisla.

[ines]

Doće smrt i imaće tvoje oči...zanimljiv naslov, u stvari me naslov potakao da ispričam jedan događaj iz našeg mesta koji se desio pre više od 10 godina...uglavnom, prethodni sistem je učinio da ljudi nisu često išli u hramove i pričešćivali se...u jednoj porodici, živeo je mladić oko 16 godina, vrlo teško bolestan od detinjstva, odnosi među roditeljima i ukućanima bili su jako loši pa je njega strina njegovala...taj dan kada će se on,tako mlad, upokojiti reče: izvedite me malo u dvorište da udahnem malo svežeg zraka...oni tako učiniše, na to će on: eno je, kako je lepa ova devojka, prilazi meni, ona će mene sada povesti sa sobom...naravno, niko je osim njega nije video...rekao je, uvedite me unutra i dajte mi gutljaj crnog vina...tako i učiniše...strina i stric su ga uveli, dali mu malo crnog vina i nakon toga, preminuo je...njegova strina poje u hramu Svetog Dimitrija u našem Dalju, ona mi je taj događaj ispričala, izdahnuo joj je na rukama...ona veruje da se on tada tim vinom pričestio, da je Gospod tako uredio...bio je dobra duša, ali nekako omržena sa majčine strane...neka mu Gospod prosti svaki greh voljni i nevoljni, počivao u miru Gospodnjem...

[Zoran Đurović]

13 minutes ago, ines рече

Doće smrt i imaće tvoje oči...zanimljiv naslov, u stvari me naslov potakao da ispričam jedan događaj iz našeg mesta koji se desio pre više od 10 godina...uglavnom, prethodni sistem je učinio da ljudi nisu često išli u hramove i pričešćivali se...u jednoj porodici, živeo je mladić oko 16 godina, vrlo teško bolestan od detinjstva, odnosi među roditeljima i ukućanima bili su jako loši pa je njega strina njegovala...taj dan kada će se on,tako mlad, upokojiti reče: izvedite me malo u dvorište da udahnem malo svežeg zraka...oni tako učiniše, na to će on: eno je, kako je lepa ova devojka, prilazi meni, ona će mene sada povesti sa sobom...naravno, niko je osim njega nije video...rekao je, uvedite me unutra i dajte mi gutljaj crnog vina...tako i učiniše...strina i stric su ga uveli, dali mu malo crnog vina i nakon toga, preminuo je...njegova strina poje u hramu Svetog Dimitrija u našem Dalju, ona mi je taj događaj ispričala, izdahnuo joj je na rukama...ona veruje da se on tada tim vinom pričestio, da je Gospod tako uredio...bio je dobra duša, ali nekako omržena sa majčine strane...neka mu Gospod prosti svaki greh voljni i nevoljni, počivao u miru Gospodnjem...

Ух, каква прича...!

[kamila]

@ines Ima raznih predsmrtnih slucajeva, a i post-smrtnih. Moja tetka mi je ispricala sta se njoj dogodilo. Jedan momak iz komsiluka je poginuo, i malo dana posle njegove sahrane ga je videla kako stoji naslonjen na zid dvorista od njegove kuce gde je ziveo. Potrcala je dedi da kaze sta je videla, a kad su se vratili on je nestao.

Nikad nista tako nisam dozivela, i bolje za mene jer bih mozda umrla od straha. A i kazu nece to svakome pred oci.

[Aquilius Cratus]

20 minutes ago, ines рече

 izdahnuo joj je na rukama...ona veruje da se on tada tim vinom pričestio, da je Gospod tako uredio...bio je dobra duša, ali nekako omržena sa majčine strane...neka mu Gospod prosti svaki greh voljni i nevoljni, počivao u miru Gospodnjem...

To je upravo ono sto mnogi ne razumeju da je poslednji korak koji pricesce cini pricescem dozivljaj onog koji se pricescuje. Ako neko klasicno pricesce ne dozivljava kao najscvrsci zagrljaj Boga tu se nije odigralo pricesce vec se Bozija ljubav izlila na nekoga kome i nije jasno sta se oko njega odigrava. Sa druge strane ako neko, kao sto ljudi na samrti cesto mogu, dozivljava svet ispunjen Bozijom prisutnoscu onda se on moze pricestiti i tako nekim cinom koji formalno nema veze sa pricescem a mnogim zagrizenim vernicima bi bila cista sablazan.